Pljevaljski Kraj u Poznom Srednjem Veku

8/19/2019 Pljevaljski Kraj u Poznom Srednjem Veku

http://slidepdf.com/reader/full/pljevaljski-kraj-u-poznom-srednjem-veku 1/15

Г Л А С Н И К ЗА В И Ч А ЈН О Г М У ЗЕ ЈА , К њ . 2 (2001) стр. 69-89REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, Vol. 2 (2001) pp. 69-89

л а д е т а П Е Т Р О И Ћ И сторијски институт С А Н УБеоград

П Љ Е В А Љ С К И К РА Ј У П О ЗН О М С РЕ Д Њ Е М В Е К У •

П рилог истраж ивањ у носилаца урбаног развоја

Ц иљ овог рада јесте да укаж е на носиоце урбаног развоја, као ида се истакну разлике, улога и значај појединих носилаца у процесу ур-банизације пљ еваљ ског краја. Д ругим речим а, овим радом ж ели се датиприлог истраж ивањ у улоге утврђењ а (castruma) и трга у урбанизацијскомпроцесу. Т ериторија којом ћем о се бавити у овом раду неће обухвати-ти пљ еваљ ски крају данаш њ ем значењ у тог географ ског појм а. П исанаизворна грађа, м атеријални остаци прош лости као и степен њ ихове ис-

траж ености, географ ски ће ограничити наш рад на област у средиш њ емпоречју реке Ћ ехотине. У позном средњ ем веку ова област, изузим а-јући ток К озичке реке, припадала је ж упи Брезници.1

П роцес урбанизације и њ егови носиоци разум еју се у оквирудруш твеног контекста у ком е се тај процес одвијао. Г ледано састановиш та друш твене структуре и политичких процеса који су се одви-јали на овом подручју током X V века потребно је истаћи пар опш тихнапом ена. В ласт војвода из породице К осача, војводе С андаљ а Х ранића(1392-1435), затим њ еговог наследника војводе, а од 1448. године херце-

га, С теф ана В укчића-К осаче (1435-1466); стални осм ански притисак;као и привредни раст, узрокован развојем трговине и рударства, чиненераскидив сплет значењ а, која се м орају узети у разм атрањ е да биодговорили на постављ ено питањ е носилаца урбаног развоја.

1 Г. Т ом овић, Б р е з н и ц а , Гласник Зем аљ ског м узеја у П љ евљ им а 1 (1999), 69-74,74-75. П о резултатим а истраж ивањ а Г. Том овић најш ире границе средњ овековнеобласти Брезниц е су: „на југу река Т ара и планина К оријен, ка истоку Ц рни врх иМ арино Б рдо, ка северу планине Градина и К овач планина, на северозападу Бабино

брдо и планине: В иш евина, Ш упљ а С тена, Голи В јетерник, Ц рни врх, Радовина и О бзир,све до К обиловаче на Т ари.“

75



В Л А Д Е ТА П Е Т РО В И Ћ

П о резултатим а истраж ивањ а С . Ћ ирковића: „обласни господарису у својим областим а били „краљ еви" у својој области. И м али су сво-

ју властелу, која им је дуговала верност, своје царине на трговим а и путе-вим а, владалачко право на део рударске производњ е. О слонац њ иховевласти на локалном нивоу били су њ ихови служ беници, заповеднициградских посада и ж упани и кнезови у ж упам а“.2 Б итна је чињ еница дасе територије обласних господара, сам им тим и територија под управомК осача, наслеђује по приватном праву, ш то уноси дозу латентне неста-билности у ф ункционисањ у ф еудалних области. Т о је посебно видно уборбам а око наслеђа. О ви „остаци старије друш твене структуре" бићетрајни извор политичке нестабилности и повод за стално османлијско

уплитањ е у унутраш њ е ствари територија под влаш ћу властеоскепородице К осача.3Т урско присуство на овим просторим а датира још од 1388. године,

када је војвода В латко В уковића, родоначелник К осача, потукао ос-м анске одреде код Билећа. Током XV века турски утицајће се још виш епојачавати. О дноси изм еђу турских власти и К осача нису увек билинепријатељ ски. Н а прим ер С теф ан В укчић-К осача (1435-1466) је 1435.године уз пом оћ Т урака успео да се одрж и на власти.4 Н а први погледм ож е изгледати парадоксално да је турска „пом оћ“ гледано на дуж и рок

још виш е слабила, ионако ровиту друш твену структуру у области подвлаш ћу К осача. С наж ној, централистички уређеној осм анској држ авипосебно су погодовали сукоби око наслеђа у херцеговојпородици. У го-дини када је М ехм ед II О свајач (1451-1481) освојио Босанско краљ евст-во, В ладислав, син херцега С теф ана В укчића, био је у турској војсцикоја је старог херцега потукла на Брезници. В ећи део њ егове територијеконачно ће потпасти под власт О сманлија у лето 1465. године.5 О д ос-

2 С . Ћ ирковић, И с т о р и ја с р е д њ о в е к о в н е б о с а н с к е д р ж а в е , Београд 1964, 216.С . Ћ ирковић, Р у с а ш к а Г о с п о д а . Б о с а н с к и в е л и к а ш и н а п у т у е м а н ц и п а ц и је , Работници,војници, духовници. Д руш тва средњ овековног Б алкана, Б еоград 1997, 306-307. С .Ћ ирковић, „ е р н а с л у ж б а " и „в је р а Г о с п о д с к а ". е з е л и ч н е з а в и с н о с т и у б о с а н с к о ј д р ж а в и , Работници, војници, духовници. Д руш тва средњ евековног Балкана, Б еоград1997, 318-335. А . Babić, О odnosima vazaliteta и srednjovjekovnoj Bosni, Iz istorije srednjov-

jekovne Bosne, Sarajevo 1972, 15-33, 32. A. Babić, Struktura srednjevjekovne bosanske države. Prilog objašnjenju pitanja razvitka nacionalnih odnosa u Bosni i Hercegovini, Iz istorije sred-njovjekovne Bosne, Sarajevo 1972,168-177, 176-177.

3 C. Ћ ирковић, О с т а ц и с т а р и је д р у ш т в е н е с т р у к т у р е у б о с а н с к о м ф е у д а л - н о м д р у ш т в у , И Г 3—4(1958), 155-165.

4 С . Ћ ирковић, И с т о р и ја с р е д њ о в е к о в н е б о с а н с к е д р ж а в е , 268-269.5 И с т о , 329-336.

