СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ИНСТРУМЕНТИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

ПЛАТНИ ПРОМЕТ У СРБИЈИ – ИНСТРУМЕНТИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Ментор: Студент: Бр. индекса:

, , 2011.

САДРЖАЈ:

1. Увод..........................................................................................................3

2. Појам платног промета............................................................................3

3. Врсте платног промета............................................................................53.1. Интерни платни промет..............................................................53.2. Међубанкарски платни промет..................................................5

3.2.1. Обрачун налога за плаћање у реалном временупо бруто принципу..........................................................5

3.2.2. Мултилателарни, односно нето обрачун(клиринг)...........................................................................6

4. Послови платног промета које обављају централна банка (НБС)и банке......................................................................................................7

5. Инструменти платног промета...............................................................85.1. Инструменти готовинског платног промета.............................9

5.1.1. Налог за уплату................................................................95.1.2. Налог за исплату............................................................10

5.2. Инструменти безготовинског платног промета......................105.2.1. Налог за пренос..............................................................105.2.2. Налог за наплату............................................................11

6. Инструменти плаћања...........................................................................116.1. Чек...............................................................................................11

6.2. Платне картице..........................................................................136.3. Акредитив..................................................................................13

7. Електронски платни промет.................................................................147.1. Појам...........................................................................................147.2. Електронске поруке...................................................................15

6.2.1. Врсте електронских порука.........................................157.3. Електронске трансакције..........................................................16

8. Инструменти међународног платног промета....................................168.1. Меница.........................................................................................178.2. Међународно кредитно

писмо...................................................188.3. Банкарска дознака.......................................................................19

9. Контрола платног промета...................................................................19

10. Закључак.................................................................................................20

11. Литература..............................................................................................21

2

УВОД

Платни систем, у најширем смислу, представља скуп система за трансфер новчаних средстава који олакшавају циркулацију новца.

Да би платни систем на задовољавајући начин обављао своју улогу, потребно је да се новчана средства што краће задржавају у каналима платног промета.

Поред тога, систем треба да буде поуздан, што првенствено значи безбедно извршавање трансакција и постојање континуитета расположивости према корисницима.

Извршавање трансакција по економски прихватљивим ценама такође је значајна карактеристика која доприноси квалитету платног система.

С обзиром на то да платни систем утиче на брзину економских токова, трошкове и ликвидност учесника, као и да представља канал за трансмисију мера монетарне политике, односно да његово неадекватно функционисање може да наруши поверење јавности у целокупни финансијски систем – јасна је изразита заинтересованост централне банке да обезбеди његово поуздано и ефикасно функционисање.

У складу са законом, Народна банка Србије је овлашћена да уређује, контролише и унапређује функционисање платног промета у Републици Србији.1

Народна банка Србије обавља велики број послова платног промета:- вођење жиро-рачуна, - организовање обрачунских места, - вођење рачуна на којима се евидентира своја емисија, - депозити и пласмани, - вођење рачуна за наплату јавних прихода, - примање у депозит по виђењу средства јавних прихода, - обрачунавање и усаглашавање извршених плаћања, - примање уплате, - извршавње исплате, - праћење ликвидности носилаца платног промета, - старање о унапређењу платног промета.2

ПОЈАМ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Платни промет обухвата сва плаћања у динарима (готовинска и безготовинска) која су извршена између учесника у платном промету преко рачуна код носилаца платног промета, а у вези са којом врстом правних послова.

Платни промет обухвата више послова: - отварање и затварање рачуна,- плаћање са једног на други рачун (уплата, исплата, пренос, наплата и

обрачун),

1 www.nbs.rs;2 Проф. др Жарко Ристић, Проф. др Слободан Комазец: Финансијски менаџмент, ВПШ Чачак, 2005. стр. 236 ;

3

- праћење ликвидности учесника.Учесници платног промета су правна лица, физичка лица које врше

плаћање преко рачуна у динарима и радње оје нису правна лица али су обавезне да воде пословне књиге.

У Србији као носиоци платног промета јављају се: Народна банка Србије, Поштанска штедионица, банке и друге финансијске организације и предузећа птт саобраћаја.

Банке воде рачуна правних и физичких лица и предузетника и извршавају плаћање по тим рачунима, утврђују дневни промет и стање депозита за сваког депонента, примају уплате од физичких лица у корист рачуна који се воде код других носилаца платног промета, примају уплате у корист текућег рачуна физичких лиц који се воде код њих, врше пријем, обрачун и наплату чекова, организују издавање кредитних картица.

