30динарашаБац, 28. април 2011. Година V Број 175

УУссккрршшњњии ттууррнниирр ууммааллоомм ффууддббааллуу ууггооррњњоојј вврраањњссккоојј

Стр. 4

изгрАДњА ПУтевА У шАбАчкОм крАјУ

ккоорраакк оодд ссееддаамм ммииљљаа

Стр. 3

Стр. 5

ббаајјккаа уу ббаајјцции

Стр. 5

ии јјаајјаа ссее ммооггуу ллооввииттии

екСклУзивнО

ПОтПиСивАње ПрОтОкОлА О изгрАДњи бАзенА

ООддрржжаанн ДДррууггии „„ААккооррддииоонн ффеесстт““ Стр. 4-5

Рок маратону знакуКелта

Стр. 8

Уз Празник рада

Ударниципразнихфраза

Стр. 8

Виши суд у шапцу је дана21.04.2011. године донео реше-ње којим је утврдио да су ис-пуњене претпоставке за из-ручење Вучуревић Божидараиз Требиња, и то републициХрватској, као и Босни и Хер-цеговини.

република Хрватска је наконлишења слободе Вучуревић Бо-жидара, по расписаној међуна-родној потерици, поднела мол-бу за изручење због основанесумње да је именовани извршиокривична дела ратни злочинпротив цивилног становништваи уништавање културних и по-вијесних споменика.

против истог лица молбуза изручење је поднела и Босна

и Херцеговина, због основанесумње да је извршио кривичнадела злочин против човјечностии повреда закона и обичаја рата.

поступајући по поднетиммолбама за изручење обе држа-ве, Виши суд у шапцу је ут-врдио да наведена кривичнадела представљају кривичнадела и по закону републикеСрбије, да за ова кривичнадела није вођен поступак предсудовима републике Србије и дау односу на иста није наступи-ла застарелост кривичног го-њења, као и то да ВучуревићБожидар није држављанин ре-публике Србије, да кривичнадела нису извршена на терито-рији републике Србије и да имадовољно доказа за постојање ос-новане сумње да је учинио на-ведена кривична дела, односнода су испуњене све претпо-ставке за изручење које су про-писане Европском конвенцијомо екстрадицији, као и Законом омеђународној правној помоћи укривичним стварима, а да се ис-

пуњеност претпоставки односина захтеве и републике Хрват-ске и Босне и Херцеговине.

против Вучуревић Божида-ра је такође донето и решење опродужењу притвора, који можетрајати до извршења одлуке оизручењу, будући да се ради олицу које је лишено слободе наоснову расписане међународнепотернице, а чије би пуштање наслободу могло ометати поступакодлучивања или спровођењаизвршења.

против наведених одлукаВучуревић Божидар, његовибраниоци и јавни тужилац имајуправо жалбе о којима одлучујеапелациони суд у Београду.

одлука о евентуалном из-ручењу именованог, која биобухватала како одлуку о доз-вољености изручења, тако и од-луку о томе којој од држава којесу поднеле молбу за изручење ћебити извршено изручење до-носи министар правде

ЈАСНА КОВАЧЕВИЋ, В.Ф.ПРЕДСЕДНИКА СУДА

Тај Малетић набављао све исвашта, баш на ангро! У својој,додуше неуспелој кампањи зареизбор на директорско местоунапред је онако широке рукенаручивао и плаћао лекове, реа-генсе и санитетски материјал.истине ради, треба рећи да оовим пословним подухватимаУправни одбор Болнице нијеимао појма, већ је Малетић на-ступао сам, као овлашћено лице!

једне среде, 6.04. у Болницује стигла велика количина реа-генаса за дијализу од 3.000. ли-тара. прво питање које се по-ставља је како је могуће да јестигла тако велика количина ико је наручио, а тим пре ако сезна да је годишњи уговор са Fre-senius Medical Care Srbija исте-као још у марту.. дакле, све јемогуће када је бивши директорМалетић у питању. У нефор-малном разговору са председ-ником Управног одбора Болни-це госп. Вујковићем, сазнао самда су све набавке које је Мале-тић завршавао суспендоване истављене ван снаге и да ће одсада по новом контролу врши-ти како Управни одбор, тако ирЗЗо. Госп. Вујковић ми је та-кође рекао да не жели јавно дакоментарише пословање бив-шег директора јер је доста тогарадио на своју руку, али да сенада да ће истражни органиствари истерати на чистац. по-штено с његове стране.

но, јавност жели да зна штаје полиција тражила и претра-живала три дана у општој Бол-ници шабац, шта је открила идо којих је сазнања дошла? Та-кође, поштено је рећи поре-ским обвезницима да су Мале-тић и његови сатрапи крали,али је исто тако поштено да секаже, ако су таква сазнања, да јеМалетић чист као суза радос-ница, па да се због лажи и кле-вете ухапсим нпр. ја! Верујтеми, неће ми бити ни мало жаоако се то деси, нити ћу се бунитии жалити ни на један дан за-твора.

досадан сам јер хоћу збогјавности да истерам ствари начистац... дакле, или сам будала

која је дигла велику и беспо-требну фрку на сиротог Мале-тића, или је пак у питању исти-на као плод вишемесечногистраживачког новинарства.Спреман сам да због ове причежртвујем целу своју каријеру,посао и јавно деловање којемора бити базирано на повере-њу читалаца и гледалаца.

п.С. Такође желим да знам,колико је тачно Малетић, и накоји начин примио радника устални радни однос у послед-њих шест месеци... Ето!

2 www. podrinske.com 28. април 2011.зАбелешке

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

лични СтАв: ХАнибАл кОвАч

Поводом текста из

прошлог броја

„Подринских“, „Прозор

не смије пасти“, од

Оливере Ненадовић, из

Масарикове улице бр.

87, стигло нам је писмо у

форми молбе које ми

сада у целости

објављујемо:Молим вас да ми помогнете

у мом случају. ради се о про-блему зазиђивању прозора којије једини извор светлости у тојпросторији.

ја сам тужена од стране јелеМијаиловић Богдановић којатражи да ја зазидам тај прозор,међутим кућа је стара више од100 година и тада није постојаоплан. Ми смо кућу купили 1969.год. Са постојећим прозором,што је утврдила општинскауправа - одељење за комуналностамбене послове.

поседујем записник коми-сије која је утврдила на лицу ме-ста да је дотрајали прозор по-систих габарита. позивани сусведоци чак и син власникакуће од кога смо купили дотич-ни објекат.

од 2004. почињу моје мукеда докажем да је прозор по-

стојао кад смо купили дотичниобјекат. Саслушавани смо свиали ништа не вреди она и даљетражи да се прозор зазида, а минемамо где на другу страну дага отворимо. За све ово постојидокумент и инспекцијска ко-мисија. С обзиром да сам јапензионер од 66. год. и да ми јемуж у међувремену умро одинфаркта, што је и овај случајдопринео, осећам се немоћна јердотична тужитељка је бившапредседница Суда у шапцу којасада није изабрана. Сматрам даона користи своју моћ и онемо-гућава ме сваке заштите. Кодсваког адвоката код којих сам сеобратила добила сам одговор:немојте, молим вас, нећемо даимамо проблеме са њом.

обратила сам се обуцмануграда шапца, са свим докумен-тима који се налазе и код њега.Тако од шапца до Ваљева истигло је и до Врховног Суда уБеограду од кога сам добилапресуду да ми се зазида прозор.ништа од мојих доказа нијеузето у обзир већ је све верова-но њој. ја вас молим да ми по-могнете за ово што сам навела.имам писмене доказе које ваммогу послати.

Оливера Ненадовић

Причао срПским комшијским наравима наравима и уклетом Прозору се наставља

Молба за помоћ

Малетићеве„набавке“

ВиШи СУд У ШаПЦУ

Саопштење за јавност

Позив избеглицамаКомесаријат за избеглице републике Србије подсећа да се

анкета о положају и потребама бивших носилаца станарскогправа из Хрватске који бораве у Србији завршава 6. маја. по-даци су неопходни ради формирања листе приоритета која ћебити презентована на донаторској конференцији. Заинтересо-вани могу да се јаве поверенику за избеглице у просторијамаГрадске управе Града шапца.

након рушења старе школске зграде двориште матичне шко-ле “доситеј обрадовић“ показало се у пуној величини, али је биловидно да недостају украсне биљке. према регионалном путу неманикакве ограде а већ с јесени очекује се да почне изградња са-времене фискултурне дворане. изузетну помоћ у улепшавањушколског дворишта пружио је Милан Топаловић, власник расад-ника у липолисту. поред украсних зимзелених биљака он је даои нацрт за њихову садњу. У копању и расађивању украсног зеле-нила учествовали су ученици и наставници ове школе.

Донаторство за волујачку школу

Зеленило за лепоту и одмор

За протеклих пет година ушабачком крају асфалтирано јевише путева него у читавомпослератном периоду. Тако је ас-фалтирано 70 километара ло-калних путева и чак 170 кило-метара некатегорисаних путева.посебно значајно што су у фи-нансирању учествовали и меш-тани са трећином потребнихсредстава док је две трећинеобезбеђено из градског буџета.директор дирекције за путевеМиле Филиуповић подсећа да језа километар пута ширине триметра потребно три милионадинара, и то за некатагорисанепутеве, док је асфалтирање дру-гих категорија скупље. иначе,дирекција се брине за укупно670 километара путева на под-ручју Града шапца. Филипо-вић је на конференцији за но-винаре предочио и оводишњеинвестиције у путеве. посебноместо има завршетак поцерскемагистрале и пут од Скакала доМилошевца у дужини од 3,7километара. Читав овај крајимаће повезану путну мрежу, ане као што је то било раније, да

и аутобуси у селима Горње по-церине окрећу као да су на

крају света. асфалтирано јеукупно 10 километара ове ма-гистрале а вредност је сто ми-лиона динара. радиће се и пу-теви, углавном су то земљанирадови, Букор према СипуљиС,Криваја –пут за Крупањ, Сино-шевић-Заблаће, липолист-пет-ковица, а асфалтираће се и деопута Слепчевић-дубље у ду-жини 1,4 километра. Завршићесе и обилазница око дреновца,а вредност радова је 30 милио-на динара. Коначно се очекује и

завршетак пута Мрђеновац-ора-шац, после разрешења некихправних заврзлама. Тако ће заасфалтирање 27 километара пу-тева бити утрошено 177 ми-лиона динара, од чега 155 ми-лиона из градског буџета док је22 милиона динара предвиђеноиз нип-а.

Веома значајно је и измеш-тање теретног саобраћаја саподручја града и преусмерава-ње на северозападну транс-верзалу. Биће уређен регионал-

ни пут од поцерског причино-вића, затим улица јанка Стојиће-вића и део код аутобуске ста-нице, где ће поред коловозабити урађени ивичњаци и пар-кинг. Такође асфалтираће седеоница од јеврејске улице до„М-пласта“ и Улица јанка Ве-селиновића, деоница код кван-ташке пијаце и кружног ток, од-носно Улице краља Милана иМачванска према Табановићу.То је деоница од 6,1 километа-ра вредна 60 милиона динара, аполивину средстава обезбедићејп путеви Србије. јп путевиСрбије уложиће 30 милиона ди-нара у асфалтирање деоницеод моста до прве „Зоркине“ ка-пије, затим 26 милиона динараза кружни ток код јеленче као идео обилазног пута од јевре-мовца до новог гробља.

до краја маја очекује се за-вршетак крпљења ударних рупа.Филиповић подсећа да је ранијекрпљење ударних рупа рађеноједном годишње док се то садаобавља у пролеће и јесен. Ме-ђутим, проблем је што по стан-дардима на сваких 10 годинатреба да се асфалтом пресвлачелокални путеви а сваких пет го-дина регионални и магистрални.очигледно да недостају сред-ства да се то испоштује. Знатновише пажње поклања се и ску-пљању отпадака поред путевакао и кошењу траве и шибља.

Током четири месеца биће ан-гажовано десет радника који ћеприкупљати отпадни материјалпоред путева. Д.Е.

328. април 2011. www. podrinske.comшАбАц

грАД шАбАц

ррААДДнниимм љљУУДДииммАА ии ггррААђђААннииммАА

ччееССттииттААммОО

1. мај1. мајммеђУнАрОДниеђУнАрОДни ПрАзникПрАзник рАДАрАДА

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај1. мајММееђђууннааррооддннии ппррааззнниикк ррааддаа

ДирекцијА зА ПУтевегрАДА шАПцА

изграДња Путева у шабачком крају

Градоначелник МилошМилошевић указао је да се занајзначајнију инвестицију-изградњу аутопута рума-шабац очекује новац одпродаје Телекома. Бивша ми-нистарка за нип, а садашњапотпредседница ВладеСрбије Верица Калановић,као и надлежни министарМилутин Мркоњић вишепута су обећавали реализа-цију изградње овог пута. Сановим мостом на Сави то биизнело око 80 до 100 ми-лиона евра.

Корак од седам миља

4 www. podrinske.com 28. април 2011.ДрУштвО

У сусрет празницима и про-лећном распусту, на терену Фуд-балског клуба „Милош поце-рац“, у оквиру основне школе„Стојан новаковић“ у ГорњојВрањској, 19. априла, одржан је

Ускршњи турнир у малом фуд-балу. Учествовало је седам еки-па, од петог до осмог разреда -три из Горње Врањске, екипеВолујца, Криваје, летњиковца иматичне школе „Стојан нова-ковић“.

од самог старта турнирабило је веома занимљиво и уз-будљиво. две екипе домаћеВрањске изгубиле су још упрвом колу, а Волујац, победомпротив треће домаће екипе, одчак 9:0, показао се као фаворит.Финална утакмица донела јенадигравање екипа Волујца илетњиковца (ош „Стојан но-ваковић“). после, не много за-нимљивог првог полувремена,одлука је пала у другом; екипаВолујца је савладала летњи-ковчане и однела победу са 3:0.Треће место на турниру припа-ло је тиму Горња Врањска, којије, након велике борбе, са 1:0,био бољи од Криваје.

