Plantae lenika

U Srbiji

Rad pripremio:

dipl. ing. umarstva Sran Pavlovi

Beograd, 2009.

R u Srbiji

1

Sadraj:

1. Uvod

2. Opte o lesci

2.1. Ekologija

2.1.1. Uticaj zemljita

2.1.2. Klimatski inioci

2.2. Morfologija

2.3. Fiziologija

2.4. Grupe sorti leske

3. Tehnologija gajenja leske

3.1. Izbor sorti

3.2. Podizanje zasada

3.2.1. Priprema zemljita

3.2.2. Sadnja

3.3. Nega zasada

3.3.1. Odravanje zemljita

3.3.2. ubrenje

3.3.3. Navodnjavanje

3.3.4. Rezidba

3.3.5. Bolesti i tetoine

3.4. Berba i uvanje

3.5. Hranljiva i upotrebna vrednost

3.6. Ekonominost i rentabilnost proizvodnje lenika

3.7. Gajenje leske zaraene tartufima

4. Plantano gajenje lenika u Srbiji

5. Plantano gajenje lenika u svetu

6. Zakljuak

7. Literatura

R u Srbiji

2

1. Uvod

Plantae u umarstvu predstavljaju umska podruja, kojima zbog uticaja oveka u vidu sadnje,

sejanja, vetakog oploenja zemljita i dr., nedostaje veina osnovnih karakteristika i elemenata

prirodnih ekosistema. Karakteristino je da se stabla sade tako da imaju pravilan raspored po

odreenoj povrini, najee u vidu redova. Na taj nain se omoguava laki pristup mehanizaciji

u svim fazama rada, to prouzrokuje veu produktivnost po jedinici povrine. U Srbiji se plantae

preteno podiu radi produkcije drvne mase, a najzastupljenije su plantae topola. Plantano

gajenje moe imati i drugu svrhu kao to je recimo sadnja etinarskih vrsta drvea (smre, jele,

duglazije) radi prodaje Novogodinjeg drveta.

Po pitanju ekolokih uslova, morfoloskih i fiziolokih svojstava Leska je povoljna za plantano

gajenje. Ona se plantano gaji sa ciljem produkcije ploda koji se naziva lenik. Lenik ima

hranljiva svojstva i u raznim oblicima se preteno koristi u konditorskoj industriji.

Leska predstavlja vrlo znaajnu vrstu jezgrastog voa iji su plodovi vrlo cenjeni na domaem i

svetskom tristu. Plantano gajenje lenika se u najveoj meri obavlja na Azijskom, Evropskom i

severno - Amerikom kontinentu. U naoj zemlji su ekoloki uslovi povoljni za rast u uzgoj

Leske, tako da postoji mogunost za njenim plantanim gajenjem.

R u Srbiji

3

2. Opte o lesci

Leska je zajedniki naziv za vrste roda Corylus, koje su u najveem broju bunaste vrste. Leska

zajedno sa Jovom, Brezom, Grabom i dr. pripada familiji Betulaceae. Savremeni uzgoj leske

podrazumeva gajenje uz punu primenu mehanizacije. To je mogue samo ako se leska gaji u vidu

stablaaca. Leska gajena u vidu buna formira brojne izdanke, to zahteva velike trokove za

njihovo uklanjanje. Zbog toga je najbolje lesku gajiti kalemljenu na podlozi meje leske, koja

jedina iz roda Corylus ne razvija izdanke.

Plodovi leske - lenici najee sadre 60-65% kvalitetnog ulja, 1517 % proteina, 5-6% eera,

vitamine E,A, kompleks B i druge. Sadre vie kalorija od mesa. Lenici se preteno koriste kao

hrana i dezert.

Neke od vrsta Leske su:

- C. avellana (obina, evropska leska)

- C. maxima (carigradska leska)

- Corylus colurna (turska leska)

o var chinesis

o var jacquemontii (var lacera)

- C. cornuta (kalifornijska leska)

o var californica

- C. colurna var glandulifera, syn C. colurna arborescens

(najzastupljenija u Srbiji, Hercegovini, Rumuniji i Turskoj)

2.1. Ekologija

Uspeva do nadmorske visine od 1200m.

2.1.1. Uticaj zemljita

U divljem stanju se nalazi na krenom i silikatnom zemljitu. Zemljite za lenik mora biti takvo

da omoguuje ravnomerno razvijenje korenove mree kako lateralno, tako i po dubini. To e

omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo

bi nastojati da se prilikom izbora zemljita za komercijalno gajenje lenika izaberu ona koja trae

najmanje ulaganja za dovoenje u odgovarajue uslove. Zemljite za lenik bi trebalo da sadri:

15-20% gline; 20-30% sitnog peska; 15-20% koloida; 30-50% krupnog peska. Dobro uspeva na

R u Srbiji

4

plodnom humusnom zemljitu. Najvie joj odgovaraju ernozemi, aluvijumi i gajnjae,

strukturno, rastresito i dobro aeriano zemljite, Ph 6-8. Na aluvijumima, na visini od 100-500m

produkcija je 4-5 t/ha.

Zemljita sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrava

povrinska voda nisu pogodna za gajenje leske.

2.1.2. Klimatski inioci

Leska kao drvo moe da uspeva svuda, ali su njeni zahtevi u pogledu klime strogo precizirani

kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome to su zemlje najvei

proizvoai plodova lenika, sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura.

Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lenika istiu se: Turska, panija, Italija,

Kalifornija. Zemljita na kojima se gaji lenik nisu toliko plodna. To znai da su klimatski inioci

vrlo znaajni i od njih zavisi njegovo uspeno gajenje.

Leska je otpornija na niske temperature od veine vonih vrsta. Osnovni razlog za to je zato to

se oplodnja vri u zatvorenom enskom pupoljku. Povoljni regioni za uzgoj Leske su oni gde je

srednja godinja temperatura vazduha iznad 9,3 C i godinje koliine padavina 700-800 mm,

odnosno oko 70 mm meseno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je

voda, a to su meseci maj i jun. Vrlo je znaajno da su padavine pravilno rasporeene po

mesecima. Nedostatak vode se manifestuje viestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno

se formira jezgro, kvalitet plodova se smanjuje, krupnoa nije karakteristina, a i jezgra su loijeg

kvaliteta. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom,

peskovitom zemljitu, kao i na plitkim zemljitima. Smatra se da je za lenik povoljna lokacija sa

hidrotermikim koeficijentom od oko 1,25. U rejonima Turske, gde se leska najvie gaji,

temperature vazduha su 17,0 C, a padavine 875 mm, a u Italiji 14,7 C i 783 mm. Intenzitet

fotosinteze je najvei kada je temperatura od 26-28 C. Optimalna vlanost vazduha 60-70% U

naim krajevima najbolje uspevaju sorte koje kasnije poinju vegetaciju tj. kada je vreme toplije.

Leska je heliofit. Osvetljenost moe da se regulie brojem stabala po hektaru. Sadnja se vri na

trougao. Pri manjoj koliini svetlosti, kruna se izduuje i raste na gore.

U fazi cvetanja vetrovi su vrlo tetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Grad takoe

moe tetno da deluje.

R u Srbiji

5

2.2. Morfologija

Plod je oraica, i nalazi se na vrhu letorasta. Oraica je izgraena od spoljnog omotaa kupule,

koja prekriva ljusku u kojoj se nalazi seme. Seme se naziva jezgra. Obino se vie oraica nalazi

u grupi. Jezgra je jestivi deo oraice. Ona je obavijena je semenjaom koja moe da se odstrani

prenjem, pri emu se dobija svetla boja jezgre. Opali lenik moe ostati na suvoj zemlji 2 dana

do 2 nedelje.

2.3. Fiziologija

Leska se oprauje anemofilno putem vetra. Opraivanje se deava nekoliko meseci pre

oplodnje. Do opraivanja dolazi u februaru mesecu, a opladnje u maju. Muki cvetovi su

grupisani u rese. Sorte koje rano resaju su: Tonda Gentile delle Launghe, Tonda di Giffoni. Sorte

koje kasno resaju su: Halki din, Lambert crvenolisni, Purpurea maxima. Od momenta

opraivanja do zapaanja kupule, protekne 14 72 dana. U maju, po oplodnji, nastaje zametanje

ploda. Krajem juna plodovi leske dostiu znaajnu veliinu, a tokom jula su vrlo veliki. Jezgra

raste i ispunjava ljusku, naroito u toku avgusta. Zrenje i sakupljanje lenika se obavlja u toku

avgusta i poetka septembra.

Za dobar rod leske, potrebno je da se izvri oplodnja 4/5 ili vie enskih cvetova. Neoploeni

cvetovi dae ture plodove, koji najee opadaju pre zrenja. Leska je autosterilna1. Kao

posledica autosterilnosti, smatra se da ne moe biti znaajnog roda pri samooplodnji leske.

Postoji gen autosterilnosti i cvet kod samooplodnje obino abortira kada je prenika do 5 mm.

1 Autosterilna

R u Srbiji

6

2.4. Grupe sorti Leske

Uspena proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo vie nego kod drugih vonih

vrsta, jer su uglanom stranooplodne (autosterilne), a manji broj je samooplodan. Praksa je

pokazala da svako proizvodno podruje sa specifilnim klimatskim i pedolokim karakteristikama

mora imati sopstveni sortiment. Postoji vie naina da se grupiu sorte leski. U primeni je

klasifikacija koja leske grupie na: pitome, plemenite, kulturne sorte i umske forme. Pitome

sorte su postale preteno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Nain

postanka, tj. rodonaelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti leska nije prikladan. Iz

praktinih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfoloke

karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju etiri grupe:

Lambert sorte

Ova grupa sorti ime je dobila po omotau njegovom izgledu i grai. Omota u ovih sorti je

razrezan, dui je od ploda, po izgledu podsea na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno

znaajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova.

Celske sorte

Znaajna karakteristika u ovih sorti je takoe graa omotaa. On je raseen na dva dela i pri

osnovi srastao. U zrelih plodova omota se povija i plodovi lako ispadaju. Omota u osnovi nema

cilindrino zadebljanje koje je karakteristino za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima

koji variraju od okruglastog do izduenog, u pogledu veliine takode su mogua velika variranja.

Lambert hibridi

Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi

su slini lambert sortama, a po omotau celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotaa.

Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzumiranje i za industrijsku preradu.

Celski hibridi

Sorte ove grupe su nastale kao lambert hibridi sa bioloko-fiziolokim karakteristikama celskih

sorti. U ovih sorti je omota iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se

ubrajaju u privredno znaajne sorte.