Поштанска штедионица и друге финансијске организације могу вршити послове као и банке, с тим што не могу водити рачуне правних лица и предузетника и да извршавају плаћања са тих рачуна, и не могу у међубанкарском обрачуну извршених плаћања.

Народна банка Србије даје овлашћења банкама за обављање платног промета.

Постоје две поделе платног промета: на домаћи и међународни и на готовински и безготовински.

Готовински платни промет обухвата сва плаћања где се исплате врше у готовом новцу. Правни субјекти су обавезни да примљени новац у готовом уплате на свој рачун истог, а најкасније наредног дана.3

Под платним прометом подразумевају се сва плаћања учесника у платном промету.

Учесници у платном промету су сва правна и физичка лица која врше плаћања испостављањем налога.

Трансакцију плаћања иницира налогодавац подношењем банци налога да изврши ту трансакцију.

Трансакција плаћања може бити трансфер задужења или трансфер одобрења.4

У трансферу задужења поверилац банци дужника даје инструкцију да наплати средства са рачуна дужника (хартије од вредности, менице, овлашћења).

Трансфер задужења је извршен када одредишна банка задужи рачун примаоца налога односно дужника.

Трансфер одобрења је трансакција плаћања коју иницира дужник, који налог за плаћање издаје својој банци и даје јој инструкцију за трансфер средстава с његовог рачуна на рачун повериоца.

Трансфер одобрења се сматра извршеним када се изврши плаћање одредишној банци.

3 Привредни саветник број 25 (2002); 4 www.wikipedia.org;

4

ВРСТЕ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

У трансакцији плаћања, рачуни дужника и повериоца могу бити у истој банци или у две различите банке. Са тог аспекта разликујемо интерни и међубанкарски платни промет.

Интерни платни промет

Интерни платни промет подразумева плаћања између клијената исте банке односно истог носиоца платног промета.

Учесници интерног платног промета су налогодавац, банка (у улози иницијалне и одредишне банке) и прималац.

Међубанкарски платни промет

Међубанкарски платни промет представља плаћање између рачуна дужника у једној банци и рачуна повериоца у другој банци односно између клијената различитих банака тј. различитих носиоца платног промета.

Учесници у међубанкарском платном промету су налогодавац, иницијална банка, одредишна банка и прималац.

Обрачун плаћања између банака врши се преко рачуна које банка има код Народне банке Србије (обрачунских рачуна банака) на два начина као обрачун налога за плаћање у реалном времену по бруто принципу (RTGS - Real Time Gross Settlement) и као мултилателарни обрачун односно нето обрачун (клиринг).

Обрачун налога за плаћање у реалном времену по бруто принципу

Обрачун налога за плаћање у реалном времену по бруто принципу (RTGS систем) подразумева пријем и извршавање појединачних налога за плаћање банака у најкраћем могућем времену од момента њиховог пријема и то до висине покрића на рачуну.

Обрачун ових налога врши се директним задуживањем рачуна банке код НБС и истовременим одобравањем средстава рачуну банке у којој се налази рачун повериоца.

Обрачун у реалном времену (RTGS) представља начин међубанкарског плаћања који се извршава одмах по пријему налога у Народној банци Србије.

У RTGS-у се могу извршавати сви налози за плаћање, а обавезно се извршавају налози за плаћање који гласе на износе веће од 200.000,00 динара („велика плаћања“).

За извршење великих налога банка мора да има покриће на рачуну.

5

Мултилателарни, односно нето обрачун (клиринг)

Нето обрачун тј. клиринг подразумева пријем појединачних налога за плаћање, или група налога за плаћање, уз које се доставља спецификација појединачних налога ради обрачуна мултилатералних нето износа на обрачунским рачунима.

Извршење међубанкарских налога у клирингу подразумева њихово извршење до краја обрачунског дана у три клириншка циклуса (11:00, 13:30, 16:15).

Банка групише налоге које шаље у клиринг према томе на коју се банку односе.

Тако груписани налози извршавају се у клириншким циклусима, а неизвршени налози преносе се у следећи клириншки циклус.

По завршеном трећем циклусу негативна нето позиција банке се покрива са обрачунског рачуна, односно позитивна нето позиција књижи се на обрачунски рачун банке.

Прописана тарифа Народне банке Србије за налоге послате у клиринг знатно је нижа од тарифе за налоге у RTGS-у и одређена је у зависности од износа и времена пријема, односно извршења (први, други или трећи клириншки циклус).

Налози који се извршавају у клирингу сматрају се извршеним када се заврши клириншки циклус у којем су обрачунати на терет банке дужника и у корист банке повериоца.