победнику турнира, екипиВолујца пехар је уручила, коор-динатор издвојеног оделењашколе Горња Врањска, Светла-

на Стојићевић. пехар за најбо-љег стрелца, са шест погодака,освојио је Филип Урошевић,такође из победничке екипеВолујац. Свим учесницима, засећање на лепо дружење и так-

мичење, уручене су дипломе.додајмо, организатори турнирау Горњој Врањској били су про-фесор физичког васпитања Ми-лан прокић и професор верскенаставе игор Бошковић. Ц.Љ.

ускршњи турнир у малом фуДбалу угорњој врањској

Поцерци надмоћни

друго међународно так-мичење хармоникаша „акор-дион фест“, у шабачкој Музич-кој школи окупило је четрдесе-так учесника; уз домаћине при-стигли су и из Београда, новогСада, лознице, панчева, Сме-дерева, Смедеревске паланке,Бијељине и Брчког.

-имамо осам категорија, акао новина ове године су ка-мерни ансамбли, као један одвидова најлепшег музицирања.Свима заједничка је љубав пре-ма хармоници, жеља за надме-тањем и одмеравањем снага сасвојим другарима, као и радостзбог дружења и стицања новихпријатељстава. нама као орга-низаторима, жеља је да то будефестивал свих нас и да га свихармоникаши прихвате као свој.Мислим да ће бити разлога, да,и као школа, и као град, будемопоносни на овај фестивал –каже у име организационог од-бора, директорка такмичења

Тања радовановић.Такмичење је имало и еми-

нентни жири, чији је председникбио Војин Васовић из Кра-

гујевца, а чланови БратиславМанасијевић из Брчког, МиодрагКрстић из Београда, нада Вјеш-тица из новог Сада и Славишаперић из Бијељине.

лауреат такмичења (најбољауједно у својој другој катего-рији) је шапчанка Марина јоки-чић, из Музичке школе „Ми-хаило Вукдраговић“, у класиТање радовановић. освојила јесвирајући дакенову „Кукави-цу“, дечју свиту бр. 1 Золо-тарјова и Скарлатијеву „арију“.У преткатегорји најбољи је биоМилош Зеленовић из Бијељине,у првој – анђела николић, изшапца, трећој – Влада Топало-

вић, такође из шапца; у четвртојкатегорији победник је Београ-ђанин Стефан адамовић, а у пе-тој Марко панић, ученик ша-бачке Средње музичке школе. Укатегорији камерних ансамбала,победио је састав „Сореле“ изшапца, у коме су сестре Тијанаи Тамара лацковић.

професорка Тања жели даистакне и успешне наступеданила николића, Милошапавловића, Ђорђа Гаврило-вића, Бојана Топаловића (свису освојили прве награде),александре Миоковић, иванеГлигорић, Тијане лацковић иалександра Максимовића(припале су им друге награде).али, и своје колеге у одескухармонике: Горана Михаило-вића, Војина лазића, КатјуМилошевић, александра пу-повца, Младена Каличанина,душана лукића. Каже да ша-бац, као велики центар, изу-зетно квалитетних хармони-каша, треба да буде центар и у

ширим оквирима, а да су про-фесори ти који ће радити наомасовљењу такмичења. јер,„само кроз ту масовност, ре-ално се одмере музичке сна-ге“. Жеље су и да се следећихгодина доведу најеминентнијипрофесори хармонике из Ук-рајине, русије и немачке, алисве зависи од средстава:„Срећни смо што имамо најбо-ље услове за рад у Србији, иискрено се трудимо, да их са

оДржан Други „акорДион фест“

Лауреат такмичења Шапчанка Марина Јокичић

У оквиру другог међународног такмичења младих хар-моникаша, под покровитељством Града шапца, у организацијиМузичке школе, у шабачком позоришту, одржан је концерт ор-кестра хармоника академског културно-уметничког друштва„Соња Маринковић“ из новог Сада.

Кроз шест деценија дуг рад доказао се као састав великихмузичких могућности и високих уметничких домета. оркестарна свом репертоару има дела различитих раздобља и стилова,као и савремена оригинална дела писана за хармонику.

- имамо веома дугу традицију тако да су кроз овај орке-стар прошле на стотине младих музичара који се данас или бавемузиком или неким другим професијама. У оркестру свирајуученици Музичке школе „исидор Бајић“, њихови професори,љубитељи музике. Хармонику представљамо у једном сасвимновом светлу него што смо навикли да је слушамо и гледамо.Скоро сваке године смо на неком међународном такмичењу, аливолимо да се представимо и домаћој публици, и са поносом сви-рамо у шапцу, на овако значајној манифестацији – рекао је ди-ригент Горан пенић.

да ли је подсећање по-требно?

један наставник, а пси-холог, рекао је:

„ дошао сам до закључкакоји ме је уплашио, да сам јаодлучујући елемент у учио-ници. Мој лични приступствара климу. Моје дневнорасположење ствара време.

Као наставник, ја посе-дујем огромну моћ да учинимдечији живот јадним или ра-досним. Могу бити алат затортуру или инструмент ин-спирације. Могу понизитиили расположити, повредитиили излечити. Могу проду-бити проблеме или од дететадобити оно најбоље и најлеп-ше што има“.

лАУреАт

528. април 2011. www. podrinske.comДрУштвО

Уз акцију волонтера основ-не школе „ната јеличић“, про-шлог четвртка, дивна слика уновом шабачком вртићу „Бајка“на Триангли. основци, који суакцијом прикупљали поклонеза малишане, дошли су са ку-тијама играчака. Званично би серекло - циљ ове активности,стварање могућности за со-цијални активизам деце, у по-тпуности је испуњен, а слика,

виђена током посете ученикавртићу, још је упечатљивија.Свратили су гости, како и до-ликује у сваку групу, прокрста-рили прелепим здањем, заједносу са малишанима и васпи-тачицама и заиграли и запевали.осмеси нису скидани са лица.једнима је било лепо вратити сеу бајковити свет одрастања, амалишани воле госте и посебноиграчке...

драгана Кузмановић нам от-крива ко су гости вртића: „У на-тиној школи основана је групаволонтера. наше акције су пресвега хуманитарне, у њима уче-ствују одлични ђаци, помажемоученицима којима нешто сла-бије иде да то науче...“ Милицајовичић, говори како је успеш-но текла акција прикупљањаиграчака. Чули су да је вртићнов, али да нема довољно иг-рачака. Са учитељицом радом ибиблиотекарком Миром, поста-вили су плакат у школи: „Свакоје донео у школу неку играчку,сад смо то донели овде, и башсмо задовољни“. Задовољствоне крије ни јована палинкаш:„Много смо задовољни. донелисмо много пакетића са играчка-ма за ову децу, и желимо да селепо играју“... и већ смишљајушта би могла бити нова акција.

-лепо је радити са овом де-цом. дивно. одушевљена самуопште. Сама акција је дивна,онда, они су тако заинтересо-вани да се одазову и укључе,јако сам задовољна развојем

хуманитарних особина код њих,а ово је узраст пети, шести раз-ред, имали смо и седмака – по-носна на своје волонтере кажерадмила Стојићевић.

Границе и разлике не по-стоје, јер кад се нешто с љу-бављу ради, зачас се зближе

гости и домаћини. а управо упредшколској установи посетушколараца сматрају изузетно

важном за упознавање и међу-собно зближавање деце.

-предшколска установа је

до сада имала јако пуно дона-тора, али је ово први пут да судеца из школе сакупила играч-ке за наше малишане, и то је јед-на велика радост за нашу децу– каже директорка Марица Ву-летић.

Гости из ош „ната јели-

чић“ дали су пример за узор. УВртићу „Бајка“ наишли су насјајан пријем, па су и себи, како

рекоше, улепшали празнике. ивећ смишљају нове акције.

Ц.Љ.

уз акцију ученика ош „ната јеличић“

Манифестацијом под нази-вом „лов на ускршња јаја“, уче-ници шабачке основне школе„ната јеличић“ прошлог чет-вртка, у великом парку, обеле-жили су велики празник. послепрошлогодишње продајне из-ложбе слаткиша, за ову годинуактив учитеља трећег разреда,био је још креативнији, а да бибило још занимљивије и ма-совније (акција није билаограничена само на децу „на-тине“ школе“), пространије ивидније, место догађања био јевелики градски парк.

-Трудимо се сваке годинеда Ускрс обележимо на посебанначин. овога пута смо се од-лучили за велики парк, јер је томесто где најчешће изводимо идео наставе кад је лепо време.просто смо желели да ускршњурадост поделимо са свим нашимсуграђанима који ће нам битигости – истакла је учитељица

Љиљана јовановић, неко ко је(са колегама из актива учитељатрећег разреда) иницијатор ле-пих и деци занимљивих начинада се масовно укључе у обеле-жавање празника.

Уз лепо време, орило се ве-ликим парком. Тачно у поднеширом парка сакривена су јаја,која су потом деца, али и роди-тељи, тражили; било је и ноше-ња јаја у кашики, играо се фуд-бал, младе гимнастичарке супоказале своје умеће, маме суприредиле занимљиво надме-тање у одбојци... Било је и по-клончића за најмлађе, попут,качкета и слаткиша (а и то суприпремили ученици са својимучитељима, и родитељима)...лепо и осмишљено дружење, а,уз виђено, сигурни смо да се већразмишља како све обрадовати,и изненадити, идуће године,новом ускршњом манифеста-цијом. Ц.Љ.

Лауреат такмичења Шапчанка Марина Јокичић

У основној школи „натајеличић“ врло успешно радиХуманистичка секција. освом раду, као позив новимчлановима, записаше: „Уче-ници волонтери могу битисви заинтересовани учени-ци, сви они који у себи пре-познају волонтера, сви оникоји желе и осећају да могунесебично себе да пруже ипомогну оном коме је та по-моћ потребна, не тражећиништа за узврат осим што ћеизаћи из школе са искренимосмехом и испуњенимсрцем“.

Бајка у Бајци

међУ нАјмлАђимА У „бАјци“ – јОвАнА и вАњА

ош „ната јеличић“ ПовоДом ускрса

И јаја се могу ловити

нашом децом, на најбољи на-чин искористимо“.

а професорка Тања, већ(неће други замерити), са својомљубимицом Марином, планирадаље – међународно такмичењеу Бијељини је крајем маја (ту јежири из Украјине, русије и ау-стрије), окупљање хармоникашау охриду је у јуну, „Кастел Фи-дардо“ у италији је у октобру...на предлог једног од најеми-нентнијих професора у Србији,Војина Васовића, Тијана лац-ковић је пријављена за Светскикуп у Кини... одласци зависе одсредстава... За лауреата, Мари-ну јокичић, са осмехом каже даје раскошни бисер, али и додаједа је то „музички бисер затворену овим просторима“, „Управозбог недостатка средстава“. итужна је што је Марина безхармонике, прерасла ју је...

Ц.Љ. “СОреле”

јП вОДОвОД шАбАц

јП ПАркинг шАбАц

тУриСтичкА ОргАнизАцијА

шАПцА

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај1. мајммееђђУУннААррООДДннии ППррААззнниикк ррААДДАА

радним људима и грађанима

честитамо

1. мајМеђународни празник рада

радним људима и грађанима

честитамо

1. мајМеђународни празник рада

DDAAVVIIDDOOVVIIĆĆ&&CCOOMMPPAANNYYДемОкрАтСкАСтрАнкАшАбАц

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај1. мајммееђђУУннААррООДДннии ППррААззнниикк ррААДДАА

ррААДДнниимм љљУУДДииммАА ии ггррААђђААннииммАА

ччееССттииттААммОО

1. мај1. мајммееђђУУннААррООДДннии ППррААззнниикк ррААДДАА

јААввннОО ППррееДДУУззеећћее ззАА УУППррААввљљеењњее ггррААђђееввииннССккиимм ззееммљљиишшттеемм

радним људима и грађанима

честитамо

1. мајммееђђУУннААррООДДннии ППррААззнниикк ррААДДАА

� www. podrinske.com 28. април 2011.ДрУштвО

У суботу 30. априла у ша-бачком позоришту биће изведенмјузикл „La Vie Boheme” ака-демије уметности у новом Саду.У адаптацији текста и музикеЏонатана ларсона, улоге тума-че студенти друге и четврте го-дине. режију потписује лукаМиховиловић, адаптацију текс-та - сви учесници, а кореогра-фију јелена алемпијевић и на-таша Вранешевић. извођењепредставе је у оквиру 2nd Cross-roads Music & Art Festivala & 7.Šabac Fashion Day. почетак у 20часова.

прича прати годину дана уживотима групе младих људикоји покушавају да преживе и

стварају нешто у шта верују усвету који сматра да је „боемијамртва“, а да су сви они деодруштва који треба уништитиили натерати да се уклопи у„нормалне“, „напредне“ и „еко-номски профитабилне“ токове.„La Vie Boheme“ оставља мо-гућност избора - хоћемо ли оду-стати, постати део безличне,роботизоване сиве масе узоправдање да „само треба пре-живети, па како год“, или ћемоипак бити довољно јаки да по-тражимо оно разиграно, сло-бодно, креативно и свемоћнодете у себи и пустити га да сеигра, да само размишља и да по-лети и „преко Месеца“.

мјузикл коначно у шаПцу

О пријатељству и вериУскршњи рок маратон, већ

традиционални музички фе-стивал, који се одржава у баш-ти Културног центра шапца, иове године је привукао великиброј посетилаца. Уз шабачкилетњи фестивал (шлФ), који јевећ постао један од брендова на-шег града, рок маратон заузимаместо весника богатог музичкогпролећа и лета у шапцу. ова ма-нифестација, шлФ, Џез и блузфестивал, фестивали у Музич-кој школи „Михајло Вукдраго-вић“, уз целогодишњи Cross-roads music & art festival, враћајушабац на музичку мапу Србије,и дају свој допринос ревтали-зацији и унапређењу музичкесцене код нас, али и промоцијимладих музичара, који често немогу да дођу до изражаја, и недобија пажњу јавности какву за-служују.

