Planiranje Saobracaja Analiza Transportnih Zahteva

Embed Size (px)

DESCRIPTION

as

Text of Planiranje Saobracaja Analiza Transportnih Zahteva

Planiranje saobraaja analiza transportnih zahteva

Bors (vedska) - Saobraajna studija

Student: Ana Nikoli DS090178 Asistenti: Ivan Ivanovi Dragana Grujii Profesor: Prof. dr Jadranka Jovi 1

SADRAJ

I II 1. 2. 3. III 1. 2. 3. 4.

Uvod ..................................................................................................................................................................3 Metodologija izrade saobraajne studije ............................................................................................4 Zonski sistem ............................................................................................................................................5 Saobraajna istraivanja.......................................................................................................................7 Informaciona osnova .............................................................................................................................7 Analiza postojeeg stanja ..........................................................................................................................8 Saobraajno-geografski poloaj.........................................................................................................8 Namena povrina ................................................................................................................................. 10 Socio-ekonomski podaci .................................................................................................................... 12 Analiza uline mree ........................................................................................................................... 14 4.1. 4.2. 5. 6. 7. Tehnike karakteristike ........................................................................................................... 14 Ekspoloatacione karakteristike ............................................................................................ 18

Analiza javnog gradskog putnikog prevoza ............................................................................. 19 Terminali i parkiranje ....................................................................................................................... 22 Analiza karakteristika kretanja ...................................................................................................... 24 7.1. Obim kretanja i mobilnost .................................................................................................... 24 7.2. Raspodela dnevnih kretanja po svrhama ....................................................................... 24 7.3. Raspodela kretanja po nainu u toku dana .................................................................... 25 7.4. Vremenska raspodela kretanja ........................................................................................... 27 7.5. Prostorna raspodela ukupnih dnevnih kretanja ......................................................... 28

IV

Ocena postojeeg stanja ......................................................................................................................... 32

2

I

Uvod

Izrada saobraajne studije predstavlja poetnu fazu reavanja problema u transportnom sistemu. Problemi u transportnom sistemu su poeli da se javljaju usled poveanja stepena motorizacije, procesa urbanizacije i sve vee mobilnosti stanovnika kao uzroka prostornog razmetaja aktivnosti. Veina gradova nije adekvatno sagledala ovaj problem, pa je saobraajna infrastruktura esto postajala nedovoljna za transportne potrebe. Osnovni cilj izrade saobraajne studije je pronalaenje odrivog reenja, koje ce biti funkcionalno, racionalno i vremenski uskladeno sa prostornim i socio-ekonomskim razvojem podruja. Postupak se odvija sledeim redosledom: utvruje se analiza postojeeg stanja, definiu se odnosi u transportnom procesu, definie se stepen razvoja razliitih vidova saobraaja, odreuje se redosled zadataka, stvara se informaciona osnova, strune slube se usavravaju i osposobljavaju za dalji rad u ovoj oblasti kao i za praenje, reviziju i realizaciju daljih studija.

U osnovi, planiranje saobracaja je zasnovano na principima sistemske analize. Kod izrade saobracajnih studija, pojavljuju se dva principa u planerskoj praksi: saobraajna studija se radi kao bazna studija koja prethodi izradi GUP-a i prostornog plana, studija i planovi se rade simultano, te se neki elementi integriu u GUP i prostorni plan.

3

II

Metodologija izrade saobraajne studije

Da bi planerski proces mogao uspeno da se sprovede potrebno je unapred jasno definisati metodologiju kojom e se planiranje obaviti. Planerskim procesom se utvruju potrebni kapaciteti za zadovoljenje potreba prevoza u budunosti na podruju grada Bors-a u vedskoj. Ovaj planerski postupak bilo je potrebno zavriti u periodu od 5. marta do 1. juna 2012. godine. U okviru metodologije definie se algoritam izrade saobraajne studije i termin plan izrade studije. Za gore navedeni period izrade predviena je delimina izrada saobraajne studije, iji se algoritam i termin plan vidi na slikama 1. i 2. Slika 1. METODOLOGIJA IZRADE SAOBRAAJNE STUDIJE Algoritam izrade saobraajne studije

ZONSKI SISTEM

INFORMACIONA OSNOVA

NAMENA POVRINA SOCIO-EKONOMSKI POKAZATELJI

ANALIZA STANJASAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA

OCENA STANJA

KARAKTERISTIKE KRETANJA

Slika 2.