R u Srbiji

7

umske forme

Razne forme umskog lenika, koji se ne kultivie, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije re o

sortama, jer se o njima ne radi, ve o razniim formama i slino.

Primeri najee uzgajanih sorti:

Naziv sorte Sorte koje je oprauju Vreme kada plod zri

Turska

1. Tombul syn Mehmed

Arif Tonde Gentile Romane, Palaz, Cosford avgust

2. Palaz Tombul, Imperiale di Trebisonda,

Cosford rano - avgust

Italija

3. Tonde Gentile Romana Nocchione, Daviana, Cosford avgust

4. Tonda di Gifoni Nocchione, Tonda di Bianca rano avgust

5. Nocchione Tonda Bianca, Daviana, Cosford srednje rano

Amerika

6. Daviana Halki din, Cosford srednje kasno

Engleska

7. Cosford Purpurea maxima, Lambert crvenolisni avgust

3. Tehnologija gajenja leske

3.1. Izbor sorti

Za proizvodnju plodova lenika mora se predvideti odgovarajui sortiment. Prilikom izbora sorti

mora se voditi rauna o nizu inilaca. Potrebno je poznavanje bioloke prirode sorti i njihovog

ponaanje u vezi sa uslovima sredine. Veliki znaaj ima i trite, odnosno namena proizvodnje. S

tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za razliite namene: za stonu upotrebu, za

industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Lenik pomoloki nedovoljno obraen, pa se zbog

toga pojavljuju sluajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime, a u drugom drugo,

to predstavlja potekou o kojoj bi trebalo voditi rauna.

R u Srbiji

8

Pri izboru sorti treba obratiti panju na uticaj i drugih osobina: period ranog stupanja na rod,

obilno i redovno raanje, kvalitet plodova, oslobaanje iz omotaa, otpornost prema bolestima,

tetoinama, sui i sl., homogamija, autosterilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje, cenjenije

su sorte koje su kasnije cvetaju.

I plodovi se vie cene ako su ujednaeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. Za industriju okolade,

kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika,

tanke ljuske i sa visokim randmanom2 jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se semenjaa

lako odvaja prilikom prenja. Plodovi za potronju kao stono voe bi trebalo da su to krupniji,

atraktivnog izgleda i oblika.

Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznaajnija svojstva: rodnost, bujnost, oblik

ploda, randman jezgra, odvajanje kupule, veliina ploda i otpornost na negativne temperature.

Ocena krupnoe plodova prema nameni je nejednaka, to se vidi iz tabele.

Poentiranje plodova nejednake krupnoe prema nameni.

Prenik ploda (mm) Za industriju Za konzumiranje

preko 18,0 1 5

16,5 18,0 3 4

15,5 16,4 5 3

13,1 15,4 4 2

sitniji od 13,0 2 1

Odlian kvalitet oznaava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne

zadovoljava (1)

3.2. Podizanje zasada

Leska se razmnoava: nagrtanjem, izdancima, ree reznicama i mikropropagacijom3. Poslednjih

godina se sve vie kalemi na sejance meje leske, i ukoliko se vri kalemljenje, onda se to radi

samo na meju lesku koja ne stvara izdanke. Najbolje podloge daju genotipovi B4 i A1.

Kalem granice se uzimaju u periodu mirovanja i uvaju u hladnoj komori, na temperaturi od

2-3 C i relativnoj vlazi od 95%, do momenta kalemljenja. Kaleme se dvogodinje podloge jer

nakon godinu dana ne dostignu debljinu za kalemljenje. Kalemi se u aprilu, pred poetak

2 Randman odnos izmedju mase jezgra i mase celog 3 Mikropropagacija podizanje kultura iz biljnih tkiva: pupoljaka, delova lista, delova korena..

R u Srbiji

9

vegetacije, engleskim spajanjem. Na podlozi se pravi kosi rez oko 3 cm duine kao i na kalem

granici ali na suprotnoj strani od pupoljka. Kalemi se engleskim spajanjem jer se tako lake

vezuje, nego kad se kalemi prostim spajanjem. Vezuje se PVC trakama, a vrh kalem granice

premae se kalem voskom. Kad se mladar iz kalem granice razvije 15-20 cm skida se traka da se

ne bi usekla u kalem granicu i podlogu. Posle kalemljenja 2-3 puta godinje, sa podloge

uklanjaju se izbojci i vre redovne mere nege, okopavanja, navodnjavanja i zatite od bolesti i

insekata. U jesen sadnice se vade plugom za vaenje sadnica, klasiraju i odmah trape ili sade, jer

je koren meje leske osetljiviji na mraz i isuivanje od korena veine drugih vonih vrsta.

Lesku je mogue gajiti u vidu bunova, stablaaca na svom korenovom sistemu i stablaaca

kalemljenih na meiju lesku. Da bi postigli uspeno opraivanje, neophodno je da bude dovoljno i

pravilno rasporeenih dobrih opraivaa. Nekalemljena leska gajena u vidu buna se uglavnom

navodnjava sistemom kap po kap, a leska gajena u vidu stablaaca primenom mikrorasprskivaa.

Za teren na kome podiemo plantau leske treba izbegavati mrazita - zatvorene doline.

Najpogodniji teren je sa blagim nagibom i sa preko 800 mm padavina godinje.

