SAZETAK KARAKTERISTIKA LEKA

1.IMELEKA

~

Suxinutin®, 250 mg/5 mL, sirup

INN: etosuksimid

2. KV ALITATIVNI I KV ANTITATIVNI SASTA V

Pet mililitara sirupa sadrzi 250 mg etosuksimida. Jedan mililitar sirupa sadrzi 50 mg etosuksimida.

Pomoena supstanca sa potvrdenim dejstvom: Pet mililitara sirupa saddi 3 g saharoze. Jedan mililitar sirupa sad..Zi 600 mg saharoze.

Za Jistu svih pomocnih supstanci, videti odeljak 6.1.

3. FARMACEUTSKI OBLIK

Sirup.

Bistar, slabo fockast do slabo ruzieast rastvor karakteristicnog mirisa.

4. KLINICKI PODACI

4.1. Terapijske indikacije

Suxinutinje indikovan:

• u terapiji apsans epilepsije (,,petit mat") • u kombinaciji sa drugim antiepilepticima (fenitoin, fenobarbital), kada su drugi konvulzivni

poremecaji prisutni istovremeno sa apsans epilepsijom

4.2. Doziranje i nacin primene

Pocetna terapija

Odrasli i deca starija od 6 godina Preporucena pocetna doza za odrasle i decu stariju od 6 godina je 500 mg dnevno (10 mL), podeljeno u nekoliko pojedinacnih dnevnih doza.

Deca uzrasta od 3 do 6 godina Pocetna doza za pacijente uzrasta 3 do 6 godinaje 250 mg dnevno (5 mL), kao pojedinacna doza.

Deca mlada od 3 godine Bezbednost i efikasnost primene etosuksimida kod pacijenata mladih od 3 godine nije dokazana.

Terapija odriavanja

I od 7

Dozira'J~ .... :Je\individualno u zavisnosti od klinicke slike i odgovora pacijenta na terapiju. Preporucuje se pov~jt!;de u malim koracima. Moze biti od koristi povecanje dnevne doze svakih 4-7 dana za po 250 mg, sv~pj.l· ja kontrole bolesti uz minimum nezeljenih dejstava.

~ \~ 't': dnevna doza ne treba da premasi 1500 mg. Ukoliko se primena doza vecih od 1500 mg smatra n . nom, mora se vrsiti pod strogim nadzorom lekara. Optimalna dnevna doza odrZa.vanja za kontrolu konvulzija kod dece je 20 mg/kg telesne mase. Primenom ove doze postifo se prosecne koncetracije u plazmi unutar terapijskog opsega od 40 mikrograma/mL do 100 mikrograma/mL. Dalji raspored doziranja treba da se bazira na efektivnosti i odredivanju koncentracije leka u plazmi.

Pacijenti sa hepatickim i/ ili renalnim ostecenjem

Etosuksimid treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom jetre iii bubrega (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Nacin primene Oralna upotreba.

4.3. Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu (etosuksimid), sukcinimide iii na bilo koju od pomocnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Opsta

Primena nekih antiepileptickih lekova povezana je sa poveeanim rizikom od suicidalnih ideacija i/ili ponasanja. Na osnovu meta analize sa jedanaest antiepileptickih lekova, koja nije ukljucivala etosuksimid, regulatorne agencije su pokrenule uskladivanje informacija o antiepileptickim lekovima. Nije poznata veza izmedu etosuksimida i povecanog rizika od suicidalnih ideacija i ponasanja.

Kod svih pacijenata na terapiji antiepilepticima treba rutinski pratiti pojavu znakova depresije, anksioznosti i suicidalnih ideja i ponasanja. Pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) se savetuje da potrafo medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideacija i ponasanja.

Primena etosuksimida kao monoterapije u kombinovanim oblicima epilepsije mofo povecati ucestalost generalizovanih tonicko-klonickih ("grand ma!") napada kod nekih pacijenata.

Kao i sa drugim antikonvulzivima, promene doze ne smeju biti nagle vec postepene, kao i dodavanje odnosno ukidanje drugih lekova. Naglo ukidanje antikonvulzivnih lekova mofo da izazove apsans ("petit ma!") napad.

Hematopoetski efekat

Pri primeni etosuksimida opisana je pojava krvnih diskrazija od kojih neke mogu imati fatalan ishod (videti odeljak 4.8); stoga se preporucuju redovni pregledi krvne slike. Ukoliko se jave znaci i/ili simptomi infekcije (npr. zapaljenje grla, groznica), potrebno je u tom trenutku uraditi analizu krvne slike.

