30динарашаБац, 28. јул 2011. Година V Број 187-188

ААммббаассааддоорр ККррааљљееввииннее

ННооррввеешшккее уу ппооссееттии ШШааппццуу

Стр. 3

Осма смотра извиђача Србије –100 година млади

Стр. 4-5

Уз 2. СрпСки летњи феСтивал фолклора

Најлепша разгледницаШапца послата у свет

Стр. 16-17

Нови треНд у сточарству у ПоцериНи

Сименталке доносе зараду

Лакше до посла

Већ после два моја писанија

подигла се прилично велика ха-

лабука око сумњивих стечаја и

стечајних управника, итд.!

Мене су тим поводом већ,

незванично контактирали људи

из тужилаштва и полиције и

дали ми пар савета у смислу са-

радње као и да не би било лоше

да мало ускладимо акцију! С об-

зиром на чињеницу да у по-

следње време, а што раније није

био случај, «Подринске» добро

сарачују са муријом и судом,

прихватио сам идеју да се кроз

штампу жестоко удари после го-

дишњих одмора који су у пуном

јеку. Такође вам морам рећи и да

су ови прозивани стечајци кон-

тактирали мог адвоката, тврде-

ћи да сам узео велике паре од

њима некада блиских пријатеља

и кумова. Тобож «нарајцали» ме

њихови бивши пословни парт-

нери! Мој адвокат, паметан чо-

век, то ми пренесе а мени сине

идеја да стварно контактирам те

њихове бивше ортаке и кумове.

добро су ми рекли којим све

траговима могу ићи. наравно,

овде мислим на «Савацијум» и

ујдурму коју су онако лепо ку-

мовски одрадили а потом и сами

себе тужили. дакле, због чита-

лаца и годишњих одмора у ту-

жилаштву и полицији, тек ћу у

септембру писати о деси, судији

из Ваљева, о Љиљи стечајном

управнику бријних предузећа, о

Богданки стечајном управнику

ревизору, којој су специјала се-

оске задруге и да ли је нешто

продала рођеном брату...?

Мислим документација коју

саам почео да објављујем у про-

шлом броју, мора прво бити

предата у Тужилаштво, на исти

онај начин као што смо то ра-

дили за Малетића и Болницу, јер

смо на тај начин и «Подринске»

и ја заштићени у сваком прав-

ном и законском смислу. Стрпи-

те се још мало, септембар ће

брзо.

2 www. podrinske.com 28. јул 2011.зАбеЛеШКе

ЛичНи СтАв: ХАНибАЛ КОвАч

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

Стечајна мафија 3

Нови пешачки моста на Старомграду – поклон грађанима

уместо металног пешачког моста на прилазу комплексу Ста-

ри град постављен је нови, дрвени, ширине два метра. Стилски и

по материјалу од ког је изграђен, у потпуности припада амбијен-

талној целини простора крај Саве у ком доминира тврђава. Тако

ће популарно место одмора, рекреације, културних и спортских ма-

нифестација бити садржајно богатије и примереније намени.

нови мост је поклон Града љубитељима реке и Старог града

и кошта око 1.200.000 динара.

Заменица градоначелника

шапца јасминка ристивојевић

данас је угостила донаторе из

Флориде, стручњаке у области

рада са особама оболелим од ау-

тизма: Весну Кандић, дечјег

окупационог терапеута, Хану

Ехрил, специјалног здравстве-

ног наставника и агу ленс, оку-

пационог терапеута. они су до-

нели вредну опрему за учиони-

цу коју користе деца оболела од

аутизма у основној школи „Све-

ти Сава“. донација обухвата и

обуку шабачког наставног кад-

ра ангажованог за рад са овом

децом.

Весна Кандић, пореклом

шапчанка, приликом посете

родном граду имала је при-

лику да упозна услове рада са

децом ометеном у развоју. То

је био мотив да окупи сарад-

нике у америци и покуша да

помогне. Како је истакла, наи-

шла је на више него добар од-

зив колега. За ову годину до-

говорено је опремање учио-

нице за децу са аутизмом,

као и обука дефектолога. ди-

ректорка основне школе

„Свети Сава“ Снежана радо-

вановић и донатори из Фло-

риде сагласни су у томе да је

ово само почетак сарадње

која ће унапредити рад са де-

цом ометеном у развоју и по-

вољно утицати на квалитет

њиховог живљења.

Донатори из Флориде опремили учионицу за децу са аутизмом

поскупљењеимпулса

Телеком Србија ће од 1. ав-

густа повећати цену претплате

у фиксној телефонији и изјед-

начити цене телефонског раз-

говора за приватне и пословне

кориснике. Према одлуци ра-

ТЕл-а цена месечне претплате

биће повећана са 457,8 на 507,4

динара, а број бесплатних им-

пулса биће повећан са 150 на

300. Минут разговора ће у ло-

калном саобраћају поскупети

због скраћивања импулса, док ће

разговори у међумесном саоб-

раћају појефинити.

Надметање у вишебојуповодом боја на Дубљу

у част победе српске војске над турцима у Боју на дубљу који

се одиграо 1815. године, мештани села дубље, сваке године уз над-

метање у вишебоју за титулу Војводе дубљанског и пригодан кул-

турно уметнички програм обелезавају овај датум у знак сећања на

све оне који су у овом боју дали животе за слободу српског наро-

да.

328. јул 2011. www. podrinske.comШАбАц

Гост шапца 18.јула био је

амбасадор Краљевине норвеш-

ке у Србији, нилс рагнар Кам-

сваг. норвешка је у протеклом

периоду делом учествовала у из-

градњи мини пич терена на

Градском стадиону, а реализо-

вала је и пројекат везано за

Виши суд. уз посету североза-

падној индустријској зони, об-

острана жеља је да се норвеш-

ки привредници заинтересују

за улагања у шабац.

Посета шапцу амбасадора

норвешке почела је у Градској

кући сусретом са градоначел-

ником шапца Милошем Ми-

лошевићем. Захваливши се ам-

басадору што је прихватио по-

зив да буде гост шапца, градо-

начелник Милошевић истакао је

вишегодишњу жељу локалне

самоуправе да норвешкој влади

и народу представи потенцијале

којима шабац располаже. Ви-

соког госта упознао је са са ос-

новним историјским, култур-

ним и економским карактери-

стикама шапца,.

након разговора у Градској

кући, у дужој шетњи градом,

градоначелник Милошевић, са

сарадницима, упознао је ам-

басдора норвешке нилса раг-

нара Камсвага и његову супру-

гу, са културно-историјским зна-

менитостима града – од Му-

зеја, Библиотеке, Гимназије и

цркве; прошетали су коплетном

пешачком зоном – уз подужа за-

државања и причу вишег ку-

стоса народног музеја Татјане

Марковић.

још једна потврда - о лепо-

ти нашег града – речи амбаса-

дора Камсвага, да је шабац

један од најлепших градова у

Србији. а норвешким привред-

ницима стићи ће и праве ин-

формације о потенцијалима гра-

да.

-Мислим да је град изузетно

леп. Било је јако пријатно про-

шетати се градом и видети на

који начин се општина побри-

нула да сачува историјске вред-

ности овог града. Без намере да

само будем пријатан и љубазан,

морам признати да је ово један

до најлепших градова које сам

посетио у Србији, и било ми је

драго да чујем од градоначел-

ника да има јако пуно планова и

пројеката на који начин да се

додатно унапреди живот у гра-

ду шапцу - рекао је амбасадор

Камсваг. додао је да ће се кон-

такти између амбасаде и гра-

да шапца наставити. изразио

је и наду да ће успети да се но-

рвешке фирме заинтересују да

размисле о инвестицијама у

шапцу: „али, што се тиче ин-

вестиција, ми, наравно, може-

мо само да охрабримо фирме

да дођу и да инвестирају, а

сама одлука о томе припада

њима“.

Првенствени циљ посете,

по речима градоначелника, Ми-

лоша Милошевића, је упозна-

вање са привредним потен-

цијалима шапца.

-Велико је задовољство што

смо могли да угостимо амбаса-

дора једне нама далеке али јако

блиске и пријатељске земље,

као што је норвешка. неке

пројекте они су помагали, попут

изградње мини пич терена на

нашем Градском стадиону, и

пројеката везано за Виши суд у

шапцу, а првенствени циљ нам

је био да представимо наше

привредне потенцијале и шта

можемо да ставимо на распола-

гање потенцијалним инвести-

торима. Привредници норвеш-

ке заинтересовани су да дисло-

цирају своје производне погоне

у земље као што је Србија, а за

нас је то велика шанса. отуда и

наша жеља да неког од но-

рвешких привредника доведемо

у шабац. други део посете је

управо нашој северозападној

индустријској зони, јер ће ам-

басадор у августу имати пре-

зентацију потенцијала, својих

запажања и утисака о Србији,

њеним градовима и општинама,

за норвешке привреднике. То би

могао бити почетак једне добре

сарадње са нама далеком, али

блиском и пријатељском земљом

и њеним привредницима“ – ис-

такао је градоначелник шапца

Милош Милошевић. Ц.Љ.

Највећи иНтерес ШаПца

Сарадња са привредницима Норвешке

Без обзира на изузетно

врели дан, амбасадор Кам-

сваг и градоначелник Мило-

шевић, на мини пич терену,

на Градском стадиону, за-

држали су се и у причи са ма-

лишанима – пионирима

„Мачве“, тренерима и руко-

водством. уз шалу, у оном не-

обавезном делу, чули смо и

да амбасадор навија за Мол-

де, тим из родног места, а у

Србији, уз осмех, „у духу

политичара“, није се изјаснио

- ту су и Звезда и Партизан.

девети шабачки летњи фестивал (шлФ) биће одржан од 7. до

12. августа у тврђави на Старом граду. Прогнозиран број посетилаца

током шест фестивалских дана у 2011. је 70.000 младих из зема-

ља у региону, од којих ће неки бити смештени у шлФ кампу, први

пут организованом прошле године. Тада је у њему боравило 387

кампера. Као и до сада, шлФ ће организовати пет позоришних

представа за децу.

Према мишљењу музичких критичара из Србије и суседних зе-

маља, шабачки летњи фестивал је највећи фестивал западне Србије,

а постао је манифестација коју посећује и публика из земаља бив-

ше СФрј, као и Мађарске, италије...

Током пет фестивалских дана прошле године, шлФ је забе-

лежио посету од 60.000 посетилаца, а концерт групе Гоблини на

шлФ-у проглашен је за највећи рок догађај у Србији у 2010.

овогодишњим програмом шлФ је на различите начине ани-

мирао суграђане: Зимски распуст у биоскопу (јединствена мани-

фестација у Србији) забележио је посету од 6.400 најмлађих шап-

чана, ревију филмова са Феста посетило је 1.305, а Позоришна пу-

товања 1.550 поклоника филмске и позоришне уметности. ноћ му-

зеја је забележила 32.000 посетилаца и тиме довела шабац, по броју

програма и посета, на треће место у Србији, одмах после Београда

и новог Сада.

шабачки летњи фестивал је постао препознатљив заштитни

знак шапца, који доприноси не само унапређењу културног жи-

вота, већ и позиционирању шапца на мапи Србије као културног

и туристичког места.

7.август19.00 дЕМо

22.45 Џа или Бу

24.00 ЕYЕСБурн

8. август19.00 дЕМо

22.45 БјЕСоВи

24.00 СунСХинЕ

9.август21.30 нЕЖни далиБор

22.45 ЕВа Браун

24.00 нЕно БЕлан и МаССиМо СаВиЋ

10.август21.30 МарЧЕло и ФилТЕри

22.45 ТХЕ БЕаТ ФлЕЕТ

24.00 ЗаБраЊЕно ПушЕЊЕ

11.август21.30 СВи на Под

22.45 Канда КоЏа и нЕБојша

24.00 МацКа Б

12.август21.30 лЕТу шТуКЕ

22.45 лоллоБриГида

24.00 ПСиХоМодо ПоП

ШЛФ: 6 дана - 18 бендова

4 www. podrinske.com 28. јул 2011.друШтвО

Поводом прославе стого-

дишњице извиђаштва у Србији,

у шапцу ће, од 10. до 19.августа,

уз учешће и светских скаут-

ских организација, бити одр-

жана осма смотра. Покрови-

тељ је Влада републике Србије

увод у обележавање века

Савеза извиђача Србије, је из-

ложба, отворена 21.јула, у ша-

бачком народном музеју, под

називом „100 година млади“

-народни музеј има част да

учествује у организацији обе-

лежавања сто година скаутизма

у Србији. у оквиру смотре, која

почиње 10.августа, у нашем

граду биће око две и по хиљаде

скаута из целог света, што само

говори о значају таквог догађаја

у нашем граду, и значају и ве-

личини организације. изложбу

смо направили у сарадњи са

савезима извиђача шапца и

Србије, део материјала смо и

сами имали, део је из приватних

збирки, и сигурно да је, уз при-

чу о нашим извиђачима, ово

иЗвиђачи србије

Осма смотра извиђача Србије – 100 година млади

извиђач за цео живот

Милан Алимпић – Зимпија:

-у Савезу извиђача сам провео 47 година, део младости,

средњег доба, па, ево сад полако и пензионерске дане прово-

дим у организацији. Сматрам да Савез извиђача као органи-

зација деце, омладине и одраслих свима користи, а посебно

на децу врло васпитно утиче. Без обзира у ком су добу, изви-

ђачи су увек били за пример.

Радан Павловић, тренутно члан Градског старешинства

извиђача шапца:

-и ја и моја породица читав живот смо у извиђачима. дете,

чим се роди добије извиђачку књижицу, стално смо у томе, до-

живели смо много лепих тренутака, страшно много лепоте. у

свим републикама бивше југославије имам сјајне другове, где

год се нађем, и кад год, могу да им се обратим за било шта,

да одем код њих. Такође, супругу сам упознао на извиђачкој

акцији, наш брак је један од извиђачких - извиђачка смо по-

родица, а таквих је пуно (супруга Светлана је тренутно ста-

решина одреда извиђача „Вера Благојевић“)...

Пера Трајковић, члан штаба за организацију осме смот-

ре извиђача Србије:

-шта да вам кажем, бити извиђач, значи здраво мислити,

здраво живети, имати пуно другова, пријатеља, и оно најос-

новније – израсти у доброг, правог и здравог човека, корисног

члана заједнице... од некадашњих 12-13 организационих

јединица, тренутно у шапцу делују четири. у јеку свих дру-

гих понуда за младе некако се боримо да децу привучемо нама.

ова смотра је идеална прилика да виде драж живота у природи,

величину и број пријатеља, и надам се да ће што више деце

доћи у извиђаче да буде на корист и њима, и родитељима, и

заједници.

Запослени компаније Фи-

лип Морис у Србији по други

пут су покренули акцију „Во-

лонтирам, зато што волим свој

град“. у оквиру акције, запос-

лени су прикупили књиге и по-

клонили их библиoтeци "дишa

Aтић" у Влaдимирцима. дона-

цијом је проширен фонд књига

ове културне установе и обо-

гаћена литература за све њене

кориснике и љубитељe читања.

„у врeмe кaдa сe зa културу

a сaмим тим и зa купoвину књи-

гa oдвaja свe мaњe срeдстaвa, пo-

клoн зaпoслeних кoмпaниje Фи-

лип Moрис дoлaзи у прaви час.

нaшa Библиoтeкa ћe oвoм дo-

нaциjoм oбoгaтити фoнд, дoк ћe

читaлaчкa публикa мoћи дa прo-

нaђe нoвe нaслoвe. нaдaмo сe дa

ћeмo сe, сa брojeм књигa кoje дo-

биjaмo нa пoклoн oвe гoдинe,

приближити стaндaрдимa зa нa-

бaвку књигa кoje прoписуje нa-

рoднa библиoтeкa Србиje“,

изјавила је Jaсминa Кojичић,

вршилaц дужнoсти дирeктoрa

библиoтeке "дишa Aтић" Влa-

димирци.

„Компанија Филип Морис у

Србији поздравља и подржава

волонтерску акцију коју су по-

кренули наши запослени. Веома

смо поносни на то што се она

успешно спроводи већ други

пут, а посебно нам је драго што

су наши запослени препознали

образовање као један од важних

предуслова за развој друштва у

којем живимо и радимо, и што

су управо на овај начин од-

лучили да помогну својим гра-

довима“, рекла је овом прили-

ком Маја шотра, менаџер за

комуникације и донације ком-

паније Филип Морис у Србији.

ова акција спроводи се у

укупно 15 градова широм

Србије, а преко 19.000 књига,

које су прикупили запослени

из својих личних и из компа-

нијске библиотеке, биће покло-

њено установама које су запос-

лени препознали као значајне за

град у којем живе и раде.

акција „Волонтирам, зато

што волим свој град“ покрену-

та је 2010. године захваљујући

идеји и доброј вољи запослених

у компанији Филип Морис у

Србији. Вођени жељом да учи-

не нешто како би помогли гра-

довима у којима компанија Фи-

лип Морис послује, прошлог

маја запослени су се организо-

вали у волонтерске групе, које су

у 14 градова широм Србије по-

казале да уз мало труда, време-

на и добровољног залагања могу

да учине велики корак за улеп-

шавање неких од важних про-

стора у свом граду.

ЗаПослеНи комПаНије ФилиП морис у србији ПоклоНиликњиге библиoтeци "диШa aтић" у влaдимирцима

Волонтирам, зато штоволим свој град

528. јул 2011. www. podrinske.comдруШтвО

иЗвиђачи србије

Осма смотра извиђача Србије – 100 година млади они су будућност шабачкихизвиђача

Предраг Трајковић:

- Члан сам организације од 1999. године. За извиђаче ме ве-

зује пре свега дружење, то волим, а на свакој смотри упозна-

мо доста нових пријатеља, останемо са њима у контактима; до-

ста путујемо, научи се доста о преживљавању у природи.

Иван Петровић:

-Седамдесет девето сам годиште, у извиђачима сам од две

хиљадите. једноставно, друштво ме повукло. најлепше у из-

виђачима - то је живот у природи, преживљавање у природи,

доживљавање природе; доста ствари битних за живот научио

сам у извиђачима.

Ненад Милић:

-у извиђачима сам због дружења. Бити извиђач значи - упо-

знати природу, знати снаћи се и организовати у неким ситуа-

цијама – знати читати карту, извући се без компаса, знати како

са животињама, како запалити ватру без упаљача и шибице.

Вук Бајевић:

-у извиђачима сам од малена, и све ми се свиђа. идемо, дру-

жимо се, зезамо, има много тога да се научи.

Бранислав Стаменић:

-у извиђачима сам од четвртог разреда основне школе. имао

сам и тренутака када сам хтрео да напустим, али сам себи до-

казао да је то део мене... највише везују та дружења, ту сам

провео цео живот, одрастао сам уз извиђаче и најлепше ства-

ри су ми се десиле са извиђачима, ништа лепше нисам дожи-

вео.

Кристина Омеровић:

-у извиђачима сам од 2005. године. Сада сам заменик на-

челника одреда извиђача „Вера Благојевић“. овде сам због те

лепе комуникације, одржава се тај неки добар дух, пријатељ-

ство је добро, свако хоће да помогне у невољи. Такође, ту су

такмичења, на којима прелазимо и по двадесет километара, ту

се одржава и кондиција, боравимо у природи.

Тијана Бајевић:

-у одреду сам „Вера Благојевић“, ту сам начелник. Волим

што обилазимо разне градове.

Маријана Петровић:

-Члан организације сам од 2004. године, и ту сам због дру-

жења и такмичења. акције су обично викендом, и то је

најбољи начин да утрошим слободно време. и то је најбоље

утрошено слободно време...

прилика за промоцију и на-

родног музеја и Града – биле су

поздравне речи, на отварању

изложбе, директора музеја, јед-

ног од аутора изложбе, Брани-

слава Станковића. о самој по-

ставци, додаје, “на изложби се

може видети и фотографија

трезвене младежи из 1911. го-

дине, из које се касније у шап-

цу развио скаутски покрет, а ту

је и неколико врло значајних

премета, који сведоче о изви-

ђачима између два рата – попут

заставе одреда Чешке која је

била закопана у земљи од 1941.

до 1945, после чега је поново из-

нета на светлост дана“

„Са великом радошћу и бла-

годарношћу“ велики скуп скау-

та у шапцу, на отварању из-

ложбе поздравио је и шабачки

епископ, владика лаврентије,

истичући шабац као град мла-

дих. Посебно је обрадован чи-

њеницом да су се организатори

бринули и о детаљу да, током

смотре, учесницима, припад-

ницима разних религија, „буде

омогућено да упражњавају и

своју веру“. Већ сада пожелев-

ши, у сваком погледу успешно

окупљање младих у оквиру

смотре извиђача, поручио је да

су „млади будућност и нада, и

својих земаља и својих цркава“.

-Град шабац подржава и

увек учини све да подржи ма-

нифестације окупљања младих

нашег града, а поготово оку-

пљање оваквог међународног

карактера, и све ћемо учинити

да сви учесници смотре из шап-

ца понесу добре утиске. упо-

знавање и комуникација, успо-

стављање веза наших извиђачи

са скаутима из целог света,

може бити само од користи.

изложба ће трајати до краја

смотре извиђача, а ја бих за-

хвалио, на изузетном труду и

способности, на свему што су

учинили шабачки извиђачи и

господин Веља Милошевић, као

главни организатор ове смотре.

Град шабац и Градска управа

дају пуну подршку и на понос је

да се овакав скуп одржи у на-

шем граду – истакао је, свечано

отварајући изложбу, председ-

ник Скупштине града, прим.

др Слободан Мирковић.

Постери, плакати, фотогра-

фије, разгледнице, заставе, ма-

раме, униформе ... дочаран и де-

лић извиђачког амбијента из

природе...