76



П Љ Е В А Љ С К И К РА Ј У П О ЗН О М С РЕ Д Њ Е М В Е К У

војених тери торија освајачи су ф орм ирали један вилајет који суприкљ учили босанском санџаку. Године 1470. турске власти су ф орм и-

рале херцеговачки санџак са седиш тем у Ф очи.6В ласт породице К осача у пљ еваљ ском крају огледа се како у

писаним изворим а тако и у м атеријалним остацим а. Н ајјаснији сим болњ ихове власти у ж упи Брезници је утврђени зам ак К укањ , који се устручнојлитератури још увек наводи као „летњ а резиденција К осача",и поред тога ш то је војвода С андаљ Х ранић (1392-1435) 27. децем бра1423. године „8 к8кдн8“ потврдио Д убровчаним а да је прим ио аспре изсвоје оставе.7 И з повељ а арагонског краљ а А лф онса V (1416-1458) иповељ а краљ а Ф ридриха III Ш тајерског, касније рим ског цара

(1440-1493), знам о за још нека утврђењ а, свакако м ањ ег значаја. „ГрадРавански“ у ж упи Брезници, а који се по М . Д инићу, налази 15 км се-верно од П љ евљ а и који је ш титио пут који је водио из П љ еваљ а у Рудо.8

6 Н . Šabanović, Bosanskipašaluk, Sarajevo 1982, 45.

7 Љ . С тојановић, С т а р е с р п с к е п о в е љ е и п и с м а , књ . I, Београд - С рем скиК арловци 1929, 374—375. М . Д инић, З е м љ е х е р ц е Г а с в е т о г а С а в е , С рпске зем љ е у сред-њ ем веку, Београд 1978,178-269,200. К . Јиречек, Т р Г о в а ч к и п у т е в и и р у д н и ц и С р б и је

и Б о с н е у с р е д њ е м в и је к у , Зборник К онстантина Јиречека, том I, Београд 1959,205-303, 252. Д . С пасић, С р е д њ о в е к о в н и у т в р ђ е н и Г р а д о в и с р е д њ е Г П о л и м љ а , М илеш евски записи 2(1996), 35-69,58-59; Д . С пасић, С р е д њ о в е к о в н и у т в р ђ е н и Г р а д о в и п љ е в а љ с к о г к р а ја , Гласник Завичајног музеја, 1(1999), 77-78. К укањ се пом ињ е у двеповељ е А лф онса V (1416-1458), арагонско-сицилијанског краљ а, које су издате херцегуС теф ану В укчићу К осачи (1435-1466). О бе повељ е су издате у Н апуљ у, прва је издата19. ф ебруара 1444. године, а друга 1. јула 1454. године: „Cochangan in Brisniza castello con-lo contato" у повељ и из 1444. године; „civitate Euchane cum castris et pertinentiis suis“ у пове-љ и из 1454. године. К укањ се пом ињ е и у повељ и краљ а Ф ридрика III (1444—1493), којаје издата у Бечу 20. јануара 1448. године, такође херцегу С теф ану В укчићу-К осачи: „cas-trum Gukani“ - видети М . Vego, Tri povelje o posjedima hercega Stjepana Vukčića Kosače, Iz

istorije sređnjovjekovne Bosne i Hercegovine, 452-486,452,466,469,471-472,481,484. У овомраду наведена је и старија литература.

8 О во утврђењ е пом ињ е се у повељ ам а из 1444. и 1448. године: „Ravansch(=Ravanscha) Vbrisino (=V. Brisino) castello con contato" (1444. године); „castrum Rabenzky“(1448. године) - видети, M. Vego, nav. delo, 467, 469^-70, 471-472; M. Д инић, З е м љ е ..., 241; Д . С пасић, С р е д њ о в е к о в н и у т в р ђ е н и Г р а д о в и с р е д њ е Г П о л и м љ а , 56-57; Д . С пасић,С р е д њ о в е к о в н и у т в р ђ е н и Г р а д о в и п љ е в а љ с к о г к р а ја , Гласник Завичајног м узеја,1(1999), 77-78, 83. Г. Т ом овић см атра да би остатке овог утврђењ а требало траж ити уоелу Заситјењ у, које је 1477. године припадало П облаћу, видети Г. Т ом овић, Б р е з н и ц а , Гласника завичајног музеја, 1(1999), 69-76,72, нап. 13. А . Бејтић, пак, сматра да се овоутврђењ е налази на деснојстрани Л им а, уз сеоско насељ е Д олови, изм еђу ж елезничких

станица С етихово и С трм ица. П о њ еговом м иш љ ењ у податке из повељ е треба читати„Ревањ ски у Брисњ у.“ В идети: А . Б ејтић, С т а р и Г р а д о в и у д о њ е м П о л и м љ у , С таринарXXVI(1975), 97-109,106-107.

77




Зна се и за К озник, 40-45 југоисточно од П љ еваљ а, код села К ознице,на К озичкојреци.9

К укањ се у наведеним повељ ам а наводи као in Brisniza castello с о п lo contato, castrum, civitate cum castris et partinentiis suis, ш то значи да jeК укањ утврђењ е, управни центар области (ж упе) Брезнице. П одатакповељ е из 1454. године: civitate с и т castris etpartinentiis suis - Г р а д ca с в о - ји м у т в р ђ е њ и м а и п о с е д и м а , ]о ш . виш е истиче њ егову управну и урбанупосебност. У правна ф ункција К укњ а је неспорна, а подаци из наведенеповељ е указују да су се у ж упи Брезници налазила још нека утврђењ а,свакако м ањ ег значаја. М . В его с правом упозорава да терм ин civitas увек не означава велики утврђени град. М еђутим , у повељ и из 1454. го-

дине јасно се разликују: „...civitatibus, terris, castellis, ш то свакако указу-је да су се м еста са ознаком civitas и квантитативно и квалитативно ра-зликовала од м еста са другачијом атрибуцијом .10 Д . К овачевић-К ојићза термин civitas, који се јављ а у дубровачким средњ овековним изворим а,констатује да су се њ им е поред већих рударских градских насељ аобележ авала и остала развијена градска насељ а.11 Н аравно, сам о на ос-нову до сада наведених података, готово је неизводљ иво донети коначнисуд о величини и степену урбаности К укњ а.

Н еспорна је њ егова резиденцијална ф ункција. Н а постојањ е дво-

ра указују подаци да С андаљ Х рани ћ „8 к8кди8“ потврђује Д убровча-ним а да је прим ио аспре из своје оставе, а „под кбкдмклгћ41потврђуједа је прим ио доходак од дријевске царине.12 Н аж алост, овај значајниутврђени зам ак није археолош ки испитан. К онстатовано је да сусачувани сам о тем ељ и ф ортиф икација. Град је, по свем у судећи, биоподељ ен н а два, по величи ни , неједнака дела. П ретпостављ ено је даје м ањ и и виш и део града био одвојен сувим ровом од ниж ег дела гра-да. У нутар бедем а запаж ају се остаци виш е објеката, о чијојнам ени ,без извођењ а археолош ких радова, неозбиљ но је износити претпо-

9 П ом ињ е се у повељ и из 1448. године: „castrum Koznik“ - видети М . Vego, nav. delo, 471-472; М . Д инић, З е м љ е ..., 244; Д . С пасић, С р е д њ о в е к о в н и у т в р ђ е н и Г р а д о в и с р е д њ е г П о л и м љ а , 60-62.