Средства обрачуната у клирингу биће стављена на располагање повериоцу најкасније сутрадан. Овај начин извршавања налога је спорији начин преноса, али и знатно јефтинији и њиме су обухваћени налози клијената банке који гласе на износ до 200.000,00 динара.

Учесници у RTGS и клиринг систему Народне банке Србије повезани су у јединствену целину, у којој се платне трансакције размењују порукама заснованим на SWIFT стандарду, кроз приватну комуникациону мрежу Народне банке Србије.

Радно време RTGS и клиринг система утврђено је Дневним терминским планом.

РА

ДН

И Д

АН

9:00 – 20:00с л a њ е извршавање

циклусапоруке од до

RTGS > 200.000 103 9:00 17:30

ЧЕКОВИ 701 9:00 12:00

КЛИРИГ I циклус 102 9:00 11:00 11:30

КЛИРИГ II циклус 102 11:30 13:30 14:00

КЛИРИГ III циклус 102 14:00 16:00 16:15 - 16:30

НЕФИНАНСИЈСКЕ 17:30 20:00

Извор: Одлука о обрачуну и клирингу и функционисању обрачунских рачуна банака код Народне банке Србије („Службени гласник РС“, бр. 57/2004)

6

Табела 1 - Пример међубанкарског платног промета по нето принципу (клиринг)

Извор: Одлука о обрачуну и клирингу и функционисању обрачунских рачуна банака код Народне банке Србије („Службени гласник РС“, бр. 57/2004)Банка “А” је нето исплатилац за 400 (200+400+100-800-300)Банка “Б” је нето прималац за 400 (800+450-200-150-500)Банка “В” је нето исплатилац за 600 (300+150-600-450)Банка “Г” је нето прималац за 1000 (500+600-100)

Извор: Одлука о обрачуну и клирингу и функционисању обрачунских рачуна банака код Народне банке Србије („Службени гласник РС“, бр. 57/2004)

Слика 1 - Пример за претходни текст

7

ПОСЛОВИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА КОЈЕ ОБАВЉАЈУ ЦЕНТРАЛНА БАНКА (НБС) И БАНКЕ

Народна банка Србије обавља следеће послове платног промета: води жиро, обрачунске и друге рачуне банака, врши међубанкарски клиринг и обрачун, управља токовима готовине, обезбеђује смештај, чување и

дистрибуцију готовог новца, прима уплате, извршава исплате и обавља благајничко-трезорске послове,

прати ликвидност банака, даје налоге и предузима мере ради одржавања дневне ликвидности банака,

успоставља, одржава и администрира информатичку инфраструктуру за обављање платног промета Републике Србије,

стара се о развоју и унапређењу платног промета, унапређује и организује платне клириншке и обрачунске системе и

учествује у тим системима, пружа услуге банкама код пријема и слања налога за плаћање за

њихове клијенте,као и налога за клиринг и обрачун међубанкарских плаћања, укључујући и плаћања чеком,платном картицом и другим инструментима плаћања,

на основу података из евиденција о извршеним плаћањима које јој достављају банке и података из евиденција које она води обједињује податке о промету и стању рачуна у платном промету према јединственом плану рачуна,

доноси прописе којима уређује начин обављања послова платног промета, укључујући и електронски начин обављања тог промета, проверу аутентичности подносиоца и електронског налога за плаћање, одговорност за исправност електронског налога, тачност преноса и остале елементе заштите, и доноси прописе којима уређује начин обављања тих послова,

обавља послове контроле платног промета код банака, обавља и друге послове платног промета.

ИНСТРУМЕНТИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

На основу Закона о платном промету Народна банка Србије, посебном одлуком прописује облик, садржину и начин коришћења јединствених инструмената платног промета којима се врше плаћања или наплате са рачуна – готовим новцем и безготовински.

Прописане су две врсте инструмената платног промета и то :- инструменти готовинског платног промета- инструменти безготовинског платног промета

Инструменти готовинског платног промета

8

Инструменти готовинског платног промета су: - налог за уплату и - налог за исплату.

Налог за уплату

Налог за уплату користи се за уплате у готовом новцу у корист рачуна

примаоца новчаних средстава(уплате дневног пазара, плаћање обавеза у готовом новцу и друге уплате у корист рачуна који се воде код банака).

Налог за уплату је самокопирајући бели папир са црним словима, две стране користи се за уплате готовог новца када клијент врши уплату на свој текући рачун.

