RARIS, Područni centar Svrljig, selo Plužina

PODRUČNI CENTAR SVRLJIG

selo

PLUŽINA

OPŠTINA SVRLJIG

- Svrljig, jul 2008. godine -

1

PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU

PROBLEMI POTENCIJALI

Stara i istrošena mehanizacija (preko 20 god.) Ovčarstvo- uzgoj svrljiške ovce Problemi u vodosnabdevanju- Proizvodnja jagnjadi, mleka i sira Nedovoljna proizvodnja stočne hrane – posebno kukuruza

Dobri uslovi za voćarstvo

Navodnjavanje Proizvodnja rakije Nedovoljan broj priključnih mašina Nezagađena i zdrava sredina Starosna struktura sela Potencijali za lovni turizam Nedovoljna stručna pomoć Govedarstvo Objekti za smeštaj stoke stari i neadekvatni Proizvodnja organske (zdrave) hrane Objekti za preradu mleka neadkevatni Stočni fond u opadanju Visoke cene repromaterijala i stočne hrane Nema učešća proizvođača u formiranju cena Otkup neorganizovan Usitnjene parcele Asfaltni put na ulazu u selo propao

Sredstvo je primenjeno u grupi od 11 meštana sela, od kojih su 3 žene. Osnovni

poljoprivredni potencijal meštani sela Plužine vide u unapređenju stočarske proizvodnje

posebno ovčarstva i govedarstva. Naime, vekovna tradicija je da se na ovim prostorimas

uzgaja svrljiški soj pramenke, koji zbog bogatstva travnog pokrivača i raznolikosti njenog

biljnog sastav sa velikim učešćem lekovitog bilja uslovili su da proizvodi svljiške ovce budu

prepoznatljivi širom naše zemlje. Kvalitetno svrljiško jagnje, svrljiški sir i kačkavalj su

osnove za razvoj poljoprivredne proizvodnje u budućnosti. Pored ovčarstva meštani svoje

potencijale vide i u govedrstvu. Pored kvalitetnih mlečnih proizvoda i telad koja se uzgaja u

ovom selu je vitalna sa dobrim zdravljem tako da postiže dobre rezultate u tovu.

Pored prednosti koje meštani ističu, u ovim granama poljoprivrede svakodnevno se

susreću sa smanjenjem stočnog fonda. Nepovoljna starosna struktura u selu i stalni odlazak

mladih iz sela nepovoljno utiču na očuvanje stočnog fonda tako da se zapaža opadajući trend

u broju gajenih grla. Naročito je ovo došlo do izražaja krajem 2007. i u prvoj poljovini ove

godine kada je zbog suše i nedostatka stočne hrane, kao i malih otkupnih cena mleka i žive

stoke značajno smanjen broj grla u selu. Uz ndostatak radne snage i objekti za smeštaj grla su

1

stari i neadekvatni. Goveda se govoto kod svih domaćisntava drže vezana u toku cele godine,

bez ispusta. Staje su niske sa slabom ventilacijom i nedovoljnom količninom svetlosti.

Pored stočarstva potencijale sela meštani vide i u voćarstvu. Posebno deo sela koji jeg

nazivaju «Lipnica» je pogodan za voćarstku proizvodnju i to prvenstveno gajenje šljive i

kupine. Parcele pod voćem su male i razbacane,a nejveći deo voćnjaka koji obrađuju je star i

treba ga obnoviti. Kao problem u obnavljanju voćnjaka meštani navode nedostatak novca kao

i radne snage. Otkupa voća u sleu nema. Uglavnom svo proizvdeneo voće se korsiti u

domaćinstvu za proizvodnju rakije, kAo i za pripremu pekmeza i slatka koji se takođe koriste

u domaćinstvu. Vrlo mali deo voća se odkupi, mada proizvođači nisu zadovoljni otkupnom

cenom.

Nezagađena i očuvana sredina je jedan

od osnovnih prednosti kojima selo raspolaže. Upotreba hemiskih sredstava u zaštiti bilja, kao

i vrlo skromno korišćenje mineralnih đubriva na oranicama su uslovili da ovo područje ima

izvanredne mogućnosti u proizvodnji organske hrane. Meštani sela su čuli za ovu

proizvodnju, znaju neke osnovne karakteristike ove proizvodnje, ali ipak im je ova

proizvodnja strana. Za sada se, od meštana niko u selu ne bavi ovakvom proizvodnjom. U

ataru njihovog sela «Lipnica» ovu proizvdnju je zasnovalo i sertifikovalo preduzeće Status u

proizvodnji organske pšenice, a u toku je poduzanje zasada šljiva na 20 ha koji će se takođe

gajiti na organski način, a inestitor je takođe navedeno preduzeće.

Najveći problem mešatni sela vide u nedostatku vodosnabdevanja. Naime, ovo selo je

siromašno vodom i ne postoji izgrađen sistem za vodosnabdevanje pa su žitelji prinuđeni da

koriste bunare za obezbeđenje vodom za piće i napajanje stoke. Kontrolu ispravnosti vode

najčešće ne vrše, a svi navode odsustvo potencijalnih zagađivača i time opravdavaju

ispravnost vode. Sistema za navodnjavanje polja nema. Navodnjavaju se samo bašte koje se

2

nalaze uz Lalinsku reku, koja protiče kroz njihovo polje. Navodnjavanje se obavlja motrnim

pumpama u večernjim satima u periodu jun-avgust.

Osim mleka, nema organizovanog otkupa za druge poljoprivredne proizvode. Mleko

otkupljuje mlekara Đersi iz Knjaževca i Niška mlekara iz Niša, međutim otkupna cena je

mala i destimulativno deluje na odgajivače goveda. Ovče mleko otkupljuje mlekara OZZ

«Aeckoop» iz Svrljiga, ali su količine otkupljenog mleka vrlo skromene (50-70 litara

dnevno). Ovče mleko najvećim delom se prerađuje u domaćinstvima koja proizvode sir.

Objekti, odnosno prostorije za proizvodnju sira, su u glasnom u sklopu domaćinstva i nisu

adekvane za ovu vrstu proizvodnje.

Sir se proizvodi iz neobrađenog sirovog mleka sa

kulturama koje se nabavlja u seoskoj prodavnici. Zrenje sira je u salamuri i odvija se najčešće

u podrumu ili drugoj pomoćnoj prostoriji koja se ne koristi i koja ima najmanje oscilacije u

temperaturi. Sir iznose na lokalnu pijacu u Svrljigu, ili se proizvodi za poznate kupce koji

uglavnom u jesen dolaze i kupuju veće količine proizvedenog ovčeg sira. Oko 30%

mlečnih prozvoda se potroši u samom domaćinstvu, a žene su isključivi prerađivači mleka.

Meštani ističui visoke cene repromaterijala posebno semena i minralnih đubriva što

im značajno ograničava proizvodnju stočne hrane. Gotovo redovna pojava je da od aprila

meseca nemaju kukuruza iz sopstvene proizvodnje pa su primorani da ga kupuju, do je sa

senom nešto bolja situacija i uspeju da ga obezbede uglavnom za celu godinu, jer se goveda

uglavnom drže u vezanim sistemom u stajama. Ovce se drže kobinovanim načinom i boravak

u stajama je samo u toku zimskih meseci kada je snežni pokrivač visok i onemogućava

boravak stoke na paši. Odmah nakon pružanja mogućnosti za ispašu odgajivači ovaca svoja

grla drže na pašnjacima.