„на изложби можемо виде-

ти генезу развоја извиђачког

покрета, скаутског покрета у

Србији“, каже један од аутора мр

Славољуб Петровић, указујући

на утицај политике на органи-

зацију: „После четрдесет пете,

не постоје скаути, постоје из-

виђачи, морало је име да се

промени; суштина је остала

иста, програм нешто измењен,

али, униформе, ознаке, назив ор-

ганизације промењени су. После

ових демократских промена у

нашој земљи, поново се споми-

њу и скаути и извиђачи; није

више тако јак утицај политике и

идеологије на ту организацију...

некада су генерали и народни

хероји били председници из-

виђача, и на врху је одређивано

ко то може бити...“ истиче Пет-

ровић и чињеницу да је прате-

ћи каталог изложбе, штампан

двојезично, управо због великог

броја извиђача из целог света

који ће се у оквиру смотре оку-

пити у шапцу. изложба ће

трајати до завршетка смотре, до

20.августа.

Светковина извиђача Србије

почиње десетог августа, учес-

ници ће бити смештени на лет-

њиковцу, а, како је, најавила за-

меница начелника Смотре, Тео-

дора деспотовић, пратиће је

бројне активности и богат про-

грам. и позив је шапчанима да,

поздраве бројне учеснике, али и

да се упознају са њиховим ра-

дом. Како Теодора, у једној

реченици изрече: „Ми смо део

природе, природа је део нас, и

зато сам ја извиђач“.

Ц.Љубић

� www. podrinske.com 28. јул 2011.друШтвО

-Кућа, испред дела Ватро-

гасног дома, је већ деценијама

представљала опасност по про-

лазнике, јер је у јако лошем

стању, а представљала је и про-

блем Ватрогасној бригади при-

ликом изласка камиона на ин-

тервенције. Њеним уклањањем

неће више бити опасности по

пролазнике, а ватрогасци до-

бијају још један или два нова из-

лаза чиме ће бити ефикаснији и

лакше ће моћи да одлазе на ин-

тервенције – рекао је начелник

Градског одељења за урбанизам,

Ђорђе исаковић, присуствујући,

18.јула, првим радовима на ру-

шењу куће, чија је позиција

онемогућавала максималну мо-

билност ватрогасних возила.

додао је да је са наследницима

бивших власника, постигнут

договор о откупу, тако да нема

препреке и проблема око укла-

њања објекта.

Марија Вуковић, диломира-

ни правник у Сектору за ван-

редне ситуације у шапцу, каже

да проблем датира од 1962.го-

дине, а да је требало доста вре-

мена да се прикупи и потпуна

документација, али и оствари

контакт са наследницима. По-

себно истиче подршку Градске

управе и јавног правобрани-

лаштва.

Бележећи почетак радова,

бележимо и истинску радост

шабачких ватрогасаца, који ће

обавити и рушење зграде. ос-

лобађањем и трећег, или више

излаза, на било коју врсту ин-

тервенције, моћи ће да крену за

пола минута, истиче командант

јединице, шабачког Ватрогасно-

спасилачког батаљона, Кристо-

љуб Ковачевић:

-наша оперативност биће

на вишем степену, јер нећемо

бити у ситуацији да користимо

само два излаза. Примера ради

треба нам возило за техничку

интервенцију, а на излазима

имамо прво навално и пратеће

возило, па је било потребно

времена док се помери једно во-

зило да би изашло друго. уско-

ро ћемо имати излазе за сва во-

зила, за све типове интервен-

ција, па ћемо време изласка на

интервенцију, које је објективно

минут, бити у прилици да још

скратимо. у ситуацији када је

требало да изађе треће или чет-

врто возило, губили смо дарго-

цене тренутке, некад је време

нашег изласка било и до два ми-

нута, што је недопустиво у на-

шој професији. Хвала нашој

Градској управи, и градоначел-

нику Милошевићу, на овоме

што су учиунили, а ватрогасци

ће се одужити још ефикснијим

радом“. Ц.Љ.

град Шабац, После виШе децеНија, реШиће Проблем иЗласка воЗила ватрогасНе службе иЗ гаража

Шабачки ватрогасци ускоро бржи и ефикаснији

Почело је скидањем црепа, а част да то учини, у, како у зби-

љи и шали рекоше „историјском дану за шабачке ватрогасце“

– припала је управо команданту Кристољубу Ковачевићу.

-нека је са срећом данашњи дан који су шабачки ватрогас-

ци дочекали. Захваљујући нашој Градској управи, градоначел-

нику Милошу Милошевићу, коначно смо дошли до реализације

онога чему ова јединица тежи готово пуних педесет година. до-

бићемо могућност нових излаза за наша возила, бићемо опе-

ративнији јер ће наше време изласка на интервенцију бити сма-

њено; наравно, када, након рушења, све ово ставимо у функцију.“

уз изузетно високе тем-

пературе забележене поло-

вином јула, Градски штаб за

ванредне ситуације упутио

је апел грађанима шапца у

коме се каже:

„Сходно члану 50. За-

кона о ванредним ситуа-

цијама, упозоравају се гра-

ђани, надлежни органи и

привредна друштва да при-

ликом обављања послова

спроводе мере заштите од

пожара. Забрањено је ло-

жење отворене ватре у

шуми и на удаљености од

200 метара од руба шуме,

спаљивање остатака стрних

усева, биљних остатака,

спаљивање смећа на отво-

реном простору“.

управни одбор опште болнице шабац, уз одлуке које се тичу

редовног функционисања и рада болнице, на седници одржа-

ној у среду, 20. јула, донео је одлуку о промени имена здрав-

ствене установе у општа болница „др лаза К. лазаревић“ ша-

бац.

„одлука је донета на основу иницијативе здравствене и кул-

турне јавности, а представља начин да се афирмише рад и ства-

ралаштво великог лекара и књижевника, али и подсети на дугу

здравствену традицију у нашем граду“ – наводи се у са-

општењу из шабачке болнице. у њему се подсећа и да се ове

године навршава 160 година од рођења др лазе К. лазаревића,

лекара, творца српске психолошке приповетке, личног докто-

ра краља Милана и члана Српске академије наука који је рођен

у шапцу 1851. године.

Ново име Шабачке болНице

Општа болница „Др Лаза К. Лазаревић“

Еко караван од 26. јула до 1. августа у организацији шабачке

нВо „омладински кишобран“

од 26. јула до 1. августа на под-

ручју Мачванског округа биће

организован Еко караван. Пла-

нирано је чишћење дивљих де-

понија и корита реке добраве,

организовање предавања, три-

бина и радионица у области

екологије.

Када је реч о територији

Града шапца, Еко караван бо-

равиће у Криваји, Предворици

и јевремовцу. ако буде времена,

млади еколози чистиће и под-

ручје села накучани. очекује се

долазак волонтера из читаве

Србије, међу којима су већина

студенти београдског и ново-

садског универзитета. учесни-

ци ће бити смештени у просто-

ријама Предшколске установе

на летњиковцу. Покровитељ

Еко каравана је градоначелник

шапца Милош Милошевић, а

пројекат је подржало и Мини-

старство заштите животне сре-

дине.

највећа вредност оваквог ан-

гажовања је решавање конкрет-

них еколошких проблема од чега

директну корист имају грађани.

акцијом се остварује знатна уш-

теда и за градски буџет јер би са-

нирање дивљих депонија кому-

налну службу коштало око ми-

лион динара. у овом случају

трошкови неће премашити

350.000 динара. Поред тога, терен

је често неприступачан за меха-

низацију, тако да је ангажовање

младих ефикасније.

Прошле године, удружење

„омладински кишобран“ у ок-

виру пројекта „Буди оК за своју

средину“ организовало је еко-

лошки волонтерски камп шабац

- цер, чији су учесници током

пет дана чистити и уређивали

околину манастира радоваш-

ница.

(Фото: са прошлогодишњег

кампа у радовашници)

Грађани који поседују старе личне карте моћи ће да их кори-

сте до 31. децембра 2016. године. иако документа на старим об-

расцима важе до 27. јула ове године, Министарство унутрашњих

послова Србије је саопштило да је тим личним картама продужен

рок.

државни органи, институције, установе, јавна предузећа и дру-

ги, обавештени су о изменама Закона о личној карти, и дужни су

да личне карте издате по старом обрасцу, са роком важења 27. јул

2011, прихватају као важеће до краја 2016. године.

Личне карте до2016. године

�28. јул 2011. www. podrinske.comдруШтвО

дирекција за робне резерве

за десетак дана откупила је го-

тово половину овогодишњег

рода пшенице од планираних

100.000 тона, по цени од 20 ди-

нара за килограм. у Мачви је

уговор о откупу потписало 19

пољопривредника јер је та цена

виша него на слободном тржиш-

ту. Прве уговоре у шапцу о от-

купу укупно 4.400 тона по цени

потписало је 19 произвођача.

што је најважније - исплата је

већ почела, и све се то знатно

брже обавља него ранијих годи-

на. Потврда ажурнијег приступа

државе у аграру је и радна посета

Горана Тасића, директора ди-

рекције за робне резерве шапцу

: "Ми смо себи дали рок до 15

дана из техничких разлога. има

ту доста уговора, папира који тре-

ба да се приложе при потписи-

вању, међутим први уговори

плаћени су буквално у року од

два до три дана."

држава је одредила цену

већу него што је у окружењу, и

за разлику од неког ранијег пе-

риода може се говорити да су

земљорадници задовољни не

само ценом већ и свиме ониом

што прати сарадња са дирек-

циојом за робне резерве.

За робне резерве у силосе

предузећа "Клас груп" мачван-

ски ратари укладиштили су

1.400 тона пшенице. Задовољни

приносом и поштовањем роко-

ва, али неки наводе да би цена,

с обзиром на велика улагања

требало да буде виша. Горан

даниловић из Клења сматра да

би цена од 24 динара за кило-

грам била реална: "уз ту цену

могли бисмо да подмиримо

своје трошкове и имамо какву-

такву зараду."

дистрибутери подсећају да

су ратари, у сарадњи са дирек-

цијом, имали могућност не само

да постигну бољу цену већ и да

преузму семенску пшеницу и

ђубриво а да обавезе измире у

такозваном агро-року. По некој

рачуници они који овако предају

пшеницу оствариће по стотинак

евра више него да су то уради-

ли на тзв.слободном тржишту.

у шабачкој дирекцији за

пољопривреду додају да је ква-

литет зрна пшенице најбољи у

последњих десет година и да је

правовремена заштита од коро-

ва и болести допринела по-

већању приноса за тону по хек-

тару. у овом делу Мачванског

округа пшеницом је било за-

сејано око 20.000 хектара а про-

сечан принос је око четири тоне.

Р.Д.

откуП мачваНског жита

Цена боља од тржишне

ГОрАН тАСић, диреКтОр диреКције зА рОбНе резрве

дуго, превише дуго, треба-

ло је овој демократској власти

да обзнани како ће се убудуће

директори јавних предузећа би-

рати по конкурсу. За ове по-

стојеће још увек нема зиме док

не истекне мандат, а за ове нове

–како се покажу. опет, велику

улогу, као по правилу, одиграла

је Европска унија, јер се то

тамо тако не ради, већ се, на-

равно, бирају најспособнији за

одређени посао. а крвна слика

српских јавних предузећа је

више него забрињавајућа. од

око 700 што општинских што

републичких јавних предузећа

око 600 производи губитке, и то

стотинак милијарди динара го-

дишње. наравно, највише они

највећи: ЕПС, Србијагас , Же-

лезнице... Па сад би неко оче-

кивао да се ту нешто драстично

мења кад су губици огромни.

али, у највећој већини јавних

предузећа плате су више од ре-

публичког просека, па рецимо у

ЕПС-у је то 52.000 динара, и

зато нико не бежи од толике пла-

тице. директорске су безобраз-

но велике, веће и од плате

председника државе и Владе.

Проблем је што се углавном на

таква места постављају пар-

тијски кадрови, по феудалном

принципу – баштица, па дС

добије највећи колач и на при-

мер:Телеком, Пошту,Железницу;

СПС рецимо : гас, путеве... а

мало шта се уради за добробит

пословања, а о неком плану ди-

ректора који ће неко стручан

оценити- ни помена! најсве-

жији пример је „Галеника“ која

је профитабилне фирме поста-

ла велики губиташ, и то без

потребе, а због неспособности

и бехатости бившег директора.

у шапцу је нешто другачија

слика, од осам јавних предузе-

ћа шест рентабилно послује.

други део партијских при-

вилегија су и чланства у управ-

ним одборима тих предузећа.

Помиње се чак цифра од десе-

так хиљада стручних људи који

треба, како се наводи у актима,

да управљају јавним предузе-

ћем. и за то добијају накнаду.

Пет, па и више хиљада динара

месечно. наравно, опет по ис-

том партијском кључу, а мало ће

се наћи примера да ти управни

одбори имају баш стручне људе

за одређену област, и да рев-

носно обављају плаћену функ-

цију. Пример не тако далек је ов-

дашњи: шабачка болница где

чланови управног одбора у пре-

тходна два сазива као да су

пали с Марса, и да нису знали

шта се све догађа у установи

којом треба да руководе. лепо је

узети принадлежности, састати

се барем четири пута годишње,

мало попричати са директором,

попити кафицу, а за одговорност

нико и не пита.

То је само део привилегија

које скупо коштају цело друшт-

во и државу. ако смо већ на

просјачком штапу, са просеком

плата најнижом у региону, онда

мора да се штеди. Па, на при-

мер, зашто 250 тзв. народних по-

сланика, кад их на седницама

нема ни педесет; јесте да је

смањен број министарства али

не и функционера, а по броју

министара –као код доманови-

ћа-богатији смо од немачке; за

јавне набавке потроши се чети-

ри милијарде евра, а страни и

зато стручни посматрачи тврде

да чак четвртина тог, за ову

земљу огромног, износа одлази

у зону корупције... Мало ли је?

изгледа, тек на притискеиз Ев-

ропе, реагује и ова демократска

и проевропска власт. а прошло

је више од десет година...

Драган Ераковић

директори јавНих ПредуЗећа На коНкурсу

Укидање дела партијских привилегија

изградњом насипа у дужи-

ни од скоро двадесет километа-

ра, шабац, агроиндустријска

зона, цео потез села од дренов-

ца, па надаље, у потпуности ће

бити заштићени и од оних та-

козваних „стогодишњих вода“,

истакао је градоначелник шап-

ца, Милош Милошевић, 20.јула,

приликом обиласка радова.

радови на реконструкцији

насипа, надвишењем за метар

и 20 сантиметара, започети

15.октобра прошле године, на-

предују планираном динами-

ком.

-ради се о јако важном објек-

ту, који треба да нас заштити од

високог водостаја, од поплава,

од реке Саве. За сада је погође-

но извођење радова на девет ки-

лометара насипа, негде око осам

километара је „већ нападнуто“,

да тако кажем, остаје још мали

део да се доврши, и очекујем за-

вршетак радова до краја ове го-

дине, негде у новембру – иста-

као је значај изградње насипа

градоначелник Милошевић. до-

дао је да цео пројекат, вредан

око 300 милиона динара, преко

Министарства пољопривреде,

трговине, шумарства и водо-

привреде, односно, преко ре-

публичке дирекције за воде, фи-

нансира Светска банка: „Важ-

ан посао који ће учинити без-

беднијим и дреновац, и шева-

рице, и нашу агроиндустријску

зону, и сам град шабац.“

-ово је зиста велики

пројекат и велика инвестиција,

и од великог значаја за мешта-

не дреновца и околних села, као

вид велике безбедности и за-

штите, првенствено као одбра-

на од могућих поплава, а све

наше оранице дуж насипа биће

у потпуности заштићене - на

значај насипа, указао је и пред-

седник савета Месне заједнице

дреновац, Војислав Вуковић,

посебно за дреновац, јер ком-

плетна траса насипа иде атаром

тог села.

до новембра, рок је за за-

вршетак започетих радова у ду-

жини од девет километара, а

очекује се да до краја године

буде уговорена и преостала део-

ница насипа за надвишење од

десет километара.

-имаћемо насип за метар и

двадесет сантиметара виши у

односу на досадашњи висину,

тако да ћемо бити заштићени и

од оних такозваних стогодиш-

њих вода – истиче градоначел-

ник Милош Милошевић. Ц.Љ

НасиП уЗ саву

Заштита и од стогодишњих водаТренутно, изградња на-

сипа у дреновцу, највећи је

посао овакве врсте, изградње

хидротехничких објеката у

Србији, а Град шабац у дре-

новцу, по речима градона-

челника Милошевића, има

још инвестиција – гради и

обилазницу.

-изградићемо и саобра-

ћајницу која ће се кретати

круном насипа, и тако ћемо

цео транспорт, на путу ша-

бац – Сремска Митровица,

извести ван дреновца. Пре-

ко ове обилазнице и пут од

шапца до Митровице биће

још краћи, а житељи села

дреновца биће безбеднији.“

� www. podrinske.com 28. јул 2011.друШтвО

-Опет кажемо, најлепши и

најбољи амбасадор, и друшт-

ва, и Града, и Србије

-Просто није наодмет често

или стално понављати амбаса-

дорску мисију „абрашевића“ и

свих оних који нашу културу

представљају ван наших гра-

ница, јер култура је та која от-

вара сва врата. и кад имате

један „абрашевић“, једног так-

вог представника онда се ис-

тински обезбеђујују проходност

и пролаз, чак и иза оних дебелих

гвоздених врата. ова мисија

„абрашевића“, истински је била

успешна, то могу да изговорим

пуних уста, и уз максималну мо-

ралну, људску и свакакву другу

одговорност. Био сам срећан

што сам наш ансамбл народних

игара и песама још једном одвео

у Француску. дочек и пријем

увек срдачни, овога пута чини се

и изнад очекиваног, и све је

било изнад очекиваног.

-Наша деца су, такође,

била у истом духу.

-деца су истински прева-

зишла себе. Просто човек мора

да буде тамо са њима, и да их

види у правом светлу. овде их

ми, и овако, и онако, видимо их

на ћошку, у пролазу, озбиљне,

неозбиљне, међутим, они су

превазишли Европу, ону Евро-

пу коју обичан наш човек сања.

они су изнад тога, понашањем

на сцени, понашањем ван сцене,

понашањем у друштву. једно-

ставно, речи су сиромашне да би

могле да опишу њихово држање

и понашање. једноставно -уз до-

ста квалитетних наступа, све

дивно. ја бих подсетио да, иако

фестивал у Бреј дину, није так-

мичарског, већ ревијалниог ка-

рактера, трећи је у рангу

циоФ-а Француске, од триде-

сетак и нешто фестивала... и

част је бити на том фестивалу

истински, јер је обезбеђена

афирмација, и „абрашевић“ је у

свим картотекама и датотекама

фестивала Француске и Бел-

гије, а самим тим и Европске

уније, „абрашевић“ је већ ос-

војио Европу.

-Ансамбли из целог света.

-аргентина, Перу, Бали, рус-

ка Чухотка, Мексико, Кенија,

Словачка, Пољска, домаћини,

ми, укупно је било десет ан-

самбала, а нама је припала част

да свечано отворимо фестивал,

и на сваком кораку смо били

максимално уважени.

-Сам фестивал, 22 године,

„Абрашевић“ по девети пут,

порушио је и нека правила и

концепције фестивала.

-управо примерношћу и

квалитетом је то заслужено.

Више од 170 ансамбала уче-

ствовало је на фестивалу, и

највише се два пута наступи, ми

смо већ девет пута гостовали...

у Француској веома држе до на-

шег „абрашевића“ и до нашег

фолклора, који је разноврстан,

играчки, разумљив и пријем-

чив, визуелно се доживљава на

сцени, и колоритом, и покретом,

и пружа комплетно уживање. и

после свега ове године виђеног,

искрен да будем, очекујемо по-

зив и за идућу годину. Колико

нас уважавају, ево и податка, да

ће на наш годишњи концерт у

децембру, доћи и директор фе-

стивала, и њихов градоначел-

ник.

Почасти и истинског ува-

жавања заиста је било на сваком

кораку

-Детаљ који посебно ис-

тичете, како то наши млади

поносно носе заставу и „Аб-

рашевића“ и Србије.

-Морам признати да је

у ансамблу просто отимање

ко ће да носи заставу; ишла је

и званична застава Србије, и

застава „абрашевића“ ло-

гично. у њима се види понос,

и то је дивно, просто емоције

нарастају, и ваљда треба вре-

мена да се све постави на

своје место и мозаик буде

комплетан – и сам поносан на

„своју децу“, децу „абраше-

вића“ говори за Подринске,

Петрашин дурутовић. а у

том мозаику су бројне коц-

кице, слагане готово 36 го-

дина ( 1.септембра 1975.го-

дине „крочио је у „абраше-

вић“), „и то од крајњег севе-

ра европског континента до

крајњег југа,од Тронхајма па до

Крита“, а само у Француској је

одрађено један концерт мање

од 290. „Много је хиљада ки-

лометара са децом,много не-

проспаваних ноћи, алли и пре-

више радости“... „добро је,

кад неко тако волонтерски раз-

мишља, добровољно, даје себе

негде, без награде и надокна-

де... „абрашевић“ уђе под

кожу, са децом кад се доживи

аплауз на отвореној сцени; кад

се са њима дели та радост,

онда је то врхунац. Бити са

младима, значи бити вечно

млад.“ и зато да не чуди и по-

дугачка прича у листу „Фар

денкерка“, о нашем „Пјеру од

фолклора“. Ц.Љ

ПетраШиН дурутовић, о „абраШевићу“, НакоН ФраНцуске

Амбасадорска мисија „Абрашевића“ -ове године је заиста био

успешан фестивал, и сматрам

да смо се показали као врло

добро друштво, у правом

светлу. Били смо смештени са

групама из аргентине, Сло-

вачке и Кеније. Стварно смо

били дружељубиви и сви су

били супер –каже Ђорђе

илић.

-доживели смо доста

савршених тренутака, којима

ћемо се увек враћати; било је

феноменално, наступи, дру-

жење. Љубав и пријатељство

су ти који нас спајају – са

осмехом истиче ана Митро-

вић.