Садржи следеће елементе: 1. уплатилац, 2. рачун примаоца, 3.прималац, 4. износ, 5. ознака валуте, 6. сврха уплате, 7. модел и позив на број, 8. шифра плаћања, 9. позив на број одобрења, 10. место и датум пријема,11. датум валуте,12. печат и потпис уплатиоца.

Налог за исплату

Налог за исплату је готовински инструмент којим правно или физичко лице подиже средства са свог рачуна у готовом новцу или којим на терет свог рачуна налаже исплату у готовом новцу примаоцу који нема рачун код банке.

Налог за исплату је самокопирајући бели папир са црвеним словима, две стране користи га правно и физичко лице када подиже средства са свог рачуна.

Садржи: 1. назив исплатиоца, 2. број рачуна исплатиоца, 3.назив примаоца, 4. износ, 5. ознака валуте, 6.шифра плаћања, 7. сврха исплате, 8. позив на број задужења, 9. број модела позива на број задужења,10. место и датум пријема,

9

11. потпис примаоца, број ЛК и место издавања,12. датум валуте,13. печат и потпис исплатиоца.5

Инструменти безготовинског платног промета

Инструменти безготовинског платног промета су: - налог за пренос и - налог за наплату.

Налог за пренос

Налог за пренос користи се када дужник налаже банци да на терет његовог рачуна пренесе средства у корист рачуна повериоца, за пренос средстава између два рачуна истог клијента и у случају компензације, односно обрачуна код којег се врши задужење и одобрење рачуна истог клијента за одређени износ.

Налог за пренос је бели папир, црне линије, једна страна користи се када дужник налаже банци да на терет његовог рачуна пренесе средства у корист повериоца, што значи да и дужник и поверилац морају имати отворене рачуне код те или друге банке.

Садржи: 1. ознака начина извршења налога-хитно, 2. назив повериоца-примаоца, 3. број рачуна дужника, 4. износ, 5. назив дужника, 6. број рачуна примаоца, 7. ознака валуте, 8. шифра плаћања, 9. сврха плаћања,10. позив на број задужења,11. број модела позива на број задужења, 12. број модела позива на број одобрења, 13. позив на број одобрења, 14. датум валуте, 15. место и датум пријема, 16. печат и потпис дужника.6

Налог за наплату

5 ? www.megatrend-info.com/forum;6 ? www.megatrend-info.com/forum;

10

Налог за наплату је безготовински инструмент платног промета који издаје поверилац и којим иницира задуживање рачуна дужника и одобравање средстава на свом рачуну (нпр. провизија за услуге платног промета, наплата извршних судских решења).

Налог за наплату увек се издаје уз овлашћење које је дужник дао повериоцу овлашћујући га да располаже средствима са његовог рачуна.

Налог за наплату је самокопирајући бели папир, црвене линије, два примерка којим се иницира да се изврши наплата средстава са рачуна дужника и то у складу са овлашћењем добијеним од њега.

Користи се у случајевима наплате доспелих хартија од вредности, отворених акредитива.7

Налог за наплату садржи следеће елементе:1. назив дужника,2. назив повериоца – налогодавца,3. број рачуна дужника,4. број рачуна повериоца – налогодавца,5. ознаку валуте,6. износ,7. сврху плаћања,8. шифру плаћања,9. број модела позива на број задужења10. позив на број задужења,11. број модела позива на број одобрења,12. позив на број одобрења,13. место и датум пријема,14. датум валуте,15. печат и потпис повериоца – налогодаца (оверу).

ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА

Чек, платна картица и акредитив представљају инструменте плаћања у платном промету.

Чек

Чек инструмент плаћања који се издаје у законски прописаној форми:o издавалац чека –ТРАСАНТ,o корисник чека – РЕМИТЕНТ

Треба да садржи: 1. означење да је чек, 2. безусловни упут да се плати одређена свота новца из трасантовог покрића,3. име онога који треба да плати трасат, 4. место где треба платити,

7 www.megatrend-info.com/forum;

11

5. означење дана и места издања чека,6. потпис онога који је чек издао- трасант. Пренос чека може се вршити:

o индосаментом,o цесијом илиo обичном предајом из руке у руку.

Индосамент је када се власништво и остала права дотадашњег имаоца –индосанта преносе на друго лице-индосатора.

Постоји: o пуни, o бланко и o ректа индосамент.

Пуни садржи име лица на које се чек преноси(индосатора) и потпис лица које га преноси (индосанта).