10 М . В его, н а в . д е л о , 481, 484.

11 Д . К овачевић-К ојић, Г р а д с к а н а с е љ а с р е д њ о в е к о в н е б о с а н с к е д р ж а в е , С арајево1978, 141.

12 Љ . С тојановић, С т а р е с р п с к е п о в е љ е и п и с м а , књ . I, Београд - С рем скиК арловци 1929, 374-375, податак је од 27. децем бра 1423. године; 331-332, потврда јеиз 12. м аја 1429. године. М арта 1459. године пом ињ е се РадивојР адичевић, м ом ак дво-ра, видети: Б . Х рабак, П р о и х л о с т П љ е в а љ а п о д у б р о в а ч к и м д о к у м е н т и м а д о п о ч е т к а

XVII с т о л е ћ а , И З XI(1955), 1-38,18.

78




ставке.13 Још један податак указивао би на слојевитост урбане струк-туре К укњ а. В ојвода С андаљ Х ранић (1392-1435) „под кбкдмкмт̂ 1

потврђује да је прим ио доходак од дријевске царине.14 О постојањ уподграђа сведочи топон им П одкукањ . О стаци п одграђа нисупронађени. П ретпостављ ено је да би се њ егови остаци требалитраж ити у поднож ју западне и јуж не стране утврђењ а.15 У сам омутврђењ у један дубровачки трговац је чувао своје тканине, ш то биупућивало на м огућност да су у К укњ у постојала трговачка скла-ди ш та.16 И спод утврђењ а, прем а западу, налази се средњ овековногробљ е. О стаци цркве нису пронађени . И стина, вреди истаћи једандоста познији п одатак, из турског деф тера из 1572. године у ком е сепом ињ е црква „св. К укањ “.17

С лична просторна структура посведочена је код М илеш евца, којије им ао утврђењ е са подграђем , цркву и некрополу.18 Е лем ент просторнеструктуре који одваја К укањ од М илеш евца је постојањ е двора, те сто-га паралеле за К укањ треба траж ити код других утврђењ а код којих јепосведочена резиденцијална ф ункција. К осаче су им але виш е резиден-ција: С око изнад уш ћа П иве и Т аре, Биш ће и Благај, Н ови, С ам обор,К љ уч.19 Н а основу сачуваних писаних историјских извора и непотпунеархеолош ке истраж ености теш ко је изврш ити поређењ е пом енутих утв-рђених зам кова К осача. И пак, им ајући у виду циљ овог рада, м огуће јебар, у опш тим назнакама, оцртати карактеристичне елем енте просторнеструктуре. С око, утврђењ е које се налази на једном стрм ом узвиш ењ уизнад састава П иве и Т аре јесте „главни град С тјепана В укчића“. П оредутврђењ а у ком е се налазио херцегов двор, испод утврђењ а сачувани

13 П . М ијовић - М . К овачевић, Г р а д о в и и у ш в р ђ е њ а у Ц р н о ј Г о р и , Београд -У лцињ 1975,113-114.

14 ЈБ. С тојановић, С т а р е с р п с к е п о в е љ е и п и с м а , књ . I, Београд - С рем ски

К арловци 1929, 331-332, потврда је из 12. маја 1429. године.15 М . Д инић, З е м љ е ..., 200. П . М ијовић - М . К овачевић, Г р а д о в и и у т в р ђ е њ а у

Ц р н о ј Г о р и , 114.

16 Р. Ћ ук, П љ е в љ а и п љ е в а љ с к и к р а ј у д у б р о в а ч к о ј а р х и в с к о ј Г р а ђ и , Гласникзавичајног м узеја 1(1999), 55-67, 66; податак се односи на април 1460. године.

17 О . Зиројевић, Ц р к в е и м а н а с т и р и н а п о д р у ч ју П е ћ к е п а т р и ј а р ш и је д о 1683. Г о д и н е , Београд 1984,123.

18 Д . М инић, Н е к о л и к о Г р а д о в а у с р е д њ е м П о л и м љ у , С Д С В 4(1976), 101-110,103-104. Д . С пасић, С р е д њ о в е к о в н и у т в р ђ е н и Г р а д о в и с р е д њ е Г П о л и м љ а , М илеш евс-ки записи 2(1996), 35-69, 51-55.

19 С . Ћ ирковић, Д в о р и к у л т у р а у б о с а н с к о ј д р ж а в и , Работници , војници,духовници. Д руш тва средњ овековног Балкана, Б еоград 1997, 435-445, 440.

79



В Л А Д Е ТА П Е Т Р О В И Ћ

су остаци цркве и старог гробљ а. Град је им ао и подграђе, које се налази-ло доста ниж е на сам ом уш ћу П иве и Таре где су такође посведочени

остаци цркве.20 Град С ам обор налазио се на Д рини у ж упи П рибуд. И м аоје поред утврђењ а подграђе (sotto Samobor) 21 С лична ситуација сезапаж а на територији под непосредном влаш ћу босанских краљ ева.Резиденцијални ком плекси м огли су стајати сам остално, као ш то јеслучај у К раљ евој С утјесци, или су били изграђени унутар утврђеногграда, као ш то је случај у Бобовцу и Јајцу.22 П о истраж ивањ им а П .А нђелића допринос владарских седиш та босанских краљ ева у урбан-изацијском процесу је „врло значајан иако се не би м огло см атратиодлучујућим “. В ладарска средиш та им ају првенство у политичком ж ив-

оту зем љ е, а им ају првенство и на подручју културе. П рвенство у сф ериеконом ије почетком XV века преузим ају рударске варош и 23 За разликуод босанских владара и обласних господара у српскојдепсотовини у XVвеку двор се см еш та у градска нсељ а. Б еоград и С м едерево су столнам еста, владарске престонице. Б еоград за врем е деспота С теф анаЛ азаревића (1389-1427) им ао је слож ену просторну структуру, која сесастојала од утврђеног зам ка, који је ш титио двор, и још три утврђенезоне. У Д оњ ем граду, који је био утврђено подграђе, изграђена је црк-ва посвећена У спењ у Богородице уз коју се налазила резиденцијабеоградског м итрополита. Значајно предграђе развијало се изван бе-дема.24 У С м едереву, који је систем атски грађен као престоница Ђ урађаБранковића (1427-1456), просторно се јасно разликују М али и В еликиград. У М алом граду се налазио утврђени двор, а у В еликом граду се

20 М . Д инић, З е м љ е ..., 195. П . М ијовић - М . К овачевић, Г р а д о в и и у т в р ђ е њ а у Ц р н о ј Г о р и , 136-137. М . К овачевић, Ц р к в а п о д с р е д њ о в е к о в н и м Г р а д о м С о к о л о м , С таринар 18(1967), 221-224. В . Ђ урић, М и л е ш е в а и д р и н с к и т и п ц р к в е , Раш ка Баш тина1(1975), 15-29,18.

