js

Postupak finansijskog planiranja u preduzeću započinje planiranjem bilansa uspeha.

Sastavljanje planskog BU je obično prvi zadatak, ali u praksi može biti i drugačije.

Prvo se radi planski BU jer na osnovu njega dolazimo do podataka o planiranoj visini neto dobiti, koja čini izvor iz koga se povećava sopstveni kapital.

Planirana visina neto dobiti opredeljuje planiranje finansijske strukture u planskom BS.

Isto, visina planirane neto dobiti utiče i na likvidnost i solventnost u periodu za koji se plan donosi.

Dakle, da bi se mogao planirati BS i doneti godišnji plan novčanih tokova u preduzeću, potrebno je prvo sačiniti planski BU.

Zbog svoje međusobne povezanosti planski BU i planski BS se rade paralelno.

Sastavljanju planskog BU i planskog BS prethodi temeljno i detaljno planiranje: proizvodnje, nabavke, prodaje, troškova, kadrovsko planiranje i planiranje ulaganja u stalna sredstva. Svi ovi planovi se sažimaju, najpre u planski BU iz kog se kasnije izvodi planski BS.

Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak, čime se definiše rentabilnost u poslovanju preduzeća kao i činioci očuvanja i uvećanja imovine preduzeća i održavanja njegove solventnosti. U okviru izrade ovog plana utvrđuju se rizici i ispituje se mogućnost njihovog smanjenja.

Ovaj plan se analitički rasčlanjuje po mesecima i tromesečno odnosno po vrstama proizvoda, prodajnim teritorijama i kupcima.

Projektovanje bilansa uspeha bazira se uglavnom na tzv. direct costing metodu, gde je sistem obračuna po varijabilnim troškovima.

Svaki element planskog bilansa uspeha se posebno planira i to na sledeći način:

Prihodi od prodaje = planirani obim proizvodnje x planirana neto prodajna cena*Planirana neto prodajna cena = prodajna cena – rabati i sl.

Varijabilni troškovi = planirani obim proizvodnje x planirani varijabilni troškovi po jedinici proizvoda

Marža pokrića = prihod od prodaje – varijabilni troškovi Rashodi perioda bez kamata = planirani fiksni i relativno fiksni

troškovi Poslovni dobitak = marža pokrića – rashodi perioda bez kamata Neto rashodi finansiranja = planirane kamate na obaveze –

planirane kamate na potraživanja Bruto dobitak = poslovni dobitak – neto rashodi finansiranja Porez iz rezultata = bruto dobitak x poreska stopa Neto dobitak = bruto dobitak – planirani porez iz rezultata

U ovom prostom primeru, planski bilans uspeha, sastavljen je na bazi DIRECT KOSTING metoda.

Ovakva struktura planskog bilansa uspeha koristi sistem obračuna po varijabilnim troškovima u kome se varijabilni troškovi proizvodnje nadoknađuju srazmerno realizaciji proizvoda i usluga, dok se fiksni troškovi u celini rashoduju na teret tekućih prihoda.

Svaki element planskog bilansa uspeha posebno se planira.

Potrebni podaci za sastavljanje planskog bilansa uspeha:

Planirani obim proizvodnje (Q)= 2.000 kom Planirana neto prodajna cena (p)= 200 EUR Varijabilni trošak po jedinici proizvoda (v)=120

EUR Rashodi perioda bez kamata =100.000 EUR Neto rashodi finansiranja =10.000 EUR Poreska stopa 20%.

1. Prihodi od prodaje planiraju se tako što se planirani fizički obim proizvodnje pomnoži sa planiranom neto prodajnom cenom.

Planirana neto prodajna cena = Prodajna cena – Popusti (rabat, kasa-skonto).

Fizički obim proizvodnje, u ovom primeru, planiran je u iznosu od 2.000 komada (gotovih proizvoda).