Masa korena lenika nalazi se na dubini izmeu 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost korenove mree

znaajan uticaj imaju fizike osobine zemljita. Na plodnom zemljitu lenik ima gustu i

isprepletanu korenovu mreu koja zauzima veu povrinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40

50 cm dubine (oko 80%). Pojedine ile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje

odgovara projekciji obima krune na zemlju, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz

deblo u prvom metru nalazi se vie ila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se

broj ila.

3.2.1. Priprema zemljita

Zemljite za jesenju sadnju bi trebalo pripremiti najkasnije do kraja septembra. Najpre se pristupa

krenju drvenastih biljaka, vaenje ila i ostalih drvnih ostataka. Potrebno je poravnati

mikrodepresije ili ako su u pitanju vee depresije postaviti drenau, jer leska ne podnosi stajau

vodu. Posle krenja i ravnanja rastura se organo - mineralno ubrivo. Rigolovanje cele povrine

moe se izvesti na klasian nain uz primenu tekih traktora i plugova rigolera. U novije vreme se

preporuuje priprema zemljita podrivanjem podrivaima, dubina 60 70 cm. Najbolje su se

pokazali podrivai vibratori, odnosno podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ovakva priprema

zemljita ima neke prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj dubini. Na

ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi poboljanju vodnog i vazdunog reima

R u Srbiji

10

zemljita, kao i opte poroznosti. Razmaci izmeu prohoda podrivaa su kolika je i dubina

podrivanja. Na strmom zemljitu se moraju izgraditi terase.

Zemlja u sloju od oko 45 cm treba da sadri 2,5-3% humusa, 250 300 ppm4 lako usvojivog

kalijuma (K2O) oko 120 - 140 ppm lako usvojivog fosfora (P2O5), potrebne koliine

mikroelemenata: gvoe, mangan, bor, cink, bakar i dr. Nedostatak humusa se nadoknauje

stajnjakom. Posle oranja povrina se poravna tanjiraom, valjkom i rotofrezom.

3.2.2. Sadnja

Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle,

duboke i iroke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili

prikljuene na traktor. Poto leska vrlo rano poinje da vegetira, ona praktino ima kratak period

mirovanja, a to znai da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u prolee,

a ako se ipak sadi na prolee, to mora da se uradi u prvoj dekadi marta. Nikako ne bi trebalo da se

sadnice sade dublje nego to su bile u rastilu. Preduboko zasaena sadnica gotovo 2-3 godine ne

raste, to znai da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje ile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah

po vaenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a

zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame

obavezno ubacuje insekticid.

Ukoliko zemlja nije dovoljno vlana, vri se zalivanje. Potrebno je svaku sadnicu zaliti sa 10 L

vode. Zalivanje se obavlja posle sabijanja a pre nagrtanja. Zavrno nagrtanje se obavlja tek kada

4 ppm vanje

davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine.

R u Srbiji

11

zemljite dobro upije vodu. Radi zatite od oteivanja zasada od strane divljai, pogotovo

srndaa, potrebno je ograditi zasad.

Sadnja se vri u redove, na trougao. Razmak izmeu redova i sadnica u istom redu je isti i iznosi

4,5 metra.

Sadnja na trougao Raspored opraivaa

Ukoliko se Leska gaji kao bun, rastojanje izmeu redova iznosi 5 metara, a u redu je rastojanje

izmeu pojedinanih bunova 2 metra. Ukupno po jednom hektaru bude oko 800 bunova.

Obino se pored osnovne sorte uzimaju jo dva opraivaa. Zbog razlika u vremenu zrenja, oni se

posebno beru. Naee im je kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat

primer mogueg rasporeda dva opraivaa sa ueem od samo 7%

R u Srbiji

12

3.3. Nega zasada

3.3.1. Odravanje zemljita

Odravanje zemljita u zasadima leske je obavezna agrotehnika mera, da bi se spreio razvoj

korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljala aeracija i odrala potrebna vlanost zemljita.

Zemljite u zasadu se odrava na vie naina: u vidu jalovog ugara (redovna obrada zemljita

izmeu redova), ledine, mala, tretira se herbicidima, gaje se podkulture, npr. bundeva. U praksi

se najee sree kombinacija jalovog ugara sa tretiranjem herbicidima na povrini oko biljaka.

U podrujima sa dovoljnom koliinom padavina obrauje se samo jedan uski pojas u redu uz

kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljite izmeu redova najee odrava u vidu ledine.U

paniji i Italiji uobiajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljita, poto se na taj nain

olakava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljite. U zasadima podignutim na

strmim terenima zemljite se odrava u vidu ledine da bi se na taj nain spreilo negativno

dejstvo erozije.

U borbi protiv korova se sve vie koriste prikladni herbicidi. Preporuuju se herbicidi za plantae

podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida unitava

se i znatan broj izdanaka koji suvino iscrpljuju matino stablo. U plantai gde se obavlja

mehanizovana berba ne preporuuje se dranje zemljita u stanju ledine, jer bi to otealo

sakupljanje plodova. To znai da se zemljite u intenzivnoj proizvodnji odrava u vidu jalovog

ugara.