Termin plan izrade saobraajne studije

4

1. Zonski sistemZa izuavanje odnosa izmeu prostornog razmetaja aktivnosti i saobraaja, koji nastaje kao posledica potreba za trasnportom, podruje se deli na manje prostorne celine saobraajne zone. Jedan od osnovnih pristupa u planiranju saobraaja je agregatni pristup koji podrazumeva prikupljanje svih podataka i posmatranje ponaanja putnika na nivou saobraajne zone. U planerskom procesu za grad Bors, bie korien agregatni pristup planiranja saobraaja. Na posmatranom podruju odreeno je 10 zona na osnovu uraenih saobraajnih istraivanja, pri emu su potovani osnovni kriterijumi za podelu podruja na zone (homogenost, pristupanost u odnosu na osnovnu mreu saobraajnica, potovanje prirodnih i vetakih granica, prilagoenost statistikoj podeli, mogunost pregrupisavanja zona i budue namene povrina).

5

6

2. Saobraajna istraivanjaZa potrebe ove saobraajne studije vrena su razna saobraajna istraivanja. Potrebni podataci prikupljeni su brojanjem, anketama kao i informacijama iz institucija koje poseduju odreene podatke. Saobraajna istraivanja se vre u aprilu i maju kao i oktobru i novembru, a dani koji su pogodni za saobraajna istraivanja su utorak, sreda i etvrtak. Brojanje se vri manuelno (obueni brojai) ili automatski. U ovom istraivanju je obavljeno brojanje putnika i vozila na spoljnom kordonu kao i brojanje putnika na terminalima. Ankete koje su sprovoene su: anketa u domainstvu, anketa putnikih i teretnih vozila na spoljnom kordonu i anketa na terminalima. Istraivanje je obavljeno na uzorku od 15000 stanovnika grada Bors-a.3.

Informaciona osnovanezavisni pokazatelji (broj stanovnika, domainstava, zaposlenih, stepen motorizacije, dohodak po domainstvu, namena i intenzitet korienja zemljita, povrine radnog prostora, dohodak po zaposlenom, zaposlenost po vrsti delatnosti, obim robnog rada) podaci o saobraajnom i transportnom sistemu (tehnike i eksploatacione karakteristike razliitih vidova prevoza) podaci o karakteristikama kretanja (mobilnost, raspodela po svrhama, nainu i vremenu kretanja)

Informaciona osnova sadri tri grupe podataka:

Svi navedeni podaci moraju biti na nivou saobradajnih zona.

7

III

Analiza postojeeg stanja1. Saobraajno-geografski poloaj

Grad i optina Bors se nalazi u vedskoj na 5743 severne geografske duine i 1256 istone geografske irine. Pripada Vstra Gtaland okrugu i zauzima ukupnu povrinu od 31,40 km2 sa populacijom od 66,273 stanovnika (prema popisu iz 2010. godine). Bors je udaljen od glavog grada vedske Stockholm-a 350km, dok je od Gteborg-a (drugog grada po veliini) udaljen samo 60 km. Najznaajniji putni pravac koji prolazi kroz ovaj grad je vedski nacionalni put 40. On se prostire duinom od 321km i povezuje Gteborg sa Vstervik-om, a deo ovog putnog pravca je ujedno i onaj kojim se najee putuje iz Gteborg-a u Stockholm. Pored toga put 40 povezuje i evropske putne pravce E4 i E6. Slika 3. Geografski poloaj Bors-a

Slika 4.

Grb Bors-a

8

Bors je dobio status grada 1621. godine, a razvio se nedugo potom. Pretrpeo je etiri razarajua poara (1681, 1727, 1822 i 1827. godine ), a jedina zgrada koja je pretpela sve poare je crkva Karoli i to je najstarija zgrada u gradu. Veina novoizgraenih objekata je pravljena u skladu sa Agendom 21 (plan akcija u vezi sa odrivim razvojem). Pored toga, u gradu se nalazi ogroman rezervoar koji pored toga to prikuplja energiju, prerauje otpad i drvo i stvara biogas koji se u ovoj optini koristi umesto goriva. Stari putevi su preraeni u biciklistike staze, kojih ima dosta po celom gradu, a ugraeni su i ureaju koji mere gustinu bicklistikih kretanja i prikazuju vozaima kao i solarne svetiljke koje se pale kada se bicikl priblii, to ini voenje bicikla bezbednije. U Bors-u postoji veliki broj aktivnosti koja privlae kretanja, kako kretanja lokalnog stanovnitva na dnevnoj bazi tako i kretanja turista koje u ovaj grad privlae mnogobrojne zanimljivosti. Veoma razvijena tekstilna industrija, muzeji i kola dizajna privlai veliki broj dizajnera iz celog sveta. Preko 50% trgovine tekstila u celoj vedskoj se obavlja preko Bors-a. Bienale neobinih skulptura kojim ovaj grad obiluje sakuplja umetnike i one koji vole takvu vrstu umetnosti, zatim Univerzitet u Bors-u, Arena, parkovi, muzeji, zooloki vrt su samo neki od razloga zato ovaj grad generie veliki broj kretanja. Slika 5. Skulpt