Hepaticko/renalno ostecenje

Etosuksimid treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa oboljenjima jetre iii bubrega. Kod svih pacijenata na terapiji etosuksimidom potrebno je vrsiti periodicne kontrolne preglede (analizu urina i funkcionalne testove jetre). Kod ljudi su takode opisani poremecaji funkcije jetre i bubrega.

Autoimunska oboljenja

Pri primeni etosuksimida opisani su slucajevi sistemskog lupusa eritematozusa, sto ordinirajuci lekar treba da ima u vidu (videti odeljak 4 .8).

2 od 7

Tokom ,~ra u~ ·etosuksimidom prijavljene SU ozbiljne kome reakcije, ukljucujuci Stevens-Johnson-av sinc\~oft\ .q ). SJS moze biti fatalan. Simptomi se obicno javljaju u toku 28 dana od pocetka terapije, ali m ti> aviti i kasnije. Terapiju etosuksimidom treba prekinuti nakon pojave osipa za koji se ne moze odre 1ti drugo poreklo.

Tokom terapije etosuksimidom prijavljene su reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS). DRESS se sastoji od kombinacije tri iii vise od sledecih simtoma: kome reakcije (kao sto su osip iii eksfolijativni dermatitis), eozinofilija, groznica, limfodenopatija i jedne iii vise sistemskih komplikacija kao sto SU hepatitis, nefritis, pneumonitis, miokarditis i perikarditis. DRESS je ponekad fatalan. Ukoliko se posumnja na DRESS terapiju etosuksimidom treba prekinuti.

Informacije za pacijente

Pacijenti na terapiji etosuksimidom treba da budu upozoreni na znacaj strogog pridrfavanja propisanog terapijskog rezima.

Pacijente treba uputiti da se hitno jave svom lekaru ako se kod nj ih jave znaci i/ili simptomi (npr. zapaljenje grla, groznica) koji ukazuju na infekciju (videti deo Hematopoetski efekat iznad).

Pomocne supstance

Ovaj lek sadrzi saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima netolerancije na fruktozu, glukozno­galaktoznom malapsorpcijom iii nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek. Lek sadrzi 3 g saharoze po dozi od 5 mL. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa dijabetesom. Primena leka mofo biti stetna za zube.

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Antiepileptici

Posto etosuksimid mofo da stupa u interakciju sa drugim antiepilepticima koji se uzimaju istovremeno, moze biti potrebno periodicno odredivanje koncentracije ovih lekova u serumu.

Karbamazepin, primidon i fenitoin mogu smanjiti plazma koncentracije etosuksimida. U slucaju fenitoina, zabelefonje porast koncentracij e ovog leka u plazmi pri istovremenoj primeni sa etosuksimidom.

Mofo se javiti povecanje iii smanjenje koncentracije valproinske kiseline u slueaju istovremene primene sa etosuksimidom.

Antibiotici

Metabolizam etosuksimida je inhibiran kod istovremene primene sa izoniazidom. Ova interakcija moZe dovesti do poveeanja koncentracije etosuksimida u plazmi i povecanja rizika od toksicnosti.

Antidepresivi

Istovremena primena sa MAO inhibitorima, triciklicnim antidepresivima, lekovima iz grupe SSRJ i njima slicnim antidepresivima mofo dovesti do snifonja praga napada i time do smanjenja antikonvuzivnog efekta etosuksimida.

Barbiturati

Fenobarbital moZe smanjiti plazma koncentracije etosuksimida.

Antimalarici

Istovremena primena sa antimalaricima, hlorohinom i hidrohlorohinom, mofo poveeati rizik od nastanka konvulzija. Antikonvuzivni efekat etosuksimidaje antagonizovan pri primeni metlohina.

Antipsihotici

Antipsihotici smanjuju antikonvulzivni efekat etosuksimida snifavajuci prag napada.

Alkohol

Potrebno je izbeci konzumiranje alkohola u toku terapije etosuksimidom.

3 od 7

rudnoea ~ dojenje .. .

Etosuk~f a prolazi·plac.entu. Izvestaji ukazuju na povezanost primene antikonvulzivnih Jekova kod trudnica sa epilepsijom i povecane incidencie defekata kod novorodeneadi. Slueajevi defekata na rodenju su zabelefoni i kod pi:imene etosuksimida. Ordinirajuci Iekar treba da proceni odnos koristi i rizika pri lecenju i savetovanju zena u ·generativnom dobu koje boluju od epilepsije.