U sluaju da je plantaa na siromanom zemljitu i da je potrebno bilans organskih materija

izravnati gajenjem biljaka za zelenino ubrenje, tada se meuredni prostor koristi za gajenje

stonog graka, grahorice, rai, deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno zelene mase. U

jesen se najee seju: graak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa rai. U

prolee se masa zaore. U redu se zemljite prska herbicidima radi unitavanja korova i izdanaka.

Od herbicida su dobri za unitavanje izdanaka: Praquat, (2 4 dihlorfenoksisiretna kiselina),

Gramokson u koliini od 4 kg/ha povrine koju bi trebalo tretirati. Tretiranje herbicidima se vri

tri puta u toku godine. U martu, u toku vegetacije, i na jesen pre sadnje.

3.3.2. ubrenje

ubrenjem se nastoji da se koliine hranljivih materija odravaju u optimumu za stablaca. Od

organskih ubriva najvie se koriste stajnjak i osoka, ree zelenino ubrivo. Stajnjak se unosi

svake 3 ili 4 godine, rastura se kasno u jesen i odmah zaorava. Za normalan razvoj i rodnost

R u Srbiji

13

leske, na umereno plodnom zemljitu potrebno je po 1 ha svake godine unositi oko 120 kg N, 30

kg P2O5 i oko 100 kg K2O. ubriti na osnovu hemijske analize zemljita i na osnovu rezultata

folijarne analize (u septembru mesecu). Savremen nain ubrenja je fertirigacija5.

Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja doprinosi optem porastu i rodnosti

lenika, pa i njegovom zdravstvenom stanju. Mikorizu podstie umereno vlano zemljite sa

dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lenika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput

leguminoza.

3.3.3. Navodnjavanje

Navodnjavanje predstavlja znaajnu meru u poboljanju opteg porasta i razvijenosti, a samim

tim i poveanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo vie primenjuje nego ranije, jer se

shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lenika. Posebno je vano da se vodom intervenie

dok su stabla mlada, odmah po saenju, da sadnice u poetku ne zakrljaju. im se oseti

nedostatak vlage u zemljitu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voke

zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je znaajan inilac.

Navodnjavanje u sunim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Proseno se

ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakeg prikupljanja plodova

izbegava se navodnjavanje iz brazda.

Preporuljivo je intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u

periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritini periodi za vodom. U

vreme najvee potronje vode, od cvetanja do zavretka intenzivnog porasta plodova, vlanost

zemljita odravati u granici od 70 80% poljskog vodnog kapaciteta, a pre i posle od 60 70%

3.3.4. Rezidba

Rezidbom se neposredno utie na oblik i produktivnost. Ovom pomotehnikom merom se vrlo

mnogo doprinosi poetku rodnosti, visini prinosa, kvalitetu plodova, ujednaenoj i redovnoj

rodnosti, vitalnosti i dugovenosti voaka.

Niski prinosi i ne redovna rodnost leske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilno

izvedenom rezidbom. Utvreno je da postoji zona du granica izmedu 15 i 40 cm na kojoj se

sree najvei broj glomerula, pa treba teiti da se dobiju toliki prirasti, a ne dui jer e izazvati

5 Fertirigacija - postupak dodavanja organskih i mineralnih sastojaka biljkama u postupku

navodnjavanja, kroz poseban sistem (pumpa, injektori, cevi i dr.)

R u Srbiji

14

suprotne efekte. Duina granica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba

nastojati da se njihov broj svede na to manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne

primenjuje rezidba.

Leska koja spontano raste formira izuzetno gust bun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju

postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog

izduivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu buna postaju smetnja za

obradu zemljita i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune

koji je najpribliniji prirodnom obliku uz usklaivanje rezidbe sa biolokim zakonitostima, kako

bi one dole do punog izraaja.

Rezidbom se regulie ukupna lisna povrina i usklauje sa ostalim neophodnim uslovima za

efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu povrinu, a time i

mogunost za vee korienje suneve energije, dok ostavljanje vee lisne povrine dovodi do

njenog loeg funkcionisania i manjeg ukupnog uinka fotosinteze. Kada je jednaka duina rodnih

granica i kada su bolje osvetljene, onda donose 2 do 3 puta vei rod od onih koje su zasenjene.

U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troi vie akumuliranih organskih materija

za odravanje osnovnih ivotnih procesa nego to moe da stvori.

Regulisanjem povoljnog odnosa izmeu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se

sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladuje broj potroaa vode i mineralnih

materija sa sposobnou korenovog sistema da obezbedi iste. Ograniavanjem broja novih

prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svoenjem skeletnog drveta na neophodni

minimum i skraivanjem puteva za razmenu materija, mogu se utedeti znaajne koliine energije

i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeu godinu.

Polazei od navedenih injenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet

plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i

izroenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postie rezidbom.

3.3.5. Bolesti i tetoine

Najee bolesti i tetoine kao i mere suzbijanja i zatite su navedene u tabelama:

Bolesti Naziv na latinskom Suzbijanje i mere zatite

1. Pepelnica Phyllactinia guttata - hz* preparati na bazi sumpora:

Cosan, Kolosul

R u Srbiji

15

2.