Бланко садржи само потпис индосанта.Ректа подразумева клаузулу „не по наредби“ и потпис индосанта. а то је

цесија.Цесија је када се чек преноси на осову уговора, само када на њему стоји

клаузула „не по наредби“. Авал је изјава једног лица (авалисте) које својим потписом на чеку

гарантује исплату одређеног износа.Барирани чек је онај који је с предње стране прецртан са две паралелне

линије које иду доњег левог угла у горњи десни угао, корсти се за пренос средстава са рачуна трасанта на рачун корисника ремитента.

Прецртавање може бити опште(ако између паралелних лнија стоји само банка а није одређена која) и посебно (ако је одређена банка).8

Подела чекова врши се најчешће по два основна критеријума:- критеријум диференцирања имаоца права из чека и- критеријум који респектуре намену чека.9

Иако је чек као средство плаћања веома распрострањен, очекује се да ће са сталним технолошким и финансијским иновацијама он све мање бити у употреби.

Слика 2 - ЧекПлатне картице

8 www.megatrend-info.com/forum;9 др Срећко Милачић, др Предраг Капор, др Маријана Љубић, Инструменти платног промета и пословна документација, Мегатренд Универзитет, Београд, 2010. стр. 25;

12

Платне картице су инструменти безготовинског начина плаћања, комад пластике која садржи неко средство за идентификацију.

Могу бити:1. кредитне - садрже одређени кредитни лимит који се може користити

приликом плаћања робе или подизања готовине,2. дебитне - омогућава њеном власнику да дирекно задужи свој рачун код

банке,3. унапред плаћене - садрже компјутерски чип на који се убацује износ новца,

на њима је ускладиштена одређена вредност... нпр. за мобилни, телефонска, паркинг картица...,10

4. гарантне служе као ауторизационо или идентификацион средство и због тога се често називају и идентификационе картице,

5. пословне картице могу поседовати низ додатних специјалних сервиса,6. интелигентне (смарт) картице обезбеђују картицу захваљујући процесору и

меморијији којом ј смарт картица опремљена.11

Слика 3 – Платна картица

Акредитив

Акредитив је инструмент плаћања којим клијент даје налог банци код које има отворен рачун да одређена средства, уз одређене услове, стави на располагање одређеном правном или физичком лицу код исте или друге банке.

Може бити:1. обичан,2. документарни - робни,3. опозиви - неопозиви,4. перманентни - трајни,Обични су такви где сума која је на њему назначена није ничим условљена.Документарни су такви код којих корисник акредитива мора поднети

банци одређену документацију да би могао да располаже њима.

10 www.megatrend-info.com/forum;11 др Срећко Милачић, др Предраг Капор, др Маријана Љубић, Инструменти платног промета и пословна документација, Мегатренд Универзитет, Београд, 2010. стр. 27;

13

Опозиви је такав што се могу изменти услови његовог коришћења и може бити поништен без претходног обавештавања корисника акредитива. Најдужи рок важења 1 година.

Неопозиви су они који се немогу мењати без сагласности корисника, али то незначи да могу неограничено трајати. На сваком мора бити означен рок трајања. Може трајати дуже од 1 године.

Перманентни - трајни се обнавља дневно, недељно или месечно до истека рока трајања.

Он је карактеристичан по томе шо се по исцрпљивању износа не гаси, већ се аутоматски обнавља.

Приликом његовог отварања налогодавац одређује после ког временског интервала ће се обнављати, као и рок његовог трајања.12

Акредитив садржи четири примерка:- акредитив први примерак,- извештај о отварању акредитива,- извештај организационој јединици корисника акредитива и - извештај кориснику акредитива.13

ЕЛЕКТРОНСКИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Појам електронског платног промета

Електронски платни промет представља електронски начин обављања платног промета и обавља се разменом електронских порука кроз информационе системе учесника у трансакцији плаћања.

Циљ електронског платног промета је успостављање тржишне конкуренције међу банкама ради добијања ефикаснијег и јефтинијег платног промета, као и развој електронског банкарства.

До 1. јануара 2003. године платни промет обављао се преко НБЈ – Завода за обрачун и плаћање (ЗОП). 1. јануара 2003. године платни промет преноси се на банке.

Циљ новог Закона о платном промету је стварање услова да банке самостално обављају платни промет и разбијање монопола државе и ЗОП-а. Електронски платни промет представља бржи и поузданији начин плаћања и увид у стање и дневне промене на рачуну.

Електронским платним прометом подстиче се безготовински платни промет, а предности су многобројне – уштеда времена, смањење трошкова банкарских трансакција и лакше обраде финансијских налога.

