Karijerata je karijera i zato je bitno njome upravljati?Re karijera upotrebljavamo svakodnevno, pa samim tim stiemo utisak da nam je ovaj pojam poznat i jasan. Ipak, mnogi ljudi ne znaju ta sve pojam karijera podrazumeva i na ta se odnosi.ta je to karijera?Veina ljudi razmilja pogreno mislei: da karijeru imaju oni koji rade neto naroito vredno, vano ili popularno (npr. u nauci, politici, sportu, bankarstvu...); da se karijera odnosi samo na napredovanje u poslu po pitanju plate, boljih uslova rada...; da je karijera isto to i zaposlenje, tj. Posao.Savremeno shvatanjepojma karijere podrazumeva da: Svi imaju karijeru ne odnosi se samo na elitu u drutvu; Karijera je dinamina (nekad napredujemo, nekad ostajemo na istom mestu, nekada je tu otkaz, nekada promena posla, ali sve je to deo karijere); Karijera je vie od posla koji obavljate, ona obuhvata i obrazovanje, vau ulogu u drutvu i porodici i slobodno vreme; Karijera traje gotovo ceo ivot ne poinje zapoljavanjemm niti se zavrava penzijom.

Iz prethodnog moemo zakljuiti da je karijera rezultat aktivnosti oveka na poslovnom, porodinom i drutvenom ivotu. Predstavlja razvoj pojedinca u uenju i radu pojedinca tokom ivota.Karijeraje meusobno povezan sled poslova, poloaja i radnih iskustava osobe tokom radnog veka, koji prati promene u naklonostima, stavovima, iskustvu i ponaanju pojedinca. Upravljanje karijerom je dugotrajan proces koji podrazumeva lini razvoj, planiranje karijere, izgradnju linog profila, izbor prave radne organizacije, i dr.Upravljanje karijeromje proces u kome vi pratite, rasporeujete i usmeravate vae potencijale radi ostvarenja prethodno zacrtanih ciljeva i elja. ovek bi trebalo da upravlja svojom karijerom kao da je to kompanija. Dobro je imati stav da ste zaposleni kod samog sebe i obavljate svaku aktivnost najbolje mogue. Preduslov za upravljanje karijerom je visok nivo samopoznavanja. Morate znati koje su to vae prednosti, koje su vae mane kako biste prednosti jaali, a mane otklonili tokom vremena.Veliki je problem to veina ljudi ne pravi planove za razvoj karijere, ve reaguju inertno. Takav stav se manifestuje loom karijerom i krajnjim nezadovoljstvom svojim ivotom. Planiranje je osnovni deo upravljanja karijerom. ak iako to planiranje daje samo okvire za donoenje odluka o mogunostima koje se javljaju prilikom definisanja prioriteta. to vie se upravlja sopstvenom karijerom, to je vea verovatnoa da e se takvi zacrtani ciljevi ostvariti.Krajnji cilj upravljanja karijerom je, naravno, razvoj u karijeri. Elementi razvoja karijere su:1. Razvoj na poslu (on-the-job):kontinuirane strune edukacije,coaching,mentoring,rotacija,savetovanje,podela znanja i iskustva,obogaivanje opisa radnog mesta,samoobuavanje/samorazvijanje,rad na projektu/ voenje projekta.2. Formalne (interne/eksterne) obuke, razvoj:struno usavravanje,trening za razvijanje kompetencija.3. Savetovanje u karijeri (kod veih organizacija primenjuje se interno savetovanje o karijeri):workshopovi za planiranje karijere,interaktivni programi za izgradnju karijere.Razlika izmeu posla i karijereesto dolazi do meanja pojma karijere sa pojmom posao. Meutim, izmeu koncepta karijere i posla postoji bitna razlika. Najprostije reeno, posao je neto to radite kako biste primili platu na kraju meseca, dakle to je plaeni rad. Sa druge strane, karijera je dugorona, plodna aktivnost koja donosi zadovoljstvo. Ona predstavlja napredak u profesiji ili poslovnom ivotu.POSAOKARIJERA

Kratkorona vremenska perspektivaDugorona perspektiva

Neposredni rezultatiDugoroni razvoj

Odreuje ga organizacijaOdreuje je pojedinac

Zadovoljava organizacijske potrebeUjedinjuje organizacijske i individualne potrebe

Fiksan, ogranien motivacijski sistemViestruki motivi (poveanje smisla i znaenja za pojedinca)

Posao je mogue pretvoriti u karijeru, ali to zahteva dobro obavljanje trenutnog posla i konstantan rad na linom usavravanju. Meutim, ako se usudite da uete u koloteinu i rutinu posla, kada ga ponete odraivati, ugroavate vlastito napredovanje.Pretvaranje posla u karijeruPratite trendove Prilikom obavljanja posla, nije dovoljno samo koristiti ve nauene metode. Potrebno je konstantno biti u korak sa vremenom, koristiti nove strategije, metode, tehnologije, a sve to u cilju napredovanja i boljeg izvrenja trenutnog posla. Postoji niz specijalizovanih seminara, stunih kurseva, poslovnih okupljanja i konferencija na kojima se izlau aktuelni trendovi u nekoj oblasti. Potrebno je pratiti ta se deava u vaoj sferi poslovanja i reagovati u skladu sa tim. Jer ako vi to ne budete raditi, radie neko pre vas.Celoivotno uenje Ulaganje u znanje je jedna od najboljih investicija, jer e vam se to kasnije viestruko isplatiti. U dananje vreme mnogi poslodavci za mnoga radna mesta vie ne zahtevaju formalne kvalifikacije. Ipak, analize pokazuju da je zavretak studija vrlo isplativ. Skupo jeste i novano i vremenski, ali su plodovi viestuko isplativi. Naime, kroz nekoliko godina nakon zavretka studija, ova investicija se u potpunosti vraa.Ipak i poslodavci i radnici se slau da je znanje odluujua konkurentska prednost za pojedince i preduzea. Prema rezultatima istraivanja, ak 62% poslodavaca se slae ili se donekle slae da je ulaganje u edukaciju radnika najisplativije ulaganje za preduzee.Najsnaniju konkurentsku prednost postiete ulaganjem u sebe, svoje znanje i usavravanje. Potrebno je uvek nai vremena za dodatno klovanje, ak i onda kada ste zaposleni. Ko misli da je sve nauio, taj ivi u svetu koji vie ne postoji, jer se okruenje menja iz trena u tren. Zato je potrebno usavravati sebe u svakom dobu ivota kako bismo ostali konkurentni.Promena posla Nekada su se u radne knjiice, tokom radnog veka, upisivale jedna ili dve firme. Danas nije udno ukoliko tokom radnog veka promenite i vie od pet poslodavaca. Menader ljudskih resursa, videvi jednu firmu u 20 godina staa, moe upitati da li ste vi uopte napredovali u svom profesionalnom razvoju? Da li ste ambiciozni? ta sa vama nije u redu?Nekima se to dogaa povremeno, a nekima stalno. Neki svakih nekoliko godina ele da rade negde drugde. U pitanju je sasvim normalna, prirodna stvar, elja za promenom posla kako bi se dolo do onog koji vam moe ponuditi napredovanje i kreiranje karijere.Izabrati pravu karijeru je teak zadatak kada ste na njenom poetku. Ne znate jo u emu ste dobri, interesi su vam iroki. Takoe, nije lako ni kada dostignete stepen zrelosti i imate potrebu za promenom karijere. Da li je samo zarada ono to je motiv ili? Mnogo je jednostavnije kada znate ta volite da radite i u emu ste dobri, bilo da ste pred izborom zanimanja ili nove karijere.Re je o promeni. Da biste svoje nezadovoljstvo pretvorili u zadovoljstvo, potrebno je da upravljate promenom. Dakle, voditi rauna o situaciji u kojoj smo, planirati gde elimo da budemo i preuzmemo aktivnost kako bismo to i ostvarili. Upravljanje promenom znai ne opirati joj se, ve iz nje uiti, rasti i razvijati se. Ako se naete na poslu koji vas svakodnevno ini nezadovoljnim, nemojte se plaiti da ga promenite. Sigurno e se nai neki posao koji e vam omoguiti da izgradite uspenu karijeru, ali to neete moi da doivite ako ne reagujete na trenutno nezadovoljstvo svojim poslom.Faze upravljanja karijeromPlaniranje karijere ukljuuje pet koraka:1. Samoocenjivanje podrazumeva da svako mora da odredi svoje vrednosti, interese, vetine i sposobnosti. Ovaj korak nije lak, poto uvek postoji subjektivnost i popustljivost prema sebi samom. Ipak, treba se to je vie mogue truditi da se bude strog i objektivan. Samoispitivanje moe svakom pojedincu da pomogne u sagledavanju svojih slabih i jakih strana i da predstavlja orijentir za delovanje u budunosti.2. Istraivanje mogunosti odnosi se na sagledavanje potencijalnih ansi, mogunosti i opasnosti u vezi sa poslom, i u okviru organizacije, ali i van nje. Sutina ovog koraka je u sakupljanju informacija o mogunostima za zaposlenje.3. Donoenje odluka i definisanje ciljeva misli se na set kako kratkoronih, tako i dugoronih odluka, u smislu ta elite da ostvarite u narednom periodu, odnosno kroz par godina. Jedno od glavnih pitanja u ovoj fazi, preporuljivo za menadere da sami sebi postave je - Gde vidim sebe?4. Akciono planiranje odnosi se na niz koraka usmerenih ka ostvarenju postavljenih ciljeva i drugih odluka. Ono podrazumeva definisanje obaveza, dunosti, resursa i drugih neophodnih mera radi ostvarivanja postavljenog.5. Slediti zacrtani put podrazumeva primenu donesenih odluka. Iako ponekad to moe biti teak zadatak, uvek je dobro vrsto stajati iza donetih odluka i realizovati akcije koje iz njih proizilaze, jer jedino na taj nain moete doi do eljenog cilja.

