Poceci integracije

7/30/2019 Poceci integracije

1/41

EVROPSKE INTEGRACIJE

RAZVOJ I PROBLEMI


2/41

Sadraj predmeta

Predintegracioni period i poeci integracije- tri Zajednice (1945 1957)

Zajedniko trite i iskuenja dubljihintegracija (1958 -1971) Proirenje Zajednice i produbljenje

integracije (1972 1984) Jedinstveni evropski akt, institucionalne

reforme i proirenje nadlenosti


3/41

Sadraj predmeta

Od Evropskih zajednica do Evropske unije Ugovor iz Mastrihta, institucionalne

reforme i proirenje nadlenosti: EMU,ZSBP, saradnja u oblasti pravosua iunutranjih poslova

Kraj hladnog rata, nova politika mapaEvrope i proirenje na istok

Ugovori iz Amsterdama i Nice


4/41

Sadraj predmeta

Konvencija, meunarodna konferencija i nacrtUstava za Evropsku uniju

Lisabonski ugovorpodela nadlenosti i oblastijavnih politika

EU i izazovi Ekonomska i politika zajednica Nadnacionalni i meuvladini elementi integracije

Kraj preutnog konsenzusa, ratifikacione krize ipitanje demokratskog deficita EU kao diferencirana integracija


5/41

Literatura

Osnovna Dezmon Dinan, Menjanje Evrope istorija Evropske

unije, Slubeni glasnik, 2010, str. 11- 276

Dopunska Dezmon Dinan, Sve blia Unija uvod u evropskuintegraciju, Slubeni glasnik, 2009, str. 179-187,339-522

Evropa od A do : Prirunik za evropsku integraciju,Fondacija Konrad Adenauer, 2010

Sajmon Hiks, Politiki sistem Evropske unije,Slubeni glasnik, 2007, str. 323-348 i 360-376


6/41

Poeni

Prisustvo na predavanjima 10 poena Test 40 poena

Polovina gradiva Ko poloi test, na usmenom ispitu odgovara samopolovinu gradiva (2 pitanja)

Ko nije zadovoljan uspehom na testu, moe da polae

celokupno gradivo na usmenom ispitu (3 pitanja) Usmeni ispit 50 poena


7/41

Poeci integracijeEZU


8/41

Uticaj dva svetska rata na idejuevropske integracije

Tragedija I svetskog rata

Nakon I svetskog rata ideja o ujedinjenjuEvrope vie nije ideja samo pojedinaca; zanju poinju da se zalau uticajni pokreti,

intelektualci i politiari irenje federalistikih pokreta u Evropi


9/41


1929. Aristid Brijan, predsednik VladeFrancuske, pred Skuptinom Drutva

naroda izlae ideju o federaciji evropskihnaroda zasnovanoj na solidarnosti,unapreenju ekonomskih interesa,politikoj i drutvenoj saradnji Evropa se

mora ujediniti ili e nestati Na poziv Drutva naroda, Brijan 1930.izlae Memorandum o evropskoj federaciji


10/41


Evropska federacija bi bila deo Drutva naroda i imala bisledeu institucionalnu strukturu: Konferencija Evropske unije: predstavniko telo koje

bi inili predstavnici vlada svih evropskih zemaljalanica Drutva naroda Stalni politiki komitet izvrni organ kojim bi

rotiranjem predsedavale zemlje lanice Sekretarijat

Jedan od osnovnih ciljeva Evropske federacije bi bilouspostavljanje zajednikog trita kako bi se na itavojteritoriji evropske zajednice dobrobit ljudi podigla nanajvii mogui nivo


11/41


II Svetski rat - nova tragedija Evropa shvata svoje slabostineophodnost spreavanja

buduih sukoba: dva svetska rata poela u Evropi Kraj hegemonije Evrope Ekonomska, vojna i politika premo SAD-a u odnosu na

evropske zemlje

Evropska privreda unitena ratom Poetak Hladnog rata i nastanak bipolarnog sveta Nemako pitanje


12/41


erilov govor na Univerzitetu u Cirihu 1946: Moramo graditi neku vrstu Sjedinjenih Drava Evrope

(...) Prvi korak u ponovnom upostavljanju evropske

porodice mora biti partnerstvo izmeu Francuske iNemake(...) Na stalni cilj mora biti izgradnja ijaanje Organizacije ujedinjenih nacija. Pod okriljem iu okviru tog svetskog koncepta moramo ponovo

izgraditi evropsku porodicu kroz regionalnu strukturukoja bi se mogla zvati Sjedinjene Evropske Drave, aprvi praktian korak e biti stvaranje Saveta Evrope


13/41

Stavovi saveznika o evropskojintegraciji - VB

VB oseala da je ona najslabija karika meu saveznicima SAD iz rata izale zauzimajui ekonomske, vojne, politike i

meunarodno-finansijski strateke pozicije SSSR pobednik, ogromna armija, gde e se zaustaviti?