Bakteriozna

plamenjaa i uvelost

leske

Xanthomonas campestris

pv. coryllina

- hz preparati na bazi bakra: Bakarni

kre. Bordovska orba

- mo** obolelih biljnih delova

3. Bakteriozni rak leske Pseudomonas syringae pv.

avellanae

- hz preparati na bazi bakra

- mo zaraenih delova

- sadnja zdravog materijala

4. Virozno uginue

(Hazelnut die back) - sadnja zdravog sadnog materijala

manje znaajne bolesti

5. Trule plodova Monilia fructigena - hz prskanje u toku i nakon cvetanja:

Kaptan, Benomil

6. Pegavost lista Cylidrosporium,

Gloeosporium, Phyllosticta - hz: Bakarni kre, Kaptan

hz* - hemijska zatita mo** - mehaniko odstranjivanje

tetoine Naziv na latinskom Suzbijanje i mere zatite

1. Lenikov iak Curculio nucum preparati na bazi metidationa,

Ultracid 40-WP

2. Leskina grinja Phytoptus avellanea preparati na bazi endosulfana, Tiocid

E-35

3. Lenikova striibuba Oberea linearis odstranjivanje napadnutih delova

4. Leskina lisna va Mzsocalis coryli tretiranje akaricidima, Omite 57 E

3.4. Berba i uvanje

Berba se obavlja kada su plodovi zreli, a to je kada se omota sasui. Tada plodovi prilikom

treenja lako padaju na zemlju. Najbolje je branje u dva navrata, pogotovo ako se lenici tresu

tresaima. Razlog za to je zato to svi plodovi ni na istom stablu ne zru istovremeno. Prerano

ubrani lenik ima lo ukus, a ako se zakasni sa branjem, lenik mogu da ga desetkuju insekti.

Bolje je malo zakasniti sa branjem, nego poraniti.

Pre treenja lenika sa stablaaca, neophodno je pripremiti povrinu izmeu redova, da bi se

lenik lake sakupljao. Neophodno je poravnati i povaljati zemljite, a ukoliko se izmeu redova

nalazi trava, neophodno ju je pokositi. Treenje moe da se obavlja runo, udaranjem motkama o

grane. Ovakav nain je manje produktivan i prilikom udaranja grana, moe doi do njihovog

oteivanja. Bolje je obavljati treenje mainski, pomou maina tresaa. Po opadanju lenika ne

R u Srbiji

16

zemlju, lenici se etkama ili mainski formiraju u redove, a zatim se sakupljanje obavlja

mainski. Sakupljai plodova najee rade na principu usisivaa.

Posle sakupljanja, lenike treba prosuiti jer obino sadre oko 30 % vlage, a treba ih svesti na 8

% Ukoliko zasad nije vei od 1 ha, najbolje je suenje obavljati pod nekom nadstrenicom. Za

suenje je neophodno naparviti promaju. Sloj lenika ne treba da bude deblji od 10 cm, obavezno

ih povremeno meati. Kod proizvodnje od vie tona, suenje se obavlja u sunicama.

Temperatura ne treba da pree 38 C, da ulje lenika ne bi ueglo.

Vakum mainama se odstranjuju prazni i turi plodovi, a plodovi mogu da se prodaju u ljusci ili

jezgri. Klasiranje se radi na osnovu krupnoe plodova.

Nizak sadraj vode u jezgri, koja je zatiena ljuskom, omoguuje znatno bolje i due uvanje

plodova od plodova drugih vonih vrsta. Uvek se uvaju prosueni lenici. U hladnjai sa

kontrolisanom atmosferom i mogu da se uvaju i do 10 godina. U hladnjai sa normalnom

atmosferom mogu da se uvaju do 3 godine. Relativna vlanost vazduha u hladnjaama je do 60

% esto zbog zauzimanja mesta, uva se u jezgri a ne u ljusci. Jezgra je bolje uvati u tami.

Nejee se uvaju u kartonskim kutijama, obloenim celofanom ili u teglama. Jezgra se uva sa

upola manje vlage, nego plodovi u ljusci.

3.5. Hranljiva i upotrebna vrednost

Plodovi lenici svih vrsta Leski su jestivi. Corylus avellana i Corylus maxima su vrste koje se

najvie gaje za dobijanje lenika. Jezgra lenika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog

broja vrlo korisnih jedinjenja, kao to su ulja, belanevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i

vitamini. Sadraj ulja u jezgri lenika kree se od 55 - 72%, belanevina 12 - 22%, ugljenih

R u Srbiji

17

hidrata oko 14%, ecera od 2 - 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od 1,8 - 3%. Velika

nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lenika omoguuje stalan porast potranje i

potronje od strane konditorske industrije, koja je i najvei potroa, tako da ona danas postaje

sve znaajniji predmet meunarodne trgovine. Manja koliina plodova koristi se i za stonu

potronju. Pored ishrane plodovi nalaze iroku primenu i u kozmetikoj i farmaceutskoj

industriji. U Americi se promovie da je puter od lenika hranljiviji od putera od kikirikija.

Koriste se i za pravljenje likera.