U proizvodnji stočne hrane problem su usitnjene i razbacane parcele koje se obrađuju.

U selu nije vršena komasacija pa je prosečna veličina parcele oko 30 ari. Najveći broj

domaćinstava raspolaže sa oko 4 ha obradivog zemljišta koje je podeljeno u oko 10-15

3

parcela. Posebno su usitenjene parcele uz vodotokove gde je moguće organizovati

navodnjavanje.

Uz usitnjene parcele stara i stara i pohabana

mehanizacija i nedostatak priljučnih mašina, posebno balirki i sakupljača, otežavaju

pravovremenu i potpunu primenu agrotehnike u uzgoju ratarskih kultura. Brojno stanje

mehanizacije u donosu na broj meštana i veličinu poseda koji obrađuju je više negod idelan,

jer 82% domaćinstava ima traktor. Međutim, traktori su u proseku preko 25 godina starosti, a

od 90-ih godina nije nabavljen ni jedan novi traktor u selu pa je njihova upotreba svedena na

minimum i uglavnom se koriste kao transpostrno sredstvo. Selo raspolaže sa 4 kombajna koja

nisu dovoljna da obave žetvu, tako da u ovom periodu angažuju i kombajnere iz drugih

opština, posebno Aleksinca, koji svake godine dolaze u ovo selo.

Veterinarska služba je organizovana posetom veterinara jednom nedeljno ili po

telefionskom pozivu. Meštani ističi visoke cene veterinarskih usluga koji značajno

povećavaju troškove u stočarskoj proizvodnji.

4

VREMENSKA LINIJA 1946—osnovana zadruga i ukinut telefon 1948—oko 230 domaćinstava, oko 2500 ovaca 1953—raste broj domaćinstava, otvorena šestogodišnja škola, oko 50 učenika, 1952—uvedena struja i obnovljena zadruga sa susednim selom Niševac, 1958—šestogodišnja škola prešla na četvorogodišnju 1960------------------------počinje da opada broj goveda, koriste se zadružni traktori --počeci migracije prema gradu 1963- osvojena I nagrada folkorana prvom Pastirskom saboru u Svrljigu 1968----------- uvedena javna rsveta, nabavljen prvi privatni traktor u selu i u domu kulture postavljen televizor 1975—počinje intenzivnija mehanizacija domaćisntava 1976—---------------------- uvodi se novi sistem osmenjavanja muznih grla VO oko 1500 ovaca 1979—---------------------- asfaltiran put kroz selo -intenzivne migracije prema gradu 1988—---------------------- ukida se rad osnovne škole 1995—zadruga prestaje sa radom i nema organizovanog otkupa 1996.- osvojeno prvo mesto na Regionalnoj smotri folklora u Aleksincu 1999—-------počinje razvoj vočarstva, selo gaji oko 1000 ovaca 2005---------asfaltiran put Plužina' Niševac 2008—--------------------------------uvedeni telefoni u selu živi oko 130 domaćinstava, gaje oko 600 ovaca i oko 120 krava, 250 svinja i 2 konja

5

OBJAŠNJENJE

Vremenska linija urađena je anketiranjem 2 meštana od kojih jedan ima 73 godine ,a

jedan 32 godine. Meštani ističu da je ovo selo pre II svetkog rata imalo jednu telefonsku

liniju i zadrugu koja je odmah nakon rata ukinuta. Glavna privredna grana je bila stočarstvo,

odnosno ovčarstvo jer su gajili preko 2500 ovaca u selu. Nakon elektrifikacije sela

obnovljena je i zadruga sa susednim selom Niševcem. Zadruga je bila nosioc razvoja ovog

kraja kako u pogledu unapređenja prinosa i primene agrotehnike, tako i pogledu nabavke

reporomaterijala, semena, kvalitetne priplodne stoke i uvođenje simentalskog govečeta u

proizvodnju. Obezbeđenje drugih životnih potrebština, kao i otkup svih viškova

poljoprivrednih proizvoda koji su proizvodili seljani. Zadruga je radila sve do 1995. godine

kada prestaje sa radom i organizovanim otkupom, od ovog vremena poljoprivrednici su

prepušteni sami sebi i na najrazličitije načine se obezbđeuju repromatrijalom , smenom,

gorivom i sl. Prodaja proizvoda im je znatno otežana, a prinudjeni su da svoju stoku izvode

na pijaci u Svrljigu. Šestogodišnju školu, več sredinom pedesetih godina zamenju

četvorogodišnja škola koja se gasi 1988. godine kada zbog migracije nema više dece koja bi

je pohađala, sada deca idu u školu u susedno selo Niševcu ili Svrljigu.

Sredinom šezdestih godina počinje migracija selo grad. Ova pojava se sedamdesetih

godina posebno intenzivira otvaranjem novih fabrika u Svrljigu i mogućnostima da ljudi nađu

zaposlenje van poljoprivrede. Migracija je prisutna i danas mada u znatno manjoj meri,

prisutan je i povratak penzionera u selo.

Pslednjih godina selo je uredilo atarske puteve, izvšena je telefonizacija sela, a broj

domaćistava se nekoliko poslednjih godina održava na broju od oko 130. Broj ovaca je

značajno smanjen tako da danas gaje svega oko 600 ovaca i oko 120 grla krava.

6

Skica

OBJAŠNJENJE

Karta sela je rađena sa dvojicom meštana sela Plužina, od kojih je jedan geometar sa

radnim stažom od preko 20 godina.

Karta sela Plužine, pokazuje osnovne poljprivredne i privredne osobenosti sela.

Katasterske granice sela su gotovo pravougaone. Severne granice sela, seljani uglavnom ne

koriste ili kosrite za ekspolataciju šume, jer se u ovom delu nalazi planinski deo sela koji je

vrlo siromašan vegetacijom. U ovom pojasu selo se graniči sa selom Varoš, i u ovom delu

moguće je organizovati lovni turizam. U ovom delu se nalaze i seoski pašnjaci. Istočni deo

sela graniči se sa selom Niševcem, sa koji je selo povezano asfaltnim putem. Ovja deo

poljoprivrednog zemljišta spada u najplodonosnije zemljište. Največi deo zemljišta čine

oranice od 3 do 6 katastarske klase. Južni deo sela povezan je sa opštinskim centrom

asfaltnim putem. Sa leve i desne strane tok puta nalaze se parcele pod kukuruzom, pšenicom i

travnim smešama. U ovom delu nalaze se i objetki za smeštaj stoke u letnjim msecima –

pojate. Gotovo celokuna poljoprivredna aktivnost u selu odvija u ovom delu sela. Ovaj deo

7

8

sela preseca i Lalinska i Grbavačka reka, uz koje se nalaze sesoske bašte i najplodnije

poljoprivredno zemljište. Slivovi ovih reka su do pre dve godine plavili njihova polja, kada je

od strane Vodoprivrednog preduzeća uređen sliv ovih reka, očišćena korista i uklonjene

prirodne barijere, tako da više nemaju ovih problema.

Istočni i zapadni deo sela je gotovo identičan sa južnim tako da o njemu ne treba

posebno govoriti.

Sezonski kalendar

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septem. Oktober Novem. Decem.

