Planiranje Tekst

  • View
    96

  • Download
    8

Embed Size (px)

Transcript

UVODDa bi grad mogao ispravno da funkcionie potrebno je da ima pravilno izgraen i pravilno organizovan saobraaj. Pod saobraajem podrazumevamo organizovano kretanje transportnih jedinica na mrei. Saobraaj je posledica potrebe za premetanjem, promenom mesta, ljudi i robe na odreenom prostoru u odreenom vremenu. Prilikom planiranja saobraaja, saobraaj moemo posmatrati na dva naina: - kao sloeni sistem koji je potrebno organizovati i - kao zavistan podsistem sistema grada. Citiram: "Osnovni cilj izrade saobraajne studije je iznalaenje reenja transportnog sistema racionalno, funkcionalno i vremenski usklaenog sa prostornim i drutveno-ekonomskim razvojem podruja. Ustanovljeno je da razliite namene povrina izazivaju razliiti obim, strukturu i pravac pruanja saobraajnih tokova" -knjiga Planiranje saobraaja u gradovima -Jovi Jadranka.. Ovom studijom se vri planiranje grada Planigrada, kojom utvrujemo budue transportne potrebe odnosno zadravamo sve kvalitetne elemente postojeeg stanja, a menjamo one elemente koji u postojeem stanju nisu bili zadovoljavajui.

1. METODOLOGIJA IZRADE SAOBRAAJNE STUDIJE PLANIGRADAIzrada kvalitetne saobraajne mree i organizacija saobraaja je veoma znaajan posao u okviru grada.Tei se prostornom irenju Planigrada, izgradnji modernih puteva, boljem organizovanju saobraaja, odvajanju stanovnika prema prigradskim i perifernim zonama. Saobraajni sistem je sloeni sistem od ijeg funkcionisanja zavisi na kojem e se nivou odvijati gradske aktivnosti. Njegove podsisteme ine ulina mrea, javni gradski prevoz, stacionarni saobraaj, peaki saobraaj itd. Metodologija predstavlja prilagoeni oblik uoptenog pristupa procesu saobraajnog planiranja u gradu. Nakon toga se pristupa izradi informacione osnove koja sadri podatke razmetene u 3 grupe: 1) nezavisni pokazatelji koji se odnose na prostorne, privredne, demografske i ekonomske karakteristike. 2) podaci o saobraajnom i transportnom sistemu, odnosno podaci o tehniko-eksploatacionim karakteristikama svih vidova prevoza. 3) karakteristike kretanja. Narednu fazu ine odreena istraivanja u saobraaju. Potrebno je obuhvatiti dva nivoa: nivo koji se tie transportnog sistema grada i nivo koji istrauje kretanja na spoljnoj mrei. Vri se analiza postojeeg stanja koja daje odgovor da li i kako transportni sistem zadovoljava potrebe korisnika. U okviru metodologije se definie algoritam izrade saobraajne studije (slika 1) i termin plan izrade studije(slika 2). Sastavljen je i vremenski plan izrade studija da bi se ispotovali uslovi stavljeni pred ovu studiju da budu zavrena do 1.6.2004. godine

Slika broj 2 Termin plan izrade saobraajne studije grada Planigrada1.3. 8.3. 15.3. 1.6. 29.3 10.4. 20.4. 1.5. 15.5.

Metodologija izrade studije Saobraajna istraivanja Analiza nezavisnih podataka Analiza uline mree Analiza karakteristika kretanja Ocena pos stanja i def. ciljeva budueg razvoja Prognoza transportnih potreba Predlog plana transportnog sistema Zakljuak i tehnika obrada studije Podaci o kretanju stanovnika dobijeni su putem ankete domainstva.Prilikom obavljanja ankete anketar treba da sakupi podatke o ukupnom broju kretanja jednog domainstva u toku jednog dana, kao i izvor i cilj njihovog putovanja. Takoe se obavlja anketa putnika i tereta na spoljnom kordonu metodom direktnog intervjua.Obavlja se i brojanje saobraaja pomou obuenih brojaa. 1.1. ZONSKI SISTEM GRADA Podruje grada je podeljeno na manje prostorne celine-saobraajne zone (prilog 1).Svaka zona ima definisane granice i odreen joj je centroid i konektor.Podruje Planigrada je podeljeno na 10 saobraajnih zona potujui prirodne i vetake prepreke. Prilikom odreivanja saobraajnih zona potovani su sledei kriterijumi: - postojea zonska podela - homogenost u odnosu na sadraj zone - prirodne i vetake granice - pristupanost osnovnoj mrei saobraajnica Homogenost u odnosu na sadraj zone ispitivana je u skladu sa sledeom podelom: - kolektivno stanovanje visoke gustine - individualno stanovanje male gustine - radne zone - centralni sadraji - saobraajne povrine