Dojenje

Etosuksimid se izlucuje u majcino mleko. Efekti etosuksimida na odojcad nisu poznati, pa je potreban poseban oprez ukoliko se etosuksimid primenjuje kod dojilja. Etosuksimid se moze primeniti kod dojilja samo ukoliko koristjasno prevazilazi rizik.

4.7. Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja masinama

Etosuksimid mofo oslabiti mentalne i/ili fizicke sposobnosti koje su potrebne za obavljanje potencijalno opasnih aktivnosti, kao sto je vofoja i druge aktivnosti koje zahtevaju oprez. U skladu sa tim treba savetovati pacijente.

4.8. Nezeljena dejstva

MedDRA klasa sistema organa Ucestalostt Nezeljena dejstva

Poremeeaji krvi i limfnog sistema Povremena agranulocitoza*, aplasticna anemija*, eozinofilija*, leukopenija*, pancitopenija*, supresija kostne srzi*

Poremeeaji imunskog sistema Povremena preosetlj ivost*

Poremecaji metabolizma i ishrane Cesta smanjen apetit

Psihijatrijski poremeeaj i Povremena agresivnost*, nocne more*, depresija *, suicidalne ideacije*, psihoticni poremeeaj *, poremecaj spavanja*

Nepoznata euforija, povecanje libida

Poremeeaj i nervnog sistema Cesta glavobolja, ataksija, vrtoglavica, pospanost

Povremena psihomotoma hiperaktivnost* , Jetargija, poremeeaj pafoje*

Poremeeaji oka Povremena miopija*

Respiratomi, torakalni i Povremena stucanje medijastinalni poremecaji

Gastrointestinalni poremecaj i Cesta abdominalni bol, bol u gomjem delu abdomena, gastrointestinalni poremeeaji, mucnina, nelagodnost u stomaku, povraeanje

Povremena dijareja, hipertrofija desni*, oticanje jezika *

Poremeeaji kofo i potkoZ.Oog tkiva Cesta eritematozni osip, urtikarija

Povremena DRESS sindrom (Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms - reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima)*, Stevens-Johnson-av sindrom *

4 od 7

' Poremeeaji mi~ ic1J0-kostanog sistema Povremena sistemski lupus eritematozus* i vezivnog t~}~t-~· PoremecajJ t ega i urinamog Povremena hematurija* sistema

Poremecaji reproduktivnog sistema i Povremena vaginalno krvarenje* dojki

Opsti poremecaji i reakcije na mestu Povremena zamor, razdrailjivost* primene

lspitivanja Povremena smanjenje telesne mase

t Cesta (~11100 do <1 / 10); Povremena (~ 1/1000 do < 1/100); Retka (~1/10000 do <1/1000); Nepoznata (ucestalost se ne mofo proceniti iz raspolozivih podataka)

* ucestalost nezeljenih reakcija je procenjena iz baze podataka postmarketin~kog pracenja

Psihijatrijski i psiholoski poremecaji povezani sa primenom etosuksimid sirupa posebno se mogu zapaziti kod pacijenata kod kojih u anamnezi postoje podaci o psiholoskim abnormalnostima.

Prijavljivanje nefoljenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na nezeljene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je vafoo. Time se omogueava kontinuirano pracenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na nefoljene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija fax: +381 (0)113951 131 website: www.alims.gov.rs e-mai I: nezeljene.reakcij e@alims.gov .rs

4.9. Predoziranje

Simptomi akutnog predoziranja su muenina, povraeanje i depresija CNS-a, ukljucujuci komu sa depresijom disanja. Veza izmedu toksicnosti etosuksimida i njegove koncentracije u plazmi nije ustanovljena. Terapijski opseg krece se od 40 mikrograma/mL do 100 mikrograma/mL, mada znaci toksicnosti nisu opisani ni kod doza do 150 mikrograma/mL.

Terapija

Izazivanje povraeanja (izuzev ako je pacijent omamljen, komatozan iii ce to uskoro postati iii ima konvulzije) odnosno ispiranje foluca, primena aktivnog uglja i purgativnih sredstava uz odgovarajucu simptomatsku terapiju. Hemodijaliza mofo biti od koristi u terapiji predoziranja etosuksimidom. Forsirana diureza i transfuzija nisu efikasni.