Електронске поруке

12 www.megatrend-info.com/forum;13 др Срећко Милачић, др Предраг Капор, др Маријана Љубић, Инструменти платног промета и пословна документација, Мегатренд Универзитет, Београд, 2010. стр. 31;

14

Електронском поруком сматра се информација која је електронски генерисана, послата, проверена, примљена и сачувана (електронски налог за плаћање).

У електронској поруци, односно електронском налогу, сви подаци се уносе у тачно одређеном нумеричком редоследу.

Информациони систем је тако реализован да унете податке потпуно тачно интерпретира, јер се све унапред прописује.

Електронске поруке размењују се кроз мрежу Народне банке Србије или кроз SWIFT14 мрежу.

SWIFT софтвер обезбеђује проверу аутентичности и исправности преноса електронских порука кроз SWIFT мрежу технологијом јавних кључева.

Сертификацију јавних кључева који се користе у електронском платном промету између Народне банке Србије и учесника врши Народна банка Србије.

Електронска порука настаје пресликавањем налога за безготовинско плаћање у важећа поља SWIFT поруке.

Електронска порука сматра се валидном ако испуњава следеће услове : o да је формирана у SWIFT формату,o да је послата и примљена на начин и по правилима утврђеним

одлуком којом се уређује електронски начин обављања платног промета,

o да је послата и примљена у складу са Дневним терминским планом.

Врсте електронских порука

Постоји више врста електронских порука у зависности од намене SWIFT поруке (електронске поруке) и висине износа трансакције :

Трансакције на износ од 200.000,00 динара или већи (велика плаћања), као и трансакције којима корисници подижу готовину из трезора НБС користи се порука МТ103. Ове трансакције обрађују се и извршавају у реалном времену по бруто принципу (RTGS систем).

Порука МТ202 представља трансфер средстава између финансијских институција, користи се за међубанкарска плаћања и извршава се у RTGS систему.

За појединачне налоге за плаћање на износ мањи од 200.000,00 динара, или групу налога за плаћање уз које се доставља спецификација појединачних налога, користи се порука МТ102. Код порука МТ102 сва плаћања у једној поруци морају бити упућена корисницима у једној банци од стране корисника једне банке. Ови налози извршавају се обрачуном у клирингу.

Порука МТ900 користи се као потврда о задужењу рачуна после извршене трансакције (МТ103, МТ202 или МТ102).

14 SWIFT – (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications ) међународна банкарска мрежа и софтвер за размену порука. SWIFT омогућава корисницима да повећају сигурност плаћања, снизе трошкове, побољшају аутоматизацију и управљају ризиком. Временски рок уручења порука је за ургентне 5 минута, а за уобичајене највише 100 минута. SWIFT данас употребљава више од 7000 финансијских институција из 198 земаља.

15

Порука МТ910 користи се као потврда о одобрењу рачуна после извршене трансакције.

Порука МТ970 је извод обрачунског рачуна за клиринг (привремени извод обрачунског рачуна) и шаље се аутоматски на крају клиринга.

Порука МТ940 представља извод обрачунског рачуна и шаље се аутоматски на крају дана.

Електронска трансакција

Електронски пренос новчаних средстава између учесника у платном промету представља електронску трансакцију.

Електронска платна трансакција сматра се завршеном када крајњи субјект прими електронску поруку.

Електронска порука сматра се примљеном када пошиљалац прими потврду о њеном пријему.15

ИНСТРУМЕНТИ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Инструменти међународног платног промета су:- Дознака,- Документарни акредитив,- Стендбај акредитив,- Меница,- Промисори нота,- Чек- Документарна наплата-Инкасо,- Кредитно писмо,- Платне картице,- Електронска плаћања,- Банкарске гаранције.16

Претходно у раду објаснили смо појмове: чек, акредитив, електронско плаћање.

А што се тиче инструмената међународног платног промета објаснићемо појам менице, међународног кредитног писма и банкарске дознаке.

Меница

15 Одлука о електронском начину обављања платног промета ("Службени гласник РС", бр. 57/2004);16 др Срећко Милачић, др Предраг Капор, др Маријана Љубић, Инструменти платног промета и пословна документација, Мегатренд Универзитет, Београд, 2010. стр. 31;

16

Меница је хартија од вредности по наредби т.ј. облигационо-правна хартија од вредности, којом се њен издавалац (трасант) обавезује да ће сам или по његовом налогу одређеном трећем лицу (ремитенту) о доспелости бити исплаћен менични износ и то на одређеном месту, од стране лица коме је упућена наредба за исплату (трасата или од стране издаваоца меница (трасанта) и увек гласи на одређену своту новца.

