Ekonomika preduzeaDiferenciranje (podjela) preduzeaRuica Stojanovi

DIFERENCIRANJE PREDUZEAKriterijumi podjele preduzea su:osobine transformacionog procesaveliina preduzeapravni oblik preduzea

Prema osobinama transformacionog procesa razlikuju se: proizvodna preduzea usluna preduzea

Prema veliini preduzea postoje: mala preduzea srednja preduzea velika preduzea

Prema pravnom obliku razlikuju se:ortako drutvokomanditno drutvodrutvo sa ogranienom odgovornouakcionarsko drutvojavno preduzee

DIFERENCIRANJE PREMA OSOBINAMA TRANSFORMACIONOG PROCESAPrema osobinama transformacionog procesa razlikuju se:proizvodno preduzeeusluno preduzee

Proizvodno preduzee

Proizvodna preduzea obavljaju svoju djelatnost transformiui ulaganja u procesu proizvodnje u proizvode, mijenjajui upotrebni kvalitet uloenih resursa u upotrebne kvalitete gotovih proizvoda.

Karakteristike proizvodnih preduzea su:Proces proizvodnje proizvoda odvojen je procesa njegove potronje (proizvodi se nakon proizvodnje skladite, nakon ega se plasiraju na trite)Rezultati procesa proizvodnje su fiziki opipljivi proizvodiProizvodi su uglavnom standardizovaniProizvodna preduzea su intenzivna kapitalom (u strukturi njihovih sredstava preteno su zastupljena osnovna sredstva).

Proizvodna preduzea se dalje mogu diferencirati prema specifinim karakteristikama proizvodnog procesa na:industrijska,graevinska,ekstraktivna preduzea za proizvodnju proizvoda mineralnog porijekla,ekstraktivna preduzea za proizvodnju proizvoda biljnog porekla.Zbog heterogenog procesa proizvodnje, i ove grupe preduzea se mogu dalje diferencirati.

PreduzeeUsluno preduzeeUsluna preduzea su preduzea koja u procesu transformacije ulaganja u rezultate pruaju uslugu svojim klijentima (usluge prometa robe, usluge transporta, zanatske usluge, knjigovodstvene i sl.).Karakteristike uslunih preduzea su:neodvojivost procesa pruanja usluge i procesa potronje usluge, to podrazumijeva neposredan kontakt pruaoca usluge i njenog korisnika (ljekar-pacijent, banka-klijent) mogunost prilagoavanja usluga potrebama korisnika. usluga je nematerijalizovani rezultat, neopipljiva i ine je uglavnom znanje i umijee ljudi i informacije. Usluna preduzea su iz tog razloga uglavnom radno intenzivna.usluna preduzea ne moraju biti velika da bi bila efikasna.lokacija je od veeg znaaja za uspjeno poslovanje.vii nivo kompetencije zaposlenih, vii stepen decentralizacije odluivanja, manji stepen formalizacije odnosa u preduzeu.

SLINOSTI I RAZLIKE IZMEU PROIZVODNIH I USLUNIH PREDUZEAPROIZVODNA PREDUZEAodvojenost procesa proizvodnje i procesa potronjestandardizacija proizvodnog programavisoka specijalizacija zaposlenihopipljiv fiziki proizvodkapitalno intenzivnaveliki znaaj tehnologije

USLUNA PREDUZEAneodvojivost procesa proizvodnje i procesa potronjeprilagoenost specifinim potrebamaveliina nije uslov efikasnostineopipljiv rezultatradno intenzivnaveliki znaaj kompetencija

PreduzeeDIFERENCIRANJE PREDUZEA PREMA VELIINI

Prema veliini, sva preduzea se mogu podijeliti na:velika,srednja i mala preduzea.