Faze u karijeriKarijera obino nije pravolinijska. Najee se odvija u nekoliko faza: istraivanje, potvrivanje, odravanje, opadanje.Faza istraivanjaje karakteristina za mlade osobe. Re je o poetnoj fazi gde pojedinac istrauje samoga sebe, ali i mogunosti. U toj fazi postoji dosta pokuaja, ali rezultati rada, tj. performanse su uglavnom na niskom nivou.Faza potvrivanjase obino protee izmeu 25. i 45. godine starosti. U tom periodu ovek poinje da radi, ui posao u organizaciji i sa protokom vremena ui da napreduje u slubi. Dolazi do rasta radnih performansi, ovek se potvruje i napreduje u poslu.Faza odravanjase odnosi na ivotni vek od 45. do 65. godine starosti. Moe se rei da je to kritina faza, poto postoje minimum tri mogunosti. Prva je dalje napredovanje i rast. Sve se vie radi, dokazuje se, napreduje i postaje skoro nezamenjiv lan organizacije. Drugi put je zadravanje Status Quo stanja. Ne ulae se vie dovoljno napora, ne rastu performanse i on se najee na raun stare slave odrava na dobrostojeim pozicijama.Faza opadanjeje karakteristina za period posle 65 godina. Tada obino, mada ne uvek, dolazi do pada performansi. Menaderi obino u to doba odlaze u penziju ili se povlae sa svojih radnih mesta, ustupajui mesto mlaima.

Mitovi o karijerita su sve opteprihvaene iluzije, a ta istine o karijeri?Mit- Svi se moraju penjati stepenicama uspeha, pa ak i ako to znai da radimo stvari koje nas ne zanimaju. Istina ipak pokazuje da je uspeh subjektivan. Svako od nas stvara svoju definiciju uspeha. Srea ili zadovoljstvo su esto deo te definicije, ali ako nam karijera nije zanimljiva da li moemo biti sreni?Mit- Ako kaemo ne onome to drugi oekuju od nas, neosetljivi smo i neljubazani. To, naravno, nije tano. Imamo pravo da kaemo ne tuim oekivanjima i da sami donosimo odluke o svojoj karijeri.Mit Kada jednom izaberemo zaposlenje, taj izbor je nepovratan. Ne moemo vie promeniti miljenje. U stvarnosti veina ljudi barem jednom promeni zaposlenje.Mit- Postoji samo jedna prava karijera za mene. Netano! Postoji vie zanimanja koji se poklapaju sa naim interesima, sposobnostima i mogunostima.Mit Samo sam ja neodluan. Svi su samouvereni i sigurni u sebe. Znaju ta ele od svoje karijere. Istina je da veliki broj ljudi nije siguran da li su dobro izabrali karijeru. To je vana odluka i zahteva vremena i istraivanja.Mit Negde postoji neki test koji e mi rei ta treba da uradim sa svojom karijerom. Odgovor je ne! Nijedan test ne moe rei kojim e smerom ii neija karijera. Testovi pruaju uvid u neke informacije koje pomau u planiranju karijere, ali ne i kao potpuni vodi.Mit Drugi znaju ta je za mene najbolje. Naravno da ne! Ono to drugi kau o vama je vrlo esto odraz njihovog merila vrednosti, ali ne i vaeg.Mit Ako stvari ne idu kako smo planirali, to znai da smo gubitnici. Istina je da je ivot pun neoekivanih dogaaja i povremenih nazadovanja. Meutim, to ne znai da smo gubitnici, ve da smo samo ljudi. esto su prepreke skrivene prilike koje treba iskoristiti. Uspeh se moe posmatrati kao proces, a neuspeh je jedan dogaaj ili iskustvo. to je osoba uspenija, to je vie neuspeha (ona ili on) doivela.Mit Kad bismo pobegli od pritiska koji onemoguava da pravilno odluimo, moda neko vreme napravili pauzu u studijama ili karijeri, mogli bismo doneti bolju odluku. Istina je, ipak, drugaija. Za donoenje dobrih odluka potrebno je mnogo vremena i istraivanja. ekanje da vreme donese reenje ne ini da se vane odluke lake donosu. Ali odvojiti neko vreme za donoenje vane odluke bez pritiska to je veoma mudro.Mit Moramo odluiti izmeu karijere i porodice. Istina je da se moe imati oboje: i karijera i porodica; to zahteva paljivo planiranje, postavljanje prioriteta, upravljanje i fleksibilnost.

Radna biografija - CVU vremenima kada se poslovni svet rapidno menja, veoma je vano da ouvamo svoju profesionalnu konkurentnost i osiguramo sebi prednost u odnosu na ostale kandidate koji apliciraju za isti posao kao i mi. Zbog toga je vano imati profesionalnu radnu biografiju koja e vas predstaviti kao ozbiljnu i odgovornu osobu i, sto je najbitnije, diferencirati u odnosu na ostale kandidate. Najee pitanje koje postavljamo jeste: kako napraviti radnu biografiju, a da ona bude konkurentna u odnosu na druge?Najei naziv za radnu biografiju je CV, skraenica za latinski izraz Curriculum Vitae: Curriculum pregled ; Vitae ivota. Osnovni cilj CV-ja je lina prezentacija. Curriculum Vitae (CV ili rezime) predstavlja vau radnu biografiju.