Ректа клаузулом меница постаје хартија од вредности на име која се може преносити цесијом.

Значајни резултати везани за меницу постигнути су 1930. на Женевској конференцији, на којој су усвојене три конвенције:

1. Конвенција о Једнообразном закону о трасираној и сопственој меници2. Конвенција о сукобу закона3. Конвенција о таксама

Меница је хартија од вредности која гласи на одређену суму новца, право које је у њој неможе се пренети на другог без писмене изјаве, она спада у ред облигационих хартија од вредности, она је презентациона хартија пошто ималац мора да је презентира дужнику у време њене доспелости, менична обавез је строго апстрактна обавеза, менична обавеза је самостална обавеза, меница је строго формала хартија од вредности, дужника обавезује само оно што је изричито унето у меничну исправу, меницом се заснива строга обавеза дужника.

Начела: 1. начело писмености или формалности: Може бити издата само у писменом

облику који је прописан законом;2. начело инкорпорације: У меници је инкорпорирано-садржано нечије

потраживање;3. начело фиксне меничне обавезе: Може се само дуговати т.ј. потраживати

само оно што је садржано у меничној исправи;4. начело меничне сигурности: Тражи од дужника да испуни обавезу из

менице, ако он то не уради против њега се проводи судски поступак;5. начело меничне солидарности: Сви потписници менице су солидарно

одговорни меничном повериоцу за исплатуменичне суме;6. начело меничне непосредности: Сваки менични дужник је у непосредном

правном оносу према сваком имаоцу менице, то значи да ималац менице може подии тужбу против сваког меничног дужника;

7. начело меничне самосталности: Обавезе меничних потписника су самосталне и независне;Елементи: 1) битни: означење исправе као менице, безусловни налог да се плати

одређена сума новца, име онога који треба да плати(трасата), означење доспелости менице, означење места плаћања, име онога коме се и по чијој се наредби мора платити(ремитент), означење датума и места издавања менице, потпис онога који је издао (трасант);

2) претпостављено битни: назначење доспелости, место плаћања, место издавања

3) небитни: они који се тичу субјекта менично-правног односа, они који се односе на факултативне клаузуле.

Меничне радње: 1. издавање менице - њу издаје трасант и предаје ремитенту;

17

2. акцептирање - изјава, акцепт трасата да својим потписом пристаје на меничну обавезу. До тад је главни дужник био трасант а сада је трасат;

3. менични авал - је изјава којим неко лице својим потписом на меници гарантује да ће менични дужник испуити своју обавезу из менице. Постоји две врсте авала: пун (садржи име лица за које се даје авал и потпис авалисте) и бланко (садржи само потпис авалисте);

4. интервенција - је радња којом неко лице (интервенијент) исплаћује менични износ уместо неког потписника менице (хонорат). Постоје две врсте: позивна (назначен је интервенијент и ималац менице је дужн да се њему обрати) и спонтана( није назначен интервенијент већ се он сам јавља да би заштитио кредитни углед трасанта);

5. пренос-индосирање менице. Путем изјаве (индосамента) меница се преноси са једног лица на друго. Ову изјаву ималац менице (индосант)исписује на полеђини менице и њоме он своја права преноси на друго лице (индосатара);

6. презентација менице je менична радња која се састоји у томе што је ималац менице дужан да меницу у одређеном року презентира меничном дужнику;

7. исплате менице-врше се о доспелости, меницу је дужан да исплати главни дужник;

8. умножавање менице се у МПП доста врши.Сврха је обезбеђење меничног повериоца ако дође до губитка или уништења, врши се на два начина: издавањем дупликата(сваки примерак мора да носи вој редни број и може да га изврши само трасант) и сачињавањем копије менице(право на издавање копије има припада сваком имаоцу менице, на основу ваљане копије може се захтевати оригинал менице и то путем „перквизационог протеста“.17

Врсте: Трасирана - најчешће се користи код ње њен издавалац трасант даје налог

другом лицу трасату најчешће својој банци да кориснику ремитенту исплати новчани износ.

Сопствена - је једноставнији облик менице код ње се њен издавалац обавезује да ће исплатити у време доспелости одређену суму ремитенту.

Трасирана по наредби - је подврста трасиране менице у којој трасант издаје меницу у своју сопствену корист т.ј. означава себе као ремитента.

Потпуна меница - кад трасант у тренутку издавања унесе у меницу све битне елементе законски прописане.

Бланко меница - таква меница код које у часу њеног издавања један или више битних елемената менице, накнадно се попуни.