Прелепа слика у Масариковој, у „абрашевићу“ и 20.јула

... дружење за учеснике турнеја у Бања луци и Француској, и,

све чланове друштва... лепоту дружења није покварио ни ве-

лики пљусак... Хвала „за репрезентативно представљање

„абрашевића“, за тај дух „абрашевића“ који се негује на сва-

ком кораку“, упутио је потпредседник управног одбора др дра-

ган Миловановић... Бити амбасадор своје земље, вредно је свих

одрицања и проливеног зноја на бројним пробама... и прија њи-

хов осмех, и понос, због похвала организатора фестивала, због

речи вође пута, Петрашина дурутовића, да су „ истински себе

доказали и показали, и осветлали „абрашевић“, и свој Град,

и овај крај“...

волим те „абрашевић“-оно што могу да кажем, као водитељ укупног програма

фестивала, је да сам истински одушевљен оним што сте ви пред-

ставили у односу на остале групе. оно што се гледаоцима и љу-

дима који посећују фестивал, и људима који се баве органи-

зацијом фестивала у Бреј дину, свиђа код „абрашевића“ је –

прво држање и понашање, затим ваша игра и прецизност у ко-

реографијама. оно што ви имате, а друге групе немају, то је раз-

ноликост кореографија и костима, ништа се не понавља, а све

иде. Волим те абрашевић!“ –у даху, са искреним осмехом, изре-

че Жереми алебе, који је, уз већ однеговано пријатељство, по-

себно са Бранком Бекићем Кифлом, са фестивала право стигао

у шабац.

www. podrinske.comдруШтвО28. јул 2011. 9

Подстицајне мере Мини-

старатва пољопривреде у сто-

чарству наишле су на позитиван

одјек код домаћинстава у По-

церини. директор дирекције за

пољопривреду Предраг Срда-

новић, Милојко јнаковић, тех-

нички директор шабачке „Мле-

каре“, и ветеринар Милисав То-

мић, јуче су обишли неколико

домаћинстава у Поцерском Мет-

ковићу која су добили високо-

стеоне јунице сименталске расе,

увезене из Баварске. За разлику

од расе холштајн увезене си-

менталке први пут теле се тек

после друге године, достижући

тежину од 800 килограма. имају

дневни прираст од око 600-700

грама, отеле седам до осам те-

лади, дупло више него хол-

штајн. уз то, оне су далеко от-

порније, дају далеко више мле-

ка, и што је најважније са више

млечне масти и протеина. Ми-

лисав јанковић истиче да оне

повећавају лактацију из године

у годину, до 10.000 литара мле-

ка годишње. држава субвен-

ционише са десет одсто годиш-

њу камату, тако да земљорад-

ници практично плаћају камату

од осам осто. шабачка Млека-

ра до сада је увезла 230 грла си-

менталске расе, ускоро ће сти-

ћи нови контигент, а повећано је

и интересовање земљорадника

за овакав начин ширења про-

изводње. Практично, они уве-

зено грло отплаћују млеком, 7,5

литара дневно, а годишње им

преостане око 4.000 литара мле-

ка које продају Млекари, плус

што од државе добијају 25.000

динара кад се крава отели. Та-

кође, држава сноси трошкове

осигурања увезеног грла. По

некој грубој рачуници годишње

једна крава донесе више од 500

евра чистог прихода. у дома-

ћинству душка урошевића има

укупно 35 грла стоке, од чега су

три високостеоне јунице. об-

рађују 12 хектара своје земље,

али у закуп су узели још 18 хек-

тара. Како кажу, добро је што

све исплаћују у млеку,и што им

све остало завршава Млекара, и

надају се солидном приходу у

несигурним временима за по-

љопривреду. драгица Гаврило-

вић је једна од ретких жена на

којој почива комплетно пољо-

привредно домаћинство. она

има 17 грла од чега су две стео-

не јунице сименталке. и она

очекује да прошири стадо, а за-

хвална је и на сталној стручној

помоћи која прате узгој и све

остало. домаћинство Мила иг-

њатовића има 28 грла, и такође

су у сарадљи са шабачком Мле-

каром узели стеоне јунице. об-

рађују укупно 15 хектара ора-

ница и налазе своју рачуницу у

томе. раније су се углавном ба-

вили воћарством али од сто-

чарства очеукују сигурнији при-

ход. Такође су задовољни начи-

ном отплате грла које просечно

вреди више од 4.000 евра. раде

Пантић узео је три јунице, и по-

ред постојећих грла, очекује

сигуран приход, што је значајно

за планирање. отплата му није

велики терет јер у пољопри-

вреди нема ништа без улагања

и мора да се ради на дугиу рок.

Ветериниар Милисав Томић

указује да ова мера умногоме

треба да побољша расни састав

у сточарству, да се повећа про-

сечна млечност, а генетски гле-

дано ово је раса која побољша-

ва своја ствојства уз генерације

у генерацију. и што је најваж-

није- да домаћинствима осигу-

ра пристојан живот. директор

дирекције за пољопривреду

Предраг Срдановић указује да

природни услови ништа нису

бољи у Баварској, аустрији или

швајцарској, и да је Поцерина

предодређена за сточарство. По-

требно је више улагати у ква-

литетна грла али и тзв. вештач-

ке ливаде. оне доносе веће при-

носе од луцеришта а као сточна

храна су незаменљиве. Према

неким рачуницама фарме са пе-

десетак грла у тим земљама

омогућавају веома пристојан

приход и за тамошње стандар-

де. Д.Е.

Нови треНд у сточарству у ПоцериНи

Сименталке доносе зараду у складу са чл. 50 Закона о планирању и

изградњи („Сл. гласник рС“, бр. 72/09,

81/09, 24/11 Град шабац, Градска управа

града шапца, одељење за урбанизам

ставља на

ЈавНи УвиД1. измена и допуна плана детаљне

регулације „Северозападна радна зона“

– блокови ц6, ц9 и о3 – нацрт плана.

2. измена и допуна плана плана детаљне

регулације „црква у Мишару“ у Мишару

– нацрт плана

јавни увид за наведене планове ће се

одржати од 28.07.2011. до 26.08.2011.г.

закључно, у просторијама јуП „План“

шабац, улица Косте абрашевића бр. 10.

Службена лица јуП „План“ шабац

даваће основне информације о планским

решењима, свим заинтересованим

лицима, сваког радног дана од 10 до 14

часова.

Заинтересована лица могу доставити

писмене примедбе на планска решења, у

просторије јуП „План“ шабац и исте

образложити на седници Комисије за

планове.

Седница Комисије за планове одржаће се

31.08.2011. године у 13:15 часова у

просторијама на петом спрату зграде

Градске управе шабац, Господар

јевремова бр. 6.

одЕЉЕЊЕ За урБаниЗаМ

ГрадСКЕ уПраВЕ шаБац

�� www. podrinske.com 28. јул 2011.друШтвО

Према одлуци Министарст-

ва пољопривреде, у Србији ће

ове године за робне резерве

бити откупљено 100.000 тона

жита по цени од 20 динара за ки-

лограм, са ПдВ. Сходно томе,

квота, односно прописана ко-

личина за откуп пшенице на

територији Мачванског управ-

ног округа, је 4.400 тона. Прве

уговоре са произвођачима на

подручју Града шапца данас је

у силосу на Сави („Клас група“)

потписао директор дирекције за

робне резерве републике Србије

Горан Тасић.

- ове године цена је корект-

на и добро избалансирана и

мислим да пољопривредни про-

извођачи могу да буду задо-

вољни. иначе, цена је виша

него што се постиже и на до-

маћем и на иностраном тржиш-

ту. Берза нуди између 17,3 и 17,5

динара плус ПдВ, а држава је

прописала 20 динара са ПдВ.

Међутим, овде је реч углавном

о регистрованим пољопри-

вредним газдинствима од којих

већина нису обвезници ПдВ,

тако да ће они практично доби-

ти пун износ од 20 динара,

објаснио је Тасић и додао да је

исплата почела и тече редовном

динамиком.

Према речима Предрага

Срдановића, директора дирек-

ције за пољопривреду Града

шапца, иако је под пшеницом

ове године било 5000 хектара

земљишта, што је мање него

претходних година, нега ове

културе примењена на пролеће

повећала је приносе за више од

једне тоне по хектару, што га-

рантује квалитетан род и хлеб.

То потврђује и драган По-

повић, власник „Клас групе“,

један од овлашћених складиш-

тара дирекције за робне резер-

ве.

- одзив пољопривредних

газдинстава са којима сара-

ђујемо је добар. до сада смо

обезбедили 1300 тона меркан-

тилне пшенице за потребе роб-

них резерви. Жито је ове годи-

не изванредног приноса и ква-

литета. имајући у виду кретање

цене пшенице, могуће је појеф-

тињење хлеба у наредном пе-

риоду, закључио је Поповић.

Поред „Клас групе“, ов-

лашћени складиштари на под-

ручју Мачванског округа су:

Силос „ружић“ Петловача,

Млин „Ђорђић“ Глушци, „Еко-

пром“ драгиње и „7. јул“ дебрц.

Потписани први уговори о откупу жита

Традиционално, на Светог

илију, 2. августа, у шапцу се ор-

ганизује велика градска акција

прикупљања неопходних ре-

зерви крви. Традиционално је и

место окупљања – шабачки Кул-

турни центар, где ће мобилна

екипа Службе за трансфузију ра-

дити у времену од 8 до 12 сати.

-Позвао бих суграђане да

се акцији одазову у што већем

броју. у овим летњим данима

потребе за тако драгоценом

крвљу су повећане, а ми смо већ

неколико година, нашим тради-

ционалним окупљањем, успе-

вали да обезбедимо неопходне

количине крви. Позив хумани-

стима, од 18 до 65 година ста-

рости, да се прикључе акцији –

у име шабачког црвеног крста,

и Комисије за окупљање доб-

ровољних давалаца, позив упу-

ћује координатор активности

на том пољу, Зоран радукић.

Ц.Љ.

велика градска акција, 2.августа

Позив хуманистима

Снежана Марковић Чембић

(41) из шапца припада армији

самохраних мајки, које се сва-

кога јутра буде са питањем како

да прегурају још један дан да

деца не би осетила да у нечему

оскудевају. из два неуспешна

брака добила је Стефана (18) и

ребеку (9), који су јој, како ис-

тиче, највећи успех и мотив за

животну борбу. Послове граби

како који искрсне, а упркос

свим тешкоћама за себе каже да

је срећна јер има њих двоје.

иако сте по струци тури-

стички водич, тај посао не ра-

дите годинама, а у шапцу по-

стоји велики број туристичких

агенција.

– Када би се све сабрало, у

туризму сам провела свега пет

година. и у том послу је као и у

већини осталих, послодавац че-

сто не жели да запосли квали-

фикованог радника, већ запош-

љава некога са стране, са нижим

квалификацијама да не би морао

адекватно да плати. обишла

сам скоро све агенције у граду

и у свакој радила на црно, често

и без плате која је некада умела

да „нестане“ на путу од посло-

давца до мене.

Шта се догодило када сте

схватили да од ваше струке и

нередовне плате не можете да

преживите месец дана?

– одувек сам сматрала да

људи који знају неки занат могу

лепо да зараде. Зато сам уписа-

ла шестомесечни курс за фри-

зера у нади да ћу поред посла у

агенцији моћи да извучем још

неки динар. Међутим, тих 90-их

година дошла је криза, па смо се

сви довијали на разне начине. и

ја сам продавала цигарете на

улици, шверцовала гардеробу и

храну. отац ми је потом купио

камеру, па сам почела да снимам

по свадбама и испраћајима. у

међувремену, родио се Стефан

и, пошто је мој тадашњи супруг

радио у фабрици „Зорка“, која је

пропадала, морала сам да нађем

још нешто да бих више заради-

ла.

Ваш следећи посао никако

се не уклапа у дотадашње.

– латила сам се микрофона.

Током моје сниматељске ка-

ријере, видела сам да оркестар

на прославама може за једно

вече лепо да заради. Срећа да

имам и ниже музичко образо-

вање, па ми је било релативно

лако да се уклопим и у тај посао.

радило се пуно, а зарађивало

још више. нажалост, у то време

сам се развела, али нисам мно-

го бринула за Стефанову и своју

егзистенцију, јер сам од певања

испод шатри и у кафанама за-

рађивала много новца.

Убрзо сте се поново удали

и затруднели са Ребеком. Да

ли сте наставили са тим по-

слом?

– дошле су промене, и то не

само у државном врху. Посао је

почео да опада, све мање је

било тезги, па сам морала да

размишљам како ћу даље да се

борим, јер мој други супруг

није имао запослење. Стекла

сам још једну диплому, и то ма-

сера. имала сам много жена

које сам фризирала и масирала,

али је зарада била слаба. од

2006. године све се суноврати-

ло, јер сам се поново развела и

почела да живим као подстанар

са двоје школараца. алимента-

цију је добијао само Стефан, али

кћерка не, јер други муж не

даје алиментацију за дете. Сте-

фан је недавно постао пуноле-

тан и изгубио те приходе од оца.

Како се сада сналазите?

– Поново сам почела да пе-

вам, али новац није ни близу

оног из 90-их. радим викендом

само за бакшиш. Пре неко вече

вратила сам се са тезге без ди-

нара, јер смо морали да плати-

мо разглас и гориво возачу. Чи-

стим по кућама и пословним

просторима, а у једном ресто-

рану повремено перем судове.

исплата је у храни, а не у нов-

цу. не вреди ми што знам енг-

лески, рад на рачунару, што

имам возачку дозволу, јер нико

неће да запосли жену мојих го-

дина и уз то самохрану мајку.

ипак, моја деца нису захтевна,

размажена, не изволевају. доб-

ри су ђаци, што ме веома радује

и даје снагу да се борим за

њих.

други ПиШ: Правда

Борба због деце

www. podrinske.comдруШтвО28. јул 2011. ��

Стање у пољопривреди

када је реч о Мачви

Тренутно стање усева на

подручју Мачве је много по-

вољније него пре десетак дана

када су усеви били изложени ви-

соким температурама и када је

постојала претња да јесењи род

буде десеткован.

Међутим, пољопривреда је

иначе повезана са временским

променама, а уколико изостане

још добра aгротехника постаје

још неизвеснији род. Пољо-

привредници су ове године, као

и претходне суочени са високим

ценама репроматеријала и доста

им је тешко да примене све не-

опходне агротехничке мере. За-

хваљујући добром роду својих

усева ( у већини случајева) се

ипак агротехника на већем делу

површина примењује у солидној

мери.

Акција министарства ве-

зана за субвенције и регресе

Процес регистрације, пре-

регистрације и подношења за-

хтева за регрес и субвенције је

због познатих промена у Ми-

нистарству пољопривреде кас-

нило ове године.

Међутим почетком јула је

изашао сет уредби, као што је

регрес на репроматеријал у из-

носу од 14.000,00 динара /ха.,

субвенционисање воћарске про-

изводње, унапређење генетског

сточарства, а као новина су

уредбе о кредитној подршци у

пољопривреди кроз субвенцио-

нисање дела каматне стопе.

уредбе, које пружају могућ-

ност да се кроз кредитну под-

ршку ниво производње подигне

на много виши степен и про-

извођачи добију на квалитету и

квантитету.

Посебно би истакао уредбе

кредитне подршке за развој сто-

чарства кроз субвенционисање

дела каматне стопе, где про-

извођачи могу поправити расни

састав свога стада, а тиме кроз

3 – 4 године и већи број квали-

тетних приплодних грла.

Пшеница, род, квалитет, а

као последица тога појефти-

њење хлеба.

јесења сетва, стање усева

пшенице у пролеће нису нима-

ло обећавали добар и квалите-

тан род пшенице у 2011. години.

Захваљујући првенствено

овогодишњем утрошеном тру-

ду ратара на заштити од коро-

ва, инсеката а нарочито болести

и ипак повољним агроклимат-

ским условима април – мај, до-

годио се иако на смањеним

површинама у односу на пре-

тходне године ( у 2010/11 око 5

000 ха под пшеницом), добар

род пшенице, а што је још важ-

није изузетно добар квалитет,

што ће умањити већим делом

смањене површине под овом

културом.

цена пшенице на тржишту

која се креће испод 20 дин/кг и

одлука Министарства да за роб-

не резерве откупи 100.000 тона

по цени од 20дин/кг је утицало

и на одлуку да се цена хлеба

снизи у односу на претходни пе-

риод, када је откупна цена била

преко 20 дин/кг.

Невреме као непријатељ,

противградне ракете

Пољопривреда је фабрика

под небом и под сталним је

ударом невремена. нарочит про-

блем

је противградна заштита,

која је од ове године у надлеж-

ности Министарства унутраш-

њих послова. За ову годину

се располагало са 6900 против-

градних ракета, чији број није

довољан био за борбу за градо-

носним облацима па је сектор за

ванредне ситуације преузео ак-

тивности за набавку 3000 раке-

та у складу са ванредно одоб-

реним средствима од стране

Владе рС.

на нашој територији рас-

полажемо са 28 противградних

станица, број ракета по ПГС

није као и на целој територији

србије био довољан, али је ово

подручје са мањим оштећењи-

ма усева за сада одолевало нев-

ремену и можемо рећи да су

ПГС доста добро реаговале са

расположивим ракетама.

Зашто Министарство по-

љопривреде форсира развој

малих газдинстава?

Позната је чињеница да се

велики број газдинстава бави ис-

кључиво пољопривредном про-

изводњом, али је познато и да

су већина газдинстава са врло

малим поседима, слабим капа-

цитетима и на граници опстан-

ка.

Сматрам да је идеја Мини-

старства да се оваквим газ-

динствима што више помогне,

како би своју производњу уна-

предили, интезивирали, а кроз

наредни период постала доста

јача. оваквим би газдинствима

се пружила и могућност да

кроз удруживање постану јака,

а удруженим средствима и да

подигну и одређене прерадне ка-

пацитете.

Како коментаришете по-

времене штрајкове пољопри-

вредника?

Врло често се дешавају и код

нас, као и у целом свету поре-

мећаји, што је нарочито осет-

љиво у пољопривреди. Про-

извођачи траже помоћ од Вла-

де – Министарства да их у так-

вим ситуацијама заштити. лич-

но сматрам да се у таквим си-

туацијама морају појавити роб-

не резерве које ће производе от-

купити по одређеним ценама да

произвођач бар не губи, а у си-

туацији када су цене високе

робне резерве реагују пласма-

ном у малопродајним објектима,

како не би радник трпео тај

скок цена.

Противник сам блокада пу-

тева , јер сматрам да постоји на-

чини и места где се захтеви и

незадовољство на одређене мере

могу исказати и изнаћи реше-

ње.

Шта је град Шабац за ову

годину предвидео као подсти-

цај у пољопривреди?

Град шабац, преко дирек-

ције за пољопривреду је пред-

видео низ подстицаја у пољо-

привреди.

Свакако дирекција за по-

љопривреду представља првен-

ствено сервис наших пољо-

привредника, и могу Вам рећи

да су мере Министарства по-

љопривреде преко дирекције за

пољопривреду пренете на наше

произвођаче.

Задовољни смо првенствено

што је већ на данашњи дан само

за регрес на репроматеријал на-

шим произвођачима на рачун

уплаћено преко 100 милиона

динара и што се надамо да ће

број остварених регреса и суб-

венција превазићи и 2011 годи-

ну.

углавном мере које преузи-

ма град шабац – дирекција за

пољопривреду су мере које не

обухватају уредбе министарст-

ва или су пак за наше подручје

недовољне, па је због тога одоб-

рено неколико програма:

• Програм подизања засада

трешања на средње кршљавим

подлогама

• Генетско унапређење сто-

чарства кроз вештачко осеме-

њавање крава и јуница семеном

елитних бикова

• Бесплатна анализа зем-

љишта за класе земљишта од VI

– VIII класе, са потребном кал-

цизацијом.

• одржавање сајмова, струч-

них предавања у области по-

љопривреде, помоћ удружењи-

ма.

• наставак субвенционисања

бушења – ископавања дубин-

ских бунара у подручју Поце-

рине где је изузетан недостатак

воде, програм који се спроводи

једино на нашој територији и од

ове године је 1 500,00 динара по

дужном метру.

• Пружање стручне помоћи

при подношењу захтева за

остваривање права за све врсте

подстицаја код министарства.

нормално и сигурно ово

није довољно за наше произво-

ђаче али треба подсетити да је

град шабац уложио и улаже у

сарадњи са грађанима на ства-

рању првенствено услова за жи-

вот на селу јер без добре путне,

електро и водоводне мреже, ам-

буланте, школе, дома културе

итд, улагање у пољопривреду

нема великог утицаја.

Град шабац је створио у

претходном периоду много

услова да живот на селу има

оправдање, да се села не гасе и

да се дечија граја и радост чују.

раЗговор с Поводом: Предраг срдаНовић

Противник сам блокада путева

ликовна колоније "Мишар"у организацији Културног центра и Задужбинског друшт-

ва „Први српски устанак“ Мишар, а под покровитељством Гра-

да шапца, од данас до недеље, 10 сликара из Бања луке, Бео-

града, Врбаса, новог Сада и шапца, учествује у 13-ом сази-

ву ликовне колоније „Мишар“. Сликари ће стварати у простору

мишарске школе, а изложба радова петодневне колоније, као

и претходних година, биће отворена 13. августа, на дан обе-

лежавања годишњице славног боја

Члановима Међуопштинске

организације глувих и наглу-

вих, полазницима обуке за рад

на рачунарима, коју су органи-

зовали Градска управа Града

шапца и иQ Едукативни цен-

тар, 21.јула додељени су серти-

фикати о завршеном курсу.