Podjela preduzea prema veliini je jako znaajna, jer svaka od ovih vrsta preduzea na svoj nain doprinosi privrednom razvoju jedne zemlje

Imajui to u vidu, svaka drava je zainteresovana da zna kakva je struktura ovih preduzea, kako bi mjerama makroekonomske politike obezbijedila njihov balans

PreduzeeOsnovni problem kod podjele preduzea prema veliini je izbor indikatora (mjerila) veliineNajee korieni kriterijumi podjele preduzea prema veliini:broj zaposlenih,vrijednost sredstava, odnosno raspoloiv kapital,ukupni godinji prihod,profit.Problem koji se moe javiti prilikom izbora indikatora veliine je da izabrano mjerilo ne uvaava specifinosti pojedinih preduzea, a time ni njihovu veliinuDrugi problem prilikom dif. preduzea je visina granine vrijednosti izabranih indikatora (npr. koliko radnika treba da zapoljava preduzee da bi se smatralo malim ili srednjim...)

PreduzeeU praksi se koriste razliiti indikatori veliine za preduzea u razliitim privredama ili razliitim privrednim granama.

esto se primjenjuje kombinacija vie indikatora veliine.

Boltonov komitet u VELIKOJ BRITANIJI koristi razliite indikatori i granine vrijednosti za razliite djelatnosti

Ovaj komitet definie malo preduzee kao preduzee koje:u industriji zapoljava do 200 radnika,u trgovini ostvaruje prihod od 50.000 funti godinje,u graevinarstvu zapoljava do 50 radnika,u oblasti transporta ima do 5 vozila i slino.

PreduzeeSAD (Ameriki Komitet za privredni razvoj)

Da bi se preduzee smatralo malim trebalo bi da ispuni dva od sledea 4 kriterijuma:vlasnik preduzea samostalno upravlja i rukovodi preduzeemkapital obezbjeuje pojedinac ili manja grupa ljudiradnici i menaderi pripadaju lokalnoj zajedniciprema osnovnim indikatorima veliine (broj zaposlenih, prihod, imovina i sl.) preduzee je manje od drugih preduzea u istoj oblasti.

PreduzeeEVROPSKA UNIJAMikrozapoljavaju do 10 licagodinji prihod je manji od 2 miliona EURvrijednost ukupnih sredstava je manja od 2 miliona EURMalo zapoljavaju od 10 do 50 licagodinji prihod je od 2 do 10 miliona EURvrijednost ukupnih sredstava je od 2 do 10 miliona EURSrednje zapoljavaju od 50 do 250 licagodinji prihod je od 10 do 50 miliona EURvrijednost ukupnih sredstava je od 10 do 43 miliona EURVelikozapoljavaju preko 250 licagodinji prihod je preko 50 miliona EURvrednost ukupnih sredstava je preko 43 miliona EUR

Preduzea u BiHPravna lica razvrstavaju se na mala, srednja i velika, zavisno od pokazatelja utvrenih na dan sastavljanja finansijskih izvjetaja u poslovnoj godini, prema sljedeim kriterijima:

1. visina prihoda, 2. vrijednost imovine, 3. prosjean broj zaposlenih u toku poslovne godine.

PreduzeeBIH

Da bi se preduzee smatralo malim, trebalo bi da ispuni dva od sledea tri kriterijuma:prosjean broj zaposlenih je do 50prosjena vrijednost imovine je do 1 milion KMukupan godinji prihod do 2 miliona KM

PreduzeeBIH

Da bi se preduzee smatralo srednjim, trebalo bi da ispuni dva od sledea tri kriterijuma:prosjean broj zaposlenih je od 50 do 250prosjena vrijednost imovine je od 1 do 4 miliona KMukupan godinji prihod je od 2 do 8 miliona KM

PreduzeeBIH

Da bi se preduzee smatralo velikim, trebalo bi da ispuni dva od sledea tri kriterijuma:prosjean broj zaposlenih je preko 250prosjena vrijednost imovine je preko 4 miliona KMukupan godinji prihod je preko 8 miliona KM

Preduzea u BiHU velika preduzea ubrajaju se i banke, mikro-kreditne organizacije, tedno-kreditne zadruge, drutva za osiguranje, leasing drutva, drutva za upravljanje investicionim fondovima, drutva za upravljanje obaveznim odnosno dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska drutva i druge finansijske organizacije.