Osnovna namena CV-ja jeupoznavanje poslodavca sa vama, vaim radnim iskustom, vetinama i obrazovanjem. Upravo je zato CV jedna od najbitnijih stvari kod konkurisanja na bilo koje radno mesto.Poslodavac kome je stalo da zaposli kvaltetne ljude itae va CV nekoliko puta, a zatim e na poslovnom intervjuu traiti od vas da ga ubedite da je sve ba tako kako pie u CV-ju. CV je prvi utisak koji ostavljate na poslodavca, tako da to bolje i sadrajnije napiete svoj CV, to e va intervju biti laki.Radna biografija CVpredstavlja prvi kontakt izmeu vas i potencijalnog poslodavca. Poslodavac na osnovu vaeg CV-ja stie prvi utisak o vama i zbog toga jedino besprekoran CV moe adekvatno promovisati vae naporno sticano znanje i iskustvo. Imajui u vidu vanost CV-ja, preporuljivo je da sastavljanju pristupite ozbiljno.CV je dokument u kom su izlistani svi vai uspesi, dostignua, ambicije, jednom reju kvaliteti. Ukoliko se ne potrudite da naglasite svoje kvalitete, onaj ko ita va CV ih sigurno nee sam traiti izmeu redova. Dobar CV je pola puta do intervjua i daljih pregovora. CV je ogledalo vae linosti. Kvalitetan CV e vas izdvojiti iz mase drugih.Postoje tri razloga zato je bitno imati dobro pripremljen CV: Dobar CV je pola puta do intervjua i daljih pregovora. CV je ogledalo vae linosti. Kvalitetan CV e vas izdvojiti iz mase drugih.Radnu biografiju je dobro imati spremnu. Ne preporuuje se da je kreirate dan uoi konkurisanja za posao, jer time moete doi u situaciju da neke informacije zaboravite, da ste na brzinu ispisali neke stvari, ne traei povratnu informaciju od nekog iz vaeg okruenja. Sve to moe da utie na kvalitet vaeg CV-ja.Dakle, ukoliko je nemate, kreirajte radnu biografiju danas! S vremena na vreme je aurirajte. Jednom napisan CV nije trajan. Vremenom, podaci u vaem CV-ju zastarevaju, pa je potrebno da ga aurirate novim podacima u shodnom nastanku promena.Elementi CV-jaPostoje razni formati radne biografije. Ali svaka od njih mora da prui najbitnije informacije o vama koje su poslodavcu neophodne. Te informacije su grupisane u nekoliko celina koje ujedno ine elemente radne biografije:Lini podaci Na poetku je neophodno predstaviti se. Polje sa linim podacima se obino nalazi u gornjem desnom uglu radne biografije. Podaci koji se moraju nai u delu Lini podaci su: ime i prezime, datum roenja, adresa stanovanja, kontakt telefon, e-mail adresa.U nivou dela sa linim podacima, tj. u gornjem desnom uglu strane, moete uneti fotografiju. Svrha fotografije je da, nakon intervjua, poslodavac lake povee utisak iz biografije sa utiskom sa intervjua, naroito ukoliko je pre i posle vas imao mnogo kandidata. Fotografija treba biti manjih dimenzija, slinih fotografiji iz line karte (osim ako je zbog prirode pozicije u oglasu naznaeno drugaije). Nikako ne treba slati fotografiju kao poseban fajl, kao ni fotografiju na kojoj ne izgledate ozbiljno i profesionalno. Nikako nije dobro da vaa fotografija bude iseena sa neke druge slike. Poeljno je da se namenski slikate za radnu biografiju sa pozadinom u beloj ili sivoj boji.Obrazovanje Navedite samo kole koje ste zavrili, poevi od poslednje ka onoj koja podrazumeva nie obrazovanje. Ne zaboravite da je najnii stepen obrazovanja koji se pominje srednja kola. U ovom delu navodite samo institucijalizovano obrazovanje, kao i profesionalna usavravanja, dok se svi dodatni krai kursevi i pohaani seminari, navode kasnije u CV-u, kao dodatno obrazovanje ili seminari. Neophodno je navesti naziv obrazovne ustanove, mesto i smer. Ukoliko trenutno pohaate neku kolu, napiite godinu poetka obrazovanja, a kod godine zavretka napiite: u toku.Radno iskustvo Obavezno prvo navedite svoj trenutni posao ili poslednji posao na kom ste radili. Potom izlistajte ostale poslove, hronoloki. Vodite rauna da dodate kratak opis pozicije na kojoj ste radili, ali fokusirajui se na ono to ste postigli na tom poslu, a ne samo na opis dunosti i zadataka koje ste imali. Nemojte umanjivati ono to ste radili i nemojte se stideti toga. Pokaite buduem poslodavcu da ste osoba koja eli da ui i razvija svoje potencijale u svim situacijama. Za svako od radnih mesta potrebno je obezbediti sledee informacije: vremenski period od-do, naziv kompanije, mesto, pozicija, radna zaduenja i posebne napomene (koje se tiu specijalnih dostignua).Seminari, kursevi, projekti Ovde moete navesti strune konferencije, seminare, krae kurseve i projekte na kojima ste uestvovali, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kao i ostale kurseve koje ste pohaali. Ovim podacima sebe predstavljate kao osobu koja preuzima inicijativu i spremna je da se izbori za dobro obrazovanje, praktino iskustvo i osobu spremnu da ui i usavrava se. Od informacija je neophodno navesti mesec i godinu dogaaja, naziv dogaaja, ustanovu u okviru koje se dogaaj odvijao, mesto, kao i vau ulogu u dogaaju. Uloga moe biti: organizator ili uesnik.Strani jezici Navedite sve jezike kojima se sluite, sa naznakom koliko dobro poznajete taj jezik. Opisati znanje jezika kroz etiri kriterijuma: razumevanje, pisanje, itanje i govor. Sve ove kriterijume moete opisati sa: osnovno, srednje i napredno.Rad na raunaru Napiite sve programe koje znate da koristite, ukljuujui sluenje internetom i odredite nivo svog znanja (poetni, srednji, napredni, ekspertski nivo). Ukoliko imate zavren neki kurs, obavezno to navedite.Line osobine Ove informacije su ono to vas razdvaja od drugih kandidata. Navedite osobine koje su relevantne za poziciju za koju konkuriete kao to su, na primer: inicijativnost, timski rad, upornost, komunikativnost. esto su zahtevi za linim osobinama navedeni u samom oglasu, pa ih uskladite sa onim osobinama koje vi posedujete. Ovde moete dodati deo za vetine i sposobnosti gde ete dodati sve vetine koje ste stekli pohaajui neke seminare ili kroz prethodno radno iskustvo u podcelinama redom: seminari, zatim sve vetine koje posedujete, a niste prethodno opisali. Potrudite se da navedete bar nekoliko hobija kojima se bavite, a svako od nas ima neto to voli i ime se bavi u slobodno vreme. Time ete zaokruiti i upotpuniti sliku o sebi, a va poslodavac e imati vie razloga da ba vas pozove na intervju i odabere.Ostale informacije Navedite stipendije koje ste dobili, nagrade koje ste osvojili, konkurse na kojima ste uestvovali. Ne morate navesti samo naziv, godinu i mesto. Moete opisati u nekoliko rei ono to smatrate da je bitno kod ovih nagrada, stipendija, itd. Ovde moete upisati sve to niste mogli da pomenete u prethodnim poljima. Ovde moete dodati vozaku dozvolu, ukoliko je imate.Napomene za poslodavce Ovde se unose sve napomene koje su bitne poslodavcima, a niste pomenuli u prethodnim poljima. Kao npr. da ste spremni za rad u inostranstvu, itd.U sklopu ovog polja dobro je, ali ne i obavezno, imati deo za reference.Reference da bi va CV delovao ozbiljno i vi kao kandidat, u CV-ju je potrebno da imate jedno do dva pisma priporuke. Ukoliko vam je ovo prvi posao na koji konkuriete, pismo preporuke moete dobiti od profesora, a ukoliko ste ve ranije radili, potrudite se da ga dobijete od svog menadera. Referenca moe biti samo u obliku kontakta osobe koju je mogue kontaktirati da bi se dobilo vie informacija o vama i vaem radu.Saveti za izradu radne biografijeSadraj CV-ja Pre nego to se krene sa izradom radne biografije, dobro je koristiti pomoni model koji ima za cilj razvijanje samosvesti u smislu otkrivanja vaih kvaliteta i potrebe da se oni istaknu u vaem CV-ju. Pre nego to se upustite u nabrajanje svojih podataka, kvalifikacija, osobina itd, poeljno je da razmislite o sebi u svetlu SAKE sistema (Max Eggert): S Skills, A Attitudes, K Knowledge, E Experience.Dakle, o tome koje su vae kljune vetine, ponaanja koja vas odreuju kao osobu, a pogodna su za poslovni svet, potrebna znanja i steeno iskustvo koje vam moe pomoi da uspenije obavljate radne zadatke. Napravite emu i procenite ta su vam aduti (radno iskustvo, obrazovanje ili, pak, stavovi i line karakteristike), a ta slabije strane na kojima treba da poradite. Kada steknete sveobuhvatnu sliku o prednostima i nedostacima koje posedujete, lako ete moi u radnoj biografiji da istaknete svoje adute, nedostatke izostavite i kasnije poradite na otklanjanju istih.Pravopis CV mora biti bez gramatikih i pravopisnih greaka. Ako va CV sadri ovakve greke, vi delujete kao osoba koja ne zna pravopis, kao nepaljiva, nemarna, povrna ili nezainteresovana osoba. Gramatika i pravopis su bitni. Svakome se moe dogoditi da tu i tamo pogrei, ali previe gramatikih i pravopisnih greaka uinie va CV odbojnim vaem buduem poslodavcu. Zato je bolje radnu biografiju pregledati vie puta nakon to je zavrite kako biste se osigurali da nema pravopisnih greaka. Ukoliko elite da budete sigurniji, zamolite nekoga da pregleda va CV nakon vas.Budite konkretni Nemojte dopustiti da va CV zvui kao uoptena pria. Ako imate ta da kaete o sebi, uinite to to konkretnije, jer ete se upravo tako izdvojiti od ostalih kandidata. Veina ljudi se vodi logikom da to vie informacija napiu u CV-u, to bolje. Zapravo, bitnije je napisati samo konkretne stvari, iako ih moda ponekad nema puno.Preglednost i struktuiranost Sposobnost da dobro osmislite strukturu CV-ja ukazuje na organizovanu osobu. Celine treba da budu jasno odvojene i da je prilikom prvog pogleda na dokument jasno gde se ta nalazi. Redosled informacija mora da bude logian, pri emu je najbitnije da se informacije reaju po znaaju - i to ne po znaaju koji imaju za vas, nego prema znaaju koji mogu da imaju za kompaniju na iji konkurs se javljate. Struktura ili vrsta biografije mora odgovarati vrsti koju va budui poslodavac oekuje. Ukoliko konkuriete za posao gde su bitne odreene vetine i znanje, a vi to znanje i te vetine posedujete, istaknite ih i navedite u prvom planu.Hronologija Informacije treba reati hronoloki. Prva stavka u nekoj kategoriji treba da bude najskorijeg datuma. Ukoliko je re o obrazovanju, prva stavka treba da bude kola koju trenutno pohaate, pa onda nizati stavke jednu ispod druge od najskorije do najdavnije.Personalizovanost Nemojte jedan isti CV slati na sve konkurse. CV treba da se prilagoava svakom aktuelnom konkursu, kako biste u njemu istakli ba ono to e vam na tom konkursu obezbediti zeleno svetlo. Na primer, kada se prijavljujete na konkurs za radnika u marketinkoj agenciji, vae iskustvo u istraivanju javnog mnjenja e verovatno biti od znaaja i treba da ga istaknete. Meutim, ako konkuriete za mesto raunovoe, pomenuto iskustvo spomenite, ali ga nemojte posebno isticati.Selektivni pristup Izvrite klasifikaciju i selekciju vanih od manje vanih podataka. Nepotrebnim informacijama nije mesto u CV-ju. Npr. vaa privatnost ili razlog prestanka prethodnog radnog odnosa.Nedostatak radnog iskustva Teiste vaeg CV-ja treba da bude na sekcijama o profilu i obrazovanju. Predstavite profil osobe koja umesto iskustva nudi mogunost rada pod teim uslovima, mogunost putovanja, adaptibilnost, elju za usavravanjem. U sekciji o obrazovanju detaljno predstavite sve informacije koje opisuju va obrazovni razvoj i usavravanje. Moete predstaviti razne aktivnosti tokom obrazovanja koje se mogu tumaiti kao neki vid iskustva.Brojnaprivremena zaposlenja i rad u raznim strukama Ovo navodi na zakljuak da se ni u ovoj firmi neete mnogo zadrati ili asocira na nedefinisan fokus karijere. Problem ete reiti tako to neka zaposlenja neete navesti i to naroito ona koja nisu u skladu sa pozicijom na koju konkuriete. Obavezno izjavite da vam je najvaniji profesionalni cilj dugorono zaposlenje, da imate sposobnost brze adaptacije, da volite rad sa ljudima i izazove posla.Tehniki saveti za izradu CV-jata je to to ne sme da se pojavi u vaem CV-ju?Ne prikazujtevremenske praznineizmeu poslova, da poslodavac ne bi pomislio da ste otputeni sa posla. Trudite se da pokrijete ove praznine u radnom iskustvu tako to ete navesti da ste se u meuvremenu bavili usavravanjem, obuavanjem, istraivanjem, i sl. Dajte poslodavcu do znanja da ste se, iako ste bili nezaposleni, za to vreme profesionalno usavravali - kursevi, struna literatura. Periode bez posla nikako ne treba pravdati linim i porodinim problemima.Ne koristite neistine Poslodavac moe vrlo lako proveriti vae reference, i to se tie prethodnih poslova i to se tie obrazovanja.Ne stavljajte bilo koje slike ili sliice(Clip Art) u va CV, jer to deluje neozbiljno i neprofesionalno.Ne piite o bilo kakvim loim potezima, kao to su: nedovrena kola, razvodi, poslovni promaaji, razlozi naputanja posla...Nemojte koristiti argon ili uzreice- U radnu biografiju nije dobro ubacivati argone ili uzreice, jer to odaje utisak neprofesionalizma i nezrelosti.Ne piite loe o prethodnim poslodavcima!Kako budui poslodavac ne bi stekao utisak da biste tako priali i o njemu po prestanku saradnje, nemojte pisati loe o ljudima za koje ste radili.Ne izjanjavajte se o oekivanoj plati! Izjanjavanje o plati ostavite za poslovni razgovor.