.

padavine temperat

S U Š A

ovčarstvo

zatvore j a g nj e

ni sis nj e

tem držanprihrana

jagnjadi

ja prehrana jagnjadi

dehelm.

i s striža od 10-20.

p

M U

a

Ž A

š zasušenje I prekid muže

a pripust I prihrana

zatvoresistem

ni držanja

govedarstvo

zatvoreni siste m drža nja Zatvoreni tuberkul

sistem inizacija

Držanja sa uvđenjem zelene mase u ishranu

Zatvoreni sistem držanja

kukuruz

j a l o v i u g a r priprema zemlje

setva do

15.

freziranje i 1. ko panje

freziranje i 2. ko panje

i s t e r i v a n j e

berba

ugar đ u b r i v a

pšenica

prolećna prihrana herb

icidi

vršidba od 10.

priprema

zemlje

setva

detelina ili lucerka

setva od 15. do 25

1.kosidba oko 25.

2.kosidba oko 25.

3.kosidba oko 25.

4.kosidba oko 15

jesenja setva

kosidba

prirodne livade

KOSI

DBA

voćarstvo

rezidba Prskanje monilija

Evnetualno frezovanje

herbicidi

berba

Pečenje rakije

januar

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septemb

oktobar

novemb.

decembar

prihodi

rashodi

Sezonski kalendar

9

decemb.

10

januar februar mart april maj jun jul avgust septemb. oktobar novemb.

dinamika aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena

Sezonski kalendar Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 5 meštana sela (1 žene i 4 muškarca) upoznatih sa najširim opsegom poljoprivrednih aktivnosti tokom čitave godine.

OBJAŠNJENJE

KLIMATSKI USLOVI

– Klimatski uslovi u selu Plužina su tipično umereno kontinetalni, tipičnom brdsko

planinski klimat sa dugim i hladnim zimama i kratkim i sušnim letima.

Svrljiška opština, sa njom i selo Plužina,

okružena je planianskim vencima sa svih strana. Sa severa Tresibabom, sa Istoka Starom

planinom, sa juga Svrljiškim planinama i zapadom sa planinom Devicom usled čega je

prisutna slaba aeracija vazduha, koja uslovljava da vegetacija na ovim prostorima kasni za

gotovo 15 dana u odnosu na okolna područja ( Niša, Aleksinaca i dr). Ovo kašnjenje

vegetacije je karatkteristično i za selo Plužinu. Značajniji pad temperature započinje već

sredinom novembra i u kratkom vremenskom periodu se spušta ispod 0° C, da bi se tokom

decembra, januara i februara zadržala na najnižim vrednostima sa prosekom od - 10° C.

Tokom marta temperatura počinje da raste i taj kurs zadržava i u aprilu i maju. Prosečna

temperatura u toku ova tri meseca iznosi 10 - 15° C. U ovom mesecima moguća je i pojava

jutarnje magle koja nepovoljno utiče na oprašivanje pšenice i drugih kultura. Maksimalne

temperature očekuju se krajem juna, tokom jula i u prve dve trećine avgusta, sa prosečnim

vrednostima i preko 30° C. Krajem avgusta i tokom septembra, temperatura je u konstantnom

opadanju, da bi se tokom oktobra zadržala na određenom nivou, a sredinom ili krajem oktobra

i kratkotrajno skočila.

Temperaturne oscilacije prate i oscilacije u količini padavina. Najznačajnije količine

padavina očekuju se sredinom maja, što predstavlja i jedini period sa dovoljnom količinom

padavina. Za razliku od kišnog perioda, sušni period traje prosečno 3,5 – 4 meseca i proteže

se od početka juna do prve dekade septembra. Kraj septembra, oktobar i novembar,

predstavljaju mesece sa nešto značajnijom količinom padavina, ali ne zadovoljavajućom.

Sredinom novembra, količina padavina znatno slabi i na tom nivou se zadržava sve do

11

polovine marta. Snežni pokrvivač se uglavnom formira u periodu januar-februar, i prosečno

iznosi 10 cm.

POLJOPRIVREDNE GRANE FARMERA

– U toku primene sezonskog kalendara, farmeri su kao najznačajnije grane

poloprivrede za svoje selo izdvojili stočarstku, ratarsku i voćarsku proizvodnju.

U okviru stočarske proizvodnje poseban akcenat dat je na uzgoj ovaca i goveda, dok

se kozarska proizvodnja ocenjuje kao značajna za neznatan broj domaćinstava.

Uzgoj ovaca je ekstenzivan, grla se gaje

uglavnom na način na koji su to činili preci farmera. Najveći deo godine ovce provode na

paši. Pašnjaci uglavnom zadoavoljavaju sve njihove potrebe u hrani i vrlo mali broj farmera

prihranjuje ovce na ispaši. Prihrana se primenjuje uglavnom od avgusta meseca kada se grla

pripremaju za sezonu parenja. Parenje se obavlja prirodnim putem. U svakom stadu

odgajivači gaje najmanje jedno muško grlo koje haremski oplodi sve ženke. Ovnovima u

ovom periodu napredniji proizvođači ishranu pojačavaju kuvanim jajima kako bi ih održali u

priplodnoj kondiciji. Na ispašu se ovce ispustaju već sa prvim prolećnim danima, odmah po

podizanju snežnog pokrivača, a najkasnije do đurđevdana. Pripreme za ispašu počinju veća sa

prvim nicanjem trava kada se polako zelena hraniva uvode u ishranu ovaca. Ovce su gotovo

celi dan na pašnjacima, izuzev u letnjim mesecima da ih zatvaraju u podnevnim satima zbog

vrućine. Jagnjenje ovaca je uglavnom u perdodu decembar – februar i njihova prodaja

otpočinje sa telesnom masom od oko 25 kg. Najveća potražanja jagnjadi je za uskrs, prvi maj

i đurđevdan. Unazad nekoliko godina ta cena se kreće od 200-250 din/ kg žive vage odnosno

oko 2.5-3 eura. Muža ovaca počinje odmah po zalučenju jagnjadi, najčešće u maju mesecu.

Mužu uglavnom obavljaju mušlkarci i to u jutranjim i večernjim časovima. Količina

pomuženog mleka je različita, ali se uglavnom kreće od 1-2 litara po grlu dnveno. Najveći

broj meštana ovce muze do kraja jula, a manji deo i u toku avgusta meseca. Količina

12

namuženog mleka po grlu se kreće od 100-150 litara. Mleko se gotovo stopostotno prerađuje

u domaćinstvima.

Sa ispašom se završava duboko u jesen, otprilike sa prvim danima novembra. Ovce se

zatvraju u torove-pojate gde se hrane na jaslima. Pojate su najčešće od priručnih materijala,

kovanice od blata, ali ima i staja od čvrstog materijala. Smeštajni kapaciteti u selu daleko

nadmašuju broj gajenih grla. Objekti su sulovno nezadovoljavajući jer je svrljiška ovca slabo

zahtevna i dobro prilagođena ovakvim uslovima smeštaja. Meštani ne razmišljaju o uvođenju

drugih sojeva ovaca u svoja stada.

Jagnjenje ovaca se odvijan u periodu kada su spoljne temperature najniže, pa farmeri

tek ojagnjenu u prvih nekoliko dana života jagnjad smeštaju u posebne toplije prostorije. U

toku dana ih nejmanje 5-8 puta prispuštaju kod majki kako bi konzumirali hranu, a svi su

upoznati sa značajem da jagnje prvih dana života konzumira mkolostrum mada im nije

najjasnije šta ovo po njhovim rečima »gusto mleko« sadrži. Nakon nekoliko nedelja počinje

prihrana jagnjadi kvalitetnijim senom i prekrupom kukuruza. Selekciju farmeri vrše prema

roditeljima, rasporostranjenosti šara i dužini repa koja je posebno značajna u odgoju ovaca

svrljiškog kraja. Bezrepe ovce se u ovom kraju ne gaje.