-ово је био почетак са-

радње Градске управе Града

шапца и иQ Едукативног цент-

ра. Задовољни су и полазници и

предавачи, и нема разлога да се

ова сарадња не настави. орга-

низоваћемо током године најма-

ње две акције обуке за чланове

наших удружења и савеза која

окупљају лица са инвалидите-

том. Мислим да ће следећа гру-

па за обуку бити од чланова Ме-

ђуопштинског савеза слепих и

слабовидих или удружења дис-

трофичара и оболелих од дечје

парализе - истакла је драгана

Милосављевић, шеф одсека за

дечју, социјалну и здравствену

заштиту Градске управе. Под-

сетила је да је акција „лакше до

посла“, покренута са циљем да

се особама са инвалидитетом

повећа шанса за проналазак по-

сла: “Законска обавеза да по-

слодавци морају да запосле лице

са инвалидитетом, уколико

имају више од 20 запослених на

неодређено време, још више

даје на значају што ће многа од

тих лица познавати и рад на

рачунарима”.

осам полазника курс је по-

хађало 36 часова, а обука је иза-

звала велику пажњу и била

више него успешна.

-Као предавач могу да кажем

да сам јако задовољан како су

полазници савладали градиво.

неки јесу већ имали неко пред-

знање, али пријатно сам изне-

нађен како су прошли обуку,

како су добро и брзо напредо-

вали. и они сами кажу да су за-

довољни, а ми се надамо да

ћемо и даље сарађивати са Гра-

дом; план је обука и чланова

других удружења – каже Злат-

ко апелић, генерални менаџер

иQ Едукативног центра, уједно

и предавач.

-Курс је протекао јако лепо,

изузетно сам задовољна, и било

би јако лепо ако постоји начин

да се обука настави – истакла је

драгана Маџаревић, наглаша-

вајући да је за било који посао

данас, један од предуслова по-

знавање рада на рачунару. За-

довољство није крио ни Ђорђе

Жакић: “једно велико хвала

Златку што нам је помогао у не-

ком нашем усавршавању и на-

предовању, стварању могућно-

сти да лакше дођемо до посла”.

и амика Милошевић, уз задо-

вољство реализованим програ-

мом, пожелеле је и наставак

обуке.

Како је истакао Златко апе-

лић, ако буде спремности и

људи добре воље, да донирају

поједине сегменте у обуци, мо-

гуће је организовати и курс

после ког се стиче „мајкрософ-

тов“ међународни сертификат.

иначе, обука у сарадњи иQ

Едукативног центра и Градске

управе града шапца, за особе са

инвалидитетом, потпуно је бес-

платна. Ц.Љ.

�2 www. podrinske.com 28. јул 2011.друШтвО

Лакше до посла

обуку „лакше до посла“

успешно су завршили: дра-

гана Маџаревић, Милка Жа-

кић, Ђорђе Жакић, дејан Во-

насек, аника Милошевић,

александар Спасић, Љиљана

Самарџић и Фатима Савић.

особама са иНвалидитетом

�3www. podrinske.comзАбеЛеШКе28. јул 2011.

шкрто сунце, у јулу, добра

поста пуно кише и пет добро

плаћених трка‚ били су оно што

је публика могла видети на по-

ловини тркачке сезоне у шапцу.

Програм су отворила грла од три

године која нису имала победе

у овој сезони.у узбудљивом

финишу надалина, из Белотића,

коју је јахао Перовић, била је

бржа од Мале Муње, са Гораном

Крстићем у седлу, Елзе и Фаста.

друга трка, на програму била је

двогодачка. од осам уписаних,

сви су изашли у пробни галоп.

После паузе Ериксон, који је

словио за главног фаворита у

прошлом тркачком дану а на ис-

том није наступио због чудних

повреда оправдао је епитет фа-

ворита и лако освојио прво ме-

сто. искусни, јахач Москов, био

је током трке све време прибран

и добро га распоредио тако да

победа Ериксона, није долзила

у питање, мада је трка увек

збка. друго место, припало је

Фабулоус Miss, са Мешетовићем

у седлу, треће место заузео је

Вигор, из штале »рашић», коју

тренира и води Зоран лукић, а

Мирослав јовановић, је доб-

рим јахањем у правцу успео да

Предатора, практично «угура» у

плац.у такмичењу грла од че-

тири године и старијих најбржи

био је дорат абракадабра, са Ти-

ком Вујковићем у седлу, за њим

су у циљну раван ушли напо-

леон Бонапарта, са илићем,

норијега и ангела Вукона, са

Московим у седлу. у гланом

надметању дана, на 2.000 мета-

ра сигурна је била Елена Каран,

из Сурчина,са Перовићем у сед-

лу испред Максиме, Старог Сва-

та и She A Maeater. на крају про-

грама традиционално су насту-

пили сулкаши а поново је на-

бољи био драган Живановић,

али не у сулкама Сухоја. Попу-

ларни Суља, мало прави паузе и

припрема се за наредна так-

мичења. Гаримуд је, седео у

сулкама Виоле, Бранка рељића,

из дреновца.Тако су Гаримуд и

Виола били поново добитна

комбинација.друго место при-

пало је адани,са Сашом Ко-

стадиновићем, треће место за-

узео је L.W.Gile, са Зораном

Васућем, док је један од Фаво-

рита Пирло, био четврти. Пир-

ла је, возио Бурмазовић, који све

време трке нешто тражио и ис-

пробавао, тако да када је треба-

ло финиширати није било сна-

ге. или је Пирло, за краће ста-

зе или се он и возач нису нашли.

но Показаће време тек смо на

пола сезоне. иначе, треба на-

поменути да је прошлог тркач-

ког дана грло Емил, власништ-

во Бојане Живановић, из шап-

ца, поставио нови рекорд на

стази од 1.600 метара . Емил је,

потомак Гилгамеша и Енигме-

вариешн, кобиле која је уз оми-

цу Бест оне, забележила најви-

ше пласмана на песку у Бео-

граду. Следећи тркачки дан је у

шапцу, 14. августа, када се одр-

жава најјача трка у години, «Ме-

моријал Краља александра»,

на стази дугој 2.400 метара.

Б.П

На хиПодрому, у ШаПцу, одржаН Шести галоПски даН.

Прва победа Виоле дефинишући шабац са

спортског аспекта, наш град се

обично карактерише као град

рукометних „ванземаљаца“ Ме-

талопластике, град фудбала, ко-

њичког спорта, бокса, док од-

бојка као спорт никада није

имала такву популарност. ни

највећи љубитељи ове игре у

Србији, тешко да се могу при-

сетити неког шапчанина који је

оставио дубљи траг у српској

одбојци у ма ком периоду.

ипак, да и у одбојци Чи-

вијаши имају свог представни-

ка, својим ентузијазмом и упор-

ношћу, побринуо се Милош ан-

тонић (24 године), нови техни-

чар најбољег одбојкашког клу-

ба африке, који се од своје 17.

године професионално бави

овим спортом. до сада је бранио

боје више клубова, и већ има не-

колико титула у својој биогра-

фији. Са Милошем смо разго-

варали о досадашњој каријери,

одбојкашким почецима, али и

плановима у новом клубу.

Пре неколико недеља по-

стао си члан клуба из Египта.

Нова дестинација и нови иза-

зов у твојој каријери. Колико

си упознат са клубом, њихо-

вим амбицијама, и оним што

те очекује у новој средини?

да, уговор је потписан, нови

сам члан шампиона Египта и

африке, ал ахли –а. иако је

моја намера била да останем у

Европи, одлични услови угово-

ра, организованост клуба, ве-

лике амбиције, које су се по-

клопиле са мојим, определиле су

ме да се обавежем на верност

баш њима. Пре потписа сам

разговарао са мојим пријате-

љем из аустралије, који је бра-

нио боје ал ахлиа претходне се-

зоне, и он је имао само речи хва-

ле за целокупно руководство,

тренере и саиграче. иако је иг-

рачки кадар састављен махом од

домаћих одбојкаша, они имају

огромно поштовање према иг-

рачима са других континената,

и чине све да се сваки нови иг-

рач брзо адаптира на нову сре-

дину.

Какав је систем такмиче-

ња у Африци, колико се по-

дудара са шампионатима у

Европи?

Систем такмичења у афри-

ци, у многоме се разликује од

Европског. уз шампионат Егип-

та, постоји шампионат африке,

Куп африке, арапски куп, а

мој нови клуб ће партиципира-

ти, као континентални шам-

пион, и на Светском клупском

првенству. распоред је врло

згуснут, али осим на Светском

клупском првенству, ал ахли је

фаворит за титуле у свим оста-

лим такмичењима.

Где су твоји одбојкашки

почеци, како је текла доса-

дашња каријера?

Почеци бављења овим спор-

том везани су за шабац. Прво је

то била школа одбојке оК

„јуниор“, потом оК „Стари

град“, и на крају оК „шабац“,

где сам дебитовао за први тим.

Професионално бављење од-

бојком почињем са 17 године.

најпре сам бранио боје слове-

начке „Крке“ из новог Места,

одатле прелазим у „Будванску

ривијеру“ из црне Горе. По-

следњи тим пре ал ахлија, био

је још један тим из Словеније,

реч је о екипи „астек Триглав „

из Крања.

Које тренере би издвојио

као најважније за свој доса-

дашњи напредак?

То су дефинитивно Брацо

јанковић, тренер са великим

искуством, који у својој био-

графији има неколико титула

шампиона Европе са тимовима

из италије, и Тине Сатлер тре-

нер репрезентације Словеније,

који су умногоме допринели

мом самопоуздању и унапређе-

њу игре. Међусобно поверење и

поштовање између играча и тре-

нера, али и беспоштедно зала-

гање на сваком тренингу и утак-

мици, без обзира да ли се ради

о припремном или такмичар-

ском дуелу, једини су рецепт за

достизање одређеног циља.

Најважнији резултати у

каријери до сада?

у Словеначкој лиги сам про-

вео 5 година, и у том периоду

мој тим је дошао до трофеја у

Купу, уз 2 учешћа у завршници

Плеј офа. Са Будванском ри-

вијером сам дошао до титуле

шампиона црне Горе, и 2 фи-

нала Купа ове земље. Велике ус-

пехе постигли смо и у Европи,

у цЕВ Купу смо играли у по-

луфиналу.

Има ли интересовања од

стране неких репрезентација

да наступиш у њиховом дресу?

да, имао сам позив да на-

ступам и за Словенију и за црну

Гору. Захвалио сам се на

позиву и једном и другом

селектору, али ниједан по-

зив нисам прихватио. Же-

лим да наступим за репре-

зентацију Србије, и надам

се да ћу једном досањати и

тај сан.

Каријера професио-

налног спортисте подра-

зумева много путовања.

Колико стижеш да се упо-

знаш са градовима у

којима играш, и који од

њих је на тебе оставио

најјачи утисак?

Путовања су саставни

део нашег посла, али на-

жалост обавезе везане за

утакмицу, тренинзи, и кратак пе-

риод у коме боравимо на једном

месту, онемогућавају нас да се

боље упознамо са свиме што

један град може да понуди.

ипак, најјачи утисак је свакако

оставио абу даби. Град је фе-

номеналан. Сјајно је када видите

како је у пустињи никао супер

модеран град са невероватним

објектима. утисак употпуњују

врло љубазни и културни ста-

новници, који су свакоме, и у

сваком тренутку спремни да

помогну.

Први дан септембра је и

први дан припрема у новом

клубу, када крећеш у Египат и

када поново долазиш у Шабац

и Србију?

Тако је, почетак припрема је

заказан за 1. септембар. Пут

Каира крећем крајем наредног

месеца. до сада сам готово увек

нову годину дочекивао овде,

међутим згуснут календар так-

мичења, и велика удаљеност

Египта од Србије, ће ме спречи-

ти да 2012. дочекам кући, те је

најреалније да поново дођем у

шабац на крају сезоне, односно

у јуну наредне године.

Душан Благојевић

Африка као нови изазовраЗговор са милоШем аНтоНићем, одбојкаШем ок ал ахли иЗ каира

пиСмА читАЛАцА

црНА ХрОНиКА

�4 www. podrinske.com 28. јул 2011.зАбеЛеШКе

Градски одбор уједиње-

них региона Србије шабац

одржао је конференцију за но-

винаре на којој се говорило о

предстојећим активностима

странке. Председник Градског

одбора Г17 плус урС- а не-

мања Пајић рекао је да је на-

родна петиција коју је покре-

нуо урС, са више од пола ми-

лиона потписа грађана Србије

до сада најмасовнија грађан-

ска иницијатива. уједињени

региони Србије покренули су

акцију у којој ће активисти ом-

ладинске мреже обилазити

грађане који су потписали пе-

тицију, и где ће грађани ука-

зивати на проблеме са којима

се суочавају и давати суге-

стије како да се утроши 500

милиона динара, за колико је,

захваљујући изменама зако-

на, повећан годишњи буџет

Града шапца, рекао је Пајић.

Портпарол омладинске мреже

Тихана Милић најавила је за 3.

август централизовану мул-

тимедијалну акцију током које

ће се интервјуисати млади

шапчани и шапчанке који ће

предлагати на који начин да се

подигне квалитет живота мла-

дих у шапцу, јер сматрамо,

каже она, да је наш шабац ве-

лика шанса.

Најмасовнија грађанска иницијативауједињеНи региоНи србије

Протекло је више година, па

и деценија, од како се више не

експлоатише шљунак из Таба-

новачке шљункаре, којим су на-

суте бројне улице у граду као и

у селима Мачве, Поцерине, па и

даље, а да не говоримо о из-

градњи бројних стамбених и

других објеката, чији су темељи

и други делови објекта изливе-

ни од табановачког шљунка.

Приликом вађења шљунка

на том терену остале су огром-

не рупчаге – јаме, које су по-

степено испуњавале подземне

воде, за коју Мачвани са поно-

сом кажу да је то чиста дринска

вода, која се може пити..., за раз-

лику од савске воде која је из го-

дине у годину све загађенија и

представља праву опасност по

здравље купача.

из наведеног разлога купа-

чи се „селе“ са Саве ка обалама

река, језера или шљункара, као

што је Табановачка, где је вода

беспрекорно чиста, што показују

и учестале анализе шабачког

Завода за јавно здравље, па је и

то један од разлога зашто за-

љубљеници табановачке шљун-

каре исту називају табановачким

језерима, која су понос града

шапца, Мачве, па и шире.

С поносом ова језера може-

мо уврстити у природна богат-

ства и лепоте овог краја. Мно-

ги градови били би сретни када

би имали оваква богатства, што

ми имамо. Вода бисерно чи-

ста, тиркизна боја, бројна стаб-

ла која праве дебелу хладовину,

обала обрасла питомом травом,

близина града, температура

воде, све су то чиниоци који ути-

чу на бројност купача на Таба-

новачким језерима, који су из го-

дине у годину све бројнији.

има и нечега што даје руж-

ну слику и лош утисак код по-

сетилаца Табановачких језера.

овога пута поменуо бих лош

приступ језерима. Пут, ако се

може рећи да је то пут, није ни-

какав. на њему су бројне удо-

лине. у неку од тих удолина

може да се смести мањи ауто.

Прашина, која се диже у виду

облака после сваког возила, и

која пада по поисетиоцима,

оставља лош утисак на купаче и

посетиоце језера. недостају

контејнери за смеће и њихово

пражњење, нема подесних при-

лаза ка језерској води, обале су

стрме и представљају праву

опасност од пада или оклизну-

ћа приликом силаска ка језерској

води. нема ни санитарног чво-

ра, спасилаца и још којешта.

За сада толико, уз напомену

да је за очекивати да ће у најско-

рије време представници Град-

ске управе града шапца наћи

снаге и разумевања и да ће при-

ћи решавању и уређењу Таба-

новачких језера (шљункара) која

су неоправдано занемарена!

у шапцу, јула 2011. године

Маринко Ботић

Припадници криминалистичке полиције лишили су слободе и,

уз кривичну пријаву, привели истражном судији Вишег суда у шап-

цу, Бранка П. (1978) из шапца, због постојања основа сумње да

је извршио кривично дело изнуда.

осумњичени Бранко П. се терети да је у периоду од 2004. до

2011. године, у намери да стекне противправну имовинску корист,

изнуђивао новац од суграђанина, на име непостојећег дуга. у уто-

рак 19. јула осумњичени Бранко П. је физички напао оштећеног

јер није имао новца да му преда.

********

Припадници криминалистичке полиције лишили су слободе и,

уз кривичну пријаву, привели истражном судији основног суда у

шапцу, Петра П. (1985) из шапца, због постојања основа сумње

да је извршио кривично дело неовлашћено коришћење туђег во-

зила.

осумњиченом се ставља на терет да је, у току ноћи између по-

недељка и уторка 18. и 19. јула, у Пољопривредној улици, у шап-

цу, одузео путничко возило марке “рено 4”, које је пронађено на

другој локацији у граду. Такође приликом лишења слободе осум-

њиченог, у викенд насељу на реци Сава, пронађен је мотоцикл мар-

ке “медисон мавагути”, ког је осумњичени одузео у ноћи између

четвртка и петка 20. и 21. јула, у улици господар јевремова.

истражни судија основног суда у шапцу је након саслушања

осумњиченом одредио једномесечни притвор.

*********

у суботу ујутро 23. јула око 02,15 часова, у улици Светог Саве,

у Владимирцима, на бензинској станици “лукоил”, дошло је до на-

рушавања јавног реда и мира тучом једанаест особа.

Против александра н. (1986), ивана н. (1987), дејана н. (1985),

ивана и. (1979) сви из Прова, ненада ш. (1988) из Звезда, Вла-

димира С. (1989) и Синише С. (1991) из Села Владимирци, алек-

сандра Ђ. (1989), новице ш. (1986), Саве ј. (1987) и Страхиње

ј. (1988) сви из Владимираца, због учестовања у тучи биће под-

нете одговарајуће прекршајне пријаве.

********

Припадници криминалистичке полиције поднели су кривич-

ну пријаву основном јавном тужилаштву у шапцу, против влас-

нице агенције за регистрацију моторних возила из шапца, због по-

стојања основа сумње да је извршила кривично дело злоупотре-

ба службеног положаја.

осумњичену кривична пријава терети да је у периоду од маја

2010. године до фебруара 2011. године, у намери да прибави про-

тивправну имовинску корист, присвојила новчана средства у из-

носу од око 696,000.00 динара, која су јој била поверена у служ-

би и раду од већег броја лица, а на име уплата полиса осигурања

од ауто одговорности приликом регистрације моторних возила.

**********

Такође припадници полиције поднели су кривичну пријаву про-

тив одговорног лица – власника привредног друштва доо из шап-

ца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело зло-

употреба службеног положаја.

Кривична пријава терети осумњиченог да је искоришћавањем

службеног положаја, повредио права других јер је налагао кад-

ровској служби и контролорима да за лица која ступају у радни од-

нос, потпишу бланко решења о отказу, уговора о раду.

у два конкретна случаја у току 2010. и 2011. године, осум-

њичени је за два запослена радника у службене исправе привредног

друштва, у виду образаца решења о отказу уговора о раду, унео не-

истините податке.

Табановачка језера

љубОвијА

�5www. podrinske.comзАбеЛеШКе28. јул 2011.

Љубовијски пензионери, њих укупно 15, који су по кокурсу стек-

ли право на десетодневни опоравак и лечење у бањама Србије већ,

већ су почели да одлазе у одмаралишта. од укупно педесетак ко-

лико их је било поднело захтев за одлазак у бање одабрано је њих

15. М.Малишић

Бесплатно у Бање

Ђаци пешаци на моруиз Љубовије је на јадранко море о трошку црвеног крста из

Љубовије отпутовало 26 ђака пешака, међу којим је и 10 ђака који

лети и зими од куће до школе и обратно препешаче 20 километа-

ра. Њима је ово први пут да виде море. они ће у одмаралишту црве-

ног крста у Баошићима провести 10 дана М. М.

Хидроелектрана вади пластику изјезерa

Мали ЗВорниК – Хидроелктрана „Зворник“ у Малом Звор-

нику не посустаје у вађењу плутајућег отпада „пластике“ из ње-

ног акумулационог језера, а ускоро ће набавити и машину за ба-

лирање отпада. Хидроелектрани је забрањено пропуштања отпа-

да преко преливних поља бране и наложено јој је да чисти језе-

ро. на купалишту поред електране налази се доста џакова пуних

пет амбалаже сакуљене у протеклих месец дана, која ће бити од-

везена на рециклажу.

– језеро чистимо по налогу Еколошке инспекције и пет амба-

лажу и пластику више не смемо да пропуштамо преко бране дри-

ном низводно. За уклањање отпада из језера, ХЕ „Зворник“ ће у

овој години, како је предвиђено, дати око 1.000.000 динара – каже

Томица јовановић, технички дирекор ХЕ „Зворник“. М. В. М.

На Дрини одржане игре на водиу етно селу „Врахпоље“ на дрини код Љубовије прошлог ви-

кенда - субота одржане су други пут по реду игре на води „Заволи

дрину“ које су организовали „рафтинг клуб“, „дринска регата“'

и Етно село „Врхпоље“. Такмичари су се надметали у четири дис-

циплине, а због брзе дрине и веома захтевних такмичарских ига-

ра пуних лепоте уживали су и такмичари и бројна пубика. у оба-

рању са брвна и превртању рафтинг чамца најбржи је био Бран-

ко Савић, док је највештији у трчању по ободу чамца био Милић

Кнежевић.

– игре на води се обично одржавају на мирним Водама. Ме-

ђутим, ми смо показали да се уз добру организацију сличне игре

могу одржавати и на брзим водама као што је дрина – каже Зоран

Војиновић,председник рефтинг клуба „дринска регата“.

М. Малишић

у свим земљама Европске

уније стратешка привредна гра-

на је пољопривреда и оне све

чине како би је сачувале. да ли

је то случај и у Србији?

Градски одбор нове Србије

шабац жели да укаже на про-

блем неефикасности против-

градне заштите на територији

шапца ,али и у читавој Србији.

у нашој земљи системом про-

тивградне заштите руководи

Сектор МуП-а за вандредне си-

туације који је ту улогу преузео

од Хидрометеоролошког завода.