Planirana neto prodajna cena je 200 eur/komadu. Sledi, prihod od prodaje planiran je u iznosu od

400.000 eur (2.000 *200).2. Varijabilni troškovi dobijaju se kao proizvod

planiranog fizičkog obima proizvodnje i planiranih varijabilnih troškova po jedinici proizvoda.

U našem primeru planirani varijabilni troškovi iznose 240.000 eur (2.000 * 120).

4. Rashodi perioda bez kamata jednaki su planiranim fiksnim i relativno fiksnim troškovima koji su sadržani u prodatim proizvodima i troškovima prodaje. Planirani su u iznosu od 100.000 eur.

5. Neto rashodi finansiranja su jednaki razlici između planiranih kamata na obaveze i planiranih kamata na potraživanja. Ovi rashodi su planirani u iznosu od 10.000 eur.

3. Marža pokrića dobija se kao razlika između prihoda od prodaje i varijabilnih troškova i iznosi 160.000 eur.

6. Poslovni dobitak jednak je razlici između marže pokrića i rashoda perioda bez kamata i iznosi 60.000 eur.

7. Bruto dobitak se dobija kao razlika između poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja i iznosi 50.000 eur.

9. Neto dobitak jednak je razlici između bruto dobitka i planiranog poreza iz rezultata i iznosi 50.000 eur.

Tačka u kojoj se poklapaju rashodi (fiksni i varijabilni troškovi) sa prihodom, predstavlja donju granicu rentabilnosti ili prag rentabilnosti.

Donju tačku rentabilnosti 1 možemo izračunati kao:DTR= FT/SMP

gde je: DTRI - donja tačka rentabilnosti FT - ukupni fiksni troškovi SMP - stopa marže pokrića (učešće marže pokrića u

planiranim prihodima od prodaje). Donja tačka rentabilnosti 1 predstavlja potreban

obim prihoda od prodaje pri kom je poslovni dobitak jednak 0, dakle pri kom se ostvaruje neutralan poslovni rezultat.

Donja tačka rentabilnosti 2 utvrđuje se kao :DTR2=FT+NRF/SMP

gde je:DTR2 - donja tačka rentabilnosti FT - ukupni fiksni troškoviNRF - neto rashodi finansiranjaSMP - stopa marže pokrića.

Donja tačka rentabilnosti 2 predstavlja potreban obim prihoda od prodaje pri kom je bruto dobitak jednak 0, dakle pri kom se ostvaruje neutralan bruto finansijski rezultat.

Prihod od prodaje

Neto rashodi finansiranaja

Fiksni troškovi

250 000 €275 000 €

Grafički prikaz donje tačke rentabilnosti 1 i donje tačke rentabilnosti 2 dat je grafikom:

Varijabilni troškovi

DTR1

DTR2

Obim realizacije u eur

Prihodi i rashodi

Zona

gubitka

Zon

a

dob

itla

Prelomna tačka rentabilnosti ili prag rentabilnosti predstavlja onaj obim prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima, odnosno troškovima.

Proizvodnjom / prodajom ispod tačke rentabilnosti ostvaruje se gubitak, dok se proizvodnjom/prodajom iznad tačke rentabilnosti ostvaruje dobit.

Analizom pokazatelja prelomne tačke rentabilnosti dolazi se do zaključka koji obim proizvodnje ili prodaje treba ostvariti da bi se obezbedili fiksni troškovi i deo varijabilnih troškova.

Fiksni troškovi su troškovi koji ostaju nepromenjeni bez obzira na inten-zitet prodaje /proizvodnje.

To su troškovi koji postoje i onda kada nema nikakvog prihoda iz prodaje.

U fiksne troškove ubrajamo npr: najamnine, kancelarijski materijal, fiksni deo plate, kamate, amortizaciju i sl.

Varijabilni troškovi su troškovi povezani sa intenzitetom prodaje i uključuju nabavnu cenu, troškove prodate robe, varijabilni deo plate, provizije za prodaju itd.