U govedarskoj proizvodnji najčešće se primenjuje

zatvoreni stajski način gajenja muznih grla. Grla su gotovo sva u tipu simentalca, a oko 80%

farmera veštački osemenjava svoja grla. 50% troškova osemenjavanja obezbeđuje im

opštinski Fond za razvoj poljoprivrede opštine Svrljig. Objekti su uglavnom stari i neuslovni.

Najveći problem je ventilacija objekta i odsustvo kanala za izđubravanje. Objekti su

uglavnom niski a grla sa neobrađenim papcima i vrlo nepokretna, odnosno vrlo razdražljiva u

pokušajima da se izvedu napolje zbog veterinarske intervencije ili nečeg sličnom.

Ovakav način držanja goveda uslovljava da je farmer u toku cele godine obavezan da

sve radnje koje su vezane za obezbeđenje hrane, hranjenje, izđubravanje, negu i zdrvastvenu

zažtitu organizuje svakodnevno na način na koji se zahteva njegovo maksimalno angažovanje.

13

Muža krava je najčešće ručna i sprovode je i

muškarci i žene, dok je proizvodnja mlečnih proizvoda isključivop ženski posao. Oktup mleka

je organizovan tako da je najveći broj faremra oko 90% predaje mleko melkarama, Otkup

mleka je organizovan u seokoj prodavnici gde farmeri sebi obezbeđuju osnovne životne

namirnice i druge potrebštine u zamenu za predato mleko. Razliku u predatoj količini mleka i

pazarene robe farmerima se isplaćuje u gotovom novcu. U poslednje vreme novac im se

prebacuje na račune poljoprivrednih gazdinstava koji imaju svi farmeri koji predaju mleko.

Otkupnom cenom mleka farmeri nisu zadovoljni.

Ostale stočarske proizvodnje nisu aktuelne. Svinjarstvom se bavi gotovo svako

domaćinstvo, ali isključivo za sopstvene potrebe. Najčešći broj gajenih svinja je dva grla, koja

se tove od proleća do jeseni, kada se od njih priprema meso za zimu.

Kao najznačajnije ratarske kulture u selu Plužina se

gaje kukuruz, pšenica i sejani travnjaci (mešavine trava ili leguminoza najčešće detelina).

Priprema zemljišta obavlja se u toku jeseni, mada nisu retki slučajevi da se sa oranjem

zakasni i ono odvija u toku februara i marta meseca. Prilikom duboke obrade zemljišta

uglavbnom izsotaje ili se u vrlo malim količinama koristi mineralno đubrivo NPK. Setva

kukuruza se odvija uglavnom od kraja aprila pa sve do druge polovine maja meseca. Najveći

broj domaćinstava kukuruz seje oko 1 maja. Setva se obavlja uz pomoć motokultivatora-freza,

a jača domaćisntva imaju i mehaničke ili pneumatske sejalice. U toku setve unosi se i NPK

đubrivo i pored njegovog dugog razlaganja. Nakon setve u početkom juna i početkom jula se

vrši okopavanje kukuruza. Upotreba herbicida u suzbijanju korova je vrlo retka jer se kroz

14

kukuruz gotovo stalno gaji i pasulj ako međuusev. Berba kukurza se odija krajem septembra.

Prinosi se kreću oko 5 t/ha zrna kukuruza, a njčešće se gaje kurkuruzi grupe zrenja 4 i 5.

Pšenica se gaji u manjem obimu i uglavnom za zadovoljenje sopstevnih potreba.

Koriste se ozime kulture, a prinosi su različiti uglavnom se kreću od 2-3.5 t/ha. U toku zime

pšenica se prihranjuje najčešće ureom, i štiti od korova upotrebom herbicida. Žetva je

najčešće u drugoj polovini jula meseca i obavlja se kombajnima.

Otprilike trećina obradivih površina se korsiti i za proizvodnju sena koje se korsiti u

ishrani goveda i ovaca preko zime. Najčešće se seju travne smeše koje imaju različite prinose.

Broj tokosa se u toku godine kreće od 3-4. Najznačajnija su prva dva otkosa kada se ubiru i

najveći prinosi jer zbog visokih letnjih temperatura dalji otkosi su neizvesni. Leguminoze se

odgajaju u ograničenom obimu, posebno lucerka koja zbog prisustva viline kosisce i kiselog

zemljišta daje vrlo slabe prinose.

Kosidba se obavlja najčešće krajem maja i mali broj farmera poštuje pravlio da kosi

travnjake pre precvetavanja kada su biljke najhranljivije, već to uglavnom čini po

precvetavanju. Seno se suši uglavnom prirodnim putem, i prevozi u rinfuznom stanju do

mesta gde se plasti u stogove. Na ovaj način gubici u kvalitetnim delvima sasušenih biljaka su

najveći. Ovi stogovi su najčešće smešteni u ekonomskom dvorištu ili u neposrednoj blizini

staja u kojima se drže životinje. U novijim objektima seno se skladišti na tavanu iznad

životinja i kroz otvore iznad jasli doprema do gajenih grla.

Pored ratarskih kultura voćne vrste se uboraju u zavisnosti od sezone plodonošenja.

Šljiva javećim delom se ubire karjem avgusta i u prvoj polovini septembra. Najveći broj

gajenih stabala šljive je stenlej. Stari voćnjaci su uglavnom od sorti rankinja i požegača koja

je uništena usled prisustva šarke na ovim prostorima. Prinosi voća su različiti i meštani ističu

da im voće ne rađa svake godine. Kao razlog tome navode kasne prolećne marzeve koji se

javlčjaju na njihovom području. Navodi se i razlog da voće prerodi, ali oni u tome ne vide

uzroke da im sledeće godine to stablo ne rodi ili smanji rod usled iscrpljenosti. Voćnjaci se

uglavnom ne obrađuju međuredno već se kose ili se u njima napasaju ovce. Gotovo sav rod

šljive završi u proizvodnji rakije, koja se najvećim delom koristi u domaćinstvu. Nekoliko

domaćinstva prodaje proizvedenu rakiju na pijaci u Svrljigu ili svojim poznatim kupcima.

Proizvodi se isključivo prepek rakije, jačine oko 23 gradi. U proizvodnji rakije šećer se

gotovo i ne koristi.

15

EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTAVA

Na osnovu navednih aktivnosti koji imaju meštani sela Plužina, zapaža se da su

najmanje aktivni u toku zime, najativniji u proleće i jesen dok su su toku leta umereno aktivni.

Najviše finasijskih sredstava im nedostaje u periodu jenuar-april. A najveću prodaju svojih

proizvoda imaju u periodu od maja do oktobra meseca. Nedsotatak radne snage najveći je u

toku setve i juna meseca kada se obrađuju okopavine. Prema rečima meštana u periodu

okopavanja kukuruza nemoguće je naći radnika ni za visoku dnevnicu sa obezbeđenom

hranom jer ima vrlo malo mlađih ljudi u selu, a oni iz grada nisu zainteresovani za ovakve

radove.