Главни део Маратона, у баш-ти Културног центра, почео је усуботу, 23. априла, наступимагрупа: „Black Jack“, „Забрана“,„Бол мозга“, „Message of de-struction“, „Convoy“, „Default“,

„Siempre peligroso“, „добропоље“, i „Abroads experments“,док је суботњи програм фина-лизирао наступ тренутнонајбројније групе на домаћојсцени „Земља грува“.

Завршни дан овогодишњегфестивала, обележен је насту-пима група: „Speculum”, “Re-gret”, “Orl, Encore”, “Inspirium”,“Скепса”, “Sick soul”, “Eleven”,“Midgard”, док је, како и доли-кује, част да манифестацију за-твори, добило, свакако, највећеиме фестивала, београдски бенд„Ortodox Celts“.

након сјајног наступа шлФ- у 2008. године, који им је ујед-но био и први у нашем граду,Ortodox celts – и су још једномодлично забавили своју вернупублику у шапцу.

Бенд „Ortodox celts“ одавно

је постао синоним за ирску му-зику у Србији. од свог на-стајања 1992. и албума 1994. го-дине, они су постепено градилисвоје име, које је постало по-знато у целој земљи, али и окру-жењу. Са сваким од 4 цд – а, по-пуларност им је расла, али све

до 2008. године, нису гостовалиу шапцу. ипак, наступ на лет-њем фестивалу, и пуна Тврђавана плажи Стари град били су по-казатељ њихове велике попу-ларности код чивијаша.

још свежег сећања на пре-тходни наступ, посетиоци суса нестрпљењем очекивали новопојављивање на бини „право-славних келта“. Тактови вио-лине и келтски ритам, пола сатапре поноћи, повели су све при-сутне на музичко путовање доСевера старог континента, ир-ског острва, до земље светаца иучењака, покушавајући да, бару машти, сви присутни осетедух и атмосферу прелепе, и по-мало мистичне земље, као штоје република ирска. иако сутекстови на енглеском језику, тони мало није сметало љубите-љима бенда, који су потпуно ис-пунили башту Културног цент-

ра, да уживају, свако на свој на-чин, певајући заједно са фронт-меном групе ацом петрови-ћем.

познати, далеки пут до даб-лина, преко каменитих стаза,брда и зелених пољана, на

којима ће порасти зелене руже,прелазили су млади,млађи, алии они нешто старији, наздрав-љајући уз песму. Зелене мајицеса детелинама, заставама ирске,уз, наравно, неизоставне чашепива, сачињавали су каракте-ристичан декор, који прати на-ступе Ortodox Celts – a.

нису сви фанови били уКултурном центру. Много људисе могло видети и пред улазомкако у Главној улици нашег гра-да слушају наступ бенда, крећу-ћи се у ритму музике која је до-пирала из баште, комплети-рајући слику упечатљивог на-ступа групе из Београда.

на први наступ Celts – a,шабац је чекао 16 година, надруги нешто више од 2, надамосе да ћемо на следеће „вече ир-ске музике“ чекати још мање, ида ће бенд моћи поново да раз-гали задовољне слушаоце,оправда похвале изречене нањихов рачун, али и поправиутисак код оних који су мождаочекивали више.

Током 2 дана наступа баштаКултурног центра је била углав-ном добро испуњена. о цениулазнице се увек може рас-прављати, те је незахвално де-финисати их ни као приступач-ну или неприступачну, узи-мајућу у обзир да је то ставарличних финансијских могућ-ности посетилаца, али оно штоје сигурно, то је да је Ускршњирок маратон свакако значајандео музичке сцене шапца, којисвакако доприноси културномразвоју нашег града, али и по-бољшању квалитета живота иквалитетног испуњавања сло-бодног времена, превасходномладих људи.

Д. Благојевић

оДржан „ускршњи рок маратон 2001“ у башти културногцентра шаПца

Рок маратон у знаку Келта

Више нема првомајских на-града за прегаоце и трудбенике.наравно, рад и све оно штопроистиче из рада и стварањанових вредности представљаоснов цивилизације и развојаљудског друштва. по још увекприхватљивој Марксовој по-дели рад се дели на прост и сло-жен, па ваљда тако треба да сеи награди. оно што не ваља наовим просторима где су полугевласти у странкама социјали-стичке провенијенције, а при-паднице су Социјалистичке ин-тернационале, или су кандида-ти, што је нечији рад потцењендок је нечији дебело прецењен.То се пре свега односи на при-паднике квази политичке елитекоја добрано не даје решења закризу а још горе понекад и ге-нерише кризу. па док је просекзарада у Србији око 350 евра,што је најниже у Европи, самотзв. народни посланици месеч-но приме на благајни скоро трипута више. а њихов рад види,или не види, огроман аудито-ријум, јер седнице су на грани-ци кворума. а треба ли подсе-тити да нису донети најваж-нији закони које тражи Европа:о реституцији; укидању бланкооставки, што говори о морал-ном, интелектуалном и другомкредибилитету наречених; јав-ним предузећима као реликтупрошлости...

о министрима већ је другаприча. очекује се најделатнијисој ове земље, беспрекоран иузоран у сваком погледу. нијебаш да су им зараде високе у од-носу на одговорности, стотинаки нешто хиљада динара, докдиректори јавних предузећа и

иних институција имају далековише, али од њих се и очекујенајвише као слугу народних.Елем, да се не говори колико ми-нистар Мркоњић омане код ро-кова најважнијег посла-Кори-дора 10, или кад министар пла-нирања погрешно испланира,или кад министар здравља бес-потребно наручи вакцине, апримера има још, већ и о некимскупим грешкама који се дебе-ло плаћају парама свих грађана.па тако још нема епилога афе-ре „Сателит“ са тридесетак ми-лиона евра пенала израелу, уизредби бившег министравојног, па набавка шведских во-зова, па неразјашњене исплатеу Колубари... о да, па шта са си-стемском корупцијом код јавнихнабавки где се барем пола ми-лијарде евра слије у приватнеџепове.

ове превиде, нерад па икриминал много скупо кошта,што све плаћају грађани овеземље. не требају неки новиударници, Сиротановићи ислични , већ, пре свега, да сва-ки рад има своје исходиште,цену и вредновање. Барем дапруже некакву наду за оних760.000 незапослених, а реалното је око милион људи без послаи зарада. премного за овуСрбију, а и то је резултат нечијеграда односно нерада.

Д.Ераковић

уз Празник раДа

Ударници празних фраза

нАјлеПше јАје нАјтврђе јАје

PENZIONERинФОрмАтивни ДОДАтАк зА ПензиОнере грАДА шАПцАбрОј 23 28. АПрил 2011.

Традиционалном, излож-бом ускршњих јаја и украса,и ове године представили сусе корисници шабачког Ге-ронтолошког центра. Излож-ба, у Клубу за пензионере идруга стара лица, на Камич-ку, отворена је 20.априла, итрајала до сутрадан у истовреме.

Уз разне технике, у укра-шавању јаја, и свега што узњих иде, учествовало је пе-десетак корисника, а, уз ат-мосферу и забележено наотварању, испуњено је неко-лико циљева – „да се створипразнична атмосфера, да сеодрже навике и радно анга-

жују стара лица (према спо-собностима и интересова-њима), да очувају преосталерадне навике, да кориснопроводе слободно време, даимају осећај да још вреде имогу да допринесу својимрадом.“

Међу онима које су ша-рале јаја је Јасмина Ружић.Каже да је задовољна и ра-дом, и како то све на излож-би изгледа. Миља Андрејић,родом из Вишеграда, пока-зује нам шта је радила ивели да су ускршњи обичајилепи, као и њихова дружењау дому. Милена Божиновић,која је пет година у центру,додаје:

-Сваке године окупе насти наши лепи обичаји, лепо јекад се овако на изложби видитај наш труд и рад; нама тосве дође као практични рад,а, уз шарање јаја, дружење,шалу и песму, лепо и пре-кратимо време. Уз дух праз-ника, осетимо се као кодкуће“.

Ту је и старина БожидарБеловуковић. Признаје да јеиграо домине, али да је било

аплауза и подршке, и да, коддругих ствари, све помажешта треба и шта може. Уклубу, на изложби, и ОстојаДујић, из Сремске Митрови-

це, из Лаћарка. Каже да је одфебруара у Јеленчи, да је,такође, у овој причи, самобио у друштву: „Онако гле-дао, посматрао, шалили се,вицеве причали“... А, на пи-тање о „сналажењу“ у центру,

додаје: „Ту и тамо, захва-љујући друштву, може седаље“.

Са њима и Драга Ћирићи Станислава Машић, њихо-

ве Драга и Маша, радни те-рапеути („увек су ту да орга-низују, подрже, посаветују,похвале“). И на отварању из-ложбе Маша их све похвали:„Овде је само део оних којису учествовали у припрема-њу изложбе. Сви су подјед-нако вредни. Једнаки смобили“. Каже и да већина увеку радове, па и када је у пи-тању ускршња изложба, уно-си обичаје краја из којег судошли... И овом приликом,изложба је била продајногкарактера, на бази добро-вољних прилога, а скромнасредства која се прикупе ко-ристе се за набавку мате-ријала за даљи рад. Ц.Љ.

изложба у геронтолошком клубу

Уз обележавање празника, као код кућеграДска организација инвалиДа раДа

Христос воскресеУ сусрет Васкрсу, члани-

це Градске организације ин-валида рада, осмислиле судивна дружења, а, уз то иврло лепа и корисна. Наиме,организовале су радионицуукрашавање јаја, али, на онајстари традиционалан начин– шарањем воском. Уз то, де-сетак чланица је личнимсредствима и финансиралокуповину јаја.

„Завршница“ ускршњихдогађања била је у уторак, уњиховом клубу у ГосподарЈевремовој, где је изборнајјачег и најлепшег ускрш-њег јајета већ прерастао утрадицију. Када је „тврдоћа“

у питању, надметало се њихдвадесет четворо, дванаестпарова, системом елимина-ције. „Победник“, било је јајаВукице Копривице, потомследе Јелена Јовић и Доб-росав Савковић. У „надме-тању“ за најлепше јаје, тако-ђе је било неизвесно, а и „не-утрални жири“, како рекоше,имао је посла... Али, у духупрофесије, као да је насли-кала јаје, победила је Ми-ланка Мићић (фото Црна), адруго и треће место припалоје Снежани Алимпић и Јеле-ни Јовић. И та најлепше на-шарана јаја биће дар На-родном музеју. Ц.Љ.

-У оквиру ускршње честитке за најсиромашније Шап-чане, градоначелник Милош Милошевић је за нашу ор-ганизацију даровао сто хиљада динара. Та помоћ је на Ве-лики петак и Велику суботу, преко наших месних органи-зација стигла до наших сто чланова, по хиљаду динара– уз хвала, јер су сећања и пажња, и важнији и вреднији,од материјалног, каже председница организације МираСавковић.

Сто хиљада динара занајсиромашнијеКорисницима народне кухиње, на оба пункта, у Камењаку

и Шипурским ливадама, Градска организација инвалида радаШапца, даровала је више од 800 ускршњих јаја. Чланицеове организације, на сопствену иницијативу и од сопственихсредстава, данима су припремале ускршња јаја за корисникенародне кухиње. Са жељом да обрадују најсиромашније суг-рађане, да им покажу да их се неко сећа, и пожеле срећнепразнике.

- Ради се о скромном доприносу, али је од срца и у ок-виру наших могућности – каже председница Градске орга-низације инвалида рада Мира Савковић.

граДска организација инвалиДа раДа

За срећан Ускрс

2 www. podrinske.com 28. април 2011.ПензиОнер

Овогодишњи најрадоснијии најслављенији хришћан-ски празник ВАСКРС(УСКРС) славио се у истидан и датум 24. априла, па суславља и радости била јошвећа и славнија, јер су газаједно прослављали и пра-вославци и католици и про-тестанти.

У поводу Васкршњегпразника ваљевски плани-нари – чланови ПСД „МАГ-ЛЕШ“ традиционално, од2006. године, организују пла-нинанрску туцијаду шаренихјаја. Ову манифестацију ва-љевски планинари органи-зују на Дивчибарама. Тп јејединствена планинарска ма-нифестација на Балкану, аможда и знатно шире. Наовогодишњој туцијади уче-ствовала су следећа плани-нарска друштва:

ПСД „ЦЕР“ из Шапца,ПСД „Каблар“ из Чачка, ПСД„Рудник“ из Горњег Мила-новца, ПСД „Ћира“ из Лајков-ца, ПСД „ВИС“ из Лазаревцаи ПСД „Маглеш“ из Ваљева –као домаћин.

На овој манифестацијинајбројније су били заступ-љени шабачки планинари,са своја шездесет и четириучесника! Победнички пехарза најјаче јаје припао је де-ветогодишњем дечаку ЛукиНиколићу, члану ПСД „Маг-леш“. Друго место припало јешапчанину, сениору ДушануЈовичићу.

Вредно је поменути да сусе на овој манифестацијиобреле комплетне породицешабачких планинара, каошто су породица Ненадовић,Станојловић и др., где супоре деце били њихови ро-дитељи, па и родитељи њи-хових родитеља, баке и деке!

Лепо време, озелењелешуме, уцветале ливаде,бројна младост, шарена јаја,украшен простор око плани-нарског дома „Пољана“ наДивчибарама, подно Магле-ша, све је то утицало да оваманифестација буде лепша иидиличнија, а сећање на њуда остане у што дужем сећа-њу.

М. Ботић

Планинарство

У ЧАСТ ВАСКРСА

Алергија представља измењени одговор организма нанеке елементе из спољашње средине. Он може да буде усме-рен и на неке ћелије сопствених ткива, као и на промену тем-пературе, физички напор, емотивни стрес, притисак на од-ређеном месту на телу. Алергије се најбоље лече тако штосе избегне контакт са алергеном. То је, углавном, немогуће,али се може смањити - избегавањем алергена из спољне сре-дине, њиховим испирањем са слузница и узимањем леко-ва. У новије време алергије се ефикасно лече и вакцинама.Ове вакцине за сада не финансира Републички Завод заздравствено осигурање, пацијенти их сами плаћају, али је њи-хова цена сасвим подношљива с обзиром на то колико семоже уштедети на лековима и колико се смањују тегобе.