Tehniki savetiFormat Ukoliko se radna biografija dostavlja, koristite beli papir formata A4. Ukoliko se radna biografija alje elektronskim putem poeljno je da bude u PDF formatu, eventualno Word format. Izbegavajte druge formate.Duina Optimalna duina jedne radne biografije je jedna ili jedna i po strana, A4 formata. Najvie dve stranice, zavisi od vaih kvalifikacija, sposobnosti, iskustva.Tekst Izbegavajte korienje razliitih vrsta fontova, ve se fokusirajte na tip Arial ili Times New Roman, veliina 10-12. Nikako nije dozvoljeno korienje dekorativnih i upadljivih fontova. Ne koristite boje za tekst. Drite se pravila da je crno slovo na belom papiru najjasnije. Odreena polja moete diferencirati tako to ete ih boldovati ili poveati im font sa standardnog 12 na 14 ili 16.Razmak Kako bi va CV bio pregledan i kako ne bi izgledao prenatrpan tekstom, koristite razmake, da bi svaki deo bio pregledan i uoljiv.Oznaavanje Prilikom nabrajanja, bilo da je re o radnom iskustvu ili seminarima, zbog bolje preglednosti koristite take bullet format, jer se tri puta bre ita i efikasnije se dolazi do eljenih informacija od suvoparnog teksta.Naziv dokumenta Stavite svoje ime u naziv CV-ja. Odnosno, neka ime fajla bude npr. jelena_jovic.doc ili jelena_jovic_cv.doc jer je poslodavcima tako mnogo lake da pronau va CV u arhivi nego ako imaju desetine fajlova koji se zovu cv.doc, biografija.pdf, moj_cv.pdf, cv_srpski.doc, i slino.Savet:Stavite se u poziciju osobe koja ita va CV poslodavac ne trai prijatelja niti osobu interesantnu za druenje; osnovno merilo je da je osoba sposobna da uspeno obavlja radne zadatke. Ne iznosite socijalne i finansijske razloge traenja posla. Poslodavcu je najbitnije da umete i elite da radite, da ste posveeni i predani poslu. Ako tu poruku va CV prenosi, vi ste na pola puta do dobijanja posla.

Propratno pismoU ovoj lekciji emo se upoznati sa pojmom propratnog pisma. Takoe e biti objanjeni forma i sadraj, kao i svrha ovog pisma. Bie predstavljeni saveti za pisanje propratnog pisma. Prikazan je primer dobro uraenog propratnog pisma.Prilikom konkurisanja za posao, neophodno je poslati radnu biografiju (CV ili rezime). Radna biografija se moe poslati samostalno, ali mnogo vei efekat ete izazvati ukoliko uz vau linu prezentaciju, tj. radnu biografiju poaljete i propratno pismo. Uvek je bolji neto personalizovaniji pristup kada apliciramo za posao, kako bismo pribliili svoje kvalitete poslodavcu.Ukoliko aljete CV bez propratnog pisma, stie se utisak da aljete svoju biografiju nasumice i mehaniki. Propratno pismo je jedinstvena prilika da poslodavcu naznaite za koju poziciju konkuriete i zato ste zainteresovani da radite ba za njega stvari koje se obino ne navode u poslovnoj biografiji.Propratno pismoje jedinstvena prilika da poslodavcu naznaite za koju poziciju konkuriete i zato ste zainteresovani da radite ba za njega stvari koje se obino ne navode u radnoj biografiji. Propratno pismo koje aljete zajedno sa poslovnom biografijom inicira kontakt sa osobom koja ima mo da vas zaposli. Ono stvara prvi utisak o vama. Loe napisano propratno pismo stvara lo utisak i odbojnost potencijalnog poslodavca prema vama.