Ovu slabost kompenzirati kroz evropsku organizaciju Bila bi kapitalistika, pro-zapadna Uticaj SSSR-a bi tako bio zaustavljen Kako je SAD neevropska zemlja, VB bi imala znaajan uticaj u

evropskoj organizaciji Uz svoju kolonijalnu imperiju i uticaj u Evropi, VB bi mogla da

parira SAD-u i SSSR-u


14/41

Stavovi saveznika o evropskojintegraciji - VB

VB smatrala da i bez lanstva uujedinjenoj Evropi moe da odri svoja 3kljuna segmenta prisutnosti: Komonvelt

Zapadnu Evropu Ameriko-britanske odnose


15/41

Stavovi saveznika o evropskojintegraciji - SAD

Ruzvelt Pristalica saradnje u okviru antihitlerovske

koalicije, insistirao na razvijanju dobrih

odnosa u koaliciji Velika etvorica (SAD, SSSR, VB i Kina)

trebali da budu garanti novog svetskogureenja

Iz tih razloga bez planova za ujedinjenjeEvrope, ve je cilj bio da se dobije sovjetskipristanak za posleratno ureenje


16/41

Stavovi saveznika o evropskojintegraciji - SSSR

Protiv ideje o ujedinjenju Evrope Na Moskovskoj konferenciji oktobru 1943. Idn

traio da se emigrantskim vladama da pravoda stupe u pregovore o stvaranju federacije,Molotov u tome video antisovjetsku politiku

Pitanje Nemake na konferenciji u Teheranuiste godine Staljin rekao da bi, nezavisno odoblika federacije, u njoj ubrzo dominiralaNemaka i ponovo bi oivela nemakaopasnost


17/41

Stavovi saveznika o evropskojintegraciji Truman Dolaskom Trumana na poloaj predsednika SAD 1945.

promena politike Forsiranje atlantizma i ujedinjenja zapadnoevropskih zemalja u

kontekstu sukoba Istok-Zapad

Zapadnom bloku je potrebna Nemaka Trumanova doktrina 12.03.1947. Odmah potom i Maralov plan Uverenje da se samo unapreenjem ekonomskog razvoja i

jaanjem zapadnoevropskih zemalja mogu zaustaviti uticaji saistoka

U ujedinjenoj Zapadnoj Evropi amerika politika e dobiti trajniuticaj


18/41

Problemi evropskih zemalja nakonII svetskog rata

Ekonomski kolaps Vojna slabost: uniteno naoruanje, a slaba

ekonomija ne daje perspektivu naoruavanja;

samo VB je pokuavala da odri temponaoruavanja; pojava atomskog naoruavanjazemlje Zapadne Evrope stavlja u dodatnoinferioran poloaj

Znaajna uloga komunistikih partija (Italija,Francuska) Poetak kraha kolonijalnog sistema Nemako pitanje

Ujedinjenje kao ansa da se ojaane postepenoizbore za Evropu kao novu snagu


19/41

Stavovi evropskih zemalja ointegraciji - Francuska

Strah da bi u novim uslovima moglo doi do jaanjaNemake Cilj: spreiti jaanje Nemake

Strah da amerika i britanska politika uprkos podele Nemake ioduzimanja Rura imaju tenju da omogue jaanje Nemake U prvim posleratnim godinama Francuska preslaba da bi mogla

da diktira reenje za Nemaku

Stoga Francuska lansira svoju koncepciju evropskog

ujedinjenja kako bi kroz to kontrolisala Nemaku Kroz evropsko ujedinjenje Francuska elela da izborivodee mesto i status velike sile


20/41

Stavovi evropskih zemalja ointegraciji - Nemaka

Ujedinjenje Evrope je u interesu Nemake Tako bi izala iz ekonomske, politike i

moralne izolacije

Postepeno bi umanjivala meunarodnukontrolu, sticala nacionalnu suverenost ivremenom mogla teiti ponovnom

ujedinjavanju Izgubljena tradicionalna trita na istoku bi senadoknadila u ujedinjenoj Zapadnoj Evropi


21/41

Stavovi evropskih zemalja ointegraciji - Italija

Sticanje punopravnog statusa u novojevropskoj strukturi - prilika zarehabilitaciju Italije