21 М . Д инић, З е м љ е ..., 197-198. М . Д инић, Д у б р о в а ч к а с р е д њ о в е к о в н а к а р а в а н - с к а т р Г о в и н а , 308, 312, 322. М . Vego, Naselja bosanske srednjevjekovne države, 1957, 103. S.Delić, Samobor kod Drine, GZM IV(1892), 255-269.

22 P. Anđelić, Bobovac i Kraljeva Sutjeska, Sarajevo 1973, 256. P. Anđelić, Doba srednjovjekovne bosanske države, Kultuma istorija Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1984, drugo pre-rađeno i dopunjeno izdanje, 435-579, 451^184. C. Ћ иркови ћ, Д в о р u к у л т у р а у б о с а н с к о ј д р ж а в и , 435-^445, 438-439.

23 Р. Anđelić, Bobovac i Kraljeva Sutjeska, 263-264.24 Г. М илош евић, С т а н о в а њ е у с р е д њ о в е к о в н о ј С р б и ји , Београд 1997,135-137.

М . П оповић, Les villes medievales serbes. Developpement etforme, Трудм VI м еж дународногоконгресса славм анскојархеологии, Т ом 1, М осква, 1997,36-37. С . Ћ ирковић, Д в о р с р п - с к и х в л а д а р а : о д у т в р ђ е њ а о д Г р а д с к о Г н а с е љ а , Работници , војници, духовници.Д руш тва средњ овековног Балкана, Београд 1997,423-434, 431—434.

80



П Љ Е В А Љ С К И KPAJ У П О ЗН О М С РЕ Д Њ Е М В Е К У

налазило градско насељ е са црквом Благовеш тењ а и м итроиолитскимцрквам а. В ан бедем а налазио се предграђе заш тићено опкопим а и пал-

исадам а.25О ви, м ож да, преопш ирни наводи о двору, узим ајући у обзирскром не циљ еве овог рада, им ају за задатак да потенцирају резиден-цијалну ф ункцију К укњ а, која је у досадаш њ им радовим а била зане-м арена. Д вор је им ао и своју социјалну дим ензију, то јест, он је био сре-диш те аристократске, властеоске културе. У К укањ у је боравио дворс-ки персонал С андаљ а Х ранића и С теф ана В укчића К осаче. И звори којисе односе на друге дворове К осача говоре о раф инираној средини, којаје била у складу са средњ овековним европским стандардим а. И з дубро-

вачких и звора познато је да је прим ањ е њ ихових посланика билопраћено уобичајеним церем онијалом , уз присуство угледних личностина двору К осача.26 Д вор није био резервисан искљ учиво за управне ицерем онијалне послове, већ се на њ ему одвијао разноврстан друш твениж ивот. Бројни ф рулаш и, трубачи, добош ари, лаутари, глум ци и ж онг-лери били су неизбеж ан пратилац дворских забава и свечаности.27

О стала два позната утврђењ а, Равански град и К озник, вероват-но су били у поседу или властеле или „... служ беника, „властника"или „валиоза“„ С андаљ а Х рани ћа и С тјепана В укчића-К осаче.28 У

близини утврђењ а К озника, налазило се м есто К озиц а, које је им а-ло и своје подграђе. Т рговачке активности су забележ ене на оба м ес-та.29 И данас су видљ иви остаци утврђењ а.30 У близин и утврђењ аналази се потес К овачиш те. Н а падинам а реке видљ иви су остаци

25 Г. М илош евић, С т а н о в а њ е у с р е д њ о в е к о в н о ј С р б и ји , 75-76. М . Popović, Les villes medievales serbes. Developpement etforme, 36-39. C. Ћ ирковић, Д в о р с р п с к и х в л а д а р а : о д у т в р ђ е њ а д о г р а д с к о г н а с е љ а , 423-434, 431-434.

26 С . Ћ ирковић, О д је ц и р и т е р с к о -д в о р ја н с к е к у л т у р е у Б о с н и , Работници, во-

јници, духовници. Д руш тва средњ овековног Балкана, Б еоград 1997, 446-454, 453.27 А. Babić, Fragment iz kulturnogživota srednjovjekovneBosne, Iz istorije srednjovjekovne

Bosne, Sarajevo 1972, 305-320, 310-311.

28 C. Ћ ирковић, И с т о р и ј а с р е д њ о в е к о в н е б о с а н с к е д р ж а в е , 1964, 216. У пове-љ и из 1454. године наводи се: ,,Et primum promittimus affidere et assecurare et ех nunc affi-damus et assecuramus personam dicti illustris ducis et comitis as personas illustrissimorum filio-rum suorum et omnes suos barones, servitores et vassallos, suum exercitum... = И прво обећава-м о веру и сигурност и од сада поверавам о и осигуравам о личност реченог светлог херце-га и кнеза и личности њ егових пресветлих синова и све њ егове бароне, служ бенике, ивазале, њ егову војску..." - М . Vego, nav. delo, 480, 484.

29 М . Ћ ук, П љ е в љ а и п љ е в а љ с к и к р а ј..., 64—65.30 П . М ијовић - М . К овачевић, Г р а д о в и и у т в р ђ е њ а у Ц р н о ј Г о р и , 109-110.

81



В Л А Д Е Т А П Е Т Р О В И Ћ

ш љ аке и рударских откопа. П остоје оправдане индиције да се на лок-алном гробљ у испод К озника налазе остаци цркве и старије некро-

поле.31Н аравно, основна ф ункција наведених утврђењ а је била војне

природе, тј. служ ила су као војна упориш та на истоку Х ерцеш тва награници прем а С рпској деспотовини и територији под влаш ћу влас-теоске породице П авловића. Н апредовањ е О см анлија сигурно је сам ојош виш е појачало значај утврђењ а, стога не изненађује чињ еница дасе у наведеним повељ ам а територије атрибуиш у прем а утврђењ у каоносиоцу управне власти. Значај утврђењ а и м илитаризација држ авнеуправе потписнуо је раније им еновањ е територија по ж упам а. И стина,

у повељ и из 1444. године, пом ињ у се утврђењ а са ж упом , „castello с о п lo contato", али и у овој повељ и јасно је наглаш ен значај утврђењ а.О вакав закљ учак оснаж ују подаци из друге две повељ е у којим а је прос-торна атрибуција јасно изведена по најзначајнијем утврђењ у једнеобласти.32 С лична ситуација се запаж а у Д еспотовини где је изврш енареорганизација држ аве на власти, које су, углавном , им еноване поутврђеним градовим а. Н а челу власти налазиле су се војводе, изузим а-јући област Бранковића у којојје остало уређењ е из ранијег доба.33 Н аснаж ну одбрану на овом делу „Х ерцеш тва“ указује и растојањ е изм еђу