PreduzeeMALO PREDUZEE

Znaaj malih preduzea ogleda se u njihovoj ulozi u poveanju zaposlenosti, diversifikovanju privredne strukture, inovativnoj aktivnosti i tehnikom progresu, realizaciji irih drutvenih ciljeva i sl.

PreduzeeSa malim preduzeem obino se povezuje pojam PREDUZETNITVO, zato to se preduzetnike ideje obino realizuje osnivanjem novih preduzeaPreduzetnitvo predstavlja sposobnost da se uoe odreene mogunosti za obavljanje odreene djelatnosti primjenom novih ideja, postupaka i procesa i sposobnost da se okupe ljudi oko te ideje, prikupi kapital i preuzme rizikPreduzetnitvo je uvek vezano za promjenePreduzetnitvo ne treba vezivati samo za novoosnovana preduzeaPreduzetnika ne treba poistovjeivati sa pravnom formom preduzetnika radnja

PreduzeeMALO PREDUZEE DJELATNOST

Prednost malih preduzea dolazi do izraaja u: djelatnostima koje pruaju line usluge (ljekarske, frizerske i sl.) u kojima je neposredan kontakt pruaoca i korisnika usluge veoma znaajandjelatnostima koje imaju ograniene mogunosti plasmana (trina nia) gdje velika preduzea nemaju veliki interesproizvodnja proizvoda koji u izradi zahtijevaju preciznost i stalnu i neposrednu kontroluproizvodnja proizvoda koji u izradi zahtijevaju posebno znanje, zanatsku vjetinu ili umjetniki talenatpojedinana proizvodnja (unikatna) ili u malim serijama

Preduzee MALA PREDUZEA PREDNOSTI

Prednosti malih preduzea su:Fleksibilnost, odnosno sposobnost preduzea da se brzo prilagodi promjenama u okruenjuMala preduzea su znaajan izvor inovacija, to moe biti velika prednost na trituPrednost u upravljanju ljudskim resursima usled manjeg broja radnika i neposrednijeg odnosa vlasnika i zaposlenih, kao i izmeu zaposlenihTime je vei i stepen motivisanosti i radnika i vlasnika, jer se ljudi lake identifikuju sa preduzeemTakoe je i stepen kontrole visok

Preduzee MALA PREDUZEA NEDOSTACI

Nedostaci malih preduzea su:Neefikasnost koja se ispoljava u visokim trokovima proizvodnje po jedinici proizvoda zbog usitnjenosti obima proizvodnje, estih promjena asortimana, malih serija i sl. Rizik kljunih ljudi velika zavisnost ovih preduzea od znanja, sposobnosti i drugih profesionalnih i linih karakteristika jednog ili malog broja kljunih ljudi, odnosno vlasnika i lanova njegovog ueg timaNisu atraktivna za strunjake specijalisteVisoki trini rizici jer svoje poslovanje zasnivaju na jednom ili malom broju proizvodaTekoe u obezbjeivanju finansijskih sredstava

Preduzee SREDNJE PREDUZEERelativnost indikatora veliine oteava jasno razgranienje srednjih preduzea od malih, s jedne strane, i velikih preduzea, s druge strane, tako da srednja preduzea imaju karakteristike i malih i velikih preduzea Najvea razlika izmeu malih i srednjih preduzea je u:organizaciji rada, organizacionoj strukturi i nainu upravljanja.Dok je za mala preduzea karakteristina neformalna organizacija i jednostavna organizaciona struktura, org. struktura u srednjim preduzeima je formalizovana sa vie hijerarhijskih nivoa, sa definisanim radnim mjestima, jasno utvrenim pravilima i procedurama, formalizovan sistem kontrole i slSloeniji problemi tekueg poslovanja i rasta zahtijevaju profesionalno upravljanje srednjim preduzeemGlomaznost preduzea time zahtjeva i delegiranje autoriteta na zaposlene

Preduzee SREDNJE PREDUZEE PREDNOSTI

Prednosti u odnosu na mala preduzeaSrednja preduzea raspolau sa veim kapitalom, ostvaruju vei prihod, ali i ona imaju probleme oko pribavljanja kapitalaProfesionalno upravljanje i specijalizacija Vee trino uee