5. FARMAKOLOSKI PODACI

5.1. Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: Antiepileptici. Derivati sukcinimida

ATC sifra: N03AD01

5 od 7

Etosuksimid SU ' imira paroksizmalne 3 ciklusa/s siljak-talas komplekse na EEG-u koji SU udrufoni sa gubitkom svesti-i arakteristicni su za "petit ma!" konvulzije. Ueestalost eR~ 'fonnnih napada je redukovana, ocigledno depresijom motornog korteksa i podizanjem praga central'~o · ervnog sistema za konvulzivne nadrafaje.

) '\

5.2. Farma okineticki podaci

Resorpcija

Etosuksimid se kompletno i brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta posle oralne primene. Posle primene pojedinacne doze, maksimalne koncentracije u plazmi postifo se za 1 do 7 sati. Ravnote:foe koncentracije u plazmi dostiZu se za 4 do 7 dana. Terapijski opseg krece se od 40 mikrograma/mL do 100 mikrograma/ml. Plazma koncentracije nize od 40 mikrograma/mL retko su efikasne.

Odnos izmedu plazma koncentracije etosuksimida i toksicnih efekata leka nije jasno ustanovljen, mada znaci toksicnosti nisu opisani ni kod doza do 150 mikrograma/mL.

Distribucija

Etosuksimid se siroko distribuira u telu, izuzev masnog tkiva, i slabo se vezuje za proteine plazme. Etosuksimid se nalazi u pljuvacki, suzama, majcinom mleku i cerebrospinalnoj tecnosti u koncentracijama slicnim kao u plazmi.

Metabolizam

Etosuksimid se ekstenzivno metabolise u jetri, hidroksilacijom putem mikrozomalnih enzima jetre. Smatra se daje u metabolizam ukljucen CYP3A4. Glavni metabolit (30-50%) nastaje hidroksilacijom etil bocnog lanca na Cl polofaju. Hidroksietil metabolit je neaktivan.

Etosuksimid ne inhibira niti indukuje CYP450 enzimski sistem u jetri, kao ni UGT (UDP­glukuroniltransferazu).

Eliminacija

Poluvreme eliminacije kod odraslih iznosi 40-60 sati, a kod dece oko 30 sati. Glavni put eliminacije je putem bubrega. Samo 12-20% leka se izlucuje nepromenjeno urinom, dok se i do 50% leka izlucuje urinom u obliku hidroksi i glukuronil metabolita. Ostatak leka se izlucuje u malim kolicinama kao nepromenjen lek putem foci i fecesa.

5.3. Pretklinicki podaci o bezbednosti leka

Karcinogeneza, mutageneza i ostecenje fertiliteta

Ne postoje adekvatna, dobro kontrolisana ispitivanja karcinogenosti, mutagenosti i ostecenja fertiliteta za ovaj lek. Etosuksimidje u stanju da izazove morfoloske i funkcionalne promene ujetri zivotinja.

6. F ARMACEUTSKI POD A CI

6.1. Lista pomoenih supstanci

Saharin-natrijum; Saharoza; Glicerol; Natrijum-citrat; Natrijum-benzoat (E211); Limunska kiselina, monohidrat; Aroma maline; Yoda, preciscena.

6.2. Inkompatibilnost

6 od 7

Nije poznata. ~-, • i'

6.3. Rok upot~~~~

Rok upotrebe_.;h~ orenog leka: Tri (3) godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 30 dana.

6.4. Posebne mere opreza pri cuvanju

Cuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

6.5. Priroda i sadrfaj pakovanja

Unutrasnje pakovanje: boca od tamnog stakla (tip III) od 200 mL zatvorena aluminijumskim zatvaracem sa navojem, zatvaracem od polietilena visoke gustine (HOPE) iii sigumosnim zatvaracem za decu od polipropilena.

Spoljnje pakovanje: kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca, polipropilenski graduisani dozer (15 mL) i Uputstvo za lek.

6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskoriscenu kolicinu leka iii otpadnog materijala nakon upotrebe leka treba ukloniti, u skladu sa vafocim propisima.

7. NOSILAC DOZVOLE

PREDSTA VNISTVO PFIZER H.C.P. CORPORATION, BEOGRAD, Tresnjinog cveta lNI, Beograd- Novi Beograd

8. BROJ(EVI) DOZVOLE(A) ZA STAVLJANJE LEKA U PROMET

Broj poslednje obnove dozvole: 515-01-01117-16-00 l

9. DATUM PRYE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE ZA STAVLJANJE LEKA U PRO MET

Datum prve dozvole: 28.07 .1992.

Datum poslednje obnove dozvole: 27.12.2016.

10. DATUM REVIZIJE TEKSTA

Decembar 2016.

7 od 7