на територији р.Србије функ-

ционише 13 радарских центара

и 1607 протвградних станица

које у овом тренутку располажу

са свега 4,3 ракете по станици

,док је оптималан број 12 !да би

се успешно сачувала летина на

брањеној површини од 5093192

хектара потребно је 20000 до

30000 пројектила. на подру-

чију шапца од града се брани

60531 хектар. на основу најно-

вијих истраживања спроведених

у последње време утврђено је да

је ефикасност оваквог начина

борбе свега 10-20 одсто и то

превасходно због недостатка

ракета. из тог разлога Сектор за

вандредне ситуације је упутио

позив локалним самоуправама

да сходно својим могућностима

набаве ракете. на овај захтев

одазвао се велики број градова

и општина ( Смедерево ,Чачак

,Топола и многе друге) ,али не и

град шабац!

Градски одбор нове Србије

жели да постави питање вла-

дајућој структури у шапцу за-

што се није ушло у процес на-

бавке ракета? да ли је једини

ограничавајући фактор била

њихова цена од 230-280 евра по

комаду или је нешто друго по-

среди(можда недостатак сред-

става која су потрошена за неке

друге “ значајније“ пројекте). од

представника власти смо чули

да пољопривредници треба да

се осигурају код осигуравајућих

друштава ,јер буџет којим се

расположе није неисцрпан да би

се могла надокнадити причи-

њена материјална штета.

Гро нове Србије сматра да

ако у буџету нема новца за на-

бавку ракета ,за надокнаду при-

чињене штете ,за исплату суб-

венција онда нема потребе ин-

систирати на томе да је пољо-

привреда наша стратешка грана

када она то очигледно није. да

ли је такав случај и у земљи по-

томака Гала ,која на све начине

штитити своје стратешке по-

љоприврне производе (вина ,си-

реве и др.).

на основу свега горе наве-

деног Гро нове Србије шабац

тражи да се постојеће стање

промени применом других си-

стема заштите од града ,да се на

време обезбеде средства за њи-

хово спровођење или да власт

препусти тај посао другима који

су за то способнији.

Нова србија

Хоће ли нам небо пасти на главу?

Као пример учитеља, који је

у току службовања доживљавао

разне неугодности, требало би

истаћи Косту недића, обичног

човека, данас сасвим непознатог.

Коста недић је рођен у десићу

1834. године. Гимназију је за-

вршио у шапцу, а Богословију

у Београду. Био је учитељ у

дреновцу од 1879 до 1882. го-

дине.

испрва је са службом био у

царини и Текеришу, па је 1862.

године премештен у Каону. Чи-

таве две године, готово непре-

стано, стизале су у Мини-

старство просвете против њега

пријаве „због неуредности у из-

вршавању дужности његове и

рђавог владања“. Касније је био

учитељ у Бајиној Башти, ужи-

цу и шапцу. у Кривају је пре-

мештен 1872. године, где је про-

вео осам година. За све време био

је у сталној свађи и међусобном

оптуживању са мештанима и

кметовима из околних села. на

упорна инсистирања Кривајаца

био је премештен у Мачву, а

одатле у Чокешину, где је имао и

највеће непријатности у животу.

радован Станарчић, сељак из

Чокешине, послао је 10. марта

1888. године доставу Мини-

старству просвете:

„Коста недић, учитељ шко-

ле чокешинске, 7. текућег ме-

сеца у кући илије николеше-

вића говорио је јавно да је

Србија пропала и да је садања

влада спремила програм о по-

рези и то на винограде, од ако-

ва вина по 8 динара, на ектар

земље по 6 динара, на башче,

воћњаке, по 10 динара и да

нема ништа док не буде у

Србији републике, као што је у

Француској и када буде репуб-

лика, онда ће Србија процвета-

ти. на овоме треба настати и

уливати народу у уши да се

јаданпут пробуди. Мислим да је

ово нешто млого да се чује од

једног чиновника просвете.“

По налогу Министарства

просвете, Коста недић је 9. IV

1888. године написао изјашње-

ње у коме је говорио да радован

Станарчић није ни био у кући

илије николешевића када је

вођен поменути разговор. о ра-

довану је рекао да је то лош чо-

век, сасвим корумпиран, а да су

такви и остали наведени сведо-

ци: „ови људи у средини своје

околине били су се осилили и

чињаху зулум више но дахије –

Турци, особито кад су на упра-

ви општине; а када их народ с

презренијем скине са управе,

као епидемичну болест с врата,

једино занимање постаде им: да

обеде, потворе, подметну, из-

вргну чије речи и др.“ Коста не-

дић се даље у изјашњењу прав-

дао да је поменуте вечери вођен

разговор шта је писало у нови-

нама, да је он у свему чак хва-

лио владу и партију која је на

власти и ништа више.

ни изјашњење, ни правдање

није ништа помогло. окружно

началство послало је 27. VI

1888. године извештај Мини-

старству просвете: „Господин

Коста недић, учитељ школе чо-

кешинске, стављен је данас под

кривичну истрагу и у притвор, за

дело увреде владаоца, које је ис-

питаним сведоцима потпуно до-

казано.“ окружни суд у шапцу

донео је 6. јула решење „да се оп-

тужени стави под суд и у притвор,

но без окова“. до почетка сеп-

тембра Коста недић био је на

кућном лечењу, „на лично јем-

ство“. Крајем октобра одржан је

први, 17. новембра други, а 20.

децембра трећи претрес. изне-

нада, 22. децембра, суђење је

прекинуто, пошто је Коста недић

„пуштен испод суђења, на осно-

ву највише милости Његовог Ве-

личанства Краља“.

По изласку на слободу Коста

недић је привремено пензио-

нисан. Пошто је добио веома

мало издржавање, тражио је

безуспешно, све до смрти, 1901.

године, повишицу или повратак

у разред.

(ЛИТЕРАТУРА: Станоје Фили-повић, Прилог проучавању

школства у Подрињу, Годиш-њак историјског архива IIШабац, 1965. и мр Милан

Јевтић, Просветне установеи образовање од 1840. до

1914. године, Шабац у прошлости 3, Шабац 1980.)

ПиШе: ЗораН радоваНовић у књиЗи „огњиШте Школе у дреНовцу“

Један старински дреновачки учитељ продубљују корито Дине

Мали ЗВорниК – Код Хдроелектране „Зворник“ продубљује

се корито реке дрине низводно од бране. За ове радове новац у из-

носу од 70.000.000 динара обезбедила је Електропривреда Србије.

– Желимо да низводно од бране у дужини од 1.600 метара про-

дубимо корито и спустимо ниво доње воде за пола мера. Тиме по-

већавамо пад за пет осто и толико и производњу са истом количином

воде што није занемарљиво при просечној годишњој производњи

од 470.000.000 киловат - сати електричне енергије – каже Милорсд

драгић, директор ХЕ „Зворник“. М. В.М.

ппееццииввАА ббеезз

ААддииттииввАА

ппееррееццее,,

ммААШШННииццее,,

ККииФФЛЛииццее,,

ббууррееКК.... ..

ппееККААррААА „„„ммиићћАА мм“““ККННееззАА ЛЛААззААррАА 77 ШШААббААцц

ббееННСССККее ббАААррее

�� www. podrinske.com 28. јул 2011.друШтвО

Куд “АбрАШевић” ШАбАц

Куд “извОр” мАКедОНијА

Куд “рудАр” уГљевиК рС

Куд “ШумАдијА” вЛАШКА

Учесници Српског летњегфестивала фоклора

Влашка- шабац –угљевик 20 – 29. јул 2011.

-Куд „шумадија“ – Влашка код Младеновца

-Куд „извор“ из јогуноваца у Македонији

-ансамбл „Брудзеф“ из истоименог града у Пољској

-друштво „нон-стоп“ из иванова у русији

-Куд „рудар“ угљевик

- Фолклорни ансамбл дома културе Прњавор

-Куд „абрашевић“ шабац

уЗ 2. срПски летњи Фестивал Фолклора

Најлепша разгледница Шапца послата у светВелико фолклорно, али и

коло пријатељства, уз Србију и

републику Српску (Влашка –

шабац – угљевик) повезало је

и – русију, Пољску и Македо-

нију... Време није баш накло-

њено фестивалу, али, приме-

рено околностима, Куд „аб-

рашевић“ и Град шабац, сви су

рекли, били су добри домаћи-

ни.

-Град шабац је изузетно по-

носан на фолклорне манифе-

стације, и на своје Културно-

уметничко друштво „абраше-

вић“, које од 1905. године негује

и развија културни идентитет

града. језик игре и песме сви ра-

зумеју, он је универзалан, и зато

су вечерас са нама, и сви ћемо

их разумети, наши драги гости

из русије, Пољске, Македоније,

републике Српске, наравно,

наши домаћи ансамбли – из

Влашке и Прњавора, и „абра-

шевић“. они ће нам представи-

ти део свог изворног ствара-

лаштва, део својих обичаја, део

културе својих народа. Фести-

вали спајају људе и продубљују

пријатељства, а ансамбли су

својеврсни културни амбасадо-

ри својих земаља. Град шабац,

као покровитељ манифестације,

настоји да пошаље најлепшу

слику о себи и најлепшу раз-

гледницу у свет. Поносни смо

што смо претходних година ус-

пели да развијемо рад културно-

уметничких друштава на це-

лом подручју града, и што је и

ове године фестивал проширен

и на села - истакла је свечано от-

варајући фестивал, заменица

градоначелника шапца, јас-

минка ристивојевић.

и овога пута, фолклористи

су показали да се сјајно друже,

да сви говоре једним језиком –

језиком пријатељства и по-

штовања, с љубављу и осмехом

а научене су и међусобне игре...

Жељни су игре и надиграва-

ња... уживало се, посебно у

уторак, на концерту у гимназији,

у игри, у лепоти и традицији зе-

маља и места из којих су нам до-

шли...

Фестивал је прекрилио Град

шабац –упркос лошем времену

– сјајан дочек и сјајан амбијент

– у недељу увече на ориду и у

Поцерском причиновићу, у по-

недељак – у Прњавору.

Српски летњи фестивал

фолклора, са друштвима „шу-

мадија“ и „рудар“ организовало

је Културно-уметничко друшт-

во „абрашевић“, а покровитељ,

од 24. до 27. јула био је Град

шабац. Почетак је био у Влаш-

кој код Младеновца, а трећи

чин је у угљевику, где је вечерас

заједнички наступ свих учес-

ника фестивала, где се и завеса

сутра званично спушта... Пору-

ка организатора из три града

била је -видимо се идућег јула,

на 3. Српском летњем фестива-

лу фолклора..

-ово се не може речима исказати. осим тогашто су нам ова деца пружила најлепшетренутке радости и срце вечерас, они су

најлепши амбасадори својих земаља. они сунајбољи начин за међусобно зближење и

међусобно ширење љубави. они руше границенационалности и језика. ово је уметност коју

сви размеју и која највише осваја - топлимречима захвалио је младима шабачки владика

лаврентије.

��28. јул 2011. www. podrinske.comдруШтвО

руСијА

пубЛиКА НА деФиЛеу

дОм КуЛтуре прњАвОр

пОљСКА

уЗ 2. срПски летњи Фестивал Фолклора

Најлепша разгледница Шапца послата у свет

прњАвОр

Орид

пОцерСКи причиНОвић

покровитељ Српског летњегфестивала фолклора

Град ШабацМанифестацију су помогли: Новитас, Синдикат ме-

дицинских сестара и техничара, Месне заједнице – Доњи

шор, Поцерски Причиновић и Прњавор, Оридска црква,

Предшколска установа „Наше дете“ , Пекара „Електро“

из Дубља, Млекара Шабац, Промекс, Етно село Слободана

Топаловића из Липолиста, Манастир Чокешина, Ло-

вачко удружење „Селе Јевтић“, Радослав Гвозденац, Са-

обраћајна полицијска испостава Полицијске управе Ша-

бац.

Медијски спонзори: РТВ Шабац, РТВ АС, Подринске

зАбеЛеШКеwww. podrinske.com�� 28. јул 2011.

Ватерполо клуб шабац је

пролазио кроз тешке периоде го-

динама у назад. Постоје два

најзначајнија периода у његовој

историји. у периоду од свог

настанка 1990. године па до

2002. године, клуб је прешао 4

ранга такмичења. а онда је до

затварања базена у склопу Срц

Зорка, до 2005. године био прво-

лигаш четири сезоне. напоми-

њем и чињеницу да је у сезони

2004/2005., ВК шабац остварио

највећи успех учешћем у међу-

народном ватерполо такмичењу,

лЕн-купу, (слабије такмичење

за један ниво од лиге шампио-

на). Такође, 2005. године, када је

затворен базен у склопу Срц

Зорка, Ватерполо клуб шабац

имао је између 250-300 деце

која су свакодневно тренирала и

такмичила се у млађим селек-

цијама на нивоу републике, где

су освајала медаље на значајним

такмичењима. неколико поједи-

наца који су се такмичили у мла-

ђим селекцијама, било је пози-

вано у репрезентативне селек-

ције и кампове. Треба напоме-

нути и то да је ватерполо клуб у

10 година које су претходиле за-

тварању базена, обучио преко

3000 деце да плива а од тога пре-

ко 1500 у бесплатним акцијама

обуке непливача.

у периоду од 2005. до данас,

тј. од затварања базена у скло-

пу Срц “Зорка”, ватерполо клуб

“шабац”, већ 6 сезона тренира

и игра утакмице ван града шап-

ца. Стратегија клуба у овом

тешком периоду је била очува-

ње сениорске екипе и нивоа

такмичења. После затварања

базена, јун 2005. године, веш-

тачки је покушано у сезонама

2005-2006. и 2006-2007. да се ве-

лики број деце сачува у тре-

нажном и такмичарском погону

клуба. Клуб је нажалост одлу-

чио да путовање ван места бо-

равка, како би се спроводио

тренажни и такмичарски про-

цес, не доноси квалитет. Путо-

вања на тренинге ван места бо-

равка нису користила ни деци а

ни клубу. Сачуван је само један

број спортиста из јуниорског по-

гона који су својим квалитетом

могли да задовоље критеријуме

сениорске екипе. у сезони 2010-

2011. клуб поседује регистро-

ваних 25 играча, од тога 15 иг-

рача сениорског и 10 играча

јуниорског састава, који се так-

миче у сениорској конкурен-

цији у савезном рангу так-

мичења и Б ватерполо лиге.

Град шабац, захваљујући

Градској управи која је одлучи-

ла да финансира овај пројекат,

почетком 2012. године треба да

добије затворен базен. За ВК

шабац то значи да у наредном

периоду мора да има другачији

приступ, стратегију и визију.

Ватерполо клуб шабац има ви-

зију развоја своје спортске ор-

ганизације у складу са самом ви-

зијом развоја спорта у репуб-

лици Србији која препознаје

развој дечијег и омладинског

спорта, развој врхунског спорта

и развој рекреативног спорта.

Визија ВК шабац је да постане

стабилна спортска организа-

ција у спортском и пословном

смислу. Формирањем квали-

тетног менаџмента клуба, ква-

литетне организационе шеме и

препознатљиве ватерполо шко-

ле која ће кроз квалитетан, ду-

готрајни тренажни процес ства-

рати врхунске играче за клуб. Са

таквом претпоставком клуб ће

конкурисати на највиши плас-

ман прво у најјачим ватерполо

такмичењима у Србији а потом

и на међународној сцени. С тим

у вези, ВК шабац је већ повукао

неке битне потезе за развој своје

организације. Скупштина ВК

шабац је предложила нови

управни одбор. Тако да ће се у

наредном периоду и званично

изабрати исти. ради се о групи

успешних људи који су спрем-

ни да понесу део друштвене

одговорности и који су себе

препознали у нашем најтро-

фејнијем колективном спорту.

нови управни одбор ће сачи-

њавати: Жељко Милетић (ди-

ректор Хyпо алпе-адриа банке,

филијала у шапцу), илија не-

надовић (директор Фармакома-

сектор рударство), небојша Зе-

леновић (директор центра за со-

цијални рад у шапцу), Бобан

Вилотић (директор уницредит

банке, филијала у шапцу), Ми-

лан цар ( комерцијални дирек-

тор Млекаре шабац ), ненад

Живановић (директор и влас-

ник фирме ин-техник). План и

задатак управног одбора је да

се у наредном периоду напра-

ви такво окружење и услови

који ће омогућити несметан

рад клубу како би исти дости-

гао своје циљеве. Први задатак

је да се Ватерполо клуб шабац

врати на место на ком се нала-

зио, што ни мало неће бити

лако достижан циљ а затим да

се покуша подићи и на виши

ниво. С обзиром да је град

шабац, у спорту, препознатљив

по рукометном клубу ''Мета-

лопластика'', жеља ВК шабац

је да град, исто тако, постане

препознатљив и по доброј и ус-

пешној игри ВК шабац.

С. Ивановић

ватерПоло клуб Шабац као стабилНа сПортска оргаНиЗација

Нови правац развоја Ватерполо клуба Шабац

САњА чОњАГић ивАНА мАрКОвић

Language we share is only for the brave. It was passed on by

a linguist, original author unknown. Peruse at your leisure, Eng-

lish lovers. Reasons why the English language is so hard to learn:

1. The bandage was wound around the wound.

2. The farm was used to produce produce.

3. The dump was so full that it had to refuse more refuse.

4. We must polish the Polish furniture.

5. He could lead if he would get the lead out.

6. The soldier decided to desert his dessert in the desert.

7. Since there is no time like the present, he thought it was time

to present the present.

8. A bass was painted on the head of the bass drum.

9. When shot at, the dove dove into the bushes.

10. I did not object to the object.

11. The insurance was invalid for the invalid.

12. There was a row among the oarsmen about how to row.

13. They were too close to the door to close it.

14. The buck does funny things when the does are present.

15. A seamstress and a sewer fell down into a sewer line.

16. To help with planting, the farmer taught his sow to sow.

17. The wind was too strong to wind the sail.

18. After a number of injections my jaw got number.

19. Upon seeing the tear in the painting I shed a tear.

20. I had to subject the subject to a series of tests.

21. How can I intimate this to my most intimate friend?

Let's face it - English is a crazy language. There is no egg in

eggplant nor ham in hamburger; neither apple nor pine in pineap-

ple. English muffins weren't invented in England or French fries

in France. Sweetmeats are candies while sweetbreads, which aren't

sweet, are meat(pancreas). We take English for granted. But if we

explore its paradoxes, we find that quicksand can work slowly, box-

ing rings are square and a guinea pig is neither from Guinea nor

is it a pig. And why is it that writers write but fingers don't fing,

grocers don't groce and hammers don't ham?

If the plural of tooth is teeth, why isn't the plural of booth beeth?

One goose, 2 geese. So one moose, 2 meese? One index, 2 indices?

Doesn't it seem crazy that you can make amends but not one amend?

If you have a bunch of odds and ends and get rid of all but one of

them, what do you call it? If teachers taught, why didn't preach-

ers praught? If a vegetarian eats vegetables, what does a human-

itarian eat?

Sometimes I think all the English speakers should be committed

to an asylum for the verbally insane. In what language do people

recite at a play and play at a recital? Ship by truck and send car-

go by ship? Have noses that run and feet that smell? How can a

slim chance and a fat chance be the same, while a wise man and

a wise guy are opposites?

You have to marvel at the unique lunacy of a language in which

your house can burn up as it burns down, in which you fill in a form

by filling it out and in which, an alarm goes off by going on.

English was invented by people, not computers, and it reflects

the creativity of the human race, which, of course, is not a race at

all. That is why, when the stars are out, they are visible, but when

the lights are out, they are invisible.

P.S. Why doesn't "Buick" rhyme with "quick"?

Ivana Marković

Why do we learn English?

реГиОНАЛНи КОрдиНАтОри elta-e

�928. јул 2011. www. podrinske.comпрОјеКти

усагласила се Србија о де-

централизацији као вредности,

али не и о погодном друштве-

ном тренутку за имплемента-

цију исте. Крчка се на државном

нивоу, као и у локалу, који је по

том питању ипак нешто глас-

нији, али немоћнији.

у Пожаревцу, међу челни-

цима града, преовлађује стано-

виште о користима децентра-

лизације, али не и о томе када и

како? Мада је у овој средини на-

чињен незанемарљив искорак

пре непуне две године, када је

убрзо по добијању статуса Гра-

да формирана и Градска оп-

штине Костолац. и, заиста,

већина тврди да је тако боље. у

том контексту, и Евопска унија

тако „каже“, али пред нама је да

сазнамо јесу ли за децентрали-

зацију српске „гуше“ преуске

или су „апетити“ превелики?

развојна ограничења?Град Пожаревац броји око

85.000 становника. удаљен је сто-

тинак километара од Београда.

окружен је дунавом, Великом

Моравом и Млавом. Седиште је

Браничевског округа, који обу-

хвата 8 општина. По свим еле-

ментима, Пожаревац је центар

северно- источне Србије.

највећи потенцијал лежи у

пољопривредном земљишту, са

74 посто укупних површина.

Ту се налази и Привредно

друштво „Термоелектране и ко-

пови Костолац“. располаже си-

ровинама као што су магнетит,

рутил, гранит, циркон, епидот..,

откривена су и нафтно- гасна

поља, а огроман туристички

потенцијал носе водни ресурси

и бројни локалитети под за-

штитом закона: археолошко на-

лазиште „Виминациум“, Ком-

плекс „Љубичево“, регионал-

ни парк „Пругово“, Споменик

природе у драговцу...

Међутим, као и у другим

„небеоградским“ срединама, по-

већи је списак тешкоћа са којима

се град Пожаревац суочава. ре-

цимо само да се стање у области

привредне и комуналне инфра-

структуре манифестује као

крупно развојно ограничење.

Поменућемо неколицину. де-

понија није изграђена. Тешка се

борба води за заштиту водо-

изворишта. индустријска зона,

само у плановима. дугогодиш-

њи недостатак средстава за одр-

жавање и реконструкцију путе-

ва довео је до убрзане деграда-

ције, па је технички ниво путне

мреже застрашујуће низак. реч-

ни саобраћај није развијен, на-

рочито не у мери у којој то

омогућује ослоњеност на дунав,

пловну реку међународног зна-

чаја, занемарени драгуљ овога

краја.