Svrha propratnog pismaDobro napisano propratno pismo ima nekoliko funkcija. Ono: vas predstavlja potencijalnom poslodavcu; objanjava razloge vaeg interesovanja za odreenog poslodavca i odreenu poziciju; govori zato ste ba vi prava osoba za odreenu poziciju; omoguava brz uvid u va lini i profesionalni profil i obezbeuje druge informacije po kojima se razlikujete od ostalih kandidata; poveava interesovanje poslodavca da vas pozove na razgovor.esto ete u oglasima videti da poslodavac zahteva da mu pored CV-ja dostavite i Cover letter ili Motivation letter; da vas ne brine, to je samo drugi naziv, danas moda ak i ee korien nego propratno pismo.Propratno pismo poslodavci umeju posebno da cene, jer je lino, nije pisano po ablonu kao CV i puno govori o vaoj optoj kulturi, vaspitanju i pismenosti, stoga mu ponekad i daju malu prednost u odnosu na CV. U njemu je vano da poveete svoje kvalitete i kvalifikacije koje ste naveli u CV-ju sa zahtevima radnog mesta za koje konkuriete, da pokaete zainteresovanost i motivisanost i ukratko opiete na koji nain moete doprineti radu odreene organizacije.Propratno pismo je nain da se lino obratite HR menaderu ili komisiji koja odluuje ko e dobiti posao. Iskoristite ga da se predstavite kao ozbiljna, odgovorna, profesionalna, komunikativna i interaktivna osoba. ak i kad se u oglasu eksplicitno ne trai da dostavite propratno pismo, preporuujemo da to ipak uradite. Tako ete se istai meu ostalim (brojnim) kandidatima, pokazujui elju da se detaljnije predstavite poslodavcu.Propratno pismo koje aljete zajedno sa poslovnom biografijom inicira blii kontakt sa osobom koja je zaduena za selekciju. Ono stvara prvi utisak o vama. Loe napisano propratno pismo stvara lo utisak i odbojnost potencijalnog poslodavca.Sadraj i forma propratnog pismaZa razliku od CV-ja, koji se, uz male izmene, moe proslediti razliitim poslodavcima, propratno pismo se svaki put pie iznova. To znai da njegov sadraj odreuje sam oglas. Zapavo, svaka firma jasno zna kakvog budueg kolegu eli, a na vama je da, itajui oglas i informiui se o poslodavcu, otkrijete kako da se predstavite u ba tom svetlu. Ne budite opirni, ve izaberite samo one stavke iz vae radne prolosti za koje smatrate da bi zanimale poslodavca.Kompanije iz kreativnih industrija esto trae od svojih kandidata da napiu kreativno propratno pismo. Za pisanje ovakvog dokumenta nema univerzalnog recepta; meutim, cilj je isti kao i kod uobiajenog propratnog pisma da se predstavite kao prava osoba za posao. I u ovom sluaju, itajte oglas i informacije o poslodavcu paljivo, te ih iskoristite za inspiraciju.Najeegreke u pisanju propratnog pismasu: konkurisati na posao pismom od jedne reenice, bez imena i prezimena, pa ak i broja telefona, pravopisne i greke u kucanju.Forma propratnog pismaMada je propratno pismo jedinstveno, svaki put kad aplicirate za neku poziciju, postoji uobiajena forma koja se mora ispotovati.Duina dokumenta:propratno pismo nije due od jedne stranice teksta fonta Times New Roman, veliina slova 12. Najidealnije je da propratno pismo bude pola stranice A4 formata. Ako ste napisali vie od ovoga, razmislite o tome koje su informacije nevane za poslodavca, a naveli ste ih u propratnom pismu. Da li imate previe opiran stil pisanja. To nijedan poslodavac ne voli.Paragraf 1:Propratno pismo otponite sa informacijama na koju se poziciju prijavljujete i kako ste saznali za oglas.Paragraf 2:U drugom pasusu predstavite vae dosadanje obrazovanje i radno iskustvo. Ovo je prilika da opiete ta ste konkretno radili na prethodnim poslovima (samo ako su te informacije pohvalne za vas). Ako nemate radno iskustvo, istaknite obuke, prakse i volonterski rad koji ste obavljali, a koji e vas prikazati kao perspektivnu i proaktivnu osobu. Izmeu redova, poslodavac se ovde mora ubediti kako e mu va rad biti koristan.Paragraf 3:Trei pasus je kljuan. U njemu objanjavate vau motivaciju da radite ba u toj odreenoj firmi. ak i ako ste se prijavili na vie oglasa, pruite svakom poslodavcu oseaj da je on jedini. Trei pasus logiki proizilazi iz prethodnog, te ih oblikujte tako da vaa elja za radom u ba toj kompaniji izgleda prirodno. Izmeu redova, vi ovde saoptavate poslodavcu kakva su vaa oekivanja od njega.Paragraf 4:U poslednjem pasusu naglaavate da ste voljni da detaljnije objasnite i pokaete svoje kvalitete prilikom intervjua.Saveti za pisanje propratnog pismaKoristite opteprihvaeniformat poslovne korespondencije. Pismo treba da bude original a ne kopija i na istoj vrsti papira kao i CV.Pismo ne sme da imagramatikih i drugih greaka. Proitajte ga nekoliko puta pre nego to ga poaljete. Ukoliko ne moete da pismo naslovite na odreenu osobu koristite izraze kao to su: Predmet: Prodavac ili Predmet: Marketing menader. Originalnost je preporuljiva. itajte primere propratnih pisama, ali ih nemojte kopirati. Stil pisanja treba da bude prirodan, bez argona i opirnosti. Propratno pismo treba da bude kratko i jasno.Uvodni deopropratnog pisma treba da je napisan tako da poslodavca podstakne da ga proita do kraja. Navedite poziciju za koju konkuriete u uvodnom delu pisma. Naglasite koji je va potencijalni doprinos firmi, a ne ta vi oekujete od nje. Pokaite entuzijazam i samopouzdanje.Nekadelovi pisma budu kratki, tj. izbegavajte duge i komplikovane reenice. U objavljenim konkursima esto se trai vae oekivanje u pogledu budue plate ili informacije o vaoj sadanjoj zaradi. Ako ignoriete ove zahteve i ne pruite ove informacije, rizikujete eliminaciju iz ueg kruga kandidata, ali je ipak vredno rizika. Moete navesti donju i gornju granicu oekivane zarade, sa naznakom da je plata stvar pregovora.Ukoliko aljete propratno pismo i poslovnu biografiju elektronskom potom, propratno pismo treba da bude u samoj poruci, a poslovna biografija kao prilog (attachment) poruke.Primer propratnog pisma(engleski jezik)Jelena JoviMilovana Marinkovia bb, Belgrademalajeca@eunet.yu + 381 63 1111111___________________________________________________________________________July 16th, 2012InstitutionName and SurnameAddress, BelgradeSubject: Position

Dear Mr. Marina Kovelj,I am sending you my CV in the attachment as a first step in exploring the possibilities of employment with Institution. An employment in a company as respected and well known such as Yours, is a goal of every ambitious person and I find myself eager to find my place in it.My career objective is to obtain a dynamic position within one of the fast growing and market leading companies, where I can fully use my organizational and management skills to contribute to further growth of the company.I have more than five years experience in business development, marketing, training and education. Being highly motivated individual with strong analytical, organizational and interpersonal communication skills, I enjoy being a part of a team. My superiors and colleges have recognized me as caring, sensitive, communicative, task and people oriented person.Please accept this letter as an expression of my genuine interest in working within Your company. Looking forward to hearing from you,Sincerely,Jelena Jovic

Pismo preporukePismo preporuke(eng. letter of recommendation) je dokument koji za vas piu profesori (akademsko pismo preporuke) ili nadreeni (profesionalno pismo preporuke), opisujui vae osobine i naglaavajui vae sposobnosti kako bi odgovorili zahtevima posla za koji se prijavljujete ili za neki drugi program za koji konkuriete. Pismo preporuke treba da pomogne selekcionoj komisiji da izabere upravo vas.Preporuku moete traiti od osoba koje vas poznaju, koje imaju odreen kredibilitet i od kojih moete oekivati pozitivno miljenje o vama.Postojedve vrste pisma preporuke: opta preporuka, namenska preporuka.

to se tieopte preporuke, ona je pogodna kao prilog uz radnu biografiju, ak i onda kada to nije naglaeno. Opta preporuka je upotrebljiva u svakoj prilici, bez obzira na vrstu konkursa na koji se aplicira. Kada se trai opta preporuka, dobro je traiti je na srpskom i na engleskom jeziku, jer nikada ne znate da li e vam zatrebati za domau ili inostranu kompaniju.

Kada se radi onamenskoj preporuci, onda je potrebno objasniti, osobi koja sastavlja preporuku, za koju svrhu vam je potrebna ista. Na taj nain je fokus u preporuci na usklaivanju opisa vaih osobina u skladu sa kriterijumima iz konkursa.

Uvek je dobro priloiti dva pisma preporuke i kada se to od vas ne trai. Na taj nain osiguravate dodatni kredibilitet sebi. Na dnu radne biografije odvojte posebno polje: Prilozi. Tu ete, izmeu ostalog, navesti preporuke koje ste priloili i osobe koje su vas preporuile.Cilj pisma preporukeje da potvrdi iskustvo, da verifikuje kompetencije i da ojaa va kredibilitet. Zato je poeljno da, prilikom zavravanja fakulteta ili naputanja radnog mesta, obavezno zatraite optu preporuku od profesora sa kojim ste imali dobar odnos, odnosno od poslodavca.Zato, ukoliko nemate ni jednu preporuku, preporuljivo je da ve danas krenete sa razmiljanjem ko bi mogao da vam napie pismo preporuke, jer u ovom trenutku vam moda nita ne znai, ali kasnije vam moe mnogo pomoi.Saveti za traenje i kreiranje pisma preporukePismo preporuke se moe traiti od: profesora/predavaa, sadanjeg ili biveg poslodavca, poslovnih saradnika, osoba koje su upoznate sa vaim akademskim i/ili profesionalnim radom ili dostignuima.

Za osiguranje kavaliteta preporuke, dostavite osobi koja pie preporuku i dodatne informacije o sebi i svojim dostignuima, ukljuujuu i svoju radnu biografiju. Podsetite je na neke svoje dobre osobine, aktivnosti, neto bitno i zanimljivo. Ili, ako su voljni i ako imaju vremena, izdvojte par minuta da im ispriate ime se bavite, koji su vam planovi za skoriju budunost i naglasite kroz priu neke vae aktivnosti koje e tu osobu zainteresovati; time ete sigurno privui panju.Ako osoba kojoj ste traili pismo preporuke nije oduevljena tom idejom, nemojte navaljivati jer su, u tom sluaju, anse da vam napie kvalitetno pismo preporuke veoma male.Obavezno zamolite osobu koja vam pie pismo preporuke da vam, pored tampane verzije, poalje na e-mail i elektronsku verziju propratnog pisma, jer se sve ee aplikacije za programe i poslove odvijaju online.Prilikom traenja pisma preporuke, mudro birajte osobu kojoj ete zatraiti da vam je napie. Ukoliko uspete da dobijete pismo preporuke od osobe sa visokim kredibilitetom, to je svakako plus za vas. Ali ponekada e vam i osobe sa manje kredibiliteta napisati dobru preporuku, u koju e uloiti dosta vremena i onda e se svakako videti da ta osoba radi u vau korist.Nije na odmet naglasiti da je potrebno koristiti samo preporuke koje su istinite i koje vam ne mogu nakoditi, jer poslodavci esto proveravaju iste. Pismo nikako ne bi smelo da bude due od jedne strane A4 formata. Koristite standardne fontove (Arial ili Times New Roman), veliine izmeu 10 i 12. Najbolje bi bilo da se preporuka pie na memorandumu fakulteta/kompanije.Forma pisma preporukePrvi paragraf- sadri osnovne informacije o tome koliko vas osoba poznaje i kakvu vrstu saradnje ste imali (poslovna saradnja, odnos student-profesor, i slino), kao i zbog ega preporuuje ba vas.Drugi paragraf- sadri va struni profil i ocenu poslovnih sposobnosti. Koja su to vaa dostignua i uinci na osnovu kojih osoba koja pie preporuku zakljuuje da ste ba vi prava osoba za traenu poziciju ili za neki drugi konkurs za koji aplicirate.Trei paragraf- sadri opis karaktera, tanije odgovore na pitanja da li ste odgovorni, fleksibilni, komunikativni, i sl. Sve te karakteristike treba da pokau va potencijal. Ukoliko se radi o optem pismu preporuke, ono treba da pokae va potencijal generalno. Ako se radi o namenskom pismu preporuke, potrebno je istai samo one osobine koje e biti relevantne za konkurs na koji aplicirate.Ukoliko vam je potrebna pomo u pisanju preporuka, neki od generatora dostupnih na internetu su: http://www.rom101.com/enotes/recommend.html http://instantletterwritingkit.com/comparetemps.html Naravno, nek vam oni slue samo kao okvir za pisanje preporuke, a ne i kao konano reenje, jer sve je u originalnosti.Primer pisma preporuke:

Preporuka za Milenu Milivojevi

Zadovoljstvo nam je da preporuimo Milenu Milivojevi, praktikanta u kompaniji LINK group u marketing sektoru. Ona je uspeno zavrila kurs Marketing menadment na jednogodinjoj koli za profesionalno usavravanje - BusinessAcademy, 2013. godine. Imajui u vidu zalaganje tokom pohaanja BusinessAcademy i interesovanje koleginice Milene za dodatnu edukaciju i vannastavne aktivnosti, a i injenicu da je tokom edukacije na BusinessAcademy sve kurseve poloila sa najveim brojem bodova, sigurni smo da e ona na najbolji nain odgovoriti zahtevima vezanim za marketing aktivnosti. U ubeenju da e marljivou i zalaganjem koje je pokazala tokom studija na BusinessAcademy i tokom svog angaovanja kao praktikant u kompaniji LINK group, koje je jo uvek u toku, u potpunosti zadovoljiti kriterijume Vae radne pozicije, srdano Vas pozdravljam.

U Beogradu, mart 2013.dr Sanja ModercProfesor na odseku za Marketing menademntBusinessAcadmey, Srbija

IntervjuKada smo sve dobro i na vreme uradili nali privlaan oglas, ocenili svoje obrazovanje i radno iskustvo adekvatnim za dati posao, paljivo sastavili propratno i motivaciono pismo, preostaje nam samo da se naoruamo strpljenjem i saekamo poziv na intervju kojim poslodavci otpoinju selekciju. Uz malo sree, prolazite u prvi krug i sada nam sledi priprema za prvi in-tervju.

Pre nego to odete na intervju, potrebno je obratiti panju na nekolko stvari:Informiite se o kompaniji za ije ste radno mesto aplicirali.Posetite web stranicu kompanije, ako postoji, ili prelistajte novine od poslednjih nedelja gde se pominje kompanija.Informiite se o konkretnom poslu koji se nudi.Saznajte koja su znanja, vetine i sposobnosti potrebne za obavljanje odreenih radnih zadataka. Razmislite koje uslove zadovoljavate i u kojoj meri. Budite iskreni i objektivni u samoproceni.Razmislite ta biste jo eleli da znate o poslu koji se nudi.Osmislite konkretna pitanja koja ete postaviti prilikom intervjua za posao. Postavljanjem dodatnih pitanja ostavljate utisak zainteresovanosti i motivisanosti za odreenu poziciju.Dobro prouite svoju biografiju.Pre samog odlaska na ugovoreni intervju, dobro prouite biografiju kako se ne biste doveli u neugodnu situaciju iznoenjem netanih datuma ili ne seajui se koje ste detalje spomenuli u biografiji, a koje bi trebalo naglasiti tokom intervjua.Ponovite vau 2-minutnu prezentaciju.esto ete se, traei posao, nai u poziciji da se od vas trai da u minut-dva kaete neto o sebi. Nemojte to prepustiti trenutnoj inspiraciji! Osmislite i uvebajte. Smislite kratku i jasnu prezentaciju samoga/same sebe. U svoju prezentaciju svakako ukljuite: podatke o obrazovanju (gde ste se obrazovali, za ta, titule...), opis poslednjeg radnog mesta (kompanija, ime se bavi, koje je vae radno mesto, ta trenutno radite...), opis nekog preanjeg posla na kojem ste stekli iskustvo koje bi vam moglo pomoi pri novom poslu (gde, kada, kako i zato smatrate da bi vam to koristilo za novi posao), specijalne vetine (ovaj deo prilagoavate konkretnom poslu za koji konkuriete), strane jezike (ako je vae znanje izvrsno/dobro istaknite to, navedite eventualni boravak u inostranstvu, naine na koje ste se sami usavravali), zato traite novi posao i ta od njega oekujete.Napiite u kratkim crtama ta elite da spomenete, ispriajte naglas onoliko puta koliko vam je potrebno da steknete tenost izlaganja. Zamolite druge za pomo. Razmislite i u skladu s time izmenite ono to nije bilo dobro. Ukoliko se od vas oekuje znanje stranog jezika, na gorenavedeni nain pripremite i uvebajte svoju prezentaciju na stranom jeziku, budui da postoji velika ansa da se od vas trai i predstavljanje na jeziku koji ste naveli da poznajete.Ponovite najea pitanja na poslovnim intervjuima i odgovore na njih.Postoje odreena pitanja koja se ponavljaju u gotovo svim selekcionim intervjuima. Pripremite odgovore na takva pitanja. Sigurnim i staloenim odgovaranjem delujete samouvereno i kompetentno, te ostavljate pozitivan utisak na ispitivaa.Pripremite brojeve telefona osoba koje bi vam mogle dati preporuke.Korisno je unapred razmisliti o osobama koje bi mogle da vam daju preporuku i zabeleite njihove brojeve telefona kako biste ih mogli dati ispitivau ukoliko od vas to zatrai. Izvor preporuke moe biti bivi poslodavac, saradnik, profesor... No, vodite brigu o tome da kontaktiranje te osobe ni u kom smislu ne bude negativno iskustvo.Razmislite o tome ta ete obui.Ne postoji pisano pravilo o tome ta obui; meutim, odabir vae odee znaajno deluje na prvi utisak koji stvarate kod ispitivaa. Budite uredni i isti, obucite se pristojno i profesionalno, u skladu s pozicijom za koju konkuriete.Pripremite traena dokumenta.U oglasima za posao esto se trae odreeni dokumenti. Pripremite na jednom mestu sve one dokumente koji bi vam mogli zatrebati u vaoj potrazi za poslom. Biografija (srpski, engleski...) Dravljanstvo Svedoanstvo o zavrenoj srednjoj koli Diplome Svedoanstvo o zavrenim teajevima (strani jezik, informatiki teajevi, daktilografija) Preporuke Nagrade i priznanja Fotokopirajte sve gorenavedene dokumente i napravite rezervni prezentacioni materijal koji drite u zasebnoj fascikli.

Dobro se odmorite i naspavajte.Kako bi vae predstavljanje i sveukupni utisak bio to bolji, vano je da delujete i budete odmorni i svei. Pre odlaska na intervju za novi posao, organizujte svoje vreme tako da se adekvatno pripremite i time smanjite izvore nepotrebnog stresa.Na intervju doite u tano dogovoreno vreme.Ni prerano ni prekasno! Imajte na umu da poslodavac ima niz svakodnevnih obaveza, te da preranim ili prekasnim dolaskom na intervju naruavate njegov raspored i ostavljate dojam nemarnosti. Dakle, dajte sve od sebe da va dolazak bude u tano dogovoreno vreme.Nemojte puiti ili piti alkoholna pia pre intervjua.Dim cigarete e vam se uvui u odeu i kosu, to sigurno ne ostavlja pozitivan utisak ni na koga! ak i ako popijete samo jedno lagano alkoholno pie, u razgovoru bi se mogao osetiti zadah.