У нашој земљи између 15 до 20 одсто људи пати од раз-личитих алергија, са клиничком сликом од алергијског ри-нитиса и уртикарије, до тешких астматичних напада, ан-гиоедема и анафилактичких реакција. Срећом, последњи видреакција је редак, а смртни исход се дешава у мање од једанодсто опште популације. Код нас су најчешће алергије на по-лене корова, трава, на гриње и на веноме инсеката.

зДравље

Вакцина против алергије

- Поздрављам све суг-рађане, посебно пензионере,и желим им све најлепше заускршње и првомајске праз-нике. Желим и да обрадујемпензионере, да ће уз пензију,која се исплаћује 10.маја, до-бити повишицу од 5,5 посто.Такође, као Градско удруже-ње, за ускршње празнике,издвојили смо извесну суму,из наших скромних средста-ва, а добили смо и поклон одлокалне самоуправе, и ја иовом приликом, желим да сезахвалим градоначелникуМилошу Милошевићу, штомисли на пензионере – део јечеститке коју је упутила јепредседница Градског удру-жења пензионера Шапца,Милена Ћорилић.

Градско удружење пен-зионера Шапца поделиће,преко месних одбора, својимнајсиромашнијим чланови-

ма 150 пакета, а педесетпензионера добиће скромнупомоћ од по две хиљаде ди-нара. Ц.Љ

граДско уДружење Пензионера шаПца

За лепше празничне дане

У имену ове планине са-жета су сва њена својства:мирисне ливаде и бистрајезера окружена оморикама ибрезама, спој медитеранскеи планинске климе, макси-малан број сунчаних дана (951 час ) , благотворни ваз-дух обогаћен терпентином иозоном, бескрајни видици...Смештена је између Лима,Увца, Милешевке и Бистри-це. Највиши врх Златара јеГоло Брдо 1627 метара над-морске висине. Морфологијаове планине, њена клима ибиљни покривач, односноаутентична природа, сврста-вају је у ред планина са изу-зетном туристичком вред-ношћу, на којој се могу раз-вијати спортско – рекреатив-

ни, излетнички, здравствено– лечилишни, ловни и сеос-ки туризам.

Центар Златар је смеш-тен у прекрасном амбијентупланине Златар, укомпоно-ван међу четинарима, бре-зама, цветним ливадама, би-стрим језерима у еколошкичистој природи. Пружа изван-редне услове за лечење и ре-хабилитацију особа које су нарадном месту изложене ве-

ликом стресу и дејству раз-личитих хемијских и токсич-них агенаса који могу довестидо озбиљних оштећењаздравља.

Медицинске услуге- Кабинет за кардиоло-

гију ( ЕХО срца, доплеркрвних судова врата, ерго –тест )

- Кабинет за физикалнумедицину и рехабилитацијуса свим процедурама

- Лабораторија за функ-ционалну дијагностику

рекреативни садржајЗатворен базен са топлом

водом који ради током целегодине, мини ски лифт, тере-тана, трим стаза, трим сала,сауна, пет отворених и освет-љених терена за мале спор-тове ( кошарка, мали фудбал,рукомет, одбојка и одбојкана песку )

Аутентична природа Златар планине

Планине србије

рецеПти

328. април 2011. www. podrinske.comПензиОнербање србије

У сенци Копаоника у до-лини реке Јошанице и њенепритоке Самоковке на 550метара надморске висиненалази се Јошаничка Бања.Због близине Копаоника ињене надморске висинеЈошаничка Бања убраја се унајвише бање у Србији, пастога има и карактеристикупланинске бање. Удаљенаје од Рашке 25 а од Београ-да 245 км. Од Копаоника јеудаљена 25 км и популарноје зову зелена врата Копа-оника.

Јошаничка бања се уб-раја међу балнеолошка на-сеља са најтоплијом водомшто јој уз близину прелепихпредела Копаоника и Голије,као и добру инфраструктуру,омогућује да буде значајнатуристичка дестинација.Бања има пет извора мине-ралних вода који се убрајајумеђу најтоплије у нашој зем-

љи. Воде Јошаничке бањеприпадају групи хипертерми,садрже натријум, калијум,калцијум, хидрокарбонате,сулфате и флуор, користесе у лековите сврхе само-стално или у комбинацији сафизикалним терапијама упрограму лечења и меди-цинске рехабилитације.

Вода из Јошаничке бање

је повољна за лечење сле-дећих обољења: дегенера-тивна реуматска обољења,запаљенска реуматска обо-љења, стања након повредаи корективних оперативнихзахвата, обољења мишића,лумбаго ишијас, хиперацид-ни гастритис, екцеми и псо-ријазе, превенције каријеса идруге.

Зелена врата Копаоника

Исплата увећаних пен-зија за 5,5 одсто за око 1,6милиона пензионера уСрбији стићи ће после прво-мајских празника, потврђено

је у Републичком фонду запензијско-инвалидско осигу-рање. Први ће пензије у це-лости добити пензионериФонда самосталних делат-ности, и то 5. маја. Иначе ћепросечна пензија самоста-лаца после овог повећања од5,5 процената, од око 21.739динара, бити већа за 1.196динара. Пољопривреднимпензионери ће априлски чекстићи 6. маја, с тим што ћеони добити само први деопензије за април, дакле око

4.800 динара будући да про-сечна пензија за пољопри-вреднике, с повећањем одоко 481 динар, сада износиоко 9.200 динара.

Први део априлског чекапензионерима Фонда ПИОзапослених стићи ће 10.маја. Просечна пензија зазапослене после најновијегповећања износи око 23.446динара. За сада, међутим,још нема најава када би око200.000 бивших земљорад-ника могло да добије чет-врту рату јавног дуга коју имдржава дугује од 2006. го-дине. Влада је обећања оовој исплати давала и у2009. и у 2010. години, а дуг

је настао тако што су пен-зионери годинама своја при-мања добијали са великимзакашњењем, па им једржава остала дужна 20,5пензија. Да би се то испра-вило, законом из 2006. го-дине, те заостале пензијепретворене су у јавни дуг.Дуг је у просеку износиооко 83.000 динара по пен-зионеру. Иако је још препет година договорено да сеон распореди у четири делаи да се на сваку рату урачу-на и годишња камата од 8,5одсто, пољопривредни пен-зионери паре, последњурату од 27.000 динара, јошнису видели.

Повишица после првомајских празника

После најављене по-вишице од 5,5 одсто најве-ћи пензијски чек биће110.586 динара, а за онекоји су се пензионисалипосле 1. јануара ове го-дине 105.057. Највећапензија остварена по про-писима који су важили до10. априла 2003. годинеповећава се на 77.825 ди-нара. Корисници накнадеза туђу негу и помоћ при-маће по 14.457 динарамесечно, док ће основ занакнаду за телесно ош-тећење износити 6.023 ди-нара.

Вредност општег бодабиће 650,51.

Брзи УШТиПЦи Са

СирОМ

1 чаша јогурта1 јаје150 г сира1 прашак за пецивоБрашноУље за пржење

Све састојке помешати идодати брашна да буде ређетесто. Кашиком вадити уш-типке и пржити на вреломуљу.

Брза МУСака

1 кг кромпира4 тврдо кувана јаја½ кг кобасице1 чаша киселе павлакеСо, бибер

Кромпир скувати у љусции охлађен и очишћен исећина колутове. У подмазану по-суду поређати колутове кром-пира, посолити, преко поре-ђати колутове кобасице ијаја, па ређати али тако да накрају буде кромпир. Све за-лити а павлаком и запећи.

ВЕкна Од МЛЕВЕнОГ

МЕСа

½ кг млевеног меса4 јаја1 главица црног лука12 кашика брашна1 чаша јогурта1 прашак за пецивоСо, бибер, уље

Исецкан црни лук про-динстати са млевеним ме-сом, додати јаја, јогурт, браш-но, прашак за пециво и по-солити. Добро измешати ииспећи у дугуљастом плеху.

ПрЖЕни ПрСТЕнОВи

3-4 јајета130 г брашна70 г маслаца2 кашике шећераМало соли2 дл воде

Ставити воду да ври самаслацем, шећером и сољу.Сипати брашно и кувати доксе не одвоји од посуде. Тестопремесити и додавати јаја.Пржити на уљу и пошећери-ти.

Просечан старосни пен-зионер из категорије запос-лених имао је 2009. године 76година, а пензију је, у просе-ку, уживао 16 година. Његоваколегиница имала је 75 го-дина старости и просечно је19 година уживала староснупензију.

Њихове колеге са инва-лидском пензијом имали су, упросеку, 72 године старости и17 година уживања пензије.Колегинице су биле просечностаре 71 годину и просечно су21 годину примале инвалид-ску пензију. Просек староснихпензионера из категорије са-мосталних делатности био је75 година живота и 11 годинапензионерског стажа, а пен-зионерки 73 године живота и,исто, 11 година уживања пен-

зије. Инвалидски пензионери- бивши самосталци имали су66 година живота и 11 годинапензионерског стажа, а пен-зионерке 60 година старостии деценију уживања инва-лидске пензије. Пољопри-вредници са старосном пен-зијом имали су, у просеку, 78година старости и 12 годинауживања старосне пензије, апаорске пензионерке 74 го-дине и 14 година просечногуживања старосне пензије.Инвалиди међу пољопри-вредницима били су 66 годи-на стари и имали просек оддевет година уживања пен-зије, док су инвалидске пен-зионерке имале 60 годинаживота и осам година про-сечног примања инвалидскепензије.

статистика

Пензионер у Србији

Мобилни телефони застарије

Произвођачи мобилних телефона, свесни да само уШпанији, Француској, Великој Британији и Италији живи10-15 милиона старијих од 60 година, почињу да се над-мећу у производњи оваквих апарата – специјално за вре-мешније потрошаче. Ови телефони имају велике цифрена екрану и велике тастере, јако звоно, СОС тастер, раз-личите аларме за буђење, узимање лекова и слично, амогу их користити и особе са слушним апаратима... Од-недавно су се појавили и телефони са само четири тип-ке на којима су бројеви меморисани, намењени првен-ствено особама старијим од 80 година које можда пате одзаборавности.

Мобилни оператери у Србији засад не нуде овакве те-лефоне, али се они могу наћи у огласима и специјали-зованим продавницама. Стају око 60-70 евра, али се узњих нуди упутство само на енглеском језику.

www. podrinske.com ПензиОнер 28. април 2011.4

Већ традиционалном,пролећном изложбом, у га-лерији, у Тржном центру„Тина“, 21.априла, предста-виле су се сликарке шабачког„Круга 10“.

- Ово је наша традицио-нална ускршња изложба, тре-ћи пут, нашта смо јако по-носне. Тематска је, посвеће-

на пролећу, нади, љубави,доброти, свему ономе штожелимо да буде овде у нашојгалерији, и уопште у нашемокружењу – каже СветланаЖегарац. Ведрина, смех идобро расположење, на от-варању, управо иду у прилог,њеним речима: „Желимо дасе дружимо, да будемо сасвојим пријатељима, да ужи-вамо у лепим сликама по-свећеним пролећу, да зајед-но негујемо лепа осећања“.

Уз хвала свима који суподелили вече са чланицама„Круга 10“, бележимо и да јеон све „лепши, племенитији,бољи, успешнији“. Ибројнији... Ту су и нови чла-

нови – Јозефина Марковић,Миланка Игњатовић и ВеснаЖакић...

И ова изложба, уз ускрш-ње и првомајске празнике,имаће „продужено трајање“,па као позивница речи Свет-лане Жегарац: „Сви су добродошли, да покупе мало по-зитивне енергије“. Ц.Љ.

шабачки „круг 10“

Негују Наду,љубав, доброту

У име Градског одбораПартије уједињених пензио-нера Србије, 16.априла,уручено је шест компјутера,представницима шабачкихосновних школа „Лаза Лаза-ревић“, „Вук Караџић“ и „НатаЈеличић“, као и школама изПрњавора, Слепчевића иГорње Врањске.

-То је донација Аеродро-ма Београд, у чијем Управ-ном одбору, испред ВладеСрбије, је господин Бора Ко-вачевић, иначе, потпредсед-ник Партије уједињених пен-

зионера Србије. А захва-љујући њему ова донација јестигла управо у наш крај –каже председник Градског

одбора ПУПС-а, Стеван Ма-тић. Додаје, „сматрамо даово није некакав велики по-

клон, али смо ми веома си-ромашна партија, или бољеречено, најсиромашнија“, „за-хвалио бих представницимаАеродрома Београд, што сууважили образложење на-шег члана, да ова помоћстигне баш у Шабац“, а „шестрачунара, сигуран сам да ћедобро доћи за обуку деце“.

Сазнајемо и зашто је до-нација стигла у ове крајеве (уШабац и Богатић). ГосподинБора Ковачевић, данас чланУправног одбора Аеродро-ма Београд, рођен је у Бога-

тићу, а гимназију је завршиоу Шапцу. „Све ме то веже“,признаје. О самој донацијикаже да је то део широке ак-ције Аеродрома Београд.

-Наше опредељење је дапомогнемо школе, пре свега,наравно и друге установе,попут центара за социјалнирад, али, пре свега школе, иуглавном основне. Жељанам је да даровањем рачу-нара и деци, којима су онимање доступни, омогућимода се обуче, и да рачунари,пре свега, у школама служеза обуку деце“. Иначе, то је

само једна од бројних акцијакоје ово, једно од најуспеш-нијих предузећа у Србији,реализује: „Аеродром негујеједну добру традицију и водирачуна о томе да кроз својупословну активност, када је упитању обезбеђивање сред-става, извођење неких инве-стиција, укључи грађане изсоцијално угрожених катего-рија, кад год је то могуће“.