Штедња на рачун локалаЗаговорници децентрализа-

ције тврде да би таквим орга-

низовањем земље било више

за све, бржи свеукупни при-

вредни развој, са акцентом на

његовој уједначености. успут,

статистика указује на то да се

сваке године из Србије у Бео-

град пресели једна општина ве-

личине општине аранђеловац.

није ли то опомена?

Тражи се плански, система-

тичан, развојни приступ. Пренос

овлашћења са централног нивоа

на локал, чиме би добила на зна-

чају и улога јединица локалне

самоуправе у припреми и спро-

вођењу локалних развојних

стратегија, такође, пренос влас-

ништва над земљиштем, права

на управљање имовином и вишe

финансијских средстава. де-

централизација процеса од-

лучивања омогућила би да ди-

ректно утичемо на своју будућ-

ност и један је од адута за при-

влачење инвеститора. али, без

пара, надлежности остају „на-

сукане“.

рецесија је додатно „удари-

ла“ на „кесе“ локалних само-

управа. Влада штеди на рачун

локала. држава је локалним

срединама уступила порез на

имовину, мада, по књиговод-

ственој, не тржишној вредности

некретнина, и резултати су врло

скромни.

у том контексту, централи-

зација спутава власт у локалу да

систематски унапређује своју

средину и, као нуспојаву, отва-

ра врата тежњама за личним

позиционирањем. шта друго и

остаје чинити?

о инвестирању у локал од-

лучује се на нивоу Владе. Пита-

ње је у којој мери се на том ни-

воу заиста могу познавати ствар-

не потребе и проблеми тих, од

Београда „далеких“, средина? С

тим што у финалу, грађани на од-

говорност позивају себи најбли-

же центре одлучивања, своје иза-

бранике у локалу.

Спорно- када и какоо размишљањима и ставо-

вима на тему децентрализације

Србије разговарали смо са чел-

ницима града Пожаревца, гра-

доначелником Миодрагом Ми-

лосављевићем, и председником

Скупштине, Миомиром или-

ћем, као и са шефовима одбор-

ничких група Г 17 плус/ урС,

СрС и дСС, које улазе у састав

Скупштине заједно са дС и

СПС.

Градоначелник Миодраг

Милосављевић (дС) је миш-

љења да је децентрализацији

одавно требало приступити. -

Већ је требало да заживи. По-

требно је вратити општинама и

градовима што већу самоупра-

ву. Тако би се питања и пробле-

ми конкретног града и општине

директно, правовремено и мно-

го ефикасније решавали. развој

би био бржи. лакше би било за

градњу, привлачење инвести-

тора, отварање нових радних

места. Ми смо, пак, у затеченом

систему. централизација је из-

вршена 1996. године. Ситуа-

ција је таква да нам се преносе

ингеренције, али не и транс-

ферна средства. од децентра-

лизације би било користи на

свим нивоима. Тако би се гра-

ђанима на најбољи начин могло

изаћи у сусрет. република је

ипак „удаљена“ од њих. али, да

бисмо томе приступили, мора се

добро припремити терен за им-

плементацију.

Председник Скупштине гра-

да Пожаревца, Миомир илић

(СПС), каже да је децентрали-

зација добра и сврсисходна, али

да Србија још увек није спрем-

на. - Пуно је посла до најбољих

решења, како би тако важно

питање у развоју нашег друшт-

ва дало најбоље ефекте. Пошто

Србија по том питању чини

прве кораке, мора се приступи-

ти студиозно и крајње обазриво,

са јаком аргументацијом. Смат-

рам да би то требало да иде на

шири ниво расправе у свим

сферама и на свим инстанцама,

како би се донела најбоља од-

лука, у интересу целе државе.

Социјалистичка партија се за-

лаже за равноправни регионал-

ни развој, али за то су потребни

одређени законски прописи, на-

равно, узимање у обзир реалних

могућности за стварање свих

потребних услова, конзистент-

них са просторним карактери-

стикама, као и финансијским

могућностима за буџетска из-

двајања у рС.

шеф одборничке групе Г

17 плус/ урС, радиша илић, ис-

тиче да ће Пожаревац са ново-

усвојеним изменама Закона о

финансирању локалних само-

управа моћи да рачуна на 400

милиона динара више. - Зала-

жемо се за комплетну децент-

рализацију. Зашто чекати? За-

што не убирати бенефите што

пре, него одлагати нешто што је

од користи за сваког грађанина?

Тачно је да има пуно важних пи-

тања која би требало решити,

почевши од устава, али није тач-

но да је за то потребно чекати го-

динама. То је гарант целокупног

развоја. Градови сада имају инге-

ренције, али не и финансије. По-

тцењују се људи које народ ди-

ректно бира у својој средини.

они бивају оцењивани као недо-

вољно успешни, а заправо је кључ

у расподели новца и управљању

имовином.

шеф одборничке групе СрС,

Саша Ваљаревић, подржава де-

централизацију, али сумња у

текући начин њеног увођења. -

Прихватамо децентрализацију,

али, неопходно је покренути

привреду, пољопривреду, све

ресурсе, јер без тога Србија не

може рачунати на напредак, на

више пара. После приватиза-

ција спроведених од 2000. го-

дине привреда је доспела у ко-

лапс. доношењем акциза, по-

реза, додатно се оптерећују гра-

ђани. о томе колико ће сред-

става бити пренето локалним са-

моуправама одлучују странке

које су и покренуле ту ини-

цијативу. умањен је трансфер

локалним самоуправама, и тако

умањен касни. оно што обећа-

вају, коси се са оним што раде.

шеф одборничке групе

дСС, Славољуб Матић, истиче

да је Пожаревцу у последње

три године закинуто 515 ми-

лиона динара. Подсећа на устав

донет 2006. године, указујући да

он отвара врата децентрализа-

цији, али каже да не види спрем-

ност за проналажење квалитет-

них решења. - несхватљиво је да

у овом тренутку једна од вла-

дајућих странака посеже за но-

вим законским пројектима, а

да није поштовала ни досадаш-

ње. напредак је могућ уколико

је власт ближа грађанима. То

омогућује децентрализација, от-

вара шансе у домену инвести-

ција, важних пројеката, запош-

љавања... а, сматрамо да би је

требало извршити на нивоу ло-

калних самоуправа. ако сагле-

дате један децентрализовани

елемент у нашој држави, Војво-

дину, видећете да Вршац, Ки-

кинда или Зрењанин немају ко-

ристи од регионализације, јер,

која је разлика у томе да ли се

новац одлива за Београд или

нови Сад? Зато, сматрамо да би

морала да буде на нивоу локал-

них самоуправа.

Ближедецентрализацији?Скорашњим изменама За-

кона о финансирању локалних

самоуправа, општине и градови

би требало да уместо дасадаш-

њих 40 посто добијају двостру-

ко више средстава од пореза на

зараде, а највише из трансфера

солидарности иде неразвијеним

срединама.

неки оцењују то као први

корак ка децентрализацији,

поједини стручњаци, пак, уоча-

вају нови проблем на помолу,

тврдећи да ће тиме бити угро-

жена фискална стабилност зем-

ље, има и оних који истичу да ће

то само произвести нови вид

пребацивања одговорности са

центра државе на локал... Са-

свим јасно - без консензуса.

али, срећа, па ће нас време и

пракса подучити. Пристојно

скрећемо поглед од туђег дво-

ришта и настављамо да кусамо

само из сопствених тањира.

Све најбоље, Србијо!

Андријана Максимовић(„Реч народа“ Пожаревац)

децеНтралиЗација србије: Пожаревац

пример пожаревачке праксеПожаревац је на својој територији, пре непуне две године,

приступио формирању Градске општине Костолац, која је до тада

била организована као Градска месна заједница. Била је то теж-

ња Костолчана старија од пола века.

Челници града сматрају ту одлуку важним искораком, са зна-

чајним резултатима од користи за житеље новоформиране Град-

ске општине, док неке опозиционе странке кажу да упркос зна-

чају унутрашње децентрализације, стварног бољитка не може

бити све док су све полуге власти у Београду. Градоначелник

Миодраг Милосављевић каже да се на конкретном примеру Го

Костолац може говорити искључиво о бенефитима спуштања

ингеренција на нижи ниво. - учинили смо то у мери у којој нам

је Закон о локалној самоуправи дозволио, а најзначајније је то

што проблеме решавају у директној комуникацији са грађани-

ма и привредним субјектима. Председник Скупштине Пожа-

ревца, Миомир илић, такође указује на нову Го Костолац као

доказано добро решење, истичући да би могло бити један од ко-

рисних примера у неким даљим разговорима на свим нивоима,

на тему територијалног организовања Србије.

Сто дугих километара до пара

уз традиционално учешће

галопера из шапца и Мачве, на

Хиподрому, у Врелу, код уба, у

суботу са почетком у 16 сати,

биће одржан први овогодишњи

тркачки састанак.

Главно надметање галопера,

биће под називом «Куп Тамна-

ве«, на стази дугој 2.000 метара,

где ће се такмичити грла од

три године и старија.

-По службеним пропози-

цијама одржће се пет галопских

трка. уз главно надметање га-

лопера, под називом «Куп Там-

наве», трку која је од посебног

значаја за наш клуб, за оне ис-

тинске заљубљенике у коње и

тај спорт, биће врло занимљива

трка у којој ће се такмичити грла

која су у приплоду. надам се, да

ће та трка бити занимљива као

и у шапцу, где се такмиче у сул-

кама упрегнути галопери. уз

традиционални галопски про-

грам, ми смо припремили и до-

ста занимљив програм за пуб-

лику која ће бити присутн на

Хиподрому у Врелу, нагласио је

за «Подринске», секретар клуба

из уба, Милијан Панић.

иначе, после краће паузе,

на Хиподрому «царева Ћуп-

рија», у Београду, седмог авгу-

ста, биће настављен овогодиш-

њи галопски и касачки програм.

истог дана, на Хиподрому

у Сремској Митровици, коњари

из Мачве организују трећи

тркачки дан. Тог дана, биће одр-

жане три галопске трке.

Б.П.

www. podrinske.com 28. јул 2011.22 www. podrinske.com СпОрт

рвАње

пЛивАње

ФудбАЛ

СтОНи теНиС

фк МаЧва (Шабац)-СреМ (СремскаМитровица) 3:0

шабац, стадион ФК Мачва,

гледалаца 300. Главни судија:

Владимир Ђермановић (ша-

бац). Стрелци: 1:0 Вуковић у 10,

2:0 н.Гаврић у 51, 3:0 Милин-

ковић у 78. минуту

Мачва: радукић, Пејовић,

ристивојевић, а. радовановић,

Самуровић, Ђукановић, Тара-

бић, Вуковић, н. Гаврић, лазић,

Гајић.

играли су још и:Петровић,

Ђурасшковић, П. Гаврић, и. ра-

довановић, Тодоровић, Васић,

Живановић, драгићевић, Ми-

линковић, Зарић, обровац, Ћо-

сић.

Срем: Грумић, Милошевић,

Миљковић, јанковић, обрадо-

вић, Савићевић, алвеш, Ста-

нић, Савић, рајевац, драшковић.

играли су још и : Баљак, ла-

зић, Вучковић, Вуковић, ро-

налборти, Стаменковић, Стан-

ковић, ага, Савић.

шабац, 20. јула. у пре-

мијерном сусрету пред својом

публиком у оквиру припрема за

нову првенствену сезону, фуд-

балери Мачве приказали су игру

која наговештава да ће шапча-

ни бити главни кандидати за

пласман у виши ранг такмиче-

ња. игра „црвено- црних“ све

време је функционисала бес-

прекорно, али, ни гости нису за-

остајали у атрактивним поте-

зима. С. Кашиковић

Почетак који обећава

Фудбалски клуб Милош По-

церац из шабачког предграђа

Горња Врањска од ове јесени

такмичиће се у дринској зони,

четвртом по реду степену так-

мичења. Екипа из овог села са

неколико стотина кућа, успела је

да избори пласман у дринску

зону освајањем првог места у

Мачванској окружној лиги, над-

машивши тако очекивања и

планове који су били предвиђе-

ни уочи старта претходне фуд-

балске сезоне, када је било пла-

нирано да се екипа пласира у

горњем делу табеле. Тренер

александар јанковић цакин

екипу је преузео на полусезони,

и максималним залагањем довео

тим из Горње Врањске до најве-

ћег успеха у историји клуба.

Поред јанковића, свој допринос

остварењу дали су и председник

клуба небојша Стојићевић, не-

уморни секретар Живанко

Ђурђевић, али и многи други

мештани Горње Врањске, села

које, просто речено, живи уз

клуб, и за његове успехе. овај

успех утолико је већи ако се зна

да је конкуренција за пласман у

виши ранг била изузетно јака,

као и да су иза Милоша Поцер-

ца остале екипе са далеко дужом

традицијом и репутацијом у

фудбалским круговима. у Гор-

њој Врањској свесни су да пра-

ва искушења тек следе, те да ће

бити потребно много снаге,

воље и енергије, како екипа ФК

Милош Поцерац током прве,

дебитантске сезоне у дринској

зони, не би играла епизодну

улогу. Стога, већ су увелико по-

чели радови на пољу уређења

спортске инфраструктуре, да

би стадион у „ долини духова “,

како популарно зову игралиште

у Горњој Врањској, могао да

угости екипе из целе Западне

Србије. Како је и лига у којој ће

се такмичити Милош Поцерац

изузетно скупа по питању го-

стовања, у Горњој Врањској се

надају и верују да ће локална са-

моуправа помоћи да се изнесе

бар део трошкова такмичења

везан за одласке на гостовања.

Враштани ће морати да знатно

ојачају и играчки састав, па су

већ ступили у преговоре са

више квалитетних фудбалера

из шапца и околине, а очекује се

да би, на позајмицу, могли да

дођу и неки од млађих фудба-

лера Мачве из шапца, који не

буду у првом плану за наступе

у матичном клубу. реално је

очекивати да ће стадион у Гор-

њој Врањској од средине авгу-

ста бити средиште узбудљивих

и занимљивих утакмица, а уз

мало спортске среће, одважно-

сти и храбрости, амбиције људи

из Милоша Поцерца о опстан-

ку у зонском степену такмиче-

ња, неће бити неоствариве.

С. Кашиковић

Биће узбуђења у „Долини духова“

у шапцу ће у недељу, 7. ав-

густа бити одржано отворено

првенство државе у рвању на

песку, на ком се очекује учешће

стотинак такмичара у средњој и

апсолутној категорији за све уз-

расте- пионири, кадети, јунио-

ри и сениори. ово такмичење

биће одржано на градској плажи

у шапцу, на простору између

кеја и реке Саве, током трајања

традиционалног пливачког ма-

ратона јарак- шабац. органи-

затор такмичења биће рвачки

савез Србије, технички орга-

низатор рвачки клуб Витез из

шапца, а покровитељ град ша-

бац. С. Кашиковић

Спектакл на Сави

Већ по традицији, на реци

Сави, у недељу 7. августа биће

одржан традиционални пли-

вачки маратон који се од 1970.

године одржава у знак сећања на

трагичне догађаје из септем-

бра 1941. године, и крвави марш

неколико хиљада шапчана до

логора у сремском селу јарак.

ове године, трка ће поново бити

организована у оквиру званич-

ног такмичења за Фина куп у

маратонском пливању, а за

учешће у овој манифестацији

пријавило се 18 такмичара и 15

такмичарки из 14 држава, са пет

континената. Током трајања ма-

нифестације, предвиђен је богат

културно забавни програм, а за

учеснике и представнике Фина

биће организован и пријем у

Сремској Митровици. у суб-

оту,у вечерњим сатима, на ком-

плексу градске плаже биће ор-

ганизовано такмичење за

најукуснију рибљу чорбу, уз

представљање учесника трке,

као и целовечерњи концерт ша-

бачке групе „Табу бенд“. у не-

дељу, 7 августа, трка ће старто-

вати у 11 часова, а док се так-

мичари буду борили са таласи-

ма Саве, на комплексу градске

плаже биће организован богат

културни и забавни програм, у

оквиру ког ће бити одржана

бројна спортска такмичења за

најмлађе шапчане у баскету,

полигону спретности, пливању

на кратким стазама, као и у пи-

каду. Чланови Стреличарског

клуба шабац извешће де-

монстрацију свог спорта, а то-

ком трајања трке, на простору

између кеја и реке биће орга-

низовано и отворено првен-

ство Србије у дисциплини рва-

ње на песку, где се очекује

учешће стотинак такмичара у

средњој и апсолутној катего-

рији у свим старосним узра-

стима (пионири, кадети, јунио-

ри и сениори). Завршна свеча-

ност 42. пливачког маратона

„јарак- шабац“ биће одржана у

вечерњим сатима 7. августа.

очекује се да ће ову манифе-

стацију, као и претходних годи-

на, пратити више десетина хи-

љада шапчана, али и станов-

ника места поред реке Саве,

између јарка и шапца. С. К.

Стиже светска елита

шапчанин Митар Паликућа

увелико се припрема за Ев-

ропско првенство у стоном те-

нису за особе са инвалидитетом,

које ће бити одржано у Сплиту

у октобру ове године.

„ Припреме за ово такмиче-

ње почињу ових дана, а први део

ћемо спроврсти у Словачкој,

где ће се репрезентација Србије

у стоном тенису за особе са

инвалидитетом припремати за

турнире који ће бити увод у

ово такмичење. након повратка

из Словачке, припреме настав-

љамо у Београду, шапцу и но-

вом Саду, све до почетка тур-

нира у оквиру светског купа у

септембру, у Чешкој и у ше-

филду. Само Европско првењн-

ство биче и квалификационо за

учешће на Параолимпијским

играма у лондону наредне го-

дине, а ја верујем да ћу успети

да изборим учешће на овом

такмичењу. уколико не успем да

остварим пласман на Пара-

олимпијаду кроз учешће на Ев-

ропском првенству у Сплиту,

имаћу додатну шансу кроз ква-

лификационе турнире током

прве половине 2012. године. ја

ипак верујем да ћу успети да

остварим норму за олимпијаду,

и тако остварим сан многих

спортиста. Вредно радим и тре-

нирам, и оптимиста сам, али сам

и свестан да ће сама конкурен-

ција за учешће на такмичењу

улондону бити јака, тако да ми

је тренутно приоритет да избо-

рим пласман на игре, а о неким

већим дометима размишљаћу

онда када за то и дође време “,

казао је Паликућа, који је у

млађим данима, био изузетно

успешан фудбалер. С. К.

Паликућа циља Лондон

Коњичке трке у Врелу

четвртАК 28.07.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор латино

10:30 Животињска антологија

11:25 Познати екстремно

12:20 Биографије

13:00 Велика руска колекција

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21:00 лек из природе

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета

петАК 29.07.09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор латино

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:05 Спортска галаксија

13:00 Велика руска колекција

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 амор латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Филм

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета

СубОтА 30.07.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Џумбус

11:00 Животињска антологија

11:30 амор латино (реприза 5

епизода)

15:00 Медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Биографије

19:00 Вести

20:05 цртани филм

21:00 Биографије Граце Келли

22:00 Вести

22:30 Филм Тамна звезда

НедељА 31.07.10:00 Водич за родитеље

10:30 цртани филм: Џумбус

11:05 Животињска антологија

11:30 освета(реприза 5 епизода)

15:15 цртани филм

16:10 Полигон

18:00 Џумбус- цртани филм

19:00 Вести

20:05 Биљана за Вас

21:00 познати екстремно

22:00 Вести

22:30 Филм: Проба оркестра

пОНедељАК 01.08.09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор латино

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм Тамна звезда

13:00 Велика руска колекција

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

21:00 иза сцене

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета

утОрАК 02.08.09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор латино

10:30 Кроз прозор маште

11:15 Филм Проба оркестра

13:00 Велика руска колекција

13:30 Гаме зоне

13:40 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор латино

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Животињска антологија

21:00 Биографије

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета

СредА 03.08.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор латино

10:30 Живортињска антологија

11:15 Познати екстремно

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Велика руска колекција

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 иза сцене

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 амор латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

19:15 Водимо Вас у Библиотеку

20:05 Животињска антологија

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета

ЦЕНОВНИК

1/32 стране (43/50) 300,00

1/16 стране (55/72) 500,00

1/8 стране (255/72) 900,00

1/4 стране (255/150) 2.000,00

1/2 стране (235/150) 4.000,00

1/1 стране (235/310) 6.000,00

мАрКетиНГ - теЛ: 066/347-136

читуље

2328. јул 2011. www. podrinske.comтв

прОГрАм тв ШАбАцу СтАЛНим термиНимА: мАЛи ОГЛАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОћНи ОГЛАСи 00:00 - 08.00 веСти у 3: рАдНим дАНимА у 15:00

ТАМНА ЗВЕЗДА ниско-

буџетна сатира Џона Карпен-

тера направљена је као про-

тивтежа претенциозним све-

мирским еповима.

Посада свемирског брода

мора да се суочи са одбеглим

ванземаљцем у облику лопте

за плажу, полуделог компју-

терског система и "паметном"

бомбом која је умислила да је

Бог.

ПРОБА ОРКЕСТРА

(орцхестра рехеарсал/Прова

д'орцхестра)

Врло озбиљна политичка

алегорија о послератној Ев-

ропи, виђена из перспективе

ТВ екипе која прати пробу

оркестра у средњевековној

капели која је истовремено и

место на коме је сахрањено

више Папа.

режија: Федерицо Феллини

Стимулација за треће детеКако би се подстакло радјање деце у Србији, држава је доне-

ла одлуку да свим осигураним женама које су родиле треће дете

буде урачунат стаж од две године. ова новина неће утицати на ра-

није пензионисање, већ да им пензија буде већа када напуне 60 го-

дина старости или 35 година радног стажа.