- rekreativne i zelene povrine - ostalo Problem predstavljaju zone meovitog sadraja u uem gradskom jezgru. Definisane zone posmatraju se kao celine i sa aspekta planiranja ne analizira se unutar zonski saobraaj, ve prvenstveno meuzonski saobraaj i meuzonska interakcija pojedinih zona. 1.2. SAOBRAAJNA ISTRAIVANJA Da bi saobraaj u potpunosti mogao da ispunjava postavljene zadatke potrebno je izvriti saobraajna istraivanja. Podaci saobraajnih istraivanja obuhvataju itav niz pokazatelja vezanih za ceo saobraajni sistem, kao to su npr. vozni park, ulina mrea, JGPP, stacionarni saobraaj, terminali U cilju izrade saobraajne studije Planigrada podaci o saobraajnim tokovima prikupljeni su: - anketom domainstava - upitnikom o dnevnom kretanju svakog lana domainstva Ankete su raene na uzorcima, a da bi uzorak bio reprezentativan za celokupnu populaciju izvena je ekspanzija podataka na bazi odgovarajuih brojanja. Anketiranje i brojanje je vreno istog dana, u sredu, 10.3.2004. godine u vremenu od 7 do 19 asova.

2. ANALIZA POSTOJEEG STANJA2.1. SAOBRAAJNO-GEOGRAFSKI POLOAJ Planigrad je grad smeten u podnoju planine Rudnik.U grad se moe stii iz 3 pravca (sever, jug, zapad).Kroz grad prolazi magistrala preko koje grad ima drumsku vezu sa veim gradovima u ovom okrugu.Stanovnitvo se preteno bavi poljoprivredom, ali je i odreen broj stanovnika zaposlen u industrijskoj zoni koja se prostire na istoku grada.Razvijena je metalska, drvno-preraivaka i tekstilna industrija.Obronci planine Rudnik su pogodni za razvoj stoarstva odakle se grad snabdeva mlekom i mesom.Takoe je u razvoju prehrambena industrija za koju se planira dalji razvitak u budunosti. U gradu vlada umereno-kontinentalna klima tako da se zimi temperatura ne sputa ispod 0 stepeni Celzijusa, a leti ne prelazi 30 stepeni Celzijusa. U buduem periodu pored napomenutog razvoja prehrambene industrije, planira se i modernizacija saobraajnica u gradu koje nisu u zadovoljavajuem stanju.Takoe se planira formiranje zelenog pojasa izmeu industrije i magistrale sa jedne strane i ueg centra grada sa druge strane kako bi se smanjila tetna emisija gasova i time omoguio zdraviji ivot stanovnicima grada i privukli turisti u ovaj grad. 2.2. ANALIZA NEZAVISNIH PARAMETARA2.2.1. NAMENA POVRINA I SOCIO-EKONOMSKI PODACI

Na osnovu popisa je utvrdjeno da u gradu Planigradu ima 141.100stanovnika i da se grad prostire na ukupnoj povrini 4912 ha.Te povrine su namenski rasporeene za stanovanje(zone 3,5,6,10), industriju (zone 4,7,8), meovite (zone 1 i 2 ) i rekreacija (zona 9), to je prikazano u prilogu 2. Na osnovu evidencije ministarstva unutranjih poslova u gradu Planigradu je registrovano 13.379 putnikih automobila to ini 94,8 putnikih automobila na 1000 stanovnika,odnosno 0,32 putnikih automobila po domainstvu,tj.svako tree domainstvo poseduje putniki automobil. Na osnovu analize je utvreno da je stepen motorizacije najvii u petoj i estoj zoni i iznosi 0,5 putnikih automobila po domainstvu,to znai da svako drugo domainstvo,poseduje putniki automobil. U zoni tri stepen motorizacije je najmanji i iznosi 0,19 PA/DOM,to znai da tak svako peto domainstvo poseduje automobil.