„Хвала за модерно на-ставно средство, које отварапрозор у свет“, у име школа,упутио је Верољуб Марковић,директор Основне школе„Вук Караџић“: „Некима ћебити омогућено, некима олак-шано, едуковање свих на-ших ученика који ће стицатизнање, информатичку пис-меност, и на тај начин, сутрамоћи да обогате и своје фор-мално и неформално обра-зовање, и да се усаврша-вају. „Вукова“ школа је досада имала рачунаре, а свеих је добила на овај начин,донацијом, и добром вољомљуди који су показали инте-рес да школа буде бољеопремљена и да деца имајубоље услове за рад. Драгонам је што видимо да тај ин-терес постоји и данас, и хва-ла Аеродрому Београд исвим људима који су укључе-ни у ову акцију“.

Б.П. - Ц.Љ.

Донација граДског оДбора ПуПс-а

Компјутери за основце

СтАри шАбАц

кАрАђОрђевА

АПрил 2011.4

излАзи ПОСлеДњегчетврткА У меСецУ

Сајам запошљавања, у ор-ганизацији националне службеза запошљавање - филијала ша-бац, одржан је у Хали спортова„Зорка“ 15. априла. овај путакценат је стављен на запош-љавање младих кроз програм„прва шанса“.

Сајам је отворио директорФилијале за запошљавање ша-

бац, Бранко Филиповић, изра-зивши задовољство због великогодзива и послодаваца и незапос-лених и истакао да су манифе-стације овог типа значајне заград, а да непосредни контакт не-запослених са већим бројем по-слодаваца подстиче запошљава-ње. Сајму је присуствовало пре-ко 700 незапослених лица и 37послодаваца који су исказалипотребу за 420 слободних раднихместа. Тражени су радници ма-шинске и металске, грађевин-ске, саобраћајне, економске стру-ке, трговци, менаџери, израђи-вачи горњих делова обуће, сер-висери, оператери, магационери.С обзиром да је овај сајам исто-времено и сајам запошљавањамладих кроз програм "прва шан-са", 12 послодаваца је на сајам до-шло са намером да запосли 31приправника.

највећу пажњу на сајму јеизазвало присуство италијан-ског послодавца SBE Serbiaогранка Весковини груп изМолфалконеа код Трста, који от-варају фабрику у шапцу и пла-нирају да у наредних годину

дана обуче у италији, а затим ушапцу запосле око 160 лица ма-шинске и металске струке. Утом циљу, представници фирмесу на сајму приказали кратакфилм о погонима у италији, азатим, заинтересованим канди-датима одговарали на њиховапитања и недоумице око про-грама обуке и начину рада у

фабрици. интересовање неза-послених је било огромно, очему сведочи преко 200 преда-тих радних биографија на њи-ховом штанду. осталих 36 по-слодаваца из шапца исказали супотребе за запошљавањем рад-ника на 220 слободних радних

места.из националне службе за

запошљавање поручују да доб-ра посећеност и овог сајма го-вори у прилог чињеници да суманифестације овог типа веомазначајне за незапослене, јер импружају прилику да у једномдану и на једном месту успо-ставе контакте са великимбројем послодаваца и тако до-бију могућност да се брже илакше запосле, а послодавцимада процене најадекватније кад-рове за своју фирму. иначе,Филијала у шапцу организуједва сајма запошљавања у токугодине, обично у априлу и ок-тобру. пракса је да се контак-тира 50 до 60 послодаваца, а узависности од тога да ли пла-нирају запошљавање у наред-ном периоду или не, а посло-давци се опредељују за учешћена сајму. према подацима овеслужбе, око 16 одсто лица којасу учествовала на сајмовима сезапосли у периоду за који сепрати ефекат сајма, односно,шест месеци.

Филијала у шапцу органи-зовала је у овој години два сајмазапошљавања, 18. фебруара -специјализовани сајам стручнепраксе, и недавно одржани, 15.априла, док је у плану још једану октобру.

ПослоДавци и незаПослени у неПосреДном контакту

Страни инвеститор први пут на сајму запошљавања у Шапцу

Шабачки металци на обуци у италији

За стотину радних места у новој фабрици италијанске ком-паније "Весковини" у шапцу која ће производити делове за ауто-мобиле, за стручну обуку у италији пријавило се око две сто-тине незапослених металаца. после селекције, предстоје двефазе обуке у Србији и италији које ће трајати годину дана. осимтрошкова усавршавања, "Весковини" за будуће раднике, обез-беђује и долазак у Србију сваке треће недеље.

- За време трајања курса у Србији, радници ће имати на-докнаду 1,5 евра по сату. У италији ћемо покрити све трош-кове, боравка, исхране, осигурања, а имаће и стипендију од 350евра месечно - каже лучано Моро, директор фирме "јал" којаспроводи обуку радника за Весковини групу.

прва фабрика Весковини групе у шапцу биће изграђена наповршини од 7 хектара у индустријској зони. италијански ин-веститори уложиће пет до седам милиона евра, а у новом по-гону шапчани ће почети да раде у септембру идуће године.

Запошљавање је најважнија тема у држави

надлежности локалне са-моуправе у решавању проблеманезапослености су законскиограничене. Зато је основноопредељење Града шапца да уоквиру својих могућности про-нађе начине којима ће повећатиброј запослених на својој тери-торији. Запошљавање приправ-ника, додела средстава за под-стицај запошљавања жена ста-ријих од 50 и мушкараца ста-ријих од 55 година, као и суб-венције каматне стопе за кре-дите намењене развоју при-вредних субјеката и повећањузапослености, неке су од меракојима локална самоуправа ути-че на смањење броја незапос-лених. о досадашњим ефекти-ма такве политике запошљава-ња 14. априла је говорио градо-начелник шапца Милош Ми-лошевић на конференцији зановинаре организованој пово-дом објављивања огласа за за-пошљавање приправника.

- За две и по године приме-не ових мера запослено је 530радника. од тог броја, 121 јеприправник, 296 је ангажованокроз програм рефундације ка-мате, а 113 (73 жене и 40 муш-караца) кроз програм рефунда-ције пореза и доприноса. За-пошљавање као најважнија темау држави, у директној је вези садоласком инвеститора. надамосе да је „Весковини“ најавио ма-совнији долазак инвеститора.пошто је реч о производњи де-лова за аутомобилску инду-стрију „Фиат“, постоји могућ-ност да се појаве и други инве-ститори сличног или пратећегпроизводног профила. иначе,„Весковини“ би у првој фазитребало да запосли 75 радника.локална самоуправа у шапцучини све да омогући повољанамбијент за инвестиције. Ко-мунално опремљено земљиштеу Северозападној радној зони је

најбоља роба која се може по-нудити али она мора бити идоступна инвеститорима. Зато јеизградња деонице аутопутарума –шабац предуслов при-лива инвестиција, а тиме и оз-биљног напретка и проспери-тета шабачког краја, напоме-нуо је градоначелник Милоше-вић.

За запошљавање 55 при-правника у 2011. години у бу-џету Града намењено12.707.580,60 динара. Како јеобјаснила јасминка ристи-војевић, заменица градоначел-ника шапца, по конкурсу који је14. априла објављен, биће за-послено 30 приправника. За фи-нансирање запошљавања пре-осталих 25 приправника бићеудружена средства за нацио-налном службом за запошља-вање која планира додатних 25приправника, што је укупно 80приправника.

према речима Сретена ра-довановића, члана Градскогвећа, додела средстава за под-стицај запошљавања жена ста-ријих од 50 и мушкараца ста-ријих од 55 година нарочито језначајна за оне којима је осталонеколико година до стицањаправа на пензију и који су, пре-ма истраживањима, најбројнијежртве транзиције. Такође је ис-такао строгу контролу рада за-послених по овом програму каои извршавање обавеза послода-ваца.

према подацима нСЗ, од2005. године, када је евиденти-рано 20.493 незапослена лица,бележи се константан пад уброју незапослених. Тако је уфебруару ове године евиденти-рано 11.716 незапослених. Ме-ђутим, како је на скупу истак-нуто, то није реална слика ста-ња на тржишту рада већ после-дица промене у начину евиден-тирања запослених.

из граДске уПраве

II www. podrinske.com ДијАлОг 28. април 2011.

на територији града шапцаи Мачванског округа реализујесе пројекат „Евидентирањепојединачних колективних уго-вора на подручју републикеСрбије“ у коме учествују: Унијапослодаваца Србије (УпС), ин-спекторат за рад републикеСрбије, репрезентативни син-дикати УГС „независност“ иСССС. Финансијску помоћпројекту пружа швајцарска ор-ганизација за помоћ свету рада„Swiss Labour Assistance“ (SLA).пројекат се реализује у градо-вима: Београд, нови Сад, Кра-гујевац, шабац и Ужице.

прошле године извршено јеевидентирање појединачних ко-лективних уговора код послода-ваца у гранама металског ком-плекса, хемије и неметала, пољо-привреде, грађевине и индустријеграђевинског материјала а резул-тати су објављени у брошури„регистрација појединачних ко-лективних уговора“. У наставкуових активности, током априла ре-гионални повереник УГС „неза-висност“ за Мачвански округ Бо-рисав павловић и начелник ин-спекције рада мачванског округаданило недељковић су изврши-ли инспекцијски надзор и анке-

тирање предузећа са територијеграда шапца из следећих области:

Саобраћај: “Maxi-taxi“, “Микитурс“, “дуга“, “Чивија“, “Siti-taxi“,“интеркоп“, “Трансфор“, „југо-коп“, “Зорка-Транспорт“.

Трговина: “новитас“,“рода“, “Maxi“, “Interex“, “Есте-тика“, “идеа“.

Угоститељство: “Чардак“,Хотел „двор“, Хотел „Борац“ -Крупањ, ХТп „Бања Ковиљача“,“Сунчана река“ - лозница.

резултате ових активности,након обраде добијених пода-така, објавићемо у наредномброју „дијалога“.

Бивши радници Минерал-них ђубрива сукобили се обез-беђењем покушавајући да 8.априла дођу до градоначелникаМилоша Милошевића.

на захтев иницијативногодбора за исплату заосталих за-рада, који је упућен градона-челнику шапца 14. марта и укојем радници траже састанакдо краја марта, добијен је од-

говор да за састанком нема по-требе изузев уколико раднициимају конкретан предлог који бимогао заједнички да се размот-ри. У том случају, како се на-води у одговору, радници битребало да обавесте градона-челника. према речима пред-седника иницијативног одбора,радослава јаковљевића, радни-ци су са таквим разлогом и до-шли код градоначелника, јерсматрају да би могли конкрет-но да разговарају о томе накоји начин би могли да измиресвоја заостала потраживања.Ђорђе пјевац, један од бившихрадника Минералних ђубрива,инвалид рада и угроженогздравственог стања, насрнуо је

на радника обезбеђења, који јепокушавао да спречи радникекоји су се упутили ка канцела-рији градоначелника, када јереаговало неколико припадни-ка полиције. након овога усле-дило је легитимисање бившихрадника Минералних ђубрива,које је радослав јаковљевић уједном тренутку прекинуо, ре-кавши да нико од присутних

радника не показује личне кар-те, након чега је приведен на ин-формативни разговор. поли-ција је наставила са легитими-сањем присутних радника, одкојих је још један приведен.

Бивши радници Минерал-них ђубрива протестују већ ско-ро две године због неисплаће-них заосталих зарада. За то вре-ме обраћали су се на само ло-калним властима, већ и репуб-личким институцијама, а најве-роватније ће се ситуација раз-решити одлуком Међународногсуда у Стразбуру, коме се до садаобратило тридесетак радника,оних који нису пристали да имсе исплати само 30 одсто ос-новног дуга. Фабрику мине-

ралних ђубрива купила је „Вик-торија груп“ за 3,4 милиона ди-нара, али без обавеза премарадницима.

- рекли су нам да ће фабри-ка кренути са радом. обећали суи посао за још 100 радника, а ис-тина је да су срушили Ком-плексна ђубрива 2, Гранулацију,а сада ће и Фосфорну. Ми смопре годину дана тражили даисечемо сировине и тако нами-римо своја потраживања, алинам нису дали. Сада они томогу да ураде. Ђубрива не радеи неће више радити, рекао једраган Михаиловић.

Међу радницима био је иЉубомир петровић, вишестру-

ки давалац крви, који је наконштрајка глађу, на који су се рад-ници одлучили прошле године,услед високог нивоа шећера укрви остао без половине стопа-ла.

Градоначелник, Милош Ми-лошевић, који није био присутану згради, јавио се новинарима иобјаснио да је на службеномпуту.

минерална Ђубрива: Прича чији крај ДоПисује евроПа

Две године без одговора и договора

два радника Минералнихђубрива, која су послала туж-бу против републике Србије29. 11. 2010. године, добиласу 12. априла допис из Страз-бура који је послат 25. феб-руара 2011. године, а у ко-верти су били документи надва места прикачени хефта-лицом. Захефтавање, спајањеспајалицама и лепљење ниједозвољено код суда у Страз-буру. иницијативни одборосновано сумња да се ковер-ти који долазе из Стразбураотварају.

предлог за аутоматски сте-чај шабачког предузећа „јела“а.д. покренут је 13. јануара овегодине од стране народне бан-ке Србије, а 1. фебруара донетои решење. али, како је дунавосигурање прошле недеље упла-тило предујам трошкова за сте-чајни поступак, отвориће се ре-дован стечајни поступак, а прворочиште заказано је за 9. мај.

редовним стечајним по-ступком очекује се формирањестечајне управе, што, како кажуу Већу савеза самосталних син-диката шабац, може бити по-вољно за раднике који чекају данамире своја потраживања ирегулишу стаж. један део рад-ника који жели да оде из пред-узећа, овако би могао да добијерешење о отказу, што до саданису могли да остваре.

- прошле године, уз помоћзаменице градоначелника јас-минке ристивојевић, успели смода дођемо до генералног ди-ректора нићка Боричића, који јеу разговору обећао да ће регу-лисати плате и стаж радницимадо краја 2010. године. али, свеје остало на обећању и саданико не може да га нађе. Због

тога смо се обратили инспекцијирада и јавном тужиоцу, кажеСретен јоцковић, председникВећа ССС шапца.