PODELA RADA

Među polovima meštana sela Plužine postoje vrlo male razlike u radu na polju.

Govoto istovetan rad obavljaju i muškarci i žene, osim rada na obezbeđenju ogrevnih drva što

je isključivo muški posao. Pored ovog rada žene ne obavljaju poslove vezane za korišćenje

poljoprivredne mehanizacije. U domaćinstvu veći teret pada na žensku populaciju. S tim u

vezi žene su opterećenije u jeku poljoprivrednih radova, kada pored rada na polju moraju da

obavljaju i kućne poslove, mada muški predstavnici ne odobravaju ovu vrstu većeg

agažovanja žena u domaćinstvu.

KATEGORIZACIJA PREME IZVORIMA PRIHODA

POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA VANPOLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1. prodaja jagnadi 25% 1. Plata 20% 2. prodaja teladi i junadi 35% 2. penzija iz radnog odnosa 50 % 3. prodaja mleka 20% 3. poljoprivredne penzije 20% 4. prodaja sira 10% 5. prodaja voća 3% 6. prodaja rakije 2% 7. prodaja ostalih polj.proizvoda –povrća 5%

OBJAŠNJENJE KATEGORIZACIJE PREMA IZVORIMA PRIHODA

Primenjneo je u grupi od 5 meštana,od kojih je jedna žena. Na osnovu iznetog

zaključuje se da su glavni izvori poljprivrednih prihoda vezani za prodaju teladi, junadi i

jagnjadi, odnosno za stočarsku proizvodnju koja donosi preko 90% ukupnih prihoda od

16

poljoprivrede. Prihodi od voćarstva i drugi poljoprivredni prihodi su značajno manji.

Međutim, nove tendencije i sezonski rad u voćnjacima počinje da interesuje neke od mlađih

ljudi na selu a posebno one koje na selo dolaze u sezoni radova ili vikendom čime mogu da

obezbede sebi dopunske prihode.

Prodaju jagnjadi i teladi meštani objašnjavaju nemogućnošću zab povećanjem svojih

stada zbog nedostatka stočne harne kao i radno aktivnosg stanovnisštva koje bi preuzelo

obavljanje ovih dodatnih poslova. Mleko se u većem delu predaje mlekaram jer staračka

domaćinstva nisu u mogućnosti da ga prerade i plasiraju po povoljnijim cenama. Ovo nije

slučaj sa ovčim mlekom, koje se zbog vrlo skromnih količina kod farmera ne otkupljuje, pa se

ono prerađuje u sir. Inače vunu od ovaca nijedan meštanin nije naveo kao izvor prihoda zbog

toga što je niko ne otkupljuje. U periodima i kada su je otkupljivali cena je bila toliko niska da

nije mogla da pokrije troškove transpotrovanja vune do otkupnog mesta. Koža jagnjadi i

ovaca se otkupljuje i uglavnom pokriva samo troškove klanja grla, pa ni ovaj prihod meštani

ne žele da uvrste u navedonu tabelu.

17

KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU DOMAĆINSTVO IZNAD PROSEČNO DOMAĆINSTVOPROSEKA -plata ili/i penzija -traktor -motokultivator -veći broj priključnih mašina -prosečno oko 3-5 ha livada i pašnjaka -prosečno oko 2-3 ha oranica -više od 3 grla krupne stoke -više od 10 grla sitnih preživara -mlađi članovi domaćinstva su na gazdistvu -prihodi od prodaje teladi i jagnjadi -prihodi od prodaje mleka i sira -poseduju automobil

10%

-plata ili penzija -traktor -motokultivator -nedovoljno priključnih mašina -gaje 1-3 grla krupne stoke -gaje od 5-10 grla ovaca -prosečno oko 1-2 ha livada i pašnjaka -prosečno oko 1 ha oranica -prihodi od prodaje teladi i jagnjadi -prihodi od prodaje sira sa malim viškom

50%STARAČKO DOMAĆINSTVO SAMAČKO DOMAĆINSTVO-penzija -stari neispravi traktor -stare i nedovoljne priključne mašine -geje 1 ili neijedno grlo krupne stoke -gaje 2-5 ovaca za svoje potrebe -proizvode mleko i sir za sopstvene potrebe -prosečno oko 1 ha oranica koje daju u zakup -proečno oko 2 ha livada i pašnjaka koje delimično korsite -nedostatk radne snage

20%

-penzija -motokultivator -prosečno 1-2 ovaca ili koza -oko 1 ha nebrađene zemlje -nema radne snage niti mogućnosti angažovanja sezonskih radnika -proizvodnja jagnjadi, mleka i sira samo za sopstvene potrebe -potomstvo ih vrlo retko obilazi

15%

18

VIKENDAŠI -žive u gradu, ali su i prijavljeni u selu -imaju plate ili penzijie -nemaju stoku koju gaje -voćarska proizvodnja na imanju od oko 0.2-1 ha -prihodi od voća -prhodi od rakije -prihodi od sezonskog angažovanja od strane svojih sugrađana žitelja sela -borave samo vikendom ili u vreme aktuelnih poljoprivrednih radova -poseduju više obrazovanje

5%Ovo sredstvo je korišeno u grupi od 3 maštana među kojima jedna žena-starica.

Na osnovu izjava meštana u selu su karakteristične 4 grupe ljudi i to: domaćinstva

iznad proseka, prosečna domaćinstva, staračka i samačka domaćinstva. Pored ovih kategorija

meštani navode i kategoriju vikendaša koji u selu borave samo u vreme sezonskih radova

inače žive u Svrljigu ili nekon drugom gradu u okolini.

Najbrojnija kategorija je prosečnih domaćinstava koji ima oko 50%. Njih karakteriše

proizvodnja sa izvesnim viškovima poljoprivrednih proizvoda od kojih ostavruju prihode

pored penzija ili plata koje ostvaruju neki od članova domaćinstva. Najčešće su to

domaćinstva srednjih godina odnosno u proseku sa oko 50 godina života.

Domaćinstva iznad proseka ima najmanje odnosno oko 10%, a to su domaćinstva sa

mlađim kategorijama koja su ostala na selu. Oni raspoilažu dovoljnom radnom snagom i

obrađuju veće površine pod poljoprivrednim kulturama. Zainteresovani su i za podrzanje

višegodišnjih zasada šljiva i kupina. U odnosu na ostale kategorije u najvećoj meri primenjuju

potrebne agrotehničke mere.

Samačkih domaćinstava ima oko 20% i sudbina njihovih gazdinstava je neizvesna u

budućnosti. Oni uglavnom pored penzije proizvode samo za zadovoljenje sopstevnih potreba.

Samačkih domaćinstva ima oko 15%, i njihovoim nestajanjem sigurno će se ugasiti

život u tim domaćinstvima. Proizvodnja im je vrlo skromna i čak nedovoljna i za zadovoljnje

sopstevnih potreba. Inače odnos polova samačkih domaćinstava je gotovo istovetan.