Lenici se obrauju na razliite naine, to dovodi i do razliitih produkata:

Izbeljeni lenik ukljanja se ljuska i semenjaa i ostaje celo jezgro

Prena jezgra

Iseckana jezgra u vidu komadia

Krupan lenik, uklonjena samo ljuska

Krem od lenika

Ulje od lenika

Preni lenik, ukljonjena samo ljuska

Pasta od lenika (nougat)

3.6. Ekonominost i rentabilnost proizvodnje lenika

Trokovi podizanja zasada se mogu podeliti na:

- Priprema zemljita

- Nabavka sadnica

- Sadnja,

- Nega

ivotni vek leske je od 70-100 godina. Plod donosi od 50-70 godina. Leska poinje da raa u 3 -

4 godini. Period pune rodnosti poinje sa 7-8 godina i traje 30-50 godina. U punom rodu jedno

stablo daje od 8-12 kg. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Zavisno od uzgojnog oblika,

formiranja krune, gustine sadnje, vremena starosti i drugih agrotehnikih inilaca lenik donosi

rod od 2,2 - 3,6 tona/ha. Vrednost proizvodnje lenika po jednom hektaru, neuporedivo je vea od

vrednosti proizvodnje ratarskih kultura. Rauna se da je rentabilnost proizvodnje takva da se

jedan uloen dinar vraa sa etiri.

R u Srbiji

18

3.7. Gajenje leske zaraene tartufima

Leska moe da predstavlja medijum odnosno podlogu za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa -

Tuber sp. S obzirom da se na korenu lenika odvija simbiotski proces sa gljivicama, odnosno

mikoriza, to je iskorieno, za inokulaciju mlade sadnice korena leske kako za letnji tartuf ili crni

- Tuber melanosporum, tako i za beli zimski tartuf - Tuber magnatum.

Kod gajenja leske kojom se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve razliite

tehnologije. Postoji mnogo ogranienja u ovakvoj proizvodnji. Crnji tartuf se lake proizvodi,

dok beli veoma teko ili samo sluajno. Proizvodnja samog ploda lenika je mala, nekoliko

kilograma, po stablu. Parcela pod zasadom leske se meuredno ne sme obraivati da se ne bi

otetio koren inokulisan tartufom, koji je inae plitak. Ne sme se intezivno navodnjavati jer

tartufi ne podnose viak vode u zoni korenovog sistema. Takoe ubrenje mineralnim ubrivima

nije dozvoljeno ili je ogranieno. Sve ovo navodi da je proizvodnja lenika za konditorsku

industriju potpuno razliita od gajenja tartufa na leski.

Tuber magnatum Tuber melanosporum

4. Plantano gajenje lenika u Srbiji

Zadnjih desetak godina raste interesovanje proizvoaa za gajenjem leske u Srbiji. Poznato je da

je rodnost voaka vie podlona uticajima spoljne sredine nego merama agro i pomotehnike.

Samim tim dugovenost i druge osobine voaka uslovljavaju dobro poznavanje svih uslova od

kojih zavisi stabilna, kvalitetna i ekonomski opravdana proizvodnja.

Umereno kontinentalna klima nae zemlje prua mogunost za uspeno gajenje leske kalemljene

na meijoj leski kao podlozi, koja zbog jae razvijenosti korenovog sistema prodire dublje u

zemljite i bolje podnosi nedostatak padavina, a povoljno reaguje i na navodnjavanje. Pored toga,

meja leska kao podloga omoguava uzgoj leske u vidu stabla i ne formira brojne izdanke to

doprinosi znaajnijoj primeni mehanizacije i poveanju intenzivnosti proizvodnje. Dobar izbor

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Truffle_washed_and_cutted.jpghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Truffle_washed_and_cutted.jpghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Truffe_coup%C3%A9e.jpg

R u Srbiji

19

sorti i njihov raspored u zasadu obezbeuje dobru oplodnju. Primenom adekvatne agrotehnike i

savremenih koncepcija uzgoja leske, mogu se ostvariti visoki i redovni prinosi.

U naoj zemlji proizvodnja lenika je vrlo skromna u odnosu na potrebe, tako da je znaajan uvoz

lenika. U tabelama koje slede prikazani su podaci vezani za uvoz i izvoz lenika u poslenjih par

godina. Podaci prikazani u tabelama su dobijeni od Republikog zavoda za statistiku Republike

Srbije.

Izvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, 2004. - 2008.

Uvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, 2004. - 2008.

R u Srbiji

20

Izvoz i uvoz Lenika (Corylus spp.) bez ljuske, jan sep 2009.

5. Plantano gajenje lenika u svetu

Turska

Istorijski dokumenti govore da se lenici uzgajaju du obale Crnog mora jo od 300-ote godine

pre nove ere. Gajenje lenika je predstavljalo vekovima glavni oblik plantanog gajenja u regionu

Crnog mora. Ve est vekova se lenik izvozi iz Turske u druge zemlje. Procenjuje se da oko

osam miliona stanovnika u Turskoj direktno zavisi od proizvodnje, reklame i obrade ovog

proizvoda. U Turskoj se lenici uzgajaju na povrini od oko 625 000 hektara. Ona je jedna od

nekoliko zemalja koje imaju vrlo povoljnu klimu za uzgajanje lenika. Podruje na kojem se

uzgaja lenik se protee du itave obale Crnog mora. Plantae se mogu nai do udaljenosti od

oko tridesetak kilometara od obale i do visine od 750 1000 metara.

Lenik obino zri izmeu poetka i kraja avgusta, to zavisi od visine na kojoj se nalaze plantae

i klimatskih uslova. Turska je ubedljivo najvei proizvoa lenika u svetu, i ona realizuje blizu

70 % ukupne svetske proizvodnje. U Turskoj postoje dva regiona gajenja lenika. Prvi predstavlja

istoni deo obale Crnog mora i ukljuuje provincije: Ordu, Giresun, Trabzon, Rize i Artvin. A

drugi je srednji i zapadni deo obale Crnog mora i ukljuuje provincije: Samsun, Sinop,

Kastamonu, Bolu, Sakarya, Zonguldak i Kocaeli. Turski lenici se po kvalitetu dele na: Giresun,

Akcakoca i Levant.