Intervju za posaoSvi kandidati koji apliciraju za odreeno radno mesto imaju jedan cilj: da budu pozvani naintervju. ta obezbeuje da vas poslodavac pozove na razgovor osim dobro napisana radna biografija. Samim tim to ste pozvani, pruena vam je ansa da i lino predstavite sebe i naete se u uem krugu.Tokom selekcionog intervjua javljaju se dve strane: vi kao kandidat, i poslodavac. Obe strane se meusobno procenjuju. Vama se prua mogunost da obrazloite sve to ste naveli u biografiji, ali i da upoznate kompaniju i potencijalno poslovno okruenje. Sa druge strane, poslodavac eli da predstavi kompaniju i stvori to potpuniju sliku o kandidatu. Tokom selekcionog intervjua poslodavac ocenjuje motivaciju kandidata, njegove komunikacione vetine i linost, kao i potencijalni doprinos kandidata kompaniji. Oigledno je da se radi o obostranom interesu, i poslodavca i zaposlenog, da selekcionim intervjuom prikupi to je mogue vie korisnih informacija o drugoj strani. Moe se desiti da ete tokom selekcionog procesa biti pozvan vie puta zbog velikog broja prijavljenih kandidata.Po svom obliku,intervju moe biti: strukturiran:svim kandidatima se postavljaju ista pitanja, formulirana prema zahtevima konkretnog radnog mesta. Strukturirani intervju nastoji stvoriti to objektivnije uslove: svi kandidati ispitani su po istim kriterijumima i svima je prueno jednako vreme za predstavljanje. polustrukturiran:podrazumeva unapred odreeno podruje o kojem e se govoriti, no ne i pitanja koja e se postavljati. slobodan:ispitiva nema unapred odreena pitanja koja e postaviti kandidatu, ve puta da se kroz intervju otvaraju odreene teme.

Tokom intervjua pokuajte da procenite o kom tipu intervjua se radi: ukoliko je strogo strukturiran, tj. pitanja su unapred pripremljena i paljivo odmerena, budite sigurni da imate jednake uslove kao svi drugi kandidati i da je ceo tok vrlo balansiran, to poslodavcu daje pouzdanije ishode, odnosno procene vaih kvaliteta i kvalfikacija. Ukoliko vam se ini da je intervju poput spontanog razgovora, iskoristite priliku da govorite o stvarima u kojima ste dobri, ali pazite da budu relevantne za poziciju za koju aplicirate.Mnogi intervjueri se dreSTAR (Situation, Task, Action, Result)modela prilikom voenja intervjua, kroz koji vam trae da opiete primere, probleme, specifikujete u emu je bio neki va doprinos, ta se desilo na kraju i ta ste izvukli kao pouku iz neke teke situacije, tako da pazite da ne dajete lane STAR odgovore: budue ponaanje (Sledei put bih uradio to i to...), generalizaciju (Nai klijenti su uvek zadovoljni, nikada nisam napravio greku na poslu...), stav umesto ponaanja (Verujem da je timski rad od velikog znaaja...) ili razmiljanje umesto ponaanja (Mislim da imam veoma razvijene interpersonalne vetine...). Ona se uglavnom odnose na rukovoenje, komunikaciju, inicijativu, odgovornost i donoenje odluka, tako da pre poetka intervjua razmislite i prisetite se kako ste se snalazili u takvim situacijama.Trajanje intervjuaje varijabilno. Zavisi od sloenosti radnih zadataka i od pozicije za koju se kandidujete. Intervju moe potrajati od petnaest minuta, pa sve do preko sat vremena. Bez obzira koliko intervju traje, preporuka je da vi priate barem 50 % vremena. Dajte jedan po jedan odgovor, ne urite da ispriate sve to vam je u datom trenutku palo na pamet i to tako da odgovori budu konkretni i upotrebljivi (da iniciraju sledea pitanja, to je siguran pokazatelj zainteresovanosti intervjuera). Ne dajte se omesti ako vas intervjuer prekine da bi vas vratio na temu; to samo znai da se bili opirni.Slobodno traite da vam se preformulie pitanje ako ga niste razumeli ili da biste dobili dovoljno vremena da adekvatno oblikujete odgovor. Budite iskreni i otvoreni, ne poseite za socijalno poeljnim odgovorima; to se ne ceni. Povedite rauna o neverbalnim znacima, nemojte mlatarati rukama; umerena gestikulacija je u redu. Takoe, podesite govor na normalnu jainu i brzinu. Postanite svesni svojih emocija, ne potiskujte ih, ve ih kontroliite, normalno je to ste pomalo anksiozni ili to ste se za trenutak zacrveneli. Ponavljajte kljune rei i koristite svoje iskustvo povezujte to vie injenica iz vaeg CV-ja sa zahtevima radnog mesta.Oekujte vie tipova pitanja, i ona otvorena na koja se oekuje da date vie informacija da neto pojasnite ili opiete, ali i zatvorena, specifikujua na koja odgovarate kratko, mada ih slobodno moete malo proiriti ili nadograditi ukoliko odgovore na njih smatrate krucijalnim.Morate pokazati svoju linost, istai svoja dostignua i dokazati svoju motivaciju, te se stoga izborite za svoje vreme.

Nakon intervjuaOstanite aktivni i nakon intervjua. Tip aktivnosti ili naredni korak koji je poeljno da preduzmete zavisi od informacija koje ste u toku intervjua saznali o daljoj selekciji kandidata, obavetavanju ili vaem konkretnom primanju na radno mesto za koje ste se prijavili. Kakav god da je bio ishod intervjua, uvek je bolje reagovati, nego se potpuno povui i zaboraviti da se susret sa potencijalnim poslodavcem i desio.

Najmanje zahtevna, a vrlo znaajna, vaa reakcija nakon intervjua bila bi da poaljete u roku od 24he-mail poslodavcu, u kojem se zahvaljujete na vremenu odvojenom za razgovor. Istaknite svoju elju za nastavkom saradnje, da ste saglasni sa onim to vam je predloeno kao mogue reenje i da ste spremni za jo jedan razgovor, ukoliko je to potrebno, pa i zainteresovani za drugi posao u firmi ako za onaj za koji ste se prijavili ne zadovoljavate sve uslove. Moete pomenuti neke detalje razgovora, pravac konkretne saradnje i objanjenje zato bi bilo dobro da se ona realizuje. Naznaite i da se nadate (pozitivnom) odgovoru, ako jo nije odlueno ko e biti primljen.Va e-mail ne treba da bude predug. Budite jasni i konkretni. On je gest pristojnosti, potovanja, profesionalizma i izraz vae elje za nastavkom saradnje koja je i vama i poslodavcu od koristi. Napiite pismo da ga tako i poslodavac doivi.Skrenite panju poslodavca na sebe. Selekcija kandidata se ne zavrava primanjem jedne osobe na posao za koji ste se prijavili. Svako treba da se i dokae u poslu. Poslodavci, iako paljivo biraju koga e zaposliti, ne mogu sve predvideti i prvi izbor koji naprave ne znai da e biti i konaan. Ukoliko niste izabrani odmah, vaa reakcija nakon intervjua moe vam poveati anse za priliku koja, ma koliko neverovatnom se inila u situaciji u kojoj vi niste neko ko je primljen, uopte nije nemogua, i na nju, takoe, treba raunati.Nakon intervjua,rezimirajte tok razgovoraod trenutka vaeg dolaska do odlaska, s akcentom, naravno, na sam razgovor. Svaki intervju je iskustvo za sebe i uvek nam neto novo o nama otkriva, to moemo da promenimo, popravimo ili izbegnemo u budunosti, a time i poveamo mogunost uspenijeg nalaenja posla, i kasnije snalaenja u poslovnom svetu. Kada smo prebrodili napetost, neizvesnost ili strepnju od sopstvenog nastupa, jasnije uoavamo ono to nas je na najbolji nain predstavilo, ali i ono to nam je oduzelo neki poen.Postavite sebi to vie pitanja vezanih za odrani intervju i odgovorite na njih. Mnogo je onoga to se previdi i na ta vredi da usredsredimo panju kako bismo nauili da se predstavljamo na nain koji e nas dovesti do uspeha. Za to je potrebna veba, samokorekcija i samokritinost, stoga ne budite lenji, ve radite na sebi. Pozitivan efekat ne moe izostati. Umesto da vi traite poslodavca, postanite neko koga poslodavci trae.Bitnija stavka nakon intervjua jesteko e se kome i kada javiti. Ima poslodavaca koji vam daju jasan odgovor na kraju razgovora i u potpunosti ispotuju reeno. Ima i onih koji vam daju odgovor, ali se nieg od reenog dalje ne pridraavaju. Ima i onih koji vas ostave u dilemi, bez ikakvih naznaka ta dalje. No, kako su ovi prvi veoma retki kod nas, jo uvek, savetujemo vam da se naoruate strpljenjem i ne gubite veru u sebe.Ukoliko vam je reen termin do kojeg ete primiti odgovor, ne zovite ranije poslodavca. Kada nikakav datum nije naznaen, ne preporuuje se da odmah nakon intervjua ili iste sedmice zovete i raspitujete se o rezultatima. To je premalo vremena da se donese odluka, posebno kada se veliki broj kandidata prijavio, a va poziv se moe protumaiti kao napadnost, nestrpljenje, navaljivanje, to vam nikako ne ide u prilog. Ukoliko vam nikakav odgovor nije stigao ni u drugoj sedmici nakon intervjua, vreme je da pozovete. Obavezno se predstavite i budite ljubazni. Recite zbog ega zovete i ta elite da saznate. Zahvalite se i ako vam saopte negativne vesti vezane za vae zaposlenje. Nijedna vrata ne zatvarajte tako da vie na njih ne moete pokucati.