иначе, радници „јеле“ од2006. године немају уплаћенедоприносе за пензијско и здрав-ствено осигурање, а од јуна2007. године не примају плате.један део радника штрајковао јеу просторијама предузећа. Усле-дили су разговори са власником,али није нађено заједничко ре-шење. У једном периоду штрајкје привремено замрзнут, јеррадници нису више могли дафинансирају своје доласке(остали су без плата и топлогоброка) и прихватили су ва-ријанту неплаћеног одсуства. УСпоразуму о прекиду штрајка,радницима је обећано да ће омсе уплаћивати доприноси. од 53људи у то време, који потра-жују заостале плате и којиманије повезан стаж, јер су оти-шли у пензију са привременимрешењима, остало је тридесетакрадника за које је по инспек-цијском решењу поднет предлогза извршење и они су дели-мично намирили своја потра-живања.

"јела" а.Д. у реДовном стечајном ПостуПку

Прво рочиште заказано за 9. мај

У шабачком предузећу „7.јули“ а.д. уведен је аутоматскистечај, а седморо људи који севоде у радном односу немају гдеда дођу на посао. У Већу СССкажу да се ти људи јављају кодњих у синдикат да се јаве на по-сао, јер, како кажу, немају где надругом месту.

решење о отварању и затва-рању аутоматског стечаја нијеправноснажно, па се за сада чекакакав ће исход бити по жалби.

Веће ССС обратило се и јавномтужиоцу како би ступили у кон-такт са директором предузећанемањом Савичевићем.

У стручној служби Већаобјашњавају да по доношењурешења којим се отвара и за-твара аутоматски стечај, сваимовина стечајног дужника пре-лази држави, али да држава неодговара за обавезе према рад-ницима, јер за то не постоји за-конска регулатива.

у „7. јули“ а.Д. увеДен аутоматски стечај

Запослени немају коме да се јаве

Сваки дан 555 отказапрема најновијим подацима Европске комисије, стопа неза-

послености у Србији достигла је 20 одсто чиме је, после БиХ, ре-кордер у региону. Економисти немају оптимистичне прогнозе инајављују још јачу општу рецесију.

почетком године републички завод за статистику изнео је алар-мантан податак да у Србији без посла сваког месеца у просеку оста-не град величине лознице, с обзиром на то да сваког дана отказдобије 555 радника. паралелно с тим, они грађани који имају сре-ћу да раде, суочавају се са растућом инфлацијом, девалвирањемили смањењем плата, али и са неизвесношћу да ли ће сутра оста-ти без посла. према подацима које је средином априла објавилаЕвропска комисија Србија је прва у региону по порасту стопе ин-флације са растом цена од 10,3 одсто.

евиДентирање колективниХ уговора

Сарадња УГС „Независност“ и Инспекције рада у Шапцу

IIIwww. podrinske.comДијАлОг28. април 2011.

Веће Савеза самосталнихсиндиката Србије једногласно је18. марта одлучило да Синди-кат запослених у здравству и со-цијалној заштити Србије поно-во постане пуноправни чланСавеза самосталних синдикатаСрбије.

републички одбор Синди-ката запослених у здравству исоцијалној заштити Србије упу-тио је захтев Већу СССС запријем ових синдиката у Савез.У захтеву се констатује да да јеоко 70 одсто чланова синдикатазапослених у здравству и со-цијалној заштити организованоу савезе самосталних синдика-та на територији (покрајина,града Београда, градова и оп-штина) и изражава опредеље-ност да се кроз пријем, односно

повезивање на нивоу републи-ке, осигура већи степен једин-ства са другим запосленима уСрбији и обезбеди ефикаснијеостваривање права и заштитаинтереса чланства Синдикатазапослених у здравству и со-цијалној заштити Србије.

Синдикат запослених уздравству и социјалној заштитиСрбије један је од највећихсиндиката, који окупља око65.000 чланова и који је по-тписник првих колективнихуговора за здравство и социјал-ну заштиту 1991. године.

Веће је именовало Брани-славу планчак, председницуСиндиката запослених у здрав-ству и социјалној заштитиСрбије, за потпредседницу ВећаСавеза.

синДикат зДравства и социјалне заштите

Поново у Савезусамосталних синдикатарезултату истраживања о

распрострањености неформал-не економије у делатностимаграђевинарства, трговине и ту-ризма и угоститељства у Кру-шевцу, лозници и Суботици,које је спроведено у оквирупројекта „изградња партнерст-ва за смањење неформалне еко-номије у Србији“, који заједно саProgetto Svilupo CGIL из ита-лије реализује Савез самостал-них синдиката Србије, УГС „не-зависност“, Унија послодавацаСрбије и Стална конференцијаградова Србије представљени су7. марта у Медија центру у Бео-граду. Координатор пројектаМауро Машоли истакао је да сујачање институционалне за-штите запослених и превођењенеформалне економије у регу-ларне токове, путем разменеспецијализованих знања инајбољих примера праксе ЕУ ицивилног друштва у Србији,конкретни циљеви иницијативе.

неформална економија под-разумева непоштовање правнихнорми и пословање ван легал-них токова које има за циљ из-бегавање плаћања пореза, до-приноса и других прописанихобавеза према држави. Мотоовог истраживања је „Заједно –од сивог ка белом“, а вредностпројекта, који финансира Ев-

ропска унија је 150.000 евра.реализација пројекта почела јеу септембру прошле године и досада је кроз више семинара об-учен велики број полазника. Усва три града, Крушевцу, лоз-ници и Суботици, формирани сулокални тимови од представ-ника синдиката, послодаваца илокалне самоуправе који суспроводили договорене актив-ности.

Као најчешће појавне обли-ке неформалне економије учес-ници анкете су истакли избега-вање плаћања пореза, не-пријављивање радника, запош-љавање и рад без уговора ораду, стално мењање непријав-љених радника, рад дужи оддозвољеног, утаја пореза, ис-плата зараде која је мања од ми-нималне. Као најчешће разло-ге, које наводе послодавци даиз легалног облика пословањапређу на одређени вид нефор-малног пословања, наведенису: политичка и економска си-туација, лоше стање у држави,лоша финансијска ситуација,високе обавезе према држави,немогућност да се подмиресви државни и локални намети,криза у свету и жеља за већимпрофитом. истраживање је по-казало да неформална еконо-мија неће јењавати сама од

себе, посебно на кратак рок,већ је неопходна организова-на друштвена активност нањеном сузбијању, и то суз-бијањем административниммерама, легализацијом и ин-теграцијом.

раст неформалне економијеје, како је истакнуто, нужанпратилац процеса приватиза-ције предузећа у Крушевцу,лозници и Суботици, која су ра-није запошљавала велики бројрадника. Колапс друштвеногсектора неминовно је водио ураст неформалне економије, јерје велики број запослених остаобез средстава за живот. актив-ности за смањење и постепенуелиминацију неформалног рада,по оцени истраживача, морајубити интерес синдиката, али ипослодаваца и државе.

друга фаза пројекта наста-виће са едукацијом грађана увези штетности неформалнеекономије. на крају пројекта,представници синдиката, по-слодаваца и локалних органавласти потписаће протокол оконкретним мерама и активно-стима да би се неформална еко-номија превела у легалне токо-ве. по неким проценама, рад унеформалној економији уСрбији креће се од 35 до 40 од-сто.

"зајеДно - оД сивог ка белом"

Неформална економија -пратилац приватизације

Министар животне средине,просторног планирања и ру-дарства, оливер дулић, разго-варао је 28. марта са члановимарепубличког одбора Синдикатаграђевинарства и иГМ и ди-ректорима грађевинских пред-узећа о положају те гране и на-порима које влада Србије чинида се грађевинарство покрене.Министар је истакао да немаграђевинског предузећа којеније осетило последице светскеекономске кризе и да је државаучинила добру ствар када је до-нела Закон о подстицају грађе-винске индустрије. Тако, премањеговим речима, већ трећи ме-сец грађевинарство бележи бла-ги раст.

У оквиру три велика пројек-та које је дефинисала држава, уовој години биће инвестирано180 милиона евра у грађевинскепројекте на територији целе ре-

публике. реч је о грађевинскимрадовима који ће бити активи-рани у око сто општина. другивелики пројекат реализује сеБеограду. на локацији касарне„Степа Степановић“ почела јеизградња станова, а вредностинвестиције је 280 милионаевра. до септембра ове годинеотвориће се градилиште на но-вом Београду - у др ивана ри-бара, где ће се градити 1100 ста-нова. Трећи велики пројекатреализоваће се у 17 градова уСрбији, где се планира изград-ња 1600 социјалних станова. Усва три пројекта држава ће уло-жити 500 милиона евра. овопрема речима министра, нећебити довољно да се сви опора-ве од последица економске кри-зе, али ће бити довољно да сезаустави даљи пад и пропастграђевинарства. држава ће битиинвеститор у сектору грађеви-

нарства ове и следеће године,после чега се очекује да оживеприватне инвестиције. по миш-љењу министра дулића, билоби лоше да држава буде даљиинвеститор, јер у том случајуона има права и привилегијекоје други немају (брже до-бијање грађевинске дозволе,може да продаје станове без за-раде).

доношењем Закона о под-стицају грађевинске индустрије,намера је била да домаће фир-ме добију посао што већ имаефекта, јер у овом тренуткуради 150 градилишта. Министарје још додао да свако предузећекоје добије новац од државе дагради и ради, а не исплаћује за-посленима који раде на тимпројектима редовно зараде бићедугорочно дисквалификованиза ту врсту послова и биће наудару државним органима.

синДикат граЂевинарства и инДустрије граЂевинског материјала

Благи раст грађевинарства

Чланови Социјално-еко-номског савета постигли су21. априла сагласност да ми-нимална цена рада од јунабуде 102 динара за радни сат.председник Уније послодава-ца Србије небојша атанацко-вић изјавио је да су од владедобили обећање да ће до крајајуна бити повећан неопоре-зиви део зараде, што је биоуслов послодаваца да прихва-те повећање минималне ценерада са 95 на 102 динара по

радном сату, а министар расимЉајић потврдио да ће владаСрбије усвојити уредбу на ос-нову које ће бити повезан стажсвима који су запослени упредузећима и организацијамау којима је држава већинскивласник, наводећи да је то јеједна од мера из споразума.

Споразум предвиђа и даспровођењем реформе прописабуду измењени поједини законикако би се омогућило лакшепословање.

Минимална ценарада - 102 динара

оД јуна

У Београду је 12. и 13. апри-ла одржан семинар - обука за 26стручњака из области безбедно-сти и здравља на раду о припре-ми и процени ризика на радномместу. Учесници семинара субили. Вера Божић-Трефалд, ди-ректор Управе за безбедност издравље на раду републикеСрбије, Уно абрахамсен, пред-ставник норвешког инспекто-рата за рад, наташа пилатова пе-лович и александра атанасовс-ка из македонске организације зазаштиту на раду, инспекторирада из инспектората за рад ре-публике Србије, представнициУправе за безбедност и здрављена раду и института за медици-ну рада - Београд, Вера Кондић,представник УГС „независ-ност“, Борисав павловић, ре-гионални повереник Гранскогсиндиката хемије, неметала,енергетике и рударства (ХнЕр)„независност“, представнициГС пУТ, ГС грађевине „неза-висност“, СССС, лица за без-бедност и здравље на раду: „ак-тавис“, Хип„петрохемија“, „Хе-мофарм“, “Унипромет“, „Фар-манова“ и други.

представници Управе за без-бедност и здравље на раду указа-ли су на Закон о безбедности издрављу на раду и правилник о на-чину и поступку процене ризикана радном месту и у радној око-лини као и искуства инспекцијерада везана за контролу акта о про-цени ризика радних места.

представница УГС „независ-ност“, психолог Вера Кондић јеучеснике семинара упознала са од-редбама Закона о спречавању зло-стављања на раду, са посебнимосвртом на процену ризика - спреча-вање емоцијалног оптерећење истреса проузрокованих злоставља-њем на раду.

представник инспекторатаза рад Краљевине норвешке Уноабрахамсен, презентирао је ос-новне елементе норвешког при-ступа процене ризика радних ме-ста у овој и другим скандинав-ским земљама.

презентацију процене ризикана радном месту и у радној око-лини по „БГ методологији“, учес-ницима семинара су врло ус-пешно извршиле наташа пила-нова пеловић и александра ата-насовска, представнице маке-донског удружења за безбедности здравље на раду.

процена ризика радних местапо БГ методологији, посебно јепогодна за средња и велика пред-узећа са већим бројем радних ме-ста и већим бројем запослених, аона подразумева следеће:

прикупљање општих података опослодавцу: опис главних техно-лошких процеса; податке о раднимместима и то за свако радно местопојединачно; податке о повредамана раду и професионалним боле-стима запослених за последњих петгодина; податке о оспособљавањузапослених из области безбедности издравља на раду.

прикупљање општих подата-ка врши се непосредно од посло-давца, запослених и њихових пред-ставника, од чланова одбора за без-бедност и здравље на раду, увидому документацију послодавца, ле-карске извештаје и податке о по-вредама на раду, професионал-ним болестима, увидом у инспек-цијске налазе и другу документа-цију, након чега се ради анализаприкупљених података, која садр-жи:

1. анализу недостатака у при-мени основних правила о без-бедности и здрављу на раду,

2. анализу недостатака у при-мени посебних правила о без-бедности и здрављу на раду,

3. анализу смртних, колектив-них и тешких повреда на раду и про-фесионалних болести,

4. анализу ризика на радномместу при чему се мора посебноуказати на: поступак анализе ри-зика као и опште и технолошкеподатке о радном месту, опасно-стима, штетностима и напорима,стању заштите, могућим после-дицама и ризицима на радном ме-сту.

план мера за смањење виси-не ризика садржи:

1. план мера заштите у рад-ним и помоћним просторијама,

2. план мера заштите опре-ме за рад,

3. план мера заштите од опас-

них материја,4. план мера заштите за лич-

на заштитна средства,5. послове са посебним усло-

вима рада,6. план мера за оспособља-

вање запослених из области без-бедности и здравља на раду,

7. посебна упутства за без-бедан рад,

8. план мера за уређивањебезбедности и здравља на раду.