Prednosti u odnosu na velika preduzea ostvaruju u:Zadovoljavanje specijalizovane tranje Na tritima na kojima fleksibilnost predstavlja konkurentsku prednostSnabdijevanje velikih preduzea neophodnim poluproizvodima

Preduzee SREDNJE PREDUZEE - NEDOSTACI

Problemi finansiranja rasta i razvojaSloenija kontrola, komunikacija, problemi

Preduzee VELIKO PREDUZEE

Veliina znai mogunost da se utie na rezultate, to predstavlja jedno od osnovnih obeleja velikih preduzea

Velika preduzea imaju brojne prednosti koje potiu upravo od njihove veliine (efekati ekonomije veliine)

Ekonomija veliine ispoljava se u pozitivnim efektima, prije svega u smanjenju prosjenih trokova usled veliine preduzea

Ekonomija veliine posledica je brojnih racionalnosti koje nastaju u velikim preduzeima usled korienja opreme velikih kapaciteta, trinih prednosti, efikasnijeg upravljanja, prednosti u obezbjeivanju finansijskih sredstava itd.

PreduzeeEkonomije veliine:Tehnike ekonomijeEfekti uenja i iskustvaEkonomije zalihaUpravljake ekonomijeKomercijalne ekonomije (ekonomije nabavke i prodaje)Finansijske ekonomijeIstraivako-razvojne aktivnosti

PreduzeeEfekat korienja sredstava velikih kapaciteta (tehnika ekonomija)

Nastaje kao posledica neproporcionalnog odnosa izmeu trokova kupovine ili izgradnje sredstava i trokova proizvodnje koji nastaju njihovim korienjem.

Veoma esto efikasnost sredstava zavisi od njihovog kapaciteta dok trokovi nabavke ili izgradnje sredstava zavise od njihove veliine.

Preduzee2. Efekat koristi od uenja

Proizvodnjom vee koliine proizvoda u duem vremenskom periodu akumulira se iskustvo i znanje, to ujedno dovodi do smanjenja prosjenih trokova.

Efekat koristi od uenja izraava se raciom napretka (progresa) koji se izraunava kao odnos prosjenih trokova udvostruene kumulativne koliine proizvoda i prosjenih trokova prije promjene koliine proizvoda.

Racio progresa manji od jedan ukazuje na efekat uenja.

Visina racija progresa razliita je za pojedina preduzea, ali u prosjeku iznosi oko 0,8, to znai da dupliranje kumulativne koliine proizvoda dovodi do smanjenja prosjenih trokova za oko 20 procenata.

Preduzee3. Efekat ekonomije skladitenja

Preduzea dranjem optimalnih zaliha materijala i rezervnih dijelova smanjuju svoje prosjene trokove, a samim tim i doprinose ostvarivanju efekta ekonomije skladitenja.

Poloaj velikih preduzea na nabavnom tritu kao velikih i znaajnih kupaca, doprinosi smanjenju trokova naruivanja zaliha (trokovi pripreme narudbine, trokovi analize i izbora dobavljaa, trokovi obrade, trokovi otpreme, trokovi prihvatanja i kontrole naruene koliine, trokovi evidentiranja i sl.), tako da velika preduzea lake od drugih preduzea mogu optimizirati svoje zalihe, odnosno minimizirati trokove zaliha. Ekonomiji skladitenja doprinosi i efekat velikog broja koji se ogleda u povoljnijem odnosu trokova zaliha rezervih dijelova i broja sredstava za rad.

Preduzee4. Efekat ekonomije upravljanja ili administrativne ekonomije

Ekonomija upravljanja posledica je korienja savremenih metoda i tehnika poslovnog upravljanja, informacione tehnologije i slino

Sa rastom preduzea trokovi upravljanja manje se poveavaju u odnosu na rast preduzea.

Preduzee5. Efekat komercijalne ekonomije

Velika preduzea mogu ostvariti vie cijene svojih proizvoda i nie prosjene trokove korienja kanala distribucije po osnovu svog velikog trinog uea.

Imaju bolju pregovaraku poziciju prilikom nabavke resursa.

Preduzee6. Efekat finansijske ekonomije

Ispoljava se u niim trokovima finansiranja u odnosu na druga preduzea.