19

PLANIRANJE

MI SAMI MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

ranije ranije ranije Nedovoljna proizvodnja stone hrane- posebno kukuruza

Stara mehanizacija Visoke cene repromaterijala i stočne hrane

Stočni fond u opadanju Nedovoljan broj priključnih mašina

Nedovoljna stručna pomoć Kasnije Kasnije Objekti sa smeštaj stoke Nema učešća proizvođača u

formiranju cena polj.proizv. Objekti za preradu mleka Neorganizovan otkup Vodosnabdevanje Navodnjavanje Usitnjene parcele Prilazni asfaltni put do sela Starosna struktura

MI SAMI

Probleme koji meštani sela Plužina imaju , a sami mogu da ih reše, vezani su za

nedovoljnu proizvodnju stočne hrane i tendencije opadanja stočnog fonda. Na osnovu

rezultata vremenske linije prisutano je stalno opadanje stočnog fonda posebno broj gajenih

ovaca koji se u odnosu na 50-te godine prošlog veka gotovo sveo na četvrtinu gajenih grla.

Takođe finasijska kriza i propadanje industrije u poslednjih dvadesetak godina uslovilo je

značajno smanjenje prihoda, kako od poljoprivrede, tako i prihode od vanpoljoprivrednih

delatnosti, posebno od rada u indi+ustriji čime su značajno smanjene i upotrebe mineralnih

đubriva kao i restriktivna primana drugih agrotehničkih mera pa su prinosu smanjeni. Samim

tim usled nedostatka radne snage i uvođenja stajskog načina držanja životinja potrebna je veća

količina pripremljene kako kabaste tako i koncentrovane hrane koja sa druge strane uslovljava

ovaj nedostatak. Međutim, meštani sela ovaj problem vide kao jedan od najlakše rešivih sa

njihove tsrne ukoliko problemi koje treba rešiti uz pomoć sa strane počnu da se rešavaju.

MI SAMI UZ POMOĆ SASTRANE

Obnova stare mehanizacije, nedovoljan broj priključnih mašina i nedovoljna stručna

pomoć po mišljenju meštana može se ranije rešiti uz pomoć sa strane. Mere Ministratva

20

poljoprivrede u subvenciji obnove poljoprivredne mehanizacije naročito su dobro ptihvaćene

od strane meštana i mišljenja su da ih treba unaprediti i ne treba smanjivati procente učešća

Ministartva.

U kasnijim aktivnostima meštani planiraju adaptaciju objekta za smeštaj stoke i

preradu mleka, uz obavezno rešavanje vodosnabvedvanja sela za šta oni nisu u mogućnosti da

sami izfinasiraju ovaj projekat. Značajnu pomoć sa strane očekuju i u sprovođenju komasacije

kako bi ukrupnili svoje parcele. Meštani u ovim akcijama mogu učetvivati kako finasijski

tako i svojim radom ili radom svje mehanizacije,a postoji i volja da se organizuju na vom

zajedničkim zadacima.

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

Poseban problem meštani ističu u ceni repromaterijala: semenskog materijala i

mineralnog đubriva i mišljenja su da država tu treba da ograniči trgovačke marže i kontroliše

njihovu cenu.

Sa ovim u vezi je i odsustvo poljoprivrednika u telima koja odlučuju o cenama

poljoprivrednih proizvoda, sa čime je u vezi i neorganizovan otkup. Ipak postoje nagoveštaji

da će se u selu formirati udruženje poljoprivrednika sa ciljem da nabavlja i prodaje robu

svojih članova.

Navodnjavanje je moguće uvesti, ali nakon rešavanja problema vodosnabdevanja i

uvođenjem nekih intenzivnijih kultura u gajenje. Posebno postoji instresovanje za plantažni

uzgoj lekovitog bilja za šta postoji više otkupnih preduzeća u Svrljigu. Međitum meštani

naglašavaju i činjenicu da MPŠV nema nikakvih subvencija za uzgoj pomenutog lekovitog

bilja što treba u budućnosti izmeniti.

21

LIČNA KARTA SELA PLUŽINA

Selo Plužina nalazi se u zapadnom delu opštine Svrljig, na udaljenosti od oko 8 km od

opštinskog centra Svrljiga sa kojim je povezan asfaltnim putem. Smešten je u podnožju

planine «Ropalj» koja se nalazi sa severne strane sela, a seoski atar se graniči sa atarima sela

Lalinac, Merđželat i Niševac.

Broj stanovnika se u prošlosti vrlo menjao, odnosno smanjivao, tako da je sa 948

satnovnika koliko je selo imalo 1971. godine, ovaj broj prepolovljen i iznosi 370 žitelja,

koliko je selo imalo po poslednjem popisu iz 2002. godine. Migracija stanovništva iz sela u

grad je u ovom periodu i bila najizraženija, a najveći broj žitelja se preselio u opštinski centar

Svrljjiog gde se zaposlio u industrijskim preduzećima.

22

Struktura poljoprivrednog zemljišta je data u tabeli

Пољопривредно земљиште у ха обрадиво пољопривредно земљиште у ха

љиве

вртови

воћњаци

виногради

ливаде

укупно

пашњаци

рибњаци, трстици и мочваре

остало

земљиште

укупно

ред. катастарска општина

облик бр. својине

1 2 3 4 5 6(1+2+3+4+5) 7 8 9 10(6+7+8+9) приватна својина

593.2 0.2 27.4 14.1 222.4 857.3 47.5 904.8 државна својина РС

25.7 0.9 0.1 6.4 33.1 27.0 60.1

државна својина СРЈ

друштвена својина

задружна својина

1 Плужина мешовита

својина

други облици својине

Na osnovu podataka iz tabele vidi se da je najveći deo poljoprivrednog zemljišta

oranice. Najveći deo oranica se koriste za proizvodnju stočne hrane (kukuruza i krmnog bilja).

Značajan je udeo livada u proizvodnji stočne hrane, što ovo područje opredeljuje kao

stočarski kraj.

Kretanje brojnog stanja stoke:

rb Naziv 1971.g 1981.g 1991.g 2002.g 1. Goveda 452 495 285 176 2. Ovce 1583 1731 1154 618 3. Svinje 509 701 551 299

STOČARSKA PROIZVODNJA

Od stočarske proizvodnje dominantne grane su ovčarstvo i govedarstvo.

OVČARSTVO:

U selu se gaji 100% svrljiški soj prameneke i svi odgajivači ovaca su vrlo nepovreljivi

prema drugim rsama ovaca i vrlo obazrivi na mogućnost melioracije svijih grla drugim

prdouktivnijim rasama. Ipak u svojoj istoriji i svrljjiška ovca je pretrpela izvesne promene

koje se ogladaju u povećanju prosečne mase grla koja se sada kreće kod ženskih grla od 60-70

kg a kod muških od 70-90 kg. Takođe, i proizvodnja mleka je povećana sa oko 120 litara po

grlu godišnje na oko 150-170 litara mleka. Selelciju farmeri uglavnom vrše sami. Oplodnja je

23

prirpdnim prisputom a posebnu pažnju farmeri poklanjaju odbiru ovnova za svoja stada.

Nakon nekoliko godina oni svoje ovnove prodaju ili razmenjuju sa ssojim kolegala iz sela

koja se nalaze na obronsima svrljiških planina kako bi izbegli parenje u srodstvu.

Ishrana je uglavnom na pašnjacima, au periodu kada se vrši prihrana ona se satoji od

otprilike 200 g kukuruznog zrna ili prekrupe po grlu dnevno.

Brojno stanje ovaca se kroz istorju sela značajno menjalo. Naročito je prisutan

opadajući trend od 70-ih godina kada je selo odgajalo oko 1500 grla, da bi danas prema

rečima meštana ovaj broj bio svega oko 600 grla.