прилози за процену ризикарадних места:

1. попис послова за које је по-требно провести оспособљава-ње запослених,

2. попис послова с посеб-ним условима рада,

3. попис опасних хемијскихматеријала са назнаком МдК,

4. попис опреме за рад са по-већаним ризицима,

5. попис радних просторија ипростора за које постоји обавеза ис-питивања радне околине и

6. попис послова на којима семорају употребљавати лична за-штитна средства.

другог дана семинара учесни-ци су посетили компанију „Фарма-нова“ у обреновцу, где су од стра-не руководства компаније упознатиса радом ове младе и врло успеш-не компаније.

У оквиру практичних актив-ности о процени ризика раднихместа, учесници семинара су изра-дили студију о процени ризика рад-них места по БГ методологији, затри радна места.

на крају овог корисног и врло ус-пешно организованог семинара, до-говорено је да се следећа дводневна ра-дионица и наставак започетих актив-ности на тему „процена ризика“-(други део), одржи у мају.

посебно треба нагласити да„акт о процени ризика раднихместа“ треба да буде доступансиндикату као и одбору за без-бедност и здравље на раду код по-слодавца, да би запослени и њи-хови представници били упозна-ти и могли да утичу на предузи-мање свих мера и активности изобласти безбедности и здравља нараду, ради смањења броја повре-ђених и оболелих радника.

IV www. podrinske.com ДијАлОг 28. април 2011.

из канцеларије регионалног Повереника угс "независност"

Унапређење безбедности и здравља на раду у Србији

регионалном повереништвуУГС „независност“ за Мачванскиокруг у шапцу недавно се обра-тило руководство Гранског син-диката просветних радникаСрбије (прС) „независност“ ука-зујући да је већи број члановаСССС па и читаве синдикалне ор-ганизације СССС из више основ-них и средњих школа у шапцу(ош „јанко Веселиновић“, ош„Вук Караџић“, Средња меди-цинска школа...), након штрајкапросветних радника, незадовољ-ни радом синдикалног руковод-ства СССС, приступило Гран-ском синдикату просветних рад-ника Србије (прС) „независ-ност“. ово не би било чудно да ак-тивисти и функционери ССССнису почели да личним и теле-фонским путем прете и уцењујусвоје бивше чланове спречавајућиих да напусте СССС, уз тврдње даим је за излазак из СССС не-опходна писмена сагласност ру-ководства СССС, коју неће доби-ти.

ГС прС „независност“ је саоваквим понашањем активистаи функционера СССС у шапцуупознао и надлежне органе, а одрегионалног повереништва УГС„независност“ за Мачванскиокруг у шапцу, затражено је пру-

жање правне заштите свим чла-новима ГС прС „независност“којима је помоћ потребна. Тим по-водом регионални повереник УГС„независност“ за Мачванскиокруг - шабац позива чланове ГСпрС „независност“ који имајуовакве и сличне проблеме да сејаве регионалном повереникуУГС „независност“ (моб. тел.063/391653) који ће уз ангажова-ње адвоката УГС „независност“,пружити бесплатну правну и дру-гу помоћ свим члановима ГСпрС „независност“ којима је овапомоћ потребна.

Законом о раду („Сл гласникрепублике Србије“ бр. 24/05 и61/05), регулисано је следеће:

Члан 207. Запослени присту-па синдикату потписивањем при-ступнице. послодавац је дужан дазапосленом који је члан синдика-та на име синдикалне чланаринеодбије износ од зараде на основуњегове писмене изјаве и да тај из-нос уплати на одговарајући рачунсиндиката.

Члан 218. приликом утврђи-вања репрезентативности синди-ката на основу броја чланова,приоритет има последња потпи-сана приступница синдикату.

Борисав Павловић, регионални повереник

ПовоДом штрајка Просветара у шаПцу

Уценама до чланства

Коментаришући предлог но-вог Закона о штрајку, председникСиндиката образовања Србије,Бранислав павловић, осврнуо сена део закона који образовањесврстава у делатности од општегинтереса, односно, делатностикојима прекид рада може угрози-ти живот, личну безбедност издравље становништва. премањеговим речима, све међународ-не конвенције указују на то да заштрајк у образовању није по-требно утврђивати минимум про-цеса рада. из предлога закона сене види како би се минимум про-цеса рада утврђивао у предшкол-ским установама, јер су предла-гачи, како се наводи, заборавили

да је предшколско образовање иваспитање део целокупног си-стема образовања.

У делатностима од општегинтереса штрајк се може органи-зовати ако се обезбеди минимумпроцеса рада којим се обезбеђујеживот, лична безбедност илиздравље становништва, односнотехнолошки минимум процесарада (члан 18, став 1). Минимумпроцеса рада у смислу става 1 ут-врђује се законом, уз прибављеномишљење Социјално-економскогсавета републике Србије или ко-лективним уговором. Уколико сена овај начин не може утврдитиминимум процеса рада, онда сеутврђује одлуком арбитраже.

ПриМЕдБЕ на ПрЕдЛОГ нОВОГзакОна О ШТраЈкУ

1728. април 2011. www. podrinske.comДрУштвО

ннААррООДДннии ммУУззеејј

ррААДДнниимм љљУУДДииммАА ии ггррААђђААннииммАА

ччееССттииттААммОО

1. мај1. мајммееђђУУннААррООДДннии ППррААззнниикк ррААДДАА

Ускоро нам, надамо се до-лази наш председник странкепроф.др Војислав шешељ.Спремамо се за величанствендочек, али још боље треба да сеспремимо за величанствену бор-бу са слугама његових там-ничара, који су сада на власти уСрбији. наш председник је про-вео у тзв. Међународном суду уХагу 8 год. робијајући без осу-де и чекајући суђење и осудукоју немогу да донесу јер немакривице. прави разлог њего-вог тамничења је уклањање саполитичке сцене Србије. Укла-њање је било неопходно да се одСрбије направи банана репуб-лика и да у њој несметано вла-дају берачи банана по налозимавласника плантажа из Брисела иВашингтона.

Можда ће неко да се увредиовим речима, под предпостав-ком да се препозна, па се уна-пред извињавам и уз извињењенудим им много лепши назив заоно што су створили у Србији,а то је марионетски режим.

Суђење у Хагу је најсрам-није суђење у овом веку. Војис-

лав шешељ није ратовао, ни урату пуцао, ни командовао.Њему се суди због његових по-литичких ставова усред тзв. ци-вилизоване Европе, која свуда посвету а нарочито на Куби, Се-верној Кореји, Бурми, ирану идругим земљама тражи да сепуштају на слободу политичкипротивници и да им се не суди.То је лицемерје светског калиб-ра. шешељ је политички затво-реник тзв. демократске Евро-пе.Кад слушамо западњаке данам причају о људским прави-ма и слободи изражавања, то јесамо празна прича и иза њестоји политика двојних стан-дарда.

Међународни хашки суд јенајсрамнија судска установа уисторији човечанства. по ономешто чини и како делује не за-служује уопште ни назив суда.оно међународни у имену зна-чи да једни народи, увек истисуде другим народима који семењају од случаја до случаја.Хашки трибунал је вишего-дишњим задржавањем шешељау затвору прекршио првенстве-

но свој Статут, а затим и основнепринципе међународног права.То је суд основан првенствено засуђење Србима. То се види изаритметичких података пресудаизречених Србима у односупрема другима којима је суђено.Ту се јасно види да се судисамо Србима а да суде агресорина Србију. Главна кривица Србаје што су се уопште усудили даратују против агресора, а нетамо неки њихови ратни злочи-ни.

Када се помињу ратни зло-чини у Босни, српско јавно мње-ње, српски историчари и цело-

купни српски народ не смеју ни-кад да пристану на спомињањеСребренице ван контекста Кра-вице и осталих српских села, јерако тако не наступе остаћеупамћени у свету као јединикривци, и ако је злочина било насве четири стране. Четврта стра-на у сукобу је наТо и страниплаћеници који се нигде не спо-мињу као злочинци, а њиховизлочини нису ништа мањи уодносу на остале три стране усукобу. Стране плаћенике у су-кобима на територији бившејугославије није имала српскастрана. Било је бораца усрпским редовима странихдржављана, али то су искључи-во били добровољци који нисудолазили због пара.

након нестанка Хитлеровенемачке, када погледамо који суратови вођени и колико је билопогинулих у Кореји, Вијетнаму,Чилеу, ираку, авганистану идругим државама јасно нам јегде су највећи ратни злочинци.они се налазе у оној земљикоја је водила наведене ратове иосновала трибунал у Хагу. јошни један грађанин те земље ни-где није био процесуиран заратне злочине.

још један разлог дугого-дишњем задржавању и суђењушешељу је и лично користо-љубље његових судија јер

знајући колику плату добијају ишта за њу треба да ураде, њимасе не исплати да брзо заврше тосуђење и да остану без посла ибез плате.

Међутим живот тече даље.на видику су неки нови ратни „злочинци „. Затворе и судницетреба испразнити за њих. некитамо Моамер ел Гадафи усудиосе да брани своју земљу одплаћених побуњеника, а одмахзатим и од страних газда за којеплаћени побуњеници нису зна-ла добро да обаве посао. У ства-ри Гадафи је највећи „ грех „ на-правио када се усудио да изјавида од идуће године тј. 2012 кадаистиче концесија западњацимана експлоатацију либијске на-фте, концесије ће дати индији иКини. Гадафи није знао да сенафта само случајно налази натериторији либије а да је она уствари западњачка па ће мора-ти у Хагу да одговара за својенезнање. давањем нафте индијии Кини он прави двоструки „злочин „ . прво ускаћује нафтузападним земљама а друго дајеје земљама које западњаке пре-стижу у економској утакмици.

па тај Гадафи стварно за-служује Хаг.

Тако дакле и то ће битиједан од разлога за ослобађањешешеља.

Др. Владимир Добрковић

Шешељ на слободусрПска раДикална странка оПштински оДбор шабац

јАвнО ПреДУзеће“СтАри грАД” шАбАц

радним људима и грађанима

честитамо

1. мајМеђународни празник рада

кУлтУрницентАршАбАц

LDP ŠABAC

шАбАчкО ПОзОриште

ррААДДнниимм љљУУДДииммАА ии ггррААђђААннииммАА

ччееССттииттААммОО

1. мај1. мајммееђђууннааррооддннии ппррааззнниикк ррааддаа

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај1. мајммееђђУУннААррООДДннии ППррААззнниикк ррААДДАА

радним људима и грађанима

честитамо

1. мајМеђународни празник рада

радним људима и грађанима

честитамо

1. мајмеђународни празник рада

електрОДиСтрибУцијА шАбАцјП СтАн шАбАц

ррААДДнниимм љљУУДДииммАА ии ггррААђђААннииммАА

ччееССттииттААммОО

1. мај1. мајммеђУнАрОДниеђУнАрОДни ПрАзникПрАзник рАДАрАДА

радним људима и грађанима

честитамо

1. мајМеђународни празник рада

зАвОД зА зДрАвСтвенО ОСигУрАњеФилијАлА шАбАц

ррААДДнниимм љљУУДДииммАА ии ггррААђђААннииммАА

ччееССттииттААммОО

1. мај1. мајМеђународни празник рада

www. podrinske.com 28. април 2011.20 www. podrinske.com ДрУштвО

Љубовија – Колико је те-жак људски живот кад га зла бо-лест и судбина узме у својеруке то најбоље зна и осећаВерица дамњановић (31) избрдовитог села Горња оровицакод Љубовије. ова смеђекоса де-војка више од 20 година из Гор-ње оровице, села уда-љеног 20 километраод Љубовије, одлазитри пута недељно надијализу у Ужице докојег из Љубовије има100 километара, а зласудбина јој је три путаодложила трансплан-тацију бубрега.

- почетком сеп-тембра 1987. годинедобла сам тешко обо-лење бубрега, и одтада почиње мој ходпо мукама. У болнициу лозници лежала сам11дана, онда су мепребацили у Београдгде су лекари конста-товали да ми је бак-терија напала оба буб-рега. Три године лечи-ла сам се лековима,који ми нису помогли,па од 1990. годинесам на дијализи. по-недељком, средом ипетком мама и ја устајемо у че-тири сата, и око пет из села Гор-ње оровице крећемо за Ужице,дијализа траје четири сата, паоко три по подне се вратимокући. после сваке дијализе сеосећам исцрпљено, треба мимир. Колико пута само рекла данећу да идем на дијализу панека и умрем - каже Верица инаставља тужну причу:

-Било би ми много лакшекада би ја и мајка могле да из-најмимо стан у Љубовији. То језа сада немогуће. Живимо од17.000 динара помоћи за туђунегу а других прихода немамо.од тога купујемо храну, лековеодећу средства за хигијену.

Стицајем невероватнихоколности Верица је три путапропустила прилику за тран-платацију бубрега.

- први пут смо били на про-граму за транплатацију 2001.године. одемо на ВМа, Верицаостане у боници, а мени као да-ваоцу бубрега кажу да дођем заседам дана док док је припремеза операцију. ја се вратим кућиа сутрадан ме зову из болнице икажу да је Верица сломила ногуу холу болнице. Транплатацијаје морала бити одложена док сене опорави – каже Милена,

мајка Верицина, а сузе из њенихочију сливају јој се низ лице.

опоравак је трајао до 2004.године.

-опет нас позову, одемо уболницу, доктори почну са при-премама и открију да ми крвнаслика није у реду. испоставило

се да сам имала тумор на левомбубрегу. Хитно ме оперишу,изваде ми бубрег, а од транс-платације опет не би ништа. Узпомоћ добрих људи били смокупили и скупе неопходне ле-кове за транплатацију. после

смо их поклонили да им не про-ђе рок употребе - вели Верица.