Zbog znaajnih sredstava kojim raspolau, diversifikovanog prozvodnog programa, reputacije i sl., kao i injenice da su velika preduzea najee akcionarska drutva, zbog ega kapital mogu obezbjeivati na tritu kaptala, velika preduzea imaju mogunost obezbjeenja sredstava iz razliitih izvora i pod povoljnijim uslovima od drugih preduzea.

Preduzee7. Istrazivako-razvojne aktivnosti

Za razliku od malih preduzea, u kojima inovacije u poslovanju nastaju vie kao rezultat preduzetnikog talenta njihovih osnivaa da uoe poslovne mogunosti kojima drugi ne pridaju znaaj, velika preduzea u svojim istraivako-razvojnim jedinicama ili institutima organizovano pristupaju istraivanju i razvoju.

Razultati tih istraivanja, kao to su novi proizvodi, novi materijali, nove tehnologije, ali i nove tehnike upravljanja, znaajno doprinose odranju i razvoju konkurentske prednosti velikih preduzea.

PreduzeeNEDOSTACI VELIKIH PREDUZECA

Poveanje veliine preduzea preko optimalne veliine dovodi do poveanja prosjenih trokova i ova pojava se naziva disekonomija (neekonomija) veliine.

Sa poveanjem veliine nastaju problemi kontrole i koordinacije u samom preduzeu koji se izraavaju samom mogunou kontrole podreenih radnika od strane odgovornog lica tj. menadera.

Optimalna veliina preduzea zavisi od tehnolokih faktora (tipa proizvodnje) trita (veliine trita i tranje za proizvodima)

PreduzeeNASTANAK VELIKIH PREDUZEA

Velika preduzea mogu nastati: Internim rastom (poveanjem obima i irenjem aktivnosti) - ostavaruje se razvojem sopstvenih kapaciteta preduzea, kao to je npr. investiranje u izradnju nove fabrike, ili razvojem proizvoda preduzeaEksternim rastom (fuzijom dva ili vie preduzea) Moe se ostvariti spajanjem ili pripajanjem preduzea u zavisnosti od pravnog subjektiviteta.spajanje ili pripajanje moe biti dobrovoljno (merder), ili protivno (preuzimanje).

PreduzeeInterni i eksterni rast mogu biti:

Horizontalni (u okviru postojee djelatnosti)

Vertikalni (ukljuivanje preduzea u vie ili nie faze proizvodno-prometnog procesa)

Konglomeratski rast (irenje djelatnosti preduzea na djelatnosti koje nisu ni horizontalno ni vertikalno povezane)

PreduzeeVelika preduzea mogu nastati i finansijskim povezivanjem vie pravno samostalnih preduzea

Najznaajniji oblici preduzea koja tako nastaju su holding ist holdingmjeovit holdingkoncern

PreduzeeHOLDING

Holding predstavlja oblik privrednog drutva ija je osnovna karakteristika da kontrolie jedno ili vie drutava na osnovu uea u njihovom kapitalu

U tom sluaju razlikujemo vladajue drutvo i zavisno drutvo

Holding ija je osnovna djelatnost kontrola zavisnih drutava naziva se ist holding

Samu kontrolu holding obavlja posjedovanjem hartija od vrijednosti zavisnog preduzea

Ukoliko se holding pored kontrole zavisnih preduzea bavi i nekom drugom djelatnou onda govorimo o mjeovitom holdingu

PreduzeeSticanje uea u kapitalu jednog drutva u mjeri koja holdingu omoguava kontrolu nad njim moe se ostvariti na dva naina:ustupanjem imovine drutva holdingu (drutvo ustupa holdingu cijelu ili dio imovine (kapital, udio, akcije) u zamjenu za sticanje lanskih prava uea u dobiti holding drutva) ili investiranjem holdinga u nova drutva (vladajue drutvo investira sopstveni kapital u osnivanje novih drutava ili sticanje uea u kapitalu postojeih drutava), to se moe ostvariti na tri naina:Sistem radijalnog ueaSistem piramidalnog ueaSistem uzajamnog (cirkularnog) uea

PreduzeeSistem radijalnog uea (afilijacija) nastaje investiranjem u filijale koje nisu meusobno vezane ueem u kapitalu. Ovaj nain nastanka holdinga karakteristian je za mjeovite holdinge ili koncerne, odnosno vladajue drutvo povezano u proizvodno-prometnom lancu sa zavisnim drutvima.