утврђењ а, које не прелази 15 килом етара.34 У нем ирним врем еним а поз-ног средњ ег века граница изм еђу области породице Х ранића-К осача итериторије српске деспотовине била је нестална, посебно на левојобалиЛ им а, од П рибоја прем а П љ евљ им а. Г раница је јасна у средњ ем П оли-

31 М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј. П р о ш л о с ш и п о р е к л о с ш а н о в н и ш ш в а , П љ евљ а, 93. Д . С пасић, Б е л е ш к е с а и с т о р и јс к о -Г е о г р а ф с к и х и с т р а ж и в а њ а с р е д њ е Г П о л и м љ а (13-17. м а ј 1996), И Ч XLII-XLIII (1995-1996), 523-528. Н а овим историјско-географ ским истраж ивањ им а откривени су у атару села О рлић, на локалитету К ам ена

чесм а, остаци непознатог м анастирског ком плекса. М еш тани ово м есто називајуМ анастир, а заним љ иво је истаћи да се брдо изнад О рлића назива К алуђерске стене.П . М ијовић и М . К овачевић у наведеном делу наводе да се у атару села К озице налазиосредњ овековни рудник позивајући се на К . Јиречека, И с т о р и ја С р б а , 1,376. М еђутим ,провером података, утврдили смо да К . Јиречек не пом ињ е тајрудник.

32 М . Vego, nav. delo, 467^486. К ада се говори о односу утврђењ а и ж упе требаим ати на уму да се термин „ж упа“ не м орао дносити на јасно заокруж ену географ скуцелину. П од овим термином м ож е се подразум евати управно подручје једне тврђаве.В идети: М . Б лагојевић, Г р а д и ж у п а - м е ђ е Г р а д с к о Г д р у ш т в а , С оцијална структурасрпских градских насељ а (XII-XVIII век), Радови са научног скупа одрж аног у С м едереву23. и 24. новем бра 1990. године, С м едерево - Београд 1992, 67-83,70.

33 М . Ј. Д инић, л а с т и з а в р е м е Д е с п о т о в и н е , Зборник Ф Ф , Х -1 (1968), 237-244.34 Д . М инић, Н е к о л и к о Г р а д о в а у с р е д њ е м П о л и м љ у , С Д С В 4(1976), 101-110,109.

82




м љ у. К ом аран је припадао деспотовини а село К озица са утврђењ емК озником К осачам а.35

П љ евљ а, изграђена на уш ћу Брезнице у Ћ ехотину, су најзначајни-је трговачко насељ е, отвореног типа, у ж упи Б резници.36 Н ије нам поз-нато врем е настанка П љ евљ а, нити м ож ем о пратити генезу овог трго-вачког насељ а.37 Развоју овог трговачког места, свакако, је погодоваопогодан полож ајна два значајна средњ овековна трговачка пута, која суполазила из прим орја: први via Drine, који је из Д убровника иш ао трасомТ ребињ е-Билеће-Ч ем ерно-Т јентиш те-Ф оча-П љ евљ а-П ријепољ е; дру-ги via Jesera или via Anagasti, који се код Требињ а одвајао од првог да бииш ао трасом О ногош т-Ш авник-Д робњ ак (Језера), па је преко Таре било

м огуће преко виш е путник праваца избити на Л им . Један путни правацје иш ао преко П љ еваљ а. И з прим орја је водио још један путни правац,који је иш ао трасом : К отор-Рисан-Р иђани -Грахово-О ногош т-Д роб-њ ак-Т ара-П љ евљ а.38 Заним љ иво је истаћи да се из Ф оче за П љ евљ а

36 Н еки историчари м иш љ ењ а су да је Брезница, која се први пут помињ е 1348.године, старије им е за П љ евљ а. В идети: К . Јиречек, Т р Г о в а ч к и п у т е в и и р у д н и ц и С р б и је и Б о с н е у с р е д њ е м в е к у , 287; Б . Х рабак, П р о ш л о с т П љ е в љ а п о д у б р о в а ч к и м д о к у - м е н т и м а д о п о ч е т к а XVII с т о л е ћ а , 8; Д . К овачевић-К ојић, Г р а д с к а н а с е љ а с р е д њ о в -

је к о в н е б о с а н с к е д р ж а в е , 111; Р. Ћ ук, Д в а с т а р а т р Г а у П о л и м љ у , И Ч Х Х 1Х -Х Х Х(1982-1983), 39-46, 42: „Н а крају, остаје нам да се придруж им о хипотези Б . Х рабака опром ени им ена м еста Брезница у П љ евљ а. Д о те пром ене највероватније је дош ло кра-јем XIV или почетком XV века... И згледа да се у прве три деценије XV века још пара-лелн о употребљ авају оба назива за место, стари и нови, да би од 1430. године пре-овладало ново и м е-П љ евљ а.“ М . Д инић је био миш љ ењ а: „Засад се знаједино зарекуи ж упу Брезницу." - видети: М . Д инић, З е м љ е ..., 201. А . Л ом а м иш љ ењ а је да Брезницаније старији назив м еста П љ евљ а, већ да је Б резница старије им е за реку Ћ ехотину иж упу око те реке - видети А . Л ом а, Т о п о н о м а с т и к а и а р х е о л о Г и ј а - А н т и ч к и л о к а л и т е т и к о д П љ е в а љ а и П р и је п о љ а и м о Г у ћ и п р е д с л о в е н с к и о с т а ц и у т а м о ш њ о ј т о п о н и м и ји , О ном атолош ки прилози X (1989), 1-32, 9.

37 У недостатку изворне грађе која би недвосм ислено говорила о првобитномјезгру трговачког насељ а на саставу Б резнице и Ћ ехотине незахвално је врш итипоређењ а са трговачким насељ им а у близини П љ еваљ а. И пак, м ислим о да би на овомм есту требало истаћи радове који приказују развој П ријепољ а и Ф оче. В идети: С .Ћ ирковић, П р и ј е п о љ е у с р е д њ е м в е к у , С Д С В III (1976), 211-223. Ђ . П етровић, П р и л о Г п о з н а в а њ у П р и је п о љ а у к а с н о м с р е д њ е м в е к у , С Д С В VIII (1981), 157-172. За историјуФ оче видети: Б . Х рабак, Ф о ч а д о к р а ја XVIII в е к а , Београд 1999.