Celoivotno uenjeDoivotno i celoivotno uenjeDoivotno obrazovanjese esto poistoveuje sa pojmom celoivotnog uenja. Meutim, postoje autori koji prave razliku izmeu ova dva pojma. Celoivotno uenje (eng. lifelong education) i doivotnog uenje (eng. continuing education) se prema njima razlikuju u tome to se celoivotna edukacija odnosi na uenje od ovekovog roenjai traje celog ivota, dok se doivotno obrazovanje (kontinuirano ili trajno, stalno obrazovanje) odnosi na obrazovanje od zavretka nekog stepena formalnog obrazovanja do smrti ili do kraja radnog veka. Dok se celoivotnim obrazovanjem obuhvata i usklauje obrazovanje vaspitanje dece, mladih i odraslih (prema naelu vertikalnog povezivanja), doivotnim se obrazovanjem usklauju oblici formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja odraslih (prema naelu horizontalnog povezivanja, to znai obrazovanje u razliitim oblicima, a ne samo formalno).Andragogijaje nauka koja prouava metode i tehnike sistematskog obrazovanja i vaspitanja odraslih, kao i mogunosti i problem koji ih prate. Zasnovana je na filozofiji doivotnog uenja, koja ne podrazumeva doivotno formalno obrazovanje u koli, ve kontinuirano uenje i usavravanje. Meutim, andragogija ne iskljuuje formalno (kolsko) obrazovanje. Naprotiv, ona objedinjuje sva 3 obrazovna puta: formalni (kolovanje), neformalni (kursevi, seminari, obuke, i sl.), i informalni (itanje knjiga, gledanje tv emisija, itanje novina, surfovanje po internetu, i sl).Objedinjavanje sva tri obrazovna puta je neophodno sa stanovita okruenja koje odlikuju svakodnevne promene. Dakle, da bi smo opstali u savremenom drutvu, neophodno je da budemo u toku sa aktuelnim informacijama, znanjima, dostignuima koja se stalno menjaju. To je jedini nain da ostanemo konkurentni na tritu rada i da zadrimo posao, jer nije dovoljno zavriti neki vid formalnog obrazovanja, ve je potrebno to znanje konstatno dopunjavati i nadograivati. Na primer,devedesetih godina tehnologija nije bila toliko razvijena kao danas i tada nije bilo neophodno znanje rada na raunaru. Ali danas se situacija drastino promenila i, za veinu poslova, preduslov je osnovno znanje rada na raunaru. Upravo u tome je sutina andragogije, u konstatnom uenju i usavravanju. Bazu stiemo u formalnom obrazovanju (kolovanjem), a nadogradnju ine pomenuti neformalni i informalni vid obrazovanja. Kontinuirano obrazovaanje i uenje nije vano samo sa aspekta zapoljivosti, ve i sa aspekta usavravanja linosti.Andragogija stavlja naglasak na to da moramo uzeti u obzir karakteristike odraslih u procesu uenja, i da im ne moemo pristupati kao deci. Knowles je meu prvima naglasio razlike u procesu uenja meu decom i odraslima. Osnove njegove teorije su i danas prihvaene, mada su pretrpele izvesne kritike i unapreenja. Principi koje je istakao su sledei: da odrasli imaju bogato iskustvo koje moramo uvaiti i iskoristiti u procesu uenja; da oni imaju ve donekle izgraen stil uenja; da je svaka individua drugaija prema svojim sposobnostima i potrebama, tj. Da je osobena; da odrasle osobe imaju potrebu da upravljaju svojim vremenom; kao i da organizuju proces uenja i usklauju ga sa mnogobrojnim obavezama koje imaju; odrasle osobe ne ue da bi formirale neki opti set znanja, ve je uenje u funkciji reavanja konkretnog problema ili izvoenja nekog vida performanse.Celoivotno uenjeivot nije mogue podeliti na doba za uenje i doba za rad, ve je neophodno obe aktivnosti podjednako podsticati tokom celog ivota. Uspeno uenje ne podrazumeva samo usvajanje znanja, ve isto tako i razvoj vetina, potrebnih u svakodnevnom ivotu.Razvojem drutva, nauke i pre svega tehnologija, nameu se nova znanja i vetine koje zahtevaju poslodavci i trite rada. One predstavljaju neophodne preduslove za aktivno uee, kako na radnom mestu, tako i u svakodnevnom ivotu.Dodatno obrazovanjepodrazumeva razliite vidove nastavljanja edukacije radi sticanja novih sertifikata ili ispunjenja uslova za posedovanje dozvole za rad u konkretnoj oblasti. Gotovo svako moe pohaati kurseve u sklopu dodatnog obrazovanja u cilju linog ili profesionalnog napretka; fitnes treneri, medicinsko osoblje i instruktori predstavljaju samo neke od profesija za koje ovaj vid obrazovanja moe biti znaajan. Ova vrsta edukacije namenjena je iskljuivo odraslima koji ve poseduju izvestan stepen formalnog obrazovanja.Kada govorimo o dodatnom obrazovanju, onom koje dolazi nakon formalnog tipa obrazovanja, ljudi se mogu obrazovati: neformalno,okole za profesionalno usavravanje,oradionice,okursevi,oseminari,oobuke,osajmovi,okonferencije. Informalno,oitanje knjiga,ogledanje tv emisija,oitanje novina,osurfovanje po internetu ,orazmena znanja i informacija kroz druenje.Format i trajanje ovih tipova dodatnog uenja nisu uvek isti: nekada je u pitanju vikend, nekada sedmice, nekada meseci i godina. U sluaju edukacije iskljuivo u svrhe linog usavravanja, polaznici obino ne dobijaju zvanine bodove, budui da se to obino ne smatra za deo standardnog obrazovnog sistema. Zajednika karakteristika svih zvaninih programa dodatnog obrazovanja je proces registracije. Pohaanje konferencije ili kulturne manifestacije koja je otvorena za javnost ne donosi posetiocima zvanine poene i ne moe se smatrati formalnom obukom.Sumirano,celoivotno uenje podrazumeva: Shvatanje obrazovanja kao kontinuiranog aspekta svakodnevnog ivota. Sticanje i unapreivanje svih vrsta sposobnosti, znanja i kvalifikacija neophodnih za neometano obavljanje posla koji se stalno menja zajedno sa okruenjem. Uvaavanje svih oblika uenja: formalno obrazovanje (npr. specijalistike studije na fakultetu, master studije), neformalno obrazovanje (npr. usavravanje vetina potrebnih za neometano obavljanje posla kroz seminare, obuke ili razne kole za profesionalno usavravanje), informalno obrazovanje (razmena znanja u porodici, meu prijateljima, itanjem knjiga).

Obavezno dodatno obrazovanje je uobiajeno u nekim profesijama, recimo u stomatologiji i medicini. Po zakonu, pojedinci su duni da budu u toku sa novim deavanjima, kako bi mogli da garantuju najbolje mogue leenje svojim pacijentima. Zbog jake konkurencije na tritu, profesionalci od kojih se ne zahteva dodatna obuka ipak odluuju da je pohaaju radi poboljanja svoje biografije i izgleda za napredovanje. Mada, iako zakon ne nalae pojedinim strunjacima, poput onima iz oblasti iz IT-a, da se moraju dodatno usavravati, trite i tehnoloki napredak to sam nalae i diktira.Prednosti celoivotnog uenjaCeloivotno uenje je neka vrsta druge anse za unapreenje i osposobljenje osobe da se snae iisprati korak s vremenom koje je promenljivo i zahteva konstantnu adaptaciju.Ekonomski razvoj- drave zavise odkvaliteta ljudi koji njome upravljaju. Korienje ljudskih resursa na pravi nain i neprestano ulaganje u njihov razvoj, moe samo da doprinese ekonomskom razvoju. Celoivotno obrazovanjeje, zapravo,osnovna i neizostavna karika i pretpostavka rasta i razvoja.Imajui u vidu znaaj istog, neophodno je razviti svest u svakom segmentu privrede o neophodnosti celoivotnog uenja.Celoivotno uenje nudimogunost primene metoda uenjaprilagoenih specifinim interesima i namenama u multikulturalnim evropskim dravama. Koncept ovog uenja usmeren je na pojedinca koji kasnije svojim unapreenjem doprinosi unapreenju sistema.Napredovanje na posluje svakako jedna od velikih prednosti celoivotnog uenja. S obzirom da se posao konstantno menja i postavljaju se nove granice za minimum znanja potrebnih za obavljanje nekog posla, za napredovanje na poslu, neophodno je uiti i usavravati se mnogo vie od tih granica znanja koje su potrebne za izvrenje osnovnih aktivnosti.Znanja koje steknemo kao deca ili mladi ljudi nee dugo trajati. Aktivan nastavak uenja vaan je oblik primene celoivotnog uenja. Motivacija i raznolikost mogunosti obrazovanja osnovni su uslov za uspeno celoivotno uenje. Nuno je podii potranju za obrazovanjem, a samim tim i ponudu.Neformalno uenje takoe doprinosilinom razvoju. Celoivotno uenje potpomae razvoju linih potencijala, interesa i talenata. Isto tako ono podstie zapoljavanje. Ono podstie prepoznavanje interesa za budui poziv i odabir eljenog radnog mesta, kao i napredak u karijeri.