Када се спремала да трећипут иде на транплатацију опет језадесила велика невоља. приуласку у санитетско возило, даби отишла на диализу, оклизнесе и по други пут сломи ногу и

то тако да јој је после за-лечења остала седамснтиметра краћа. не-срећа није напушталаВерицу и њену мајкуМилену. половиномзиме 1999. године. Ми-лена је упртил Верицу ипонела је до санитет-ског возила. на залеђе-ној стази оклизне се паи она поломи ногу иопет је трансплатацијаодложена.

-Више нећу ни по-кушавати да идем натрансплатацију. Уз по-моћ Божију, лекова идијализе живећу коликоможе. У селу којем жи-вим скоро и да немамладих, нема ни драгихпријатеља. Због удаље-ности од града не могунигде да изађем. Волелабих да имам компјутерда се на њему у данекада не идем на дијали-

зу забавим. а и да на интерне-ту видим и прочитам нешто ин-тересантно. Вема смо сиро-машног стања, са оваквим при-ходима не могу ни да сањамкомпјутер – каже на крају Ве-рица Миладин Малишић

TEшка болест и зла суДбина сурово се Понели Премаславици Дамњановић (31) из Планинског села горњеоровице коД љубовије

Од десете године на дијализи

верицА ДАмњАнОвић

Посао за 43 радника

ЉУБоВија – За јавне радове у општини Љубовија нацио-нална служба за запошљавање издвојиће ове године 4.660.000 ди-нара. У овом граду у овој години на пословима инфраструктуребиће запослено 43 лица, углавном са средњом и основном школомкоја ће радити три до четири месеца. За пројекат јп „Љубовија“за побољшање услова живота у ромском селу алинграм из-двојено је 1.407.000 динара. За изградњу инфраструктуре јКп„Стандард“ ће добити 1.387.000 динара. За помоћ у кући центраза социјалан рад издвојиће се 282.000 динара. М. М.

Поправка магистрале

ЉУБоВија – радници секције за путеве из Љуовије почелису с радовима на поправци коловоза на веома прометном дринскоммагистралном путу рогачица - Љубовија - Мали Зворник у дужиниод 87 километара, који је прошле зиме оштетио мраз. Како нам јерекао Милош јеротић, руководилац љубовијске Секције за путе-ве, радници ове секције су у протеклих неколико дана од раног јутрапа до касно по подне радили и асфалтном масом поравнали „удар-не“ рупе на дринском магистралном путу на деоници између Љу-бовије и Малог зворника у дужини од 40 километара. У веома крат-ком времену они ће обавити поправку ове путне саобраћајнице којаводи од Љубовије до рогачице и повезује Војводину и републикуСрпску са западном Србијом и црном Гором. М. М.

завршене припреме за „Гастро фест“

ЉУБоВија - општинска Туристичка организација „Љу-бовија“ у Љубовији са локалном самоуправом привела је крају при-преме организовања овогодишње шесте по реду туристичке ма-нифестације „Гастро фестивал“ који ће у овом граду бити одржан14. маја.

- пријаве за ову манифестацију већ пристижу и очекује се даће на њој учествовати више од 100 екипа и неколико хиљада по-сетилаца из Србије, црне Горе, републике Српске и федерације БиХ.најинтересантнији биће такмичарски део, на којем ће судије – чла-нови Кулинарске асоцијације Србије – оцењивали оне који се будутакмичили у припремању рибље чорбе, специјалитетима етно-трпе-зе, модерне кухиње, пекарства, посластичарства и „резбарења“ наповрћу и воћу – каже Слађана Грујичић, директор општинске ту-ристичке организације „Љубовија“ у Љубовији. М. М.

веСти

015/355-001

нОвО! нОвО! нОвО! нОвО!проф. др Бранко Станков

СТраБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-27

на прошлонедељној конфе-ренцији за новинаре представ-ника Градске управе шабац,Спортског савеза, Удружења пе-дагога физичке културе и Заво-да за јавно здравље, представ-љени су резултати прве фазепројекта „расти здраво“ који сеод 18. октобра прошле годинеспроводи у 15 школа и деветвртића на градском и сеоскомподручју. реч је о рекреативнојспортској школи, бесплатној засве полазнике. Сваком дететуомогућено је да се укључи упрограм у својој школи, у по-знатом окружењу, уз школскедругове које већ познаје и местокоје му је најближе кући. ак-тивности, о којима брине 18наставника физичког васпитања,спроводе се два пута недељно.За пројекат „расти здраво“ Град-ска управа издвојила је 3,5 ми-лиона динара.

анализирајући досадашњерезултате, организатори су ука-

зали на значај физичке актив-ности деце и неговање здравихстилова живота. резултати ан-кете, коју је спровео Завод за јав-но здравље, упозоравају да 73одсто шестогодишњака није

укључено у спортску актив-ност, осим у оквиру пројекта„расти здраво“. анкета је тако-

ђе утврдила да постоје бројненеправилности у исхрани и хи-

гијенским навикама деце, као ида је њихова изложеност ду-ванском диму, углавном од стра-не родитеља, претерана. Зато јенеопходна едукација родитеља,а прве трибине посвећене одр-

жавању хигијене и правилнојисхрани деце већ су заказане 4.и 11. маја у просторијама Ме-дицинске школе у шапцу.

Како би малишани показалисве што су до сада научили, од25. до 30. априла на теренимаГрадског стадиона у препо-дневним часовима биће орга-низован јавни час, а за најмла-ђе полигон спретности. орга-низатори се надају да ће другафаза пројекта обухватити и уче-нике трећег и четвртог разреда.Њихова намера је, како су ис-такли, да полазнике акције „рас-ти здраво“ задрже у спорту иформирају базу за озбиљнијеукључивање у спортске клубо-ве. Као завршна манифестацијапројекта и прилика да се стече-на знања усаврше кроз игру итакмичење, за крај маја најав-љене су Мале олимпијске игре.

покровитељ пројекта јеГрадска управа шабац, а орга-низатори: Канцеларија за младе,Спортски савез града шапца,Удружење педагога физичкекултуре и Завод за јавно здрав-ље шабац.

2128. април 2011. www. podrinske.comДрУштвО

теквОнДО

Рекреативна спортскашкола јединствена у Србији

расти зДраво

Пројекат за три општинеЉУБоВија – представници холандске консултанске куће

„DHV“ су у Љубовији са надлежнима из суседних, преко дри-не, општина Братунца и Сребренице у републици Српској и оп-штине Љубовија разговарали о изради главног пројекта по-стројења за пречишћавање отпадних вода. ово је међународнипројекат који предвиђа заједничко постројење за Љубовију, Бра-тунац и Сребреницу а вредност му је око 5.000.000 евра.

риболовци чисте дринуЉУБоВија – Скупштина спортских риболоваца „Еко

дрина“ у Љубовији донела је одлуку да савки члан удружењабуде учесник тродневне акције „очистимо дрину“. планираноје чишћење дела обале и корита реке у дужини од 40 киломе-тара којим газдују љубовијски риболовци.

- Са великим чишћењем тона смећа осталог после поплавеу децембру прошле године на обали дрине, отпочећемо овог ме-сеца. а да овај позамашан посао обавимо ваљано помоћиће нами мештани неколико села из приобаља дрине – каже предрг Мар-ковић, председник Скупштине спортских риболоваца „Екодрина“ у Љубовији.

прошлог петка у идеалнимусловима и на изузтено добропримремљеној стази ош“до-ситеј обрадовић“ у Кривајиодржан је крос за ученике одпрвог до осмог разреда. Уче-ствовало је око 200 ђака из петосновних школа. овај крос већполако постаје традиција јерпоред иницијативе атлетскогклуба „цер“ и ентузијазма на-ставника физичке културе по-казала се спремност и љубавученика за краљицу спортова-атлетику.

на 300 метара за ученицепрвог и другог разреда највишеуспеха имали су: николина Бо-жић, ош “Стојан новаковић“,Каћа Гавриловић, ош “доситејобрадовић“ и Милица дра-гојевић, такође ученица овешколе. на 400 метара победио јенемања Тодић,ош“ д.обрадо-вић“, други је немања петро-вић, ош “С.новаковић“, а тре-ћи је био душан адамовић, ос-новна школа из Волујца. на400 метара за ученице трећег ичетвртог разреда успех су по-брале: Милица Симић, ош“Жића Марковић“ д.црниљево,Жељка поповић, „д.обрадо-вић“, а трећа је била КатаринаВасић, ош “Ж.Марковић“. настази од 500 метара за ученикетрећег и четвртог разреда по-бедио је лазар Симић, ош“Ж.Марковић“, друго местоприпало је ненаду деспотови-ћу, ош “С.новаковић“, а трећије био дејан адамовић, ош“д.обрадовић“. Ученице петог

и шестог разреда трчале су настази од 600 метара а победилаје Милица Голубовић, ош“С.новаковић“, друга је алек-сандра Тодоровић, ош “д.об-радовић“, а треће место припа-ло је Бојани петровић, ош“Ж.Марковић“. дечаци петог ишетог разреда трчали су на 800метара а победио је Стефан по-лимац, ош “николај Велими-ровић“ добрић, други је нико-ла игњатовић, ош “Ж.Марко-вић“ а трећи је Милан остојић,ош “д..обрадовић“. У конку-ренцији ученица седмог и осмогразреда победила је Вања Ми-ћић, ош “Ж.Марковић“, другаје Сузана Миливојевић а трећанаталија Савић, такође из овешколе. на хиљаду метара заученике седмог и осмог разре-да најуспешнији су били: Ми-хаило Ћелић, ош “С.новако-вић“ из Горње Врањске, други јеЂорђе деспотовић, „С.новако-вић“ шабац, а трећи је био Фи-лип Урошевић, ош “д.оБра-довић“ Волујац.

Ђачки крос “Поцерина 2011“

Велика победа атлетике

нови успеси„Винер чивија“прошле недеље, Вршац је

био домаћин међународног так-мичења „Миленијум – опен“.Учешће је узело преко 400. так-мичара из седам земаља. Таек-вондо клуб „Винер чиви“, на-ступио је са три своја такмича-ра и сва три су освојила медаље.нађи росић је припало злато уа категорији до 27 кг. анђелаМарић је освојила сребро, у акатегорији до 44 кг, док је СариВасић припала бронза у а ка-тегорији до 36 кг. Вођа ове мале,али одабране експедиције билаје оливера димитријевић, којаје за наш лист рекла да су овиуспеси само увертира за свеоно што ове такмичаре очекујеу овој години. Таеквондо клуб„Винер чиви“ се ових дана и не-деља, пуном паром припрема занова такмичења.

2328. април 2011. www. podrinske.comтв

ПрОгрАм тв шАбАцУ СтАлним терминимА: мАли ОглАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , нОћни ОглАСи 00:00 - 08.00 веСти У 3: рАДним ДАнимА У 15:00

У понедељак 8. новембра 2010. године на СветиМитровдан неочекивано је преминула моја премиласестра, моја сеја

Марија Мара деспотовић1936-2010.

службеник Окружног суда у пензији, у Шапцу

полугодишњи парастос служиће се у суботу 30.априла 2011. године у 12 часова на шабачкомдоњошорском гробљу.

Захвалан сам свима који изјавише саучешће и свимаонима који још са свећама и цвећем посећују мојусеју.

ожалошћени брат Слободан са свима који је воле и које је даривала својом неизмерном добротом,

љубављу, племенитошћу и пожртвовањем.

четвртАк 28.04.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библио-теку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:30 два света11:25 питање савести12:20 Kriss Angel Mindfreak TVShow13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Медикус15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 пут хране21:00 лек из природе22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

ПетАк 29.04.09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:30 радим градим11:15 рукомет плус12:05 Спортска галаксија13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 пут хране15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 полигон22:00 Вести22:20 рекламни блок22:30 Строго поверљиво23:15 освета

СУбОтА 30.04.10:00 Кроз прозор маште10:30 денис напаст11:00 два света11:30 ја сам твоја судбина (ре-приза 5 епизода)15:00 Медикус16:00 Биљана за Вас17:00 Кућица у цвећу18:00 Смрт шпијунима19:00 Вести20:05 Цртани филм: Зека

Срећко

21:00 питање савести22:00 Вести22:30 Филм шангај бејби

неДељА 01.05.10:00 Водич за родитеље10:30 денис напаст11:05 два света11:30 освета(реприза 5 епи-зода)15:15 Цртани филм: Зека

Срећко

16:10 Чудесни четвртак18:00 денис напаст19:00 Вести20:05 Женска страна света21:00 питање савести22:00 Вести22:30 Филм: Чекаоница

ПОнеДељАк 02.05.10:00 ја сам твоја судбина10:30 Водич за родитеље11:15 Филм шангај бејби13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Женска страна света15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 документарни програм17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета19:00 Вести20:05 Мењамо навике21:00 иза сцене22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

УтОрАк 03.05.10:00 ја сам твоја судбина10:30 Кроз прозор маште11:15 Филм Чекаоница

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне13:40 Мобил Е14:00 Мењамо навике14:30 лек из природе15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника18:00 освета19:00 Вести20:05 Criss Angel Mindfreak

TV Show

21:00 Смрт шпијунима22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

СреДА 04.05.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у Библио-теку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:45 два света11:15 питање савести12:15 Кућица у цвећу13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 иза сцене15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библиотеку 18:00 освета19:00 Вести19:15 Водимо Вас у Библиотеку 20:05 два света21:00 Медикус22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

Субота 30.04 Шангај

бејби: Коко води интензиванзивот у живописном шан-гају, али познанство са двапотпуно различита мушкарцадонеће преокрет у њен живот

Недеља 01.05 Чекаони-

ца; Самохрана мајка ана је увези са ожењеним човеком аСтив има проблема са својомдугогодишњом везом. Кадасе њих двоје први пут сретну,наслутиће срећу која им јетако дуго измицала.

дана 30.04.2011. навршава се годину дана од кадније са нама наш вољени супруг и отац

Све речи овог света не могу описати бол и тугу којуосећамо због твог одласка. Волећемо те док живимои трајаћеш у нама вечно.

Твоје најмилије супруга Зорица и ћерке Марина и дуња

Петар Враголић Баћа

мАркетинг - тел: 066/347-136

читУље