38 К . Јиречек, Т р Г о в а ч к и п у т е в и и р у д н и ц и С р б и је и Б о с н е у С р е д њ е м в и је к у , Зборни к К онстантина Јиречека, том I, Београд 1959, 203-314, 286-288, 290, 300; М .Динић, Д у б р о в а ч к а с р е д њ о в е к о в н а к а р а в а н с к а т р Г о в и н а , С рпске земљ е у средњ ем веку,Б еоград 1978,305-330,311. Зн ачајан допринос истраж ивањ у путне м реж е на овом по-дручју дао је и I. Bojanovski, Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i nasel-

ja u rimskoj provinciji Dalmaciji, Godišnjak CBI, knj. 23 (1987), 63-175, 103-108.

83




чеш ће итттло преко Ч ајнича и К овач планине, него долином реке Ћ ехо-тине. Траса пута од П љ еваљ а ка Ф очи уз Ћ ехотину иш ла је преко села

Т икова, села О рљ а, села Градца, села Ш уле, села В ојтине, село Ч елебић,село П отпећ па у Ф очу.39 Брж ем урбаном и привредном развоју П љ еваљ ау XV веку, поред постојањ а добре саобраћајне повезаности м еста, главнидопринос дали су трговина, занатство и рударство. П љ евљ а су трг сазначајном трговином тканинама, кож ом и црвцем .40 И сцрпна студија Б .Х рабака о прош лости П љ еваљ а, рађена, првенствено, на основу дубро-вачке грађе, инспирисала нас је да дам о још неке, првенствено топоно-м астичке податке који би оснаж или њ егову тезу „... да у П љ евљ им а среди-ном XV века треба гледати рудничко м есто.”41 Још је К . Јиречек упозо-

рио на индикативни топоним С асин-пољ е код П љ еваљ а, ш то би укази-вало на постојањ е средњ овековног рудника у околини П љ еваљ а.42 Б.Х рабак је у прилог својој тези навео податке да су у руднику Ш упљ аС тијена нађени остаци средњ овековне рударске технике. М еђутим , он нијенавео податке који би на то недвосмислено указивали 43 Рударском то-поним ијом посебно је богата м ељ ачка регија, оивичена са јуж не странеобронцим а планине Љ убиш њ е, са истока реком Ш копотницом , са сев-ера реком Ћ ехотином а са истока Брвеницом а. К од сам ог рудникаШ упљ а С тијена постоји поток М је д е н и к , а низводно постоји топонимХ е р ц е г о в а в о д а . О стаци ш љ аке и данас су видљ иви на потоку Р и б н и к ,код М о јк о в ц а у непосредној близини већ наведеног рудника. У горњ емтоку реке Ш копотнице постоји Р у д н и ч к и п о т о к , а на вису изнад уш ћаШ копотнице у Ћ ехотину налазе се и данас видљ иви остаци утврђењ а. Уатару села Ш љ у к е , постоји топоним Р у д и н е М У близини утврђењ а

39 Г. Ш криванић, П у ш е в и у с р е д њ о в е к о в н о ј С р б и ји , Београд 1974, 48.

40 Б . Х рабак, П р о ш л о с т П љ е в а љ а п о д у б р о в а н к и м д о к у м е н т и м а д о п о ч е т к а XVIIс т о л е ћ а , И З XI (1955), 1-38. Д . К овачевић-К ојић, Г р а д с к а н а с е љ а с р е д њ о в је к о в н е б о с а н с к е д р ж а в е , С арајево 1978,111,171,177. Р. Ћ ук, П љ е в љ а и п љ е в а љ с к и к р а ј у д у б р о - в а ч к о ј а р х и в с к о ј Г р а ђ и , Гласник завичајног м узеја, 1 (1999), 55-67,57-63. Б . Х рабак јем и ш љ ењ а:....није теш ко одлучити се на закљ учак да једино П љ евљ а долазе у обзиркада се ради о руднику који је давао црвац и олово у области војводе односно херцегаС тјепана.“, н а в . д е л о , 24. Л итература о црвцу: С . Ћ ирковић, Х е р ц е Г С т е ф а н у к ч и ћ - К о с а ч а и њ е Г о в о д о б а , Београд 1964,137, нап. 90.

41 Б . Х рабак, н а в . д е л о , 23.

42 К . Јиречек, И с т о р и ја С р б а II, Београд 1988, 92.

43 Б. Х рабак, н а в . д е л о , 24-25. З а потребе рудника после 1951. године изграђенису пратећи објекти. У току тих радова униш тени су остаци старијег рударства. В идети:М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 236.

44 Т о п о Г р а ф с к а к а р т а 1:50 000, П љ е в љ а 1, В ојногеограф ски институт, 19842.С адрж ајпрем а стањ у из 1982. године.

84




К озника налази се потес К о в а ч и ш ш е . Н а падинам а реке видљ иви суостаци ш љ аке и рударских откопа.45

И зворна грађа из предосм анског врем ена је ф рагм ентарна задонош ењ е целовитијих закљ учака о друш твеној и урбаној структуриовог м еста. И звесно је да се на челу управе налазио кнез 46 П ознато једа је у м есту постојала и гостионица.47

И з друге половине XV века, када је пљ еваљ ски крај већ инкор-порисан у осм анску држ аву, им ам о садрж ајнијих података. Т рг (пазар)П љ евљ а, у нахији К укањ , је по турском попису из 1468. године им ао 72куће и 23 неож ењ ена м уш карца, док је 1476. године им ао 101 кућу и 12неож ењ ених м уш караца.48 О см анске власти су нам еравале 70-их година

XV века да П љ евљ а претворе у веће градско насељ е. О дузели су 23парцеле зем љ е од војника Радослава и Радивоја да би се установиош е х е р 49 П рем а најстаријим сачуваним турским пописим а у П љ евљ им асе пом ињ е православна црква.50 М анастир С вете Тројице први пут утурским писаним изворим а помињ е се 1473. године.51 О времену настанкам анастира не постоје прецизни подаци. Н а нивоу досадаш њ их сазнањ асме се закљ учити да је м анастир основан пре турског освајањ а.52 У рбанипејзаж П љ еваљ а у XV веку није познат. Ф ранцуски путописац Ж ан Ш ено

45 Д . С пасић, Б е л е ш к е с а и с ш о р и јс к о -г е о г р а ф с к и х и с ш р а ж и в а њ а с р е д њ е г П о л и м љ а (13-17. м а ј 1996), И Ч XLII-XLIII (1995-1996), 523-528.

46 Б . Х рабак, н а в . д е л о , 21.

47 Р. Ћ ук, П љ е в љ а и п љ е в а љ с к и к р а ј у д у б р о в а ч к о ј а р х и в с к о ј Г р а ђ и , 59.

48 И с т о р и ја Ц р н е Г о р е , том III/l (М . В асић), 517-518, 527, 540-547. А . Aličić,Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo 1985, 166-167.