Међународно кредитно писмо

Међународно кредитно писмо je писмени налог домаће банке која овлашћује свог коресподента у иностранству да у писму наведеном лицу исплати одједном или делимично, неведени износ у означеном року, то је на неки начин један посебан облик документарног акредитива.

За разлиу од њега писмо је непреносива и неопозива исправа. Поред тога документарни акредитив је и средство плаћања и средство за обезбеђење тог плаћања, док је писмо искључиво средство плаћања. у МПП.

17 www.megatrend-info.com/forum;

18

Елементи: назив и седиште издаваоца кредитног писмма, назив и седиште банке која врши исплату, назив кориника,, максималан износ који се може наплатити, дан издавања и рок важења, редни број писма и потпис овлашћеног лица оверен печатом банке издаваоца. Издаје се у 3 примерка прва копија остаје банци издаваоцу а остало кориснику.

Учесници: налогдавац издавања кредитног писма, банка издавалац кредитног писма, банка исплатилац кредитног писма, корисник кредитног писма.

Врсте: Ностро и Лоро; Трговачко је специфично по томе што је корисник овлашћен да на банку која је издала писмо вуче меницу коју потом са робним документима подноси на исплату (трасирана меница), Обично- најчешће се одвија између издаваоца и бнке асигната т.ј. банка је пословни партнер издаваоца кредитног писма, Циркуларно је карактеритично што се у улози асигната може појавити више банака.

Банкарска дознака

Банкарска дознака је писмени или телеграфски нлог једне банке другој банци за исплату тачно одређеног износа, одређеном лицу, кориснику.

Елементи: Име и адресу банке налогодавца, датум и број ознаке, износ и ознака валуте коју треба исплатити, име налогодавца, име и адреса корисника дознаке, сврха дознаке, услови исплате, име и адреса исплатне банке, рамбурсна клаузула, на чији терет падају трошкови исплатне банке

Учесници: налогодавац који даје налог својој пословној банци да исплати одређени износ кориснику, пословна банка као посредник који извршава налог самостално или преко свог коресподента, банка коресподент која извршава налоге по инструкцији бане посредника, корисник као физичко или правно лице коме банка коресподент врши исплату.

Врсте: Ностро и лоро-дознаке у иностранство, посредством наше банке/дознаке из иностранства које примају наше банке. Робне и неробне – врши се плаћање за робу/по свим осталим основама. Условне и безусловне – незахтева никакав посебан услов у вези исплате. Конвертибилне и клириншке – према валути плаћања путем иностраних коресподената/путем Централне банке. Обичне и телеграфске –достављају писменом поштом/отпремају телексом, телефаксом или телеграмом.18

КОНТРОЛА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Контролу обављања послова платног промета банака врши Народна банка Србије контролом података, извештаја и друге документације које су банке дужне да достављају Народној банци Србије, као и непосредном контролом података, извештаја и друге документације у банци.

Контрола обављања послова платног промета обухвата:o контролу правилности отварања, вођења и гашења рачуна за

обављање послова платног промета18 www.megatrend-info.com/forum;

19

o контролу исправности испостављања, попуњавања и коришћења инструмената платног промета

o контролу послова готовим новцем(исплате са рачуна правних и физичких лица)

o контролу пријема и извршења налога за плаћање према датуму доспећа и редоследу пријема

o контролу извршавања плаћања када на рачуну клијента нема довољно средстава за извршење свих налога за плаћање

o контролу правилности и благовремености достављања прописаних података

o контролу других послова платног промета утврђених Законом

ЗАКЉУЧАК

Инструменте платног промета потписују овлашћена лица, чији су потписи депоновани код банке код које се води рачун клијента и на њима поред потписа мора бити стављен и печат налогодавца који је депонован у банци (осим ако је у питању физичко лице које нема печат).

Инструменти платног промета могу бити у писаној форми и електронски. Инструменти у писаној форми су обрасци јединствених димензија.Електронски инструменти платног промета подразумевају трансакцију

плаћања у којој се пренос налога за плаћање врши телекомуникацијски или физичком испоруком трака, дискета и осталих носилаца података.

20

ЛИТЕРАТУРА:

1. Проф. др Жарко Ристић, Проф. др Слободан Комазец:Финансијски менаџмент;ВПШ Чачак, 2005.;

2. др Срећко Милачић, др Предраг Капор,др Маријана Љубић:Инструменти платног промета и пословна документација;Мегатренд Универзитет, Београд, 2010.;

3. Коришћење Интернета:(www.wikipedia.org; www.google.com; www.24x7.rs; www.informator.rs; www.nbs.rs; www.megatrend-info.com);

21