R u Srbiji

21

Italija

Druga zemlja po proizvodnji lenika u svetu je Italija. Industrija proizvodnje lenika je

skoncentrisana u etiri regiona: Campania, Piemonte, Latium i Sicily. Proizvodnja lenika u

regionu Piemonte iznosi 10%, u regionu Campania 50%, Latium 28% i Sicily 12%. U Piemontu

postoje tri provincije u kojima se gaji lenik. Provincija Cuneo na jugozapadu, Asti na jugu i

Alexandria na jugoistoku. Podruja na kojima se gaji lenik su brdovita sa visinom od 250 700

metara.

Najvanije sorte koje se uzgajaju su: Tonda di Giffoni region Latium; Mortarella, San

Giovanni, Camponica, Riccia di Talanico, Tonda Bianca i Tonda Rossa - region Campania;

Tonda Gentile delle Langhe region Piemonte; Santa Maria de Jesu region Sicily.

Amerika

Najvea proizvodnja lenika u Americi je u dravi Oregon. Amerika ujedno i uvozi odreene

koliine lenika, skoro 4000 tona, preteno iz Turske. Industrija slatkia, za proizvodnju cerealija

i pekare, koriste domae i uvozne lenike. Kompanije iz ovih sektora, esto obrauju lenike tako

da dobiju pastu, koju koriste kao dodatak raznim drugim produktima. U tabeli je prikazana

produkcija lenika sa ljuskom na svetskom nivou za 2007. godinu.

- Food and Agriculture Organization

R u Srbiji

22

6. Zakljuak

Tolerantnost prema agroekolokim uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tritu

uticali su da leska u glavnim proizvoakim zemljama pree iz ekstenzivne u intenzivnu

proizvodnju. Klimatski uslovi nae zemlje pogoduju uzgoju leske. To to se oplodnja vri u

zatvorenom pupoljku predstavlja vanu karakteristiku za sigurniji i redovniji urod. U Srbiji u

velikoj meri preovlauje uvoz nad izvozom, proizvodnja je 3-4 puta manja od uvoza, a

rentabilnost visoka, to ukazuje na potencijal ovog vida podizanja plantaa. Takoe plantano

gajenje lenika daje i mogunost gajenje sporednih proizvoda na istoj povrini pre sadnje lenika

kao to je graak, ili sadnje izmeu redova unutar podignute plantae, recimo bundeve.

Polazei od pretpostavljenog prinosa, prodajne cene i trokova proizvodnje leske, utvrena je

visoka dobit po jedinici kapaciteta. Prema tome, mali je broj proizvodnji u poljoprivredi koje

mogu godinje da ostvare profit i preko 5.000 eura po ha, tako da proizvodnja leske moe da

predstavlja pogodan nain za intenzivno iskoriavanje obradivih povrina i postizanje visokih

proizvodno- ekonomskih rezultata. Iako su poetna ulaganja po jedinici kapaciteta visoka, ipak je

period plodonoenja dug i profitabilan, pa su ulaganja ekonomina i opravdana.

Deficit lenika kod nas i u svetu, porast tranje poslednjih godina, visoka transportabilnost i

mogunost dueg uvanja plodova su samo neka od znaajnih obeleja koja ukazuju na

mogunost plasmana, posebno na domaem tritu.

R u Srbiji

23

7. Literatura

1. Dr Milovan Kora, monografija Leska, Novi Sad 2000. Technosoft

2. Dr Miladin M. oki, monografija Orah i leska, Beograd 2005. Partenon

3. Kora Milovan, Cerovi Slobodan, Kora Jasna, Goloin Branislava, Todorovi Nini

Jelena, Proizvodnja lenika, Zbornik naunih radova Instituta PKB Agroekonomik 2000. Vol.

6, br. 2, str 19-26

4. Mili Duan, Radojevi Vuk, Proizvodno ekonomski aspekti proizvodnje lenika, Letopis

naunih radova Poljoprivrednog fakulteta 2004, vol. 28, br. 1, str. 123-130

5. Cerovi Slobodan, Nini Todorovi Jelena, Goloin Branislava, Ognjanov Vladislav, Bijeli

Sandra, Proizvodnja sadnica leske kalemljenjem na podlozi meje leske, Letopis naunih

radova Poljoprivrednog fakulteta 2005, vol. 29, br. 1, str. 164-168

6. Mileti Rade, Mitrovi Milisav, Miti Nevena, Nikoli Radomirka, Uticaj meteorolokih

faktora na vanije osobine plodova sorti leske, Savremena poljoprivreda 2007, vol. 56, br. 6, str.

175-181

Sajtovi:

1. www.fao.org - Food and Agriculture Organization of the United Nations

2. www.statserb.sr.gov.yu -

3. www.vbs.rs/cobiss - Kooperativni onlajn bibliografski sistem i servisi

4. scindeks.nb.rs/Default.aspx - Srpski nacionalni citatni indeks

http://www.fao.org/http://www.vbs.rs/cobiss/http://scindeks.nb.rs/Default.aspx