49 A. Aličić, nav. delo, 167. Д етаљ није у: И с т о р и ја Ц р н е Г о р е , том III/l (М . В асић),517-518; Behija Zlatar-Enes Pelidija, Prilog kulturnoj istoriji Pljevalja osmanskog perioda -

zadužbine Husein-paše Boljanića, POF 34 (1984), 115-128.

50 A. Handžić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovima u Bosni, Prilozi instituta zaistoriju, Sarajevo 10/2(1974), 155-162,160-161. П одаци o православнојцркви ce односе натурске изворе из 1468. године и 1477-1479. године. У наведеном раду А . Х анџића овајваж ан податак је дат без икаквог ш ирег ком ентара, па је теш ко закљ учити да ли се туради о м анастиру С вете Т ројице или је реч о некој другојцркви. М . В асић наводи даје у П љ евљ им а постојала црква Св. М арије, па је м огуће да се ради о овојцркви. В идети:М . В асић, Г р а д о в и п о д т у р с к о м в л а ш ћ у , И сторија Ц рне Горе, том III/l, 502-607, 591.

51 Ф . Барјактаревић, Т у р с к и д о к у м е н т и м а н а с т и р а С в . Т р о ј и ц е к о д П љ е в а љ а , С пом еник С К А LXXIX, 1935, 32.

52 С . П етковић, М а н а с т и р С в е т а Т р о ји ц а к о д П љ е в а љ а , Београд 1974, 14. Ђ .Бош ковић је на основу анализе архитектуре м анастира закљ учио „... храм би м огаобити знатно старији; припадао би свакако још 13. веку.“ - видети: Ђ . Б ош ковић, Б е л е ш к е с а п у т о в а њ а , С таринар VII (1932), 88-126,123-126.

85



В Л А Д Е ТА П Е Т Р О В И Ћ

описао је 1547. године ово м есто као село, у ком е су куће од дрвета.53Готово је сигурно да је такво стањ е било и у XV веку.

Н ајранији објављ ени турски пописи ом огућавају нам да изврш им о

поређењ е П љ еваљ а са осталим трговачким насељ им а. П рем а подаци-м а најстаријих пописа (углавном прем а попису из 1468. године) П љ евљ асу припадала, прем а броју опорезованих дом аћинстава, у ред м ањ их тр-гова, попут К уш лата, Горњ е и Д оњ е Тузле. Н ајвеће трговачко насељ ебило је Ф ојница са 329 и 20 неож ењ ених м уш караца. К реш ево, Н овиП азар, С ребреница и В исоко су им але изм еђу 200 и 300 кућа. Д еветварош и је бројало изм еђу 100 и 200 кућа: Ф оча, Ч ајниче, Зворник,В иш еград, Гораж де, П ријепољ е, О лово, С асе, С утјеска.54 П рем а пописухерцеговачког санџака из 1467/77 бројдом аћинстава у трговачким насе-

љ им а је следећи: пазар Ч ајниче-дом ова 194,10 неож ењ ених, 6 м услим ана;1468. године - дом ова 190 и 5 неож ењ ених 55 П азар П ријепољ е - дом о-ва 155, неож ењ ених 38, удовице 2; 1468. године - 140 и 24 неож ењ ена.56П азар Ф оча - дом ова 277, неож ењ ених 55, удовица 5,3 м услим ана; 1468.године - 196 дом ова и 70 неож ењ ених.57 П азар Јелеч - дом ова 81,неож ењ ених 15; 1468. године испод 90 кућа.58 П азар У стиколина дом ова82, неож ењ ених 11; 1468. године испод 90 кућа.59 П азар Г ораж де - до-м ова 197, неож ењ ених 30; 1468. године - дом ова 144 и 115 неож ењ ених.60П азар М остар - дом ова 19, неож ењ ених 1; 1468. године испод 90 кућа.61

П азар Ц ерница - дом ова 116, неож ењ ених 15; 1468. године испод 90кућа.62 П азар Белград (К оњ иц) - дом ова 13, неож ењ ених 1; 1468. године

53 Р. С амарџић, Б е о г р а д и С р б и ја у с и и а ш а ф р а н у ц у с к и х и у ш о и и с а ц а XVI-XVII в е к , Београд 1961,112.

54 А . Handžić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovina u Bosni, 155-162,160.

55A. Aličić, nav. delo, 3-5. A. Hanrfiić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovina u Bosni ,

160.

56 A. Aličić, nav. delo, 162-164. A. Hancžžić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovina u Bosni, 160.

57 A. Aličić, nav. delo, 171-175. A. HanoSić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovina u Bosni, 160.

58 A. Aličić, nav. delo, 175-176. A. Ham/zić, Rudnici u Bosni u drugoj polovini XV stoljeća, POF XXVI (1976), 7-43, 37.

59 A. Aličić, nav. delo, 190-191. A. Hanrfžić, Rudnici u Bosni u drugojpoloviniXVstoljeća, 37.

60 A. Aličić, nav. delo, 191-193. A. Hanc/fić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovina u Bosni, 160.

61 A. Aličić, nav. delo, 201-202. A. Ham/fić, Rudnici u Bosni u drugojpolovini XVstoljeća, 37.

62 A. Aličić, nav. delo, 421-423. A. Hant/žić, Rudnici u Bosni u drugojpoloviniXVstoljeća, 37.

8 6




испод 90 кућа.63 У попису херцеговачког саиџака из 1476/77 наводе сенасељ а са статусом села, у којим а су били рудници гвож ђа, од којих јенајвеће село К рж ава - дом ова 114, неож ењ ених 10, муслим ана 1; године1468. - дом ова 88, неж ењ ених 14.64 У наведеним трговачким насељ им апом ињ у се и даљ е кнезови.65 Заним љ иво је истаћи податак једногтурског ф ункционера из 1475. године у ком е се за зависно становниш твоу Х ерцеговини користи предосм анска терм инологија: „...лисгћ вершдии

свемг лгсдемг цдревемтз, 8 ндшел\Т1 влддлнт1К> влршшлним\т» и c6aanwa\Ts и

влдх л̂х-к..."66 О вај податак је битан из разлога зато ш то турски изворитерм инолош ки, углавном , не разликују тргове и варош и, него их нази-вају базарим а (трговим а) 67

Н а почетку осм анске власти над овим крајем не долази до деур-банизације, нити до битније пром ене у ф изионом ији п азара. П љ евљ аће достићи својпуни урбани развојтоком XVI века. У поредо са проце-сом урбанизације тече и процес ислам изације градског становниш тва.У попису из 1516. године у П љ евљ им а је било 20 м услим анских кућанаспрам 130 хриш ћанских. Године 1570. године 125 м услим анских кућанаспрам 70 хриш ћанских. Године 1585.119 м услим анских кућа наспрам56 кућа хриш ћана.68 У поредо са дем ограф ским растом П љ евљ а сунапредовала и у адм инистративном погледу. П ре 1532. године П љ евљ асу постала седиш те кадилука, а 1576. године постала су седиш те херце-говачког санџака. С едамдесетих година XVI века П љ евљ а су добила ста-

64 А . Aličić, nav. delo, 7-8. А . Н аш /žić, Rudnici и Bosni и drugoj polovini XVstoljeća, 37.О вај рудник м ож е се са сигурнош ћу везати за село К рж аву у пљ еваљ ској опш тини.Т еренским истраж ивањ им а И сторијског института С А Н У и Завичајног м узеја изП љ еваљ а пронађени су у овом селу, на локалитету Градина, остаци рудокопа и згуре.Т опоним ија концентрисана око наведеног локали тета такође указује на трговачку ирударску делатност.