Procenat zaposlenih u postojeem stanju je 32,3% a prosena veliina domainstva je 3,39 L/DOM.Najvea gustina radnih mesta je u prvoj zoni i iznosi 14,37 radnih mesta/ha,to je i za oekivati jer je to centralna zona grada.Najgue nastanjena je esta zona sa 72,25 ST/ha,a najree nastanjena je druga zona 21,14 ST/ha. Najvea gustina zaposlenosti je u estoj zoni sa 23,33 zaposlena /ha, a najmanja gustina zaposlenosti je u drugoj zoni, svega 6,83 zaposlena /ha. Podaci o broju stanovnika, broju radnih mesta i stepenu motorizacije po zonama dati su u prilogu 3. Tabela br. 1 Broj stanovnika Broj zaposlenih Broj radnih mesta Broj postojee budue postojee budue postojee budue zone stanje stanje stanje stanje stanje stanje 1 20400 30600 6589 9823 4930 6800 2 17000 25500 5491 8185 4930 6800 3 28900 34000 9335 9277 0 0 4 0 0 0 0 14450 8500 5 14450 25500 4667 8185 0 0 6 14450 20400 4667 6548 0 0 7 0 0 0 0 4250 8500 8 0 0 0 0 850 3400 9 20400 20400 6589 6548 0 0 10 25500 25500 8237 8185 0 0 11 0 17000 0 5457 0 6800 12 0 0 0 0 0 3400 141100 198900 45575 62208 29410 44200 Podaci o postojeoj i buduoj nameni povrina grada Planigrada

Tabela br. 2 Podaci o postojeim i buduim socio-ekonomskim karakteristikama grada Planigrada Broj zone Broj putnikih automobila (sadanje Broj putnikih automobila (budue stanje)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

stanje) 1955 1700 1649 0 2125 2125 0 0 2125 1700 0 0 13379

2550 2040 2040 0 2890 2890 0 0 3060 2720 2040 0 20230

Tabela br. 3 Analiza nezavisnih parametara u postojeem stanju Br. stano vnika 20400 17000 28900 0 14450 14450 0 0 20400 25500 141100 Broj radnih mesta 4930 4930 0 14450 0 0 4250 850 0 0 29410 Br. zaposlenih 6589 5491 9335 0 4667 4667 0 0 6589 8237 45575 Broj domainstava 6018 5015 8525 0 4263 4263 0 0 6018 7522 41624 Stepen motorizacije [PA/do m] 0.32 0.34 0.19 0 0.50 0.50 0 0 0.35 0.23 0.32 Povrina Gustina zone stanovnika [ha] [br.st./ha] 343 804 414 1231 243 200 770 158 313 436 4912 59.47 21.14 69.81 0 59.46 72.25 0 0 65.18 58.48 28.73 Gustina rad. mesta [br.r.m./ ha] 14.37 6.13 0 11.74 0 0 5.52 5.38 0 0 5.99 Gustina zaposl. [br.z./ha] 19.21 6.83 22.55 0 19.21 23.33 0 0 21.05 18.89 9.28

Zona 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Broj PA 1955 1700 1649 0 2125 2125 0 0 2125 1700 13379

2.3. SAOBRAAJNA ISTRAIVANJA Na osnovu saobraajne studije Planigrada utvreni su sledei podaci: - karakteristike uline mree - karakteristike javnog gradskog putnikog prevoza - karakteristike stacionarnog saobraaja

- karakteristike kretanja Kao osnovni izvor podataka prve tri grupe podataka korieni su ustaljeni izvori: evidencija o registraciji vozila, katastar uline mree, statistike slube prevoznikai sl. Ciljevi saobraajnih istraivanja su: - informacije o ukupnom broju kretanja u toku dana -