Objekti za smečtaj su različiti uglavnom su

to pojte od blata i dasaka, mada postoje i objetki od čvrstog materijala. Broj gajenih grla je u

domaćinstvima različit. Samo dva domaćinstva gaje preko 50 grla, dok najveći broj

domaćinstava okko 65% gaji od 5 – 10 grla ovaca.

Perspektive ovčarsko - mlekarske proizvodnje

Sva primenjena PLA sredstva izdvajaju ovčarstvo kao jednu od trenutno nosećih grana

poljoprivrednog sistema sela u celini. Ovčarstvo je to bilo i u prošlosti, što pokazuju podaci

dobijeni primenom vremenske linije, a prema tvrdnjama meštana biće i u budućnosti, jer ga

prirodni potencijali i tradicionalnost nameću kao jednu od najperspektivnijih grana ovog

kraja.

Primena kategorizacije prema izvorima prihoda prodaju jaganjaca stavlja ispred

mlekarske proizvodnje. Razlog tome je nezadovoljavajuća cena mleka i mlečnih proizvoda i

nepostojanje zagarantovanog tržišta za mleko i mlečne proizvode, što skupa dovodi do vrlo

sporog povećanja fonda ovaca u selu , uglavnom iz sopstvenih izvora.

Kao još jedan od sprečavajućih faktora za brži i intenzivniji razvoj ovčarstva navodi se

i neophodnost finansijskih ulaganja u dotrajale objekte za zimski smeštaj ovaca i primitivan

24

način prerade mleka u neadekvatnim uslovima. Ovo potvrđuju rezultati primene sredstava

situacione analize, metode intervjuisanja i anketiranja.

GOVEDARSTVO:

U periodu do 70-tih godina prošlog veka iskorenjena je buša sa ovih prostora. Gotovo

95% gajenih goveda je u tipu simentalca i oko 80% farnera veštački osemenjava svoja grla.

Preostalih oko 5% grla goveda je sa genima crvenog holštajna. Prema rečima meštana

simentalac je zbog svojih adaptivnih osobina i kombinovanih proizvodnih sposobnosti

najpvoljniji i najpoželjniji za gajenje kod njih. Prosečni prinosi mleka su različiti od grla do

grla u zavisnosti od ambijentalnih i hranidbenih uslova, ali je uglavnom nezadovoljavajuća,

niska i kreće se od oko 2-3000 kg mleka po kravi u laktaciji. Krave se pripuštaju jednom

godišnje i najčešće otele jedno tele. Sistem držanja je najčešće zatvorenog tipa. Goveda se

hrane senom, koncentrovanom hranom izizev u toku letnjih meseci kada im se obezbeđuje i

sveža zelena trava košenjem.

25

Uslovi za dražanja goveda su

uglavnom neadekvatni. Staje su po pravilu niske i sa malim prozorima, koji su najčešće

zatvoreni.

Telad se u prva dva meseca hrani mlekom, nakon čega se sa oko 4 meseca prodaje.

Težina teladi je kod prodaje različita, mada meštani ističu da otkupci ne kupuju telad ispod

180 do 200 kg, a plačaju im manju cenu tako da im se više isplati da predaju mleko nego da

napajaju telad.

Perspektive govedarsko - mlekarske proizvodnje

Iako je govedarska proizvodnja doživela značajan pad, naročito u protekle tri godine,

ona se i dalje navodi kao potencijal sela. Razlog ovome su značajna uloga govedarstva u

istoriji poljoprivredno – ekonomskog sistema u prošlosti sela.

Status govedarstva u Plužini, prema mišljenju meštana, mogao bi se poboljšati kada bi

se povećala otkupna sena mleka ili obezbedilo tržište za mlečne proizvode, kao i kada bi se

omogućila jeftinija nabavka repromaterijala za proizvodnju stočne hrane

RATARSTVO

26

Proizvodnja kukuruza jedna je od najraširenijih

proizvodnja meštana sela Plužina. Oko 40% obradivog zemljišta korsiti se za proizvodnju

kururuza, od čega samo oko 3% stočara priprema silažu. Za setvu kukuruza priprema

zamljišta počinje u jesen dubokim oranjem n+bez korišćenja mineralnog đubriva. Setva se

odvija u drugoj polovini aprila do 30% površina, oko prvog maja oko 50% površina i sve do

polovine maja kada se poseju sve planirane površine. Prilikom setve unosi se i manja količina

mineralnog đubriva NPK. Po pravili se korsiti deklarisano seme iz grupe zrenja 4 i 5. Kukuruz

se dva puta okopava u junu mesecu. Berba kukuruza se odvija krajem septembra, a prinosi se

kreću oko 5 t/ha.

Za smeštaj kukuruza meštani korsite koševe koji

su napravljeni od kamena i drvtenih dasaka. Najčešće se nalaze u ekonomskom dvorištu

domaćinstva, aprosečna starost ovih objekata je preko 40 godina. Kod većine domađinstava

uispod koša izgražen je kameni podrum koji meštani koriste za čuvanje zimnice, zrenje sira i

sl.

Pored kukuruznog zrna, u ishrani stoke, meštani

koriste i kukuruzne stabljike –kukuruzovinu. Sasušena kukuruzna stabla korsite najčešće u

ishrani ovaca, mada ne retko njime hrane i goveda.

27

Pšenica se rodovno gaji na oko 25-30%

oraničnih površina. Poslednjih godina se ove površine smanjuju. Setva pšenice se obavlja

ujesen, od sredine oktobra pa do polovine novembra meseca. Za setvu se u selu korsiti 55%

deklarisano seme dok se ostali deo seje seme iz ambara. Prihrana i zaštita pšenice se obavlja u

drugoj polovini januara i tokom februara meseca. Žetva pšenice se odvija u drugoj polovini

jula meseca, otprilike 15 dana kasnije u odnosu na okolne opštine. Prinosi su različiti u

zavisnosti od primene agrotehničkih mera, prihrane i semena, i kreću se u raposnu od 1,5 t do

3,5 t/ha. Poslednjih godina, naročito ih pogađa cena kombajniranja. U ovoj godini cene se

kerću 10.000 dinara po hektaru bez vezivanja slame, i 11.000 dinara po hetaru sa vezivanjem

slame.

Travne slemše i legumineze se gaje na oko

25% obradivih površina. Najčešće se gaji crvena deletelina, lucerka i travne smeše. Kosidba

se obavlja najčešće 4 puta u toku godine od maja do septembra. Dok se priprdni travnjaci kose

u julu mesecu. Pokošena mesa se suši prirpdnim putem i plasti u stogove.

28

Pored navednih kutura, meštani, za svoje

potrebe, na površinama od nekoliko ari, odgajaju povrće. Od povrća najviše je zastupljena

domaća paprika, paradajz, kupus i luk. Novijeg datuma su i plastenici koje naprednija

domašinstva uvode u svoju prooizvdnju, mada ih je vrlo skroma broj, u celom selu ima 6

plastenika, oni su ipak pionirski poduhvat promišljenijih ljudi, i u budućnosti mogu podstaći

odtale da se okrenu ovoj intenzivnijoj i ekonomski isplativijoj proizvodnji.

SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA Stanovništvo

Vremenska linija nam pokazuje da je 50-ih godina u Ostrovici živelo oko 230

domaćinstava. Danas u Plužini živi 120 domaćinstava.Iz demografske građe se zapaža da je

ovo selo u određenom istorijskom periodu bilo izrazito emigraciono područje.Meštani pamte

da su velike migracije prema gradu radno sposobnog i fertilnog stanovništva trajale u periodu

između 1970.-1975. godine. Migracije prema gradu seoskog stanovništva traju i danas, iako

ne u zabrinjavajućem obimu.

Starosna struktura stanovništva sela je nepovoljna, 35% domaćinstava se sastoji

samo od članova starijih od 65 godina, a od njih čak 45% od članova starijih od 75 godina.U

40% od ostalih domaćinstava poljoprivredno su najaktivniji članovi stariji od 60 godina.

29

Kategorizacija prema životnom standardu pokazuje da meštani sela prave razliku

na četiri kategorije.

Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 50%.Ovakvo domaćinstvo ima dovoljno

radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog člana(koji je

zbog toga mnogo manje angažovan u poljoprivrednim aktivnostima ) ili penzija jednog ili

dva starija člana domaćinstva. Poseduje mehanizaciju (traktor, motokultivator i osnovne

priključne mašine),poseduje prosečno oko 1'-3 ha pašnjačkih površina i obrađuje oko 1 ha

oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 1-3 grla krupne i 5- 10 grla sitne stoke, a mleko

predaje na mlekrau i delm prerađuje u sir sa malim tržišnim viškovima.

Domaćinstava koja su iznad ovog proseka ima oko 10%.Ovakvo domaćinstvo ima

dovoljno radno sposobnih članova, uz mogućnost plaćanja sezonske radne snage.Od

vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija

starijeg člana porodice.Poseduje mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih

mašina), prosečno 3-5 ha pašnjačkih površina, obrađuje prosečno 3 oraničnih površina, u

proseku uzgaja više od 3 grla krupne grla stoke i više od 10 grla sitne stoke, i stiče značajne

prihode od prodaje sira i mleka.

Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u ima oko 20%.Ovakvo domaćinstvo

ima relativno radno sposobne članove (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno) i

jednu ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.I ovo domaćinstvo je opskrbljeno

mehanizacijom (traktor i motokultivator), obrađuje u proseku ispod 1ha zemlje, a ostalo daje

pod zakup i uzgaja u proseku 1-3 grla sitne stoke.Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene

potrebe.

Samačkih domaćinstava( samo sa jednim starijim članom) U lužini ima oko 15%.

50% ovakvih domaćinstava je radno nesposobno, a ostalih 50% relativno radno sposobno.

Penzija se pojavljuje kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.Od mehanizacije ovo domaćinstvo

poseduje motokultivator, prosečno obrađuje oko 0,2 ha , a ostalu zemlju u posedu daje pod

zakup, uzgaja od 1do 3 grla sitne stoke , a mleko prizvodi samo za sopstvene potrebe.U

ovom domaćinstvu se mleko ne prerađuje.

Vikendaši čine oko 5% stanovništva. Svi su prijavljeni u selu a žive u gradu i dolaze

samo u vreme sezonskih radova. Stoku ne gaje i nemaju prihoda od stočarstva. Izvor prihoda

su im plate ili penzije, a od poljoprivrede prihode ostvaruju od voća ili prodajom rakije. Bave

se i povrtarstvom ali nemaju tržnih viškova već proizvode samo za sebe.

30

Infrastruktura

Plužina je udaljena od Svrljiga oko 8 km. Autobuski polasci omogućavaju

meštanima ovog sela solidnu povezanost sa gradom. Infrastrukturni problemi sela su

delimično rešeni. Skoro 60% puteva u selu je asfaltirano mada je problem prilaznog puta do

sela izražen zbog postojanja klizita i vidnog propadanja ovog dela puta. Ove godine je uveden

i telefon i sada ga poseduje preko 70% meštana.Selo ima struju i uličnu rasvetu u centralnom

delu. Problem kanalizacije je rešen septičkim jamama i takvim rešenjem su meštani

nezadovoljni. Najveći problem meštana je vodosnadevanje jer ne posrtoji seoski vodoov već

se meštani snabdevaju vodom iz bunara ili sa seoskih česama.

U selu postoji ambulanta , koja je otvorena jednom nedeljno , jedna prodavnica iz

kojih se meštani snadbevaju potrebnim životnim namirnicama. Od lokalnih administrativnih

institucija u selu postoji mesna kancelarija.Saradnjom sa mesnom kancelarijom su meštani

zadovoljni.

Atarski putevi u selu su zadovoljavajuđi, mada se ističe problem neodgovornih

meštana koji ih prilikom zaoravanja svojih njiva sve više ugrožavaju.

Obrazovanje meštana sela

Iako je obrazovanje jedan od najvažnijih puteva za socijalnu promociju pojedinca,

stepen obrazovana meštana Plužine je nezadovoljavajući. Gotovo 60% stanovništva ima sa

mo osnovnu školu, od kojih polovina samo četiri razreda škole. Srednju pkolu završilo je oko

30% meštana, fakultet oko 1%, dos su ostali bez obrazovanja. Nepovoljniji odnos je kod

žena. Škola u selu ne radi a deca idu u osnovnu školu u Svrljigu. Nakon završetka osnovne

škole u Svrjigu, dalje školovanje učenici nastavljaju u Nišu, smešteni kod rodbine ili u

privatnom smeštaju, što takvim domaćinstvima stvara dodatne troškove.

Meštani sela pokazuju interes za edukacijom iz poljoprivrede. Većina njih prati

neke od poljoprivrednih emisija na TV, a najviše bi im odogovarale posete strušnjaka u

njihovim domaćinstvima.

Status žena u selu

31

Sezonski kalendar pokazuje da žene imaju visoko učešće kao radna snaga u

poljoprivrednim delatnostima; one su angažovane tokom godine u svim poljoprivrednim

aktivnostima i da žene ne učestvuju samo u radu sa mehanizacijom. Rad sa mehanizacijom se

u ovom selu tretira kao specifično muški posao.

U zemljoradnji žene su angažovane tokom čitave godine na kopanju, berbi

kukuruza, vršidbi i skladištenju žitarica nakon žetve, ukoliko se ova obavlja mehanizacijom

, i na žetvi, ukoliko se žanje ručno, što je slučaj na manjim parcelama, kao i skupljanju sena

nakon kosidbe.

Najveći deo poslova u stočarskoj proizvodnji obavljaju žene. One su angažovane na

hranjenju životinja, čišćenju objekata, ispaši i muži. Mlekarska proizvodnja u selu gotovo

sasvim zavisi od angažmana žena. Žene su najčešće nosioci čitavog procesa proizvodnje i

prerade mleka-od muže do sira.

U ovčarstvu žene podjednako učestvuju u

svim aktivnostima oko hranjenja i čišćenja objekata. Žene , zajedno sa muškarcima ,

učestvuju u rasporedu čuvanja zajedničkog stada ovaca u selu. Osim u zajedničkom stadu

ovaca tokom letnje ispaše od sredine aprila do kraja septembra, kada po rasporedu u muži

podjednako učestvuju i žene i muškarci, u domaćinstvima je to posao žena. I u govedarstvu

je situacija ista. Žene učestvuju u pripremi stočne hrane, hranjenju goveda i čišćenju objekata.

Prerada mleka je posao žena. Patrijahalni porodični režim onemogućava ženama tipičnog

seoskog domaćinstva učešće u prodaji i kupovini stoke.

32