65 И с т о р и ја Ц р н е Г о р е , III/l (М . В асић), 547.66 Љ . С тојановић, С т а р е с р п с к е п о в е љ е и п и с м а , 1/2, Београд-С рем ски К арловци1934, 280-281, 281. С инан-бег даје Д убровчаним а веровнин лист да слободно тргују -1. ф ебруар 1475. у Ф очи.

67 А . Handžić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovina u Bosni, Prilozi instituta za is-toriju, Sarajevo 10/2(1974) 155-162,159. A. Х анџић сматра да je за статус варош и одређеноурбано насељ е требало да испуњ ава три услова: стално настањ ено становниш тво, црквуи трг. Н аведени услови за добијањ е статуса варош и били би паралелни условим а задобијањ е статуса касабе у османској класиф икаци ји насељ а, тј. за статус касабеодређено насељ е је требало да има: м услим ански џем ат, џам ију и трг.

68 М . В асић, Г р а д о в и п о д т у р с к о м в л а ш ћ у , И сторија Ц рне Горе, том III/l, 538.

Behija Zlatar-Enes Pelidija, Prilog kulturnoj istoriji Pljevalja osmanskogperioda- zadužbine Husein- paše Boljanića, POF 34(1984), 115-128,124—125.

87



В Л А Д Е Т А П Е Т Р О В И Ћ

тус касабе.69 Д а би једно насељ е добило статус касабе било је потреб-но, како је већ наведено, да испуњ ава три услова: 1. стално настањ еном услим анско становни ш тво; 2. џам ија; 3. стални седм ични пазар.П ром ена статуса насељ а обавезно је праћена издавањ ем царског ф ер-м ана, односно берата. П ром еном статуса насељ а м ењ ао се и правниполож ај м услим анског становниш тва, које виш е није плаћало основнирајински порез ресм и чиф т, а углавном је ослобађано и других држ авнихнам ета, зависно од значаја м еста. Х риш ћанско становниш тво је и даљ есносило рајинске пореске обавезе, мада је у неким кесабама и хриш ћан-ско становниш тво, због држ авне служ бе, такође било ослобођено ра-јинских обавеза.70 Н ајвиш е заслуга за пром ену статуса П љ евљ а им аХ усен-паш а Бољ анић који је подигао џамију, која до данас чува успом ену

на ову заним љ иву личност. В акуф нам а Х усеин-паш е Бољ анића нијесачувана, али се на основу других докум ената зна да су њ еговом заслугому П љ евљ им а изграђени караван-сарај, хан и им арет.71 П ром ене у верскеструктуре П љ евљ а, како се запаж а, била је праћена и пром еном урбаногткива м еста. Н а тај начин П љ евљ а су поприм ала изглед типичне ос-м анске касабе. У рбана орјентализаци ја прекрила је урбано сред-њ овековно хриш ћанско порекло П љ еваљ а.

О но ш то је новина, са становиш та носилаца урбаног развоја, јестенестанак утврђењ а (castruma) као једног од њ егових носилаца. Турске

власти задрж авају сам о веће тврђаве, а остале напуш тају и униш тава-ју 72В ећ 1468/9.годинеухерцеговој зем љ исенаводесам отри утврђенаграда: М илеш ево, С ам обор и Тођевац.73 О см анским властим а нису одго-варале бројна утврђењ а из ранијег врем ена. К укањ , К озник и Раванскиград поруш ени су за врем е осм анског освајањ а пљ еваљ ског краја.Руш ењ ем дом аће ф еудалне друш твене структуре нестала је и потребаза њ иховим обнављ ањ ем и даљ им развојем . Н асилним путем пресеченје развојједног типа градског насељ а.

69 Behija Zlatar-Enes Pelidija, Prilog kulturnoj istoriji Pljevalja osmanskog perioda - zadužbine Husein-paše Boljanića, 115-128, 124.

70 A. Handžić, Značaj maufijeta u razvitku gradskih naselja u Bosni u XVI veku, JIČ1-2(1974), 60-69, 62.

71 Behija Zlatar-Enes Pelidija, Prilog kulturnoj istoriji Pljevalja osmanskog perioda - zadužbine Husein-paše Boljanića, 115-128, 124.

72 H. Šabanović, Bosanskipašaluk, 18. Т врђава Ц реш њ ево (Треш њ ева, Ч реш њ ева):„... С ада је наредбом наш ег Ц ара наређено да се спом енута тврђава униш ти...“; А . Alićić,nav. delo, 385.

73 А . Х анџић, О о р г а н и з а ц и ји в о јн е к р а ј и н е б о с а н с к о Г е ја л е т а у XVII с т о љ е ћ у , П рилози И нститута за историју, С арајево 23(1998), 45-60, 46.

8 8




Vladeta Petrović

ТН Е REGION OF PLJEVLJA IN THE LATE MIDDLE AGES -CONTRIBUTION TO THE RESEARCH OF THE CARRIERS OF THE

URBAN DEVELOPMENT

Summary

The aim of this paper is to show the carriers of development, as well as toemphasize the role and importance of certain carriers, as well as some of theirdifferences, in the process of urbanization of the region of Pljevlja. In other worđs,this paper is a contribution to the research of role of the fortification (Kukanj)and the market place (Pljevlja) in the process of urbanization. In the case of Kukanj,its residential function has been emphasized. В у the comparative approach, theconnection between the space structures of Kukanj with the other fortified resi-dential complexes on the territory of the Medieval Bosnian state has been em-

phasized. Using the example of Pljevlja, on the basis of toponymy, the thesis setup by Bogumil Hrabak that the mining had played certain role in the develop-

ment of this place, had been confirmed. It has been noticed that the Ottoman con-quest had provoked the disappearance of the fortification as one of the carriers ofthe urban development. The destruction of the local feudal structure had erasedthe need for its development. The development of one type of the urban settle-ment had been stopped violently.

89

Documents

Pljevaljski Kraj u Poznom Srednjem Veku