Integracija olakava borbu sa levimsnagama

Prilika za ekonomski oporavak zemlje


22/41

Stavovi evropskih zemalja ointegraciji Holandija i Belgija

Male zemlje u susedstvu velikih strah oddominacije velikih, strah od Nemake

Interes od velikog trita same imajumala trita, poetak gubitka kolonija,potreba sticanja novih trita

Trajni zagovornici ravnopravnostijednake anse za sve


23/41

Najvanije evropske organizacijenastale nakon II svetskog rata

Briselski ugovor (pakt) 1948. izmeu Britanije,Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga

inicijator Velika Britanija kako bi podstakla

povezivanje zemalja Zapadne Evrope to je bio ciljSAD-a privredna, kulturna i drutvena saradnja, ipak

prvenstveno vojni savez - brana protiv nemakogrevanizma

1948. Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju(Organization for European Economic CooperationOEEC)

1949. Osnivanje Saveta Evrope

1949. Severnoatlantski ugovor - NATO


24/41

Nemako pitanje

Kako osloboditi nemaki potencijal, a da se ne vratinemaka hegemonija?

SAD (uz njih i VB): slaba Nemaka = slaba Evropa =slaba atlantska alijansa

Francuska pod pritiskom: SAD i Velika Britanija ujedinilesvoje okupacione zone 1947. i podigle nivo proizvodnje uNemakoj

Londonskim sporazumom iz juna 1948. Francuskakonano prihvatila formiranje SR Nemake prekospajanja svoje okupacione zone sa ranije ujedinjenim

SR Nemaka osnovana 1949. Meunarodna vlast za Rur


25/41

Francuske inicijative

Pod pritiskom da se ide u pravcuujedinjavanja, Francuska izlazi sa 3

inicijative umanov plan za EZU Plevenov plan za stvaranje Evropske

odbrambene zajednice umanov plan za stvaranje Evropske politikezajednice


26/41

umanova deklaracija

9. maj 1950.: predlog nadnacionalneorganizacije za ugalj i elik, obezbeivanje ugljai elika pod jednakim uslovima za trita

Nemake, Francuske i drugih drava lanica,modernizacija proizvodnje, unapreenje uslovaivota i rada

Integracija u ovoj oblasti bi postavila prvekonkretne osnove za evropsku federaciju koja je

tako neohodna za odravanje mira Moneov plan, uman nije ni obavestio London opredlogu


27/41

STVARANJE EZU

Zajednica usmerena na Francusku i Nemaku Bila bi otvorena za uee drugih evropskih

drava, ali Istona Evropa iskljuena zbog Hladnog rata Skandinavske zemlje tada odbacivale nadnacionalizam panija izolovana zbog podrke koju je general

Franko pruao Hitleru

Predlog praktino mogu samo za zemlje Beneluksa iItaliju, povezane sa Nemakom i Francuskom izekonomskih i stratekih razloga


28/41

STVARANJE EZU

Stavovi zemalja Beneluksa i Italije Veina politiara zemalja Beneluksa nisu bili

pristalice evrofederalizma, ali su znali da ne

mogu da priute sebi da ostanu izvanfrancusko-nemake ekonomske organizacije

Premijer Italije Alside de Gasperiubeenifederalista, predlog EZU mu pomogao daojaa poziciju svoje vlade u odnosu na snanukomunistiku opoziciju


29/41

STVARANJE EZU

Velika Britanija? uman se nadao da e Britanija prihvatiti

predlog

Zemlje Beneluksa elele VB kao protivteuFrancuskoj i Nemakoj

London smatrao da bi prihvatanje obaveza iz

EZU-a umanjilo njegovu nezavisnost iposebne odnose sa SAD i zemljamaKomonvelta


30/41

PREGOVARANJE O OSNIVANJUEZU

Pregovori izmeu Francuske, Nemake, Italije i zemaljaBeneluksa zapoeli u junu 1950. kako bi razradiliumanov predlog prva u seriji meuvladinih

konferencija kao jednog od naina pregovaranjakarakteristinih za evropsku integraciju Svaku dravu predstavljala delegacija dravnih zvaninika Najnii nivo radne grupe efovi delegacija redovni zatvoreni sastanci

Na vrhu ministri spoljnih poslova susretali se po potrebi kakobi razreili sporna pitanja


31/41


Francusku delegaciju predvodio an Mone,nemaku Valter Haltajn

Najvaniji cilj EZU-a: jaanje evropskebezbednosti kroz ogranienu ekonomskuintegraciju

Moneov predlog predviao Visoku vlast,Parlamentarnu skuptinu (bez ozbiljnihovlaenja, osim mogunosti da dvotreinskomveinom raspusti Visoku vlast) i Sud