На проДаЈУпословно-стамбени простор око 800

м2 у Мајуру /150м од цркве/. подрум,

приземље /локал + хала од 150 м2/

спрат, поткровље.

тел. 064/18-29-715

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др Бранко Станков

СтраБолоГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

PENZIONERиНФОрмАтивНи дОдАтАК зА пеНзиОНере ГрАдА ШАпцАбрОј 27 28. јуЛ 2011.

Десети Козмодамјанскисабор, одржан 14.јула, у Етнозданију „Змај од Ноћаја“ уМачванској Митровици, оку-пио је бројне поштоваоценаше традиције.

Сабор је посвећенсрпским задужбинаримаВојводи Стојану Чупићу ињеговом унуку, Николи Чу-пићу, артиљеријском капе-тану прве класе КнежевинеСрбије.

-Све ово што сам урадио,и што желим да урадим, ве-зано је за нашу прошлост итрадицију, за њихово чувањеи очување. Да се не изгуби тобогатство нашег народа инаше духовности. Наши пре-ци су то стварали, наша оба-веза је да то сачувамо, да ими можемо неком нашем даоставимо, као што су нашипреци нама оставили – кажепотомак славних Чупића,власник Етно зданија „Змајод Ноћаја“ Светислав Чупић,чија је искрена и неиyмернапосвећеност чувању сећањана знамените претке.

„И на овом примеру до-кажимо да смо достојни на-следници својих предака.Њима смо дужни, а нама јето потребно“, поручио је, усвечаној беседи, отварајућиКозмодамјански сабор, прим.др Предраг Тојић, поздрав-љајући окупљене у име Ми-нистарства вера и дијаспореВладе Републике Србије.

-Ми смо изашли из једногстања радости, и ми смо уједном перманентном стањутуге, али не знамо ни збогчега, управо зато што не гле-дамо оно што је вредно. То јесмисао и овог скупа, и свихдругих, где људи треба да до-

несу оно што је лепо, а то сурадост и лепа осећања – ре-као је доктор Тојић, истичућиколико велике предачке врли-не живе у Чупићима.

Колико је саборовање по-свећено очувању традиције,довољно говоре и сами на-зиви делова програма у ок-виру Сабора: „Етно нашешто некад бејаше“, „Сукнонас је одржало“, „У Милицедуге трепавице“.

Шабачка организација ин-валида рада представила је,што се каже, „уживо“, ткањена хоризонталним разбојима,затим, део радова насталиху ткачкој радионици /руко-творине, традиционалнеодевне предмете и употреб-не сувенире), а наступила јеи фолклорна група органи-зације.

-Први пут сам овде, врлоје лепо здање, леп простор,и баш ми је задовољствошто ћу овде представитисвоје хаљине; то су хаљинеод српског платна – белосрпско платно и ручни вез,црно на белом, црни вез набелом платну – није крилалепоту осећања шабачкамодна креаторка МаријаИванковић Јуришић. Пред-стављена је и етно радиони-ца Милосаве Петрић, а у кул-турно духовном програмуучествовале су и музичкегрупе из Срема и Мачве.

Етно зданије „Змај од Но-ћаја“ шабачки владика Ла-врентије освештао је у мају2009, а те исте године,14.јула, освештан је темељбудућег манастира Кованчи-не, посвећеног светим Козмии Дамјану, бесребреницима ичудотворцима. Подсећа Све-

тислав Чупић да је на мана-стиришту, и поводом ового-дишњег сабора одржан мо-лебан, да ће то бити женски

манстир, да је пројекат дарАдријане Шкорић, архитектеиз Сремске Митровице.

-Све је у славу мојих,

српских, великих предака,задужбинара, ВојводеСтојана Чупића и његовогунука Николе Чупића.“ Поредјуначких дела, Стојан је по-дигао цркву; порушена је, аСветислав је обнавља. Ни-кола је свом српском родуоставио осам хиљада це-сарских дуката, „за штампа-ње научних и моралнихдела“... Светислав, са својомпородицом, трећи је међуЧупићима, који оставља дарсвом роду... И подсећа и дасе, у септембру, већ скородве деценије, у Салашу Но-ћајском, светкује у Саборувојводе Стојана Чупића...

Забележила Цеца Љубић

саборовање као Подсећање На вредНости иЗ ПроШлости

Духовна и материјална опомена данашњим генерацијама

-Високо пречасни оциблагословите, даме и гос-подо, драга браћо и сестре,саборни народе, радујем сешто могу да вас поздравими у име Министарства вераи дијаспоре Владе Репуб-лике Србије.

Како свака безбедна вож-ња аутомобилом захтевагледање у ретровизор, такоизвесна будућност поједин-ца и народа, захтева сагле-давање прошлости истих,наравно позитивних приме-ра. Управо тиме се руково-дио и домаћин данашњегСабора господин Светислав– Мике Чупић и његова су-пруга Душанка, потомци ипрезимењаци Карађорђевогвојводе из Првог српскогустанка, војводе Стојана Чу-пића – Змаја од Ноћаја. До-душе, наш брат Чупић не ин-систира да је он ексклузив-ни наследник војводе, већдозвољава да смо ми свиовде сабрани војводини по-томци. А војвода је животоми трагичним крајем све насобавезао да ценимо изнадсвега две вредности, сло-боду и здравље. Слободазато што претпоставља сва-ку могућност материјалног идуховног стваралаштва бе-рићетнијим. А, здравље јеуслов за сваки вид људскогстваралаштва. Под здрав-

љем се подразумева несамо одсуство болести, већстање психичког, физичког исоцијалног благостања.Управо у нашем времену,ношени безнађем и апа-тијом сумњамо у затеченоколективно стање здрављакод Срба. Сложићемо се дау нашем времену треба дасе ослобађамо таквих сум-њи, а то подразумева ко-рекцију наших ставова пре-ма животу у времену глоба-лизма и потрошачког зано-са. Да је војвода Стојан живпрепоручио би вечерас да„преинвентаришемо“ нашепотребе и стремљења. Дали нам је свака понуда по-требна и корисна?

Данашњи Сабор народ-ног стваралаштва нас уве-рава у лепоту народне нош-ње, народне радиности, пес-ме и фолклора, који нас свезаједно воде ка радоснијем иведријем животу, појединач-но и колективно. Радост иведрина су оно изгубљено унашем времену, нашим ду-шама и срцима. Овакви са-бори треба да нас поврате иобнове осећање задовољ-ства, уживања свакодневно уњима. Не треба сумњати даимамо снаге и воље да овомудро у себе повратимо и де-лотворно применимо у бу-дућности. Без ксенофобије

потврђује се чињеница, даонај који своје паметно чува,тешко то може изгубити, јошмање му то неко може отети.Останимо оно што јесмо, оношто су нам преци заветова-ли. То ће поштовати и оникоји нас данас омаловажа-вају, јер ће се уверити дадобро негован дух само-својности ни њима не можебити сметња.

Нека порука овог Саборабуде „оно што душа хоће тотело може“. То су доказалигосподин Светислав – МикеЧупић и госпођа Душанка,изградњом овог Етно зда-нија у коме се налазимо иМанастиром у изградњи уКованчинама, чија је црквареплика цркве задужбиневојводе Стојана Чупића уСалашу Ноћајском од предва века. Чупићи су својомвеликом вољом, рувом икруом све то изградили, даби показали колико су пре-дачке врлине живе у њима.На овом примеру докажимода смо достојни наследнициврлих предака. Њима смодужни, а нама је то потреба!Живели на многаја лета!

(Беседа прим. др ПредрагаТојића, на отварању 10. Коз-

модамјанског сабора на-родног стваралаштва

уМачванској Митровици,14.јула 2011.године)

Вратити радост и ведрину

мОЛебАН НА темељимА будућеГ мАНАСтирА

детАљ СА САбОрА

2 www. podrinske.com 28. јул 2011.пеНзиОНер

пиШе: СтевАН мАтић

Човек се може много чегаодрећи, само не људи!

Ову филозофску мисаона најбољи начин доказујупензионери Мачванског, Ко-лубарског и Златиборског ор-куга и њихове колеге из Сем-берије и Бирче у РепублициСрпској. Састају се сваке го-дине у месецу и месту којесами одреде и у једноднев-ном дружењу учвршћују ста-ра и склапају нова пријатељ-ства, размењују мишљења ирадости, поверавају интиме,играју и певају и за тај једандан проналазе за сваку, па иоболелу душу, најбољи ме-лем који крепи, охрабрује иствара нову наду да ће сле-деће састајање, наредне го-дине, свакоме остати у јошлепшој успомени.

Тако раде пензионеривећ 14 година, а крајем, илитачније 28. септембра, имаће„јубиларно“ петнаесто дру-жење.

Ко је иницијатор и одкога је потекла идеја за пен-зионерска дружења готовода и није важно. Али, важноје да у времену отуђености,свакодневних тешкоћа и не-ретких мука створених у теш-ким годинама искушења испољних удара (деценијскесанкције, бомбардовање,отимање државне терито-рије, транзиционе промене иувођење либералног, одно-сно дивљег капитализма,уништавање труда и знојемстворених индустријскихфабрика и објеката, светскакриза пренета на глобалниплан и тако даље), пензио-нери још увек имају снаге,воље, жеље и времена – дасе друже.

Дружећи се пензионе-ри, зачудо, не причају само овремену које су оставили да-леко иза себе. Не јадају се,не евоцирају само успоменекада су били млади, подиза-ли земљу из пепела, градилипруге, путеве и вијадукте,обнављали порушено, на ут-ринама насутим песком ства-рали насеља од неколикодесетина хиљада становни-

ка (Нови Београд, на при-мер), него разумним про-мишљањем, накупљенимразноврсним искуством, по-кушавају да садашњем вре-мену додају свој камичакмудрости. Ако је потребанонима који владају у име и заопште добро народа.

Ова дружења, готовоневероватно, ни једног тре-нутка не добијају политичкообележје. И нико о политицине говори. Нико се не инте-ресује о снази или могућемстраначком утицају на жи-вот који почесто меље људекао камен воденични, па сузато у једном „фронту“, за ис-тим столом демократе и ра-дикали, социјалисти и на-предњаци, пупсовци и у На-родној скупштини њихови не-истомишљеници. Не легити-мишу се, о политици не го-воре, али нико не крије да бисвакоме било боље да јепензија већа, или бар да небуде мања него што је сада.А да би то заиста било, већи-на пензионера добро је схва-тила шта јој је чинити у на-редним изборима, на проле-ће идуће године.

Термин за петнаестодружење утврђен је 13. јулана састанку председникаокружних и општинских од-бора у Бијељини. Домаћин јебио Саво Пантелић, пред-седник Регионалног одбораСемберије, Мајевице, Бир-че и дела Посавине, а у радусу учествовали и гости Ми-лица Попадић, председникУдружења пензионера Боро-ва и њен колега Бранко Ђу-кић из Негославаца у Хрват-ској.

Договорено је да пен-зионери посете, наравно акожеле, етно село у Стани-шићима код Бијељине и виденеке друге знаменотости, аручак ће бити припремљен уБањи Дворови. Број учесни-ка је лимитиран на 600, а изМачванског округа на дру-жење би требало да аутобу-сима отпутује 200. Из Шапцаи Лознице ићи ће по 50, изБогатића (граничне општине

са Бијељином) 60, а остатакће ићи из Владимираца, Ко-цељеве, Крупња, МалогЗворника и Љубовије.

Ручак у Бањи Дворовипо 10 евра по учеснику, сно-

се сами пензионери, док ћетрошкове аутобуског превозаплатити општинска, односноградска удружења.

Следеће дружење,идуће године, требало би да

буде у Ужицу или неком дру-гом месту у Златиборскомокругу. Термин и место са-стајања биће накнадно ут-врђени, када за то дође вре-ме.

ПеНЗиоНери иЗ три округа и два региоНа иЗ две суседНе реПублике друже седецеНију и По

Дружење најбољи мелем за душуНаЈМање 600 пеНзиоНера из златиБорСкоГ, колУБарСкоГ и

МаЧваНСкоГ окрУГа, СеМБериЈе и БирЧе У репУБлиЦи СрпСкоЈНаЋи Ће Се На окУпУ У БиЈеЉиНи краЈеМ СептеМБра СлеДеЋе

ДрУЖење иДУЋе ГоДиНе У УЖиЦУ

иЗ ШтамПе иЗаШла Нова књига витомира-вите бујиШића

Страх као исповестОпет је доајен српског но-

винарства, дугогодишњи ди-ректор и главни и одговорниуредник „Гласа Подриња“ Ви-томир-Вита Бујишић својимнајближим, пријатељима, по-знаницима, многобројним чи-таоцима, приредио пријатноизненађење. Објавио је новукњигу и по ко зна који пут до-казао да се човеково ства-ралаштво и дубоко промиш-љање не може лимитиратигодинама. За то не постојегранице!

Књига под називом„Страх у мом животу“, де-

ветнаеста по реду, а осам-наеста од када је интен-зивно почео да пише кадаје почео да круни својуосамдесет другу годину, не-велика по обиму (104 стра-не) али значајна по садр-жини, уводи читаоца у јед-ну област којом су се бави-ла многа позната научнаимена, неуропсихијатри,психолози, социолози и фи-лозофи, као и свако мис-леће биће које је у свом жи-воту безброј пута дожив-љавало страх, ако ни одчега другог, од јаке, стрес-

не грмљавине и севањамуња сигурно, пожара, по-плаве...

Бујишићева књига пред-ставља и неку врсту испове-сти за страхове које је пре-живљавао у свом животу, са-тканом од радости, успеха,тешкоћа, ризика, неизвесно-сти и свега што на дугомпуту човека прати. Само штото многи прећуткују, као да се„стиде да говоре, а поготовода пишу“, приметила је ре-цензент књиге проф. др Гор-дана Ђорђевић-Денић. Затосвоју рецензију и завршаваречима: „Задивљује самаидеја за причом, свежина исамокритичност аутора у при-казу основе својих страхова,као и његова потреба да ихопише и да нам их подари“.

Познати новинар и пуб-лициста Петар Савковић, ме-ђутим, најпре се запитао „как-ва је то бујица писане речи икаква је то снага, и упорност,да справом које фабрике усвету више не производе –писаћом машином – а овукњигу једино руком, исписујестранице и странице!“ И самје дао одговор: „објашњењеје сложено и вишестрано,али, чини се, да је то специ-фични, стечени, можда и уро-ђени, новинарски нерв који, ипосле више деценија, нијеугаснуо; то су и потреба, имоћ, и навика, да припадникове професије „производи“милионе речи“.

Савковић закључује даје књига „Страх у мом живо-ту“ искрена, доживљена, са-ткана од многих проживље-них ситуација, без конструк-

градска оргаНиЗација ПеНЗиоНераШаПца

Илиндански турнирШаховска секција Градске организације пензионера

Шапца организује отворено првенство у шаху пензионераГрада Шапца, по убрзаном темпу. Право учешћа имају исви пензионери ван Шапца, Турнир ће бити одржан у уто-рак, 2.августа, у просторијама клуба пензионера у Бен-ској Бари, са почетком у 10 часова. Идеја је да Илинданскитурнир постане традиционалан.

За најуспешније обезбеђене су и награде, а свакиучесник је обавезан да понесе шаховску гарнитуру и ча-совник.

од НаредНог броја

Савети лекараНа предлог наших читаоца, од наредног броја, лека-

ри Опште болнице и Дома здравља одговараће на вашапитања и давати савете о здрављу. Питање и сугестије ша-љите на адресу: ПОДРИНСКЕ, 15000 Шабац, Кнеза лазара1 или на Е-mail infp@podrinske.com

Шабачки професор пси-хологије Драгољуб Павло-вић (70) после одласка у пен-зију, „сабира“ учињено у свомрадном веку и са великим за-довољством „трља руке“.Професорски задатак из-вршавао је деценијама савр-шено и када гази улицамаграда, може и требало би дапоносито држи подигнуту гла-

ву. Јер, један је од ретких,можда чак и једини у граду наСави коме је Веће студенатадоделило диплому!

У животу и свакодневнојпракси то је, по правилу, об-рнуто. Професори, или Већебило које школе или факул-тета, додељује диплому уче-ницима или студентима кадазаврше школску годину или

положе све испите и докрајчестудије.

У Вишој школи за обра-зовање васпитача у Шапцудогодио се преседан. Већестудената доделило је дип-лому најбољем пријатељустудената професору Дра-гољубу Павловићу и, нехо-тично га (по)ставило на ни-шан могућим његовим коле-гама који, из зависти, тешкотрпе туђе успехе.

Вероватно и због тогаПавловић се „Подринским“тек сада поверио, две годинепосле одласка у пензију, даму је додељена руком испи-сана диплома, са потписимаДејане Ковачевић и ДраганеСтефановић, испред Већастудената. Чува је у свомеархиву као важан документ,који у неколико речи ослика-ва његову мисију професора-педагога, коме је била пове-рена света дужност не самода преноси знања из областикојој је посветио свој живот иваспитава младе да постанудобри људи, него и да споз-на ученичку или студентскудушу и, кад год је затребало,делује спасилачки.

Уз диплому студенти супрофесору уручили и прате-ћи документ којим је објаш-њено зашто му је Веће сту-дената додељује. Овде пре-носимо неколико реченица изтог документа. „ПрофесорПавловић предаје без иједнегестикулације, не шета поучионици, говори тихо алиразумљиво и разговетно,држећи пуну пажњу. Другипрофесори вичу, „трче“ поучионици, спотичу се у зано-су, па чак и падају са столи-це!“

„Павловић је добар пре-давач, љубазан и пријатан.Појавом изазива поверење, ањегова предавања су увекзанимљива и делују „каосветла тачка у тунелу“. Он јечовек који својом стабил-ношћу, начином опхођења исамом појавом уноси пози-тиван осећај међу људе. Јед-ном речју: савршен!“

Драгољуб Павловић је,иначе, рођен у селу Маове.Учитељску школу завршиоје у Шапцу, а школску и кли-ничку психологију дипломи-рао у Београду. Радни век је

започео као психолог у За-воду за запошљавање у Лоз-ници, где је провео две годи-не, а затим се обрео у Каз-нено поправном заводу уСремској Митровици, где јеимао бенефицирани раднистаж и добру плату. Ту сеупознао и са људима са онестране закона, којима је чи-њење кривичних дела билолакше него пушење луле ду-вана. Помагао је осуђеници-ма да се врате у нормалан

живот и колико је успешно из-вршавао свој задатак говории детаљ који ни данас нијезаборавио: „Осуђеник свик-нут на тортуру и „порцију“батина заплакао је када сампошао из КПЗ, говорећи да јеу мени стекао истинскогпријатеља коме је могао даповери сваку своју интиму изато је одлучио да више ни-када не крши закон!“- сећа сеПавловић.

После Сремске Митро-вице радио је у Центру за со-цијални рад у Шапцу око че-тири године, а онда, исто то-лико, на радном месту пси-холога у тада моћном Хе-мијско-металуршком комби-нату „Зорка“. Изабран је, по-том, за професора Педагош-ке академије, која је прерас-

ла у Вишу школу за васпита-че. У њој је завршио својрадни век. У исто време хо-норарно је радио и у Гимна-зији и изазвао прави потресмеђу колегама када је једнојученици са свим јединицамаосим фискултуре, у дневникдао петицу из психологије!Побунили су се и рекли дапсихолог покушава да обес-мишљава њихове оцене.Умешала се ученица са доб-рим успехом и објаснила да

је „јединичарка“ бриљантноодговорила на сва питања изпсихологије, али тек када јепрофесор својим „рецептом“лепих речи приволео учени-цу да знањем покаже својуправу интелигенцију. Преда-вао је у Коцељеви, и као де-фицитаран кадар путовао уБијељину.

Павловић је у младоститренирао у фудбалском клу-бу „Мачва“ (тренер СтеванВилотић-Ћеле), играо је за„Рађевац“ из Крупња, „Лоз-ницу“, „Словен“ из Руме, „Ра-ковицу“. Окушао се и каотренер, а онда је окачио ко-пачке о клин и посветио сепсихологији, у којој је стекаозвање специјалисте, што од-говара магистеријуму.

С. Матић

328. јул 2011. www. podrinske.comпеНзиОНер

ПеНЗиоНисаНи Шабачки ПроФесор драгоЉуб Павловић уПоЗНао живот са свих страНа

веЋе СтУДеНата виШе Школе за оБразовање ваСпитаЧа профеСорУ ДоДелилоДиплоМУ НаЈБоЉеГ приЈатеЉа СтУДеНата о раД Са ЂаЦиМа и СтУДеНтиМа

БлаГоДараН, Са затвореНиЦиМа ризиЧаН

Студенти му дали диплому

иЗ ШтамПе иЗаШла Нова књига витомира-вите бујиШића

ција и довитљивих вешти-на. Али, аутор у њој није,вероватно из скромности, пи-сао о страховима које је пре-живео као новинар, иако је исам, понекада, био жртва.

Ову књигу вреди прочи-тати не само због тога што сеаутор одлучио да открије ин-тиму, страх, који је преживеопре 65 година, када је, веро-ватно по казни, био одређенда се нађе у тако званој дис-циплинској чети, у првим бор-беним редовима на Срем-ском фронту, а пре тога ни-када није ни пушку огара-вио, него и што у њеномпрвом делу пише о сазна-њима до којих су наука ињени посленици стигли у ту-мачењу страха. Страха код

људи, а он као што је позна-то, није иманентан ни живо-тињама! Сетимо се самобомбардовања (1999) кадасе данима није у граду могаочути лавеж паса. Али, какоаутор написа, цитирајући ИвуАндрића, „од страха су људизли, сурови и подли, од стра-ха су дарежљиви, чак и доб-ри!

И на к рају, да ли одБујишића, без обзира на го-дине, можемо очекиватинову, двадесету књигу? Пи-сац каже да је „одговор не-гативан и неопозив“.

Мом првом учитељу у но-винарству и великом пријате-љу никада нисам имао раз-лог да не верујем. Али сада...