Sistem piramidalnog uea - Po ovom sistemu holding nastaje tako to vladajue drutvo direktno uestvuje u kapitalu jednog ili vie drutava filijale, drutva keri, a ova drutva svojim kapitalom kontroliu druga drutva podfilijale, drutva unuke. Na ovaj nain vladajue drutvo sa relativno malim kapitalom moe kontrolisati itav niz drutava, poto se njegov finansijski napor decentralizuje na veliki broj drutava.

Sistem uzajamnog (cirkularnog) uea - Po ovom sistemu, da bi vladajue drutvo kontrolisalo sve filijale nije neophodno da uestvuje u kapitalu svake od njih. Dovoljno je da ueem u kapitalu kontrolie jednu filijalu, a preko nje moe kontrolisati drugu filijalu u ijem kapitalu prva filijala ima veinsko uee.

PreduzeePrednosti holdinga su:jeftiniji i jednostavniji od fuzije ili kupovine imovine preduzeazadrava se ime i reputacija zavisnih preduzea

Nedostaci su: sloeni odnosi koji smanjuju efikasnostvei porez

PreduzeeKONCERN

Koncern predstavlja oblik povezivanja preduzea koje se ostvaruje jedinstvenom upravom.

Preduzea pod zajednikom upravom zajedno obrazuju koncern preduzee, a lanice su koncern preduzea.

Preduzee Koncern moe nastati pribavljanjem uea od strane jednog drutva u kapitalu drugih drutava ime to drutvo (vladajue drutvo) stie pravo kontrole nad njima (zavisna drutva). Vladajue drutvo pored iste kontrolne funkcije obavlja neku industrijsku ili trgovaku djelatnost zbog ega je ova vrsta koncerna, koja se naziva faktiki koncern, identina mjeovitom holdingu.

Osim toga, koncern moe nastati inkorporiranjem (ukljuivanjem) jednog drutva u drugo (ist tip koncerna). Inkorporirano drutvo zadrava pravni subjektivitet, a glavno (vladajue) drutvo stie neogranieno pravo upravljanja inkorporiranim drutvom.

Koncern moe nastati na osnovu ugovora (ugovorni koncern). Ugovorom se jedno drutvo moe potiniti upravi drugog drutva (ugovor o vladanju ili dominaciji) ili se ugovorom drutva koja nisu zavisna jedna od drugog mogu staviti pod jedinstvenu upravu.

KOMPARACIJA PREDUZEA PO VELIINIMALO PREDUZEEneposredan kontaktprilagoenost specif. zahtjevima zadovoljenje ueg segmentapojedinana/maloserijska pr.visoka fleksibilnostvisoka motivisanost

VELIKO PREDUZEEekonomija veliineefekat koristi od uenjaekonomija skladitenjaekonomija upravljanjakomercijalna ekonomija finansijska ekonomijaefekat IR aktivnostiSREDNJE PREDUZEEformalizovana org. strukturasloeniji problemiprofesionalno upravljanjedelegiranje autoritetavei iznos kapitala i vei prihodlake pribavljanje kapitalazadovoljenje specijalizovane tranjefleksibilnija od VPefekti ekonomije obima kroz snabdijevanje VP poluproizvodimaveza izmeu MP i VP

KOMPARACIJA PREDUZEA PO VELIINI- NEDOSTACI -MALO PREDUZEEmanja efikasnost od VPzavisnost od osobina vlasnikanema specijalizacijevisok trini rizikproblem pribavljanja fin. sredstava

VELIKO PREDUZEEniska fleksibilnostdisekonomija veliineotuenost zaposlenihproblemi u koordinacijiSREDNJE PREDUZEEnedostatak kapitalazavisnost od VPproblemi u upravljanjusloeniji problemi