32/41


Male zemlje se plaile dominacije Francuske i Nemake,bile nepoverljive prema nadnacionalnim elementima

Predvoene Holandijom (zainteresovana za bezbednosniaspekt, uplaena od hegemonije velikih, otvorena zabritanske uticaje), izdejstvovale stvaranje Savetaministara, uz obrazloenje da pitanja uglja i elika nemogu biti odvojena od irih ekonomskih pitanja u kojima

Visoka vlast nije imala ovlaenjaborba meuvladinog i nadnacionalnog pristupa kao jo jedna

karakteristika integracije


33/41


Belgija, uplaena da EZU ne ugrozi nacionalnupodrku sektoru elika, titila svoju industrijukoja nije bila naklonjena integraciji

Traei ravnoteu izmeu obezbeivanjapodrke kod kue i ostvarivanja irih nacionalnihinteresa kroz meunarodnu saradnju (jo jedna

karakteristika pregovora u procesu integracije),Belgija izdejstvovala sloeni reim finansijskihtransfera, koncesija i prelaznih mera u ugovoru


34/41


Neposredni ciljstvaranje jedinstvenog tritauglja i elika izmeu drava lanica Ukidanje carinskih i necarinskih barijera (kontrola

cena, razliite merne jedinice, porezi kao vid barijere)Visoka vlast i Savet ministara su trebali donesu niz

mera kao bi unapredile produktivnost, racionalizovaledistribuciju, ouvale zaposlenost, izjednaile usloverada, spreile ekonomske poremeaje

Politika konkurencije: borba protiv monopola irestriktivnih praksi (ukljuujui i mogunostfinansijskog kanjavanja preduzea)


35/41


Do decembra 1950. ugovor skoro zavren Problem po pitanju Rura

Francuska insistirala da se pre potpisivanja ugovoraizvri dekoncentracija industrije uglja i elika u Ruru,koja je bila predviena jo na osnovu dogovora izPotsdama, ali nije sprovedena

Na insistiranje SAD Nemaka pristala

Adenauer i uman postigli dogovor da im EZUpone da deluje prestane da postoji Meunarodnavlast za Rur


36/41


Pregovori nisu razreili pitanje Sara Vlada Sara koju je kontrolisala Francuska je elela da

region postane sedma lanica EZU-a

Francuska potpisala EZU Ugovor u svoje i u imeSara, a njeni predstavnici u Savetu ministara zastupalii Sar

Adenauer i uman razmenili pisma kojima sepotvruje da Nemaka potpisujui EZU ne priznajetadanji status Sara, iji konani status moe bitiodreen samo posebnim ugovorom


37/41

OSNIVANJE EZU

Ugovor o EZU potpisan u Parizu u aprilu 1951. (Pariskiugovor)

Predvieno da ugovor traje 50 godina

Institucionalna struktura: Savet ministara (predsedavanje rotiralo na svaka 3meseca) bi najvanije odluke donosio jednoglasno,veinsko odluivanje podrazumevalo ponderaciju poudelu u ukupnoj proizvodnji uglja i elika

Skuptina savetodavnog karaktera, lanove bi biralinacionalni parlamenti


38/41

OSNIVANJE EZU

Sud pravde kao najvia sudska instanca, ijajurisdikcija bi se protezala na sve lanice Zajednice, aodluke obavezujue kako za organe Zajednice i vlade,tako i za preduzea i pojedince iz zemalja lanica nakoje se odnose

Izvrni organ u vidu Visoke vlasti: lanove bikolegijalno imenovale zemlje lanice, sa funkcije bi ihmogli smeniti samo Sud ili Skuptina, odluke bi

donosila veinom glasova i u odreenim oblastimamogla nametnuti reenja zemljama lanicama


39/41

POETAK RADA EZU

U senci dogaaja oko Evropskeodbrambene zajednice

U senci sloenosti institucionalnihodredaba i odredaba o politikama Bez velikog odjeka u javnosti

Sednice institucija prolazile bezizvetavanja


40/41

POETAK RADA EZU

Povoljna ekonomska klima, poveanapotreba za ugljem i elikom zbog

ponovnog naoruanja i posleratnogprivrednog oporavka Carine i kvantitativna ogranienja

uklonjeni, necarinske barijere ostale Trite ostalo rascepkano


41/41

ZNAAJ EZU

Politiki Reen problem Rura Znaajan korak u prevazilaenju francusko-nemakog

neprijateljstva U oblasti ekonomske saradnje stvoren novi poetak

na putu ujedinjenja Evrope

Institucionalni Stvoren sistem koji e predstavljati osnovu za procesevropske integracije Spoj meuvladinog i nadnacionalnog elementa

Documents

Poceci integracije