Стеван Матић

www. podrinske.com пеНзиОНер 28. јул 2011.4

Бројним чланством, пред-ставници Организације ин-валида рада Шапца, били сугости, тачније учесници, 10.саборовања, посвећеног све-тим Козми и Дамјану, одржа-ног 14.јула у Етно зданију„Змај од Ноћаја“ у МачванскојМитровици. Део утисака пре-носи председница Мира Сав-

ковић, у свему истичућижељу домаћина сабора, Све-тислава Чупића, да на свакиначин чува и негује традицију,и да се одужи својим слав-ним прецима.

-Уз Етно зданије, ту је ибудући манастир посвећенсветим Козми и Дамјану, гдеистински плени та жеља дасе настави задужбинарствоми доброчинством, попут слав-них предака. А жеља му је да14.јул, празник Светих доб-рочинитеља (дан саборова-ња у Мачванској Митровици),буде слава свих задужбина-ра.

А, како приличи нашемпрастаром обичају, на саборсе доносе добре жеље и на-мере, да се размене са дру-гима, да се свет учини леп-

шим, подсећа Мира Савко-вић. И да је у том духу билаи беседа државног секретараМинистарства вера и дијас-поре, нашег Шапчанина,прим. др Предрага Тојића.Посебно истиче прелепи де-кор, природни, етно, зданија„Змај од Ноћаја“, „где се про-сто уклопио традиционални

обичајни програм“. А члано-ви Организације инвалидарада Шапца, у свим сегмен-тима дали су свој пуни до-принос.

-„Етно наше што некадбејаше“. Сам назив дела про-грама био нам је мотив да сепредставимо изложбом ру-котворина наше креативнеткачке радионице „Стари за-нати“, а да бисмо потврдилида нас је сукно сачувало, налицу места показали смонаше разбоје и ткање сукна.И у програму „У Милице дугетрепавице“, представили смоурађене одевне предметенаших „Старих заната“, каоспој традиционалног и са-временог одевања. Пленио јеи наступ етно радионице„Петрић“ из Богатића, као и

колекција лето 2011, бело ивез, шабачке модне креа-торке, Марије ИванковићЈуришић – дочарава сабор-ско четрнаесто јулско вечеМира Савковић.

Откривамо и детаљ да јеимала још једно задужење –била је и водитељ сабор-ског програма, па је такобила у улози и госта и до-маћина.

У извођењу културногпрограма, учествовали су:октет Саборне цркве „СветиСава“ из Сремске Митрови-це, затим, мушка певачкагрупа „Дубљанске лоле“, а одШапчана - певачка група„Преље“, Геронтолошког клу-ба, уз пратњу Илије Товаро-вића, на фрули, и фолклорнагрупа Градске организацијеинвалида рада.

-Вече, амбијент, дух идуша, топла мачванска, у ис-том духу обраћања гостију,професора Марка Тодоро-вића, историчара БогданаСекендека, даровања, мис-лим да никога нису оставилиравнодушним. А све је пра-тило, што би се рекло, до-маће и домаћинско послу-жење. И било је задовољствоподелити са бројним гостимаи учесницима, што би се рек-ло, све што су душа и срцеупили те вечери“. У истомдуху Мира и завршава причуза Подринске:

-Оно што је красилоСтојана Чупића, мимојунаштва, части, беседе, суљудски квалитети, госто-примство... И како је у својимпесмама Филип Вишњић уједној реченици рекао. „Нит’узми, нит’ остави, већ дај!“ Иданас је, својим потомцимапример и путоказ“.

Забележила, Цеца Љубић

градска оргаНиЗација иНвалида рада ШаПца На 10. коЗмодамјаНском сабору

Етно наше што некад бејаше

јуЛ 2011.

7изЛАзи пОСЛедњеГ

четвртКА у меСецу

Крајем прошлог месеца, до-

годио се још један од више упа-

да у бивше Зоркино предузеће

дир (друштво инвалида рада).

овог пута непознато лице на-

срнуло је на запосленог Вука-

шина цоловића. Према његовим

речима радило се о мушкарцу

који није желео да се иденти-

фикује.

- Питао сам га како се зове,

а он је рекао је да то није важ-

но и да је судски вештак. Када

сам му рекао да директорица

није овде, рекао је да га није

брига и гурнуо ме са степеница.

онда је почео да фотографише

целу зграду и околину. рекао је

да се директорица обрати јоци

Митрићу и да ће јој он све

објаснити, а такође и да ће све

снимке предати комори града

шапца, а колико знам, тако не-

што не постоји. још је рекао да

зграда мора да се руши и да ће

ту бити вртић, прича Вукашин

цоловић.

директорка овог предузећа,

Сека шибљаковић, рекла је при-

сутним новинарима да су про-

вале систематичне.

- упади, полупани прозори,

разваљена врата, покидане шип-

ке, призори су које затичемо

када дођемо на посао. Провал-

ник, како год се звао, много

боље је познавао кривични за-

кон од мене, јер сваки пут када

украде ситницу, не подлеже за-

кону, не долази полиција и не

узимају се отисци. не бих ни-

кога да оптужим, али сва ова де-

шавања упућују на један циљ, а

то је застрашивање инвалида и

прекид рада, каже директорка

дир-а.

упади су учестали у перио-

ду припрема процеса про-

изводње папирне галантерије,

почетком јануара ове године, а

након обавештавања премијера

Мирка цветковића, министара

расима Љајића и небојше Ћи-

рића, као и директора Зорка-

Холдинга, јосифа Митрића о

обавези да имовина дир-а буде

предата или дир-у или држави

Србији, из предузећа је украде-

но 20 компјутера. Према речи-

ма директорке, заштићени су

подаци који се тичу новца до-

бијеног од министарства еко-

номије, док су сви остали по-

даци остали су у компјутерима,

јер није било могуће све за-

штитити.

- јако ми је жао што сам

овој деци уливала наду да ће се

ступањем на снагу Закона о

професионалној рехабилита-

цији њихов положај бити

бољи. рекла сам, јер сам и сама

веровала видевши шта се ради

у другим срединама, у Београ-

ду, новом Саду и нишу. у

шапцу не постоји визија о за-

пошљавању инвалида, мада су

сви декларативно сагласни. ова

тема је политички маркетинг

настао из чињенице да је по-

чела примена Закона. Терет не-

запослености не сноси власт,

већ порески обвезници, јер не-

мамо инвалидна предузећа.

„цер“ смо угасили, јер је био

добра локација. Сада смо ми на

реду, јер смо и ми на доброј ло-

кацији. Желела бих да се неко

јавно обрати и каже шта је пла-

нирано са овом зградом, каже

разочарано Сека шибљаковић.

друштво инвалида рада ос-

новано је 1992. године као ин-

валидно предузеће, које, према

речима директорке, није раз-

вило до краја своје капацитете.

у току реструктурирања није

постојала могућност да се раз-

вије производња. упркос томе,

средствима Владе купљена је

машина за производњу папир-

не галантерије, тоалет папира и

убруса, која је требало да почне

са радом.

- у току реструктурирања

успели смо да санирамо ог-

ромне дугове, који су били ми-

лион марака, седам милиона

динара обавеза за доприносе и

100.000 марака блокаде дир-а

од стране банке због послова-

ња претходних руководстава.

Када смо купили машину, ни-

сам питала агенцију да ли

смем да увећам капитал. ни-

када се нисам покајала, јер ова

деца уместо да су на улици,

имају средства за рад, нагла-

шава Сека шибљаковић.

Када је реч о имовини, по-

словна зграда од око 1700 ме-

тара квадратних није укњижена

и не припада дир-у, већ ју је

Холдинг дао на коришћење, али

је земљиште у државном влас-

ништву. оснивачки улог Зорка-

Холдинга у ову фирму износио

је око 300 евра, а машине, пла-

те, радни стаж за седморо стал-

но запослених, обезбедила је

држава Србија. Проблем пре-

носа имовине са Зорка-Хол-

динга на дир био је разматран

и током прошле године на ре-

лацији дир-Холдинг-агенција

за приватизацију, али се до ре-

шења није могло доћи, иако је,

како каже директорка дир-а,

још јула прошле године добила

од директора Холдинга по-

тврдан одговор о преносу имо-

вине на предузеће дир.

Поред учесталих провала и

упада, у овом предузећу борили

су се почетком године и са по-

плавама, због чега им је на два

најхладнија зимска месеца била

искључена струја и грејање.

учестали НаПади На друШтво иНвалида рада

Провалник добро познаје закон

НемОћНи дА реШе прОбЛем:

деФеКтОЛОГ и зАпОСЛеНи у дир-у

на састанку локалног саве-

та за запошљавање, одржаном 8.

јула у шапцу, разматран је пред-

лог нових чланова локалног

савета. Закључено је да уместо

Зорана Марковића, испред ло-

калне самоуправе, и Владете

јанковића, испред удружења

приватних предузетника града

шапца, треба именовати друга

лица, с обзиром да Зоран Мар-

ковић већ дуже време обавља

дужност директора јКП „Стари

град“, а на претходној седници

локалног савета Владета јан-

ковић је захтевао да буде раз-

решен чланства.

Став свих чланова локалног

савета за запошљавање био је да

се упути иницијатива градона-

челнику шапца да именује нове

чланове локалног савета и да се

на састанке убудуће позивају

сви они који могу допринети бо-

љем раду локалног савета.

Послодавце ће убудуће пред-

стављати наташа Марковић из

уније послодаваца шапца.

учесници овогодишњих

„Сусрета здравља“, које је од 19.

до 25. јуна по шеснаести пут ор-

ганизовао Синдикат запосле-

них у здравству и социјалној за-

штити Србије, са Крфа, где се

одвијала ова манифестација,

вратили су се огорчени и раз-

очарани. Смештај, храна, као и

спортски терени нису одгова-

рали ономе што је договорено,

односно што је по уговору учес-

ницима манифестације тури-

стичка агенција „Виктори тра-

вел“ из Београда Синдикату

здравства била дужна да обез-

беди. По речима Зорана Савића,

председника овог синдиката,

„Сусрети здравља“ по први пут

су организовани у месту Кавос

на Крфу, а разлога за незадо-

вољство 2400 учесника било је

много. уговор није испуњен у

делу који се односи на смештај

учесника. објекти у којима су

боравили били су далеко раз-

уђенијиј и удаљенији једни од

других него што је уговорено, а

није испуњен ни у делу који се

односи на храну. Према угово-

ру, исхрана је требало да буде

организована по принципу

швадског стола. Храна је учес-

ницима достављана по прин-

ципу кетеринга и сервирана у

пластичној амбалажи, а људи су

често морали и више сати да че-

кају у реду за оброк. што се

спортског дела тиче, иако је

било прецизирано да највећа

удаљеност крајњих тачака

смештаја буде 1300 метара, из-

носила је и више од четири ки-

лометра. Терени су били уда-

љени 15, па чак и 40 километа-

ра од смештаја, а сви спортови

нису одржани на теренима који

су делегацији Синдиката пока-

зани пре одржавања Сусрета,

већ на неким другим.

Синдикат здравства упутиће

своје примедбе туристичкој

агенцији „Виктори травел“ и

захтевати да му надокнади и

материјалну и нематеријалну

штету.

Здравство и социјалНа ЗаШтита

Преварени учесници „Сусрета здравља“

оДрЖаН локалНи Савет зазапоШЉавање

раДНиЦи МиНералНиХЂУБрива траЖе тв еМиСиЈУ

Бивши радници Зорка-Минерална ђубрива у шапцу поно-

во су се, након скоро годину дана, окупили испред Телевизије

шабац тражећи да им се одобри петнаестоминутна емисија у

којој би обавестили јавност о проблему наплате својих потра-

живања. од 2009. године бивши радници организују протесте

и штрајкове, а до сада се њих четрдесет обратило Међуна-

родном суду у Стразбуру.

II www. podrinske.com дијАЛОГ 28. јул 2011.

Социјално-економски савет

предложио је да се у Србији уве-

де кривична одговорност за по-

слодавце који дуже од три месе-

ца не исплаћују радницима за-

раде. Председаваћи СЕС-а Љу-

бисав орбовић рекао је да би се

изменом Кривичног закона и

кривичном одговорношћу за по-

слодавце регулисало неисплаћи-

вање плата, неоверавање здрав-

ствене књижице и неуплаћивање

доприноса запосленима.

Министар рада и социјалне

политике расим Љајић је нови-

нарима након седнице Савета

казао да ће услови за увођење

тог кривичног дела бити дефи-

нисани током јавне распаве. он

је нагласио да у Србији огроман

број људи не прима зараде ре-

довно, као и да би увођење кри-

вичног дела био један од начи-

на да држава не мора сваке три-

четири година да повезује рад-

ницима стаж.

Председник уније послода-

ваца Србије небојша атанац-

ковић је рекао да идеја кривич-

не одговорнисти постоји у мно-

гим земљама, али да, када је реч

о Србији, треба узети у обзир

разлоге због којих послодавац не

исплаћује зараде, односно да ли

је то можда зато јер има преве-

лика потраживања од државе и

других субјеката.

Савет је разматрао Со-

цијално-економски споразум за

који је Љајић рекао да је њего-

ва примена задовољавајућа и да

се развија позитивном динами-

ком, с тим да у појединим ње-

говим деловима има, како је

рекао, одређених кашњења.

Љајић је казао да је предложено

да се повећа неопорезиви део за-

раде са 7.310 динара на 10.000

динара од октобра, на шта је

атанацковић рекао да у унији

нису у потпуности задовољни,

јер сматрају да минимална за-

рада мора бити ослобођена опо-

резивања.

Говорећи о спровођењу спо-

разума, министар је казао да је

влада од почетка године из-

двојила 20 милијарди динара за

подстицаје приоритетних при-

вредних грана. до краја године

споразумом је планирано укуп-

но да буде издвојено око 35,5

милијарди динара. Према ње-

говим речима, из Фонда за раз-

вој за помоћ привреди и отва-

рање нових радних места је

опредељено око осам милијар-

ди динара од предвиђених 17,7

милијарди динара. радни стаж

је повезан за 13.000 радника, а

поступак повезивања је у току за

још 91.000 радника. договоре-

но је и да се до септембра де-

финишу мере за смањење не-

ликвидности, односно рокови у

којима би се морало плаћати до-

бављачима, као и да до краја ав-

густа буде завршена студија из-

водљивости за отварање раз-

војне банке, која би требало да

почне да ради до краја године.

он је казао и да предлог закона

о штрајку неће бити уврштен у

скупштинску процедуру, док се

о решењима не усагласе све

стране. Министар је казао и да

нису задовољни радом одбора

за репрезентативност, тако да је

договорено да се донесе нови за-

кон о регистрацији и репрезен-

тативности на основу којег ће се

рашчистити синдикална и по-

слодавачка сцена.

Предлог социјалНо-екоНомског савета

Кривична одговорност за послодавцекоји не исплаћују зараде

Поводом учесталих изјава

појединих социјалних партнера

у медијима, којим се најављују

измене кривичног закона рС,

којима би се предвиђала кри-

вична одговорност за посло-

давце који не исплаћују редов-

но зараде својим запосленима,

унија послодаваца Србије вас

обавештава да су разговори о

овој могућности тек у почетној

фази.

Став уније послодаваца

Србије је да се ускраћивање за-

раде може третирати као кри-

вично дело, али само уколико

привредник намерно оштети

раднике. ова могућност се не

сме имплементирати на начин

који би довео у незавидан по-

ложај послодавце који су запа-

ли у проблем неликвидности

услед недостатка правне за-

штите од стране државе и не-

могућности да наплате своја

потраживања.

За пуну имплементацију

овакве мере потребно је пре-

тходно променити законску ре-

гулативу којом ће се ограничи-

ти рокови плаћања, како јавног

сектора према приватном, тако

и унутар приватног сектора,

што би омогућило привредним

субјектима нормално и пред-

видљиво пословање и прилив

средстава сразмеран активности

привредног субјекта. Такође,

оваква мера мора подједнако

важити како за приватне пред-

узетнике, тако и за предузећа у

власништву државе. у ланцу

неликвидности најкрупнија ка-

рика је управо држава, чија су

укупна дуговања привреди, по

разним основама, већа од ми-

лијарду евра. Став уније је да

послодавци који нису у могућ-

ности да исплате зараде запос-

ленима због немогућности да

наплати своја потраживања од

државе и других привредних

субјеката не може бити позван

на одговорност.

саоПШтење уНије Послодаваца србије

Не кривичном гоњењу послодаваца који не могу наплатити потраживања

Према предложеној верзији

нацрта закона о штрајку, рад-

ници убудуће неће моћи да

штрајкују тако што ће блокира-

ти улице и саобраћајнице, већ ће

своје незадовољство моћи да ис-

казују само у простору где раде.

Према изјави радмиле Букуми-

рић Катић, помоћнице мини-

стра за рад и социјалну поли-

тику, право на штрајк радници-

ма нико неће одузети, али ће им

зато бити забрањено да стварају

хаос. Председник СССС, Љу-

бисав орбовић, најавио је да ће

се овај синдикат борити против

оваквог закона уколико не буду

прихваћене њихове примедбе

и предлози на предложену вер-

зију нацрта.

Како се наводи у тексту на-

црта закона, штрајк мора бити

најављен пет дана пре покрета-

ња, а док траје, радници не-

мају право на надокнаду зарада,

али ће имати пензионо и здрав-

ствено осигурање обрачунато на

минималну основицу. Поједине

делатности ће и за време

штрајка морати да обезбеде ми-

нимум процеса рада, као што су

здравствене службе, телекому-

никације, електродистрибуција,

ПТТ, односно све оне од витал-

ног значаја. у ову групу спадају

и основне школе, јер је основно

образовање обавезно, али у пла-

ну је да се на овај начин обаве-

жу и средње школе, као и пред-

школске установе.

највише замерки синдикати

су имали на предлоге о томе где

се штрајк одржава и ко одлучује

о минимуму процеса рада. По-

слодавци су имали примедбе о

плаћању за време штрајка. на

предложену верзију Закона има-

ли су примедбе како опозицио-

не партије, тако и оне из вла-

дајуће коалиције. По оцени ми-

нистра рада и социјалне поли-

тике, расима Љајића, циљ зако-

на је да се регулишу услови и

права запослених на штрајк у

складу са европским стандар-

дима, а не да се саботира право

радника на протест. Зато се у

њему неће наћи ниједна одред-

ба око које не постоји апсолут-

на сагласност чланова радне

групе.

штрајк ће, према новој вер-

зији нацрта закона бити забра-

њен професионалним војници-

ма, Безбедносно-информатив-

ној агенцији, ватрогасцима,

државним службеницима на по-

ложају, хитној медицинској по-

моћи, судијама и контроли ле-

тења. уз поштовање минимума

рада штрајковати могу они који

раде у области производње елек-

тричне енергије, снабдевања

водом, железничког и поштан-

ског саобраћаја, основног об-

разовања, социјалне и дечје за-

штите.

Пошто су синдикати бурно

реаговали, у Министарству рада

су појаснили да су се синди-

кални представници у радној

групи која је састављала овај до-

кумент писмено сагласили са

њим. Синдикати су, најчешће,

нападали одредбу о месту одр-

жавања штрајка, указујући да

она ограничава блокирање ви-

талних градских тачака, а

штрајкаче затвара у сопствено

двориште. Поред тога, синди-

кати су незадовољни и одред-

бом по којој послодавац може да

захтева да се „кључни људи у

послу“ изузму из штрајка.

Нови ЗакоН о Штрајку

И протести према европским стандардима

раскинуто 30 одсто уговора оприватизацији

Министар економије Србије небојша Ћирић оценио је крајем

јуна да би требало да буду испитане све сумњиве приватизације.

- Треба једном да подвучемо црту и да кажемо - овде је било

криминалних радњи, овде није, рекао је Ћирић новинарима на кон-

ференцији "Како повећати извоз Србије - у корак са Европом", коју

је у Београду организовала Економист медија група. Како је ис-

такао, Србији нико не треба да каже шта треба да преиспитује, јер

су неке од приватизација које се у помињу у писму из Брисела и

биле предмет неких истражних радњи. Српски министар еконо-

мије навео је да је досад раскинуто више од 30 одсто уговора о при-

ватизацији.

Синдикат основне школе

"Свети Сава" у шапцу, заједно

са колегама из синдиката ос-

новне школе "радивој Попо-

вић" из Сремске Митровица,

последњег дана јуна органи-

зовао је стручни скуп на тему

"нови дијагностички инстру-

менти", коме су присуствова-

ли дефектолози, чланови син-

дикалних удружења ове две

школе које се баве васпитањем

и образовањем деце са смет-

њама у развоју. Предавач је био

проф. др ненад Глумбић са

Факултета за специјалну еду-

кацију и рехабилитацију из

Београда. Тема се наметнула

јер је уочена потреба за уво-

ђењем иновираних дијагно-

стичких инструмената, пре

свега због застарелости по-

стојећих система процене, по-

требе за унапређењем профе-

сионалне компетенције и што

ефикасније процене попула-

ције са којом раде запослени у

ове две школе.

Професор Глумбић је пред-

ставио нове мерне инструменте

који ће у даљем раду бити од ве-

лике помоћи да се посао обав-

ља још боље и квалитетније и

иде у корак са новим захтевима

које струка пред запослене по-

ставља.

иЗ активНости сиНдиката Школе “свети сава”

У корак са захтевима струке

IIIwww. podrinske.comдијАЛОГ28. јул 2011.

након IV Конгреса ГС Хе-

мије, неметала енергетике и ру-

дарства „независност“, који је

одржан 9. децембра 2010. го-

дине и оцењен као један од

најуспешнијих конгреса од ос-

нивања синдиката „независ-

ност“, направљени су конкрет-

ни кораци ка модернизацији и

регионализацији ГС ХнЕр. на-

редни конгрес уГС „независ-

ност“ биће одржан 11. новем-

бра ове године, а припреме су

у току. Према речима председ-

ника ГС ХнЕр „независност“,

Милорада Пановића, модерни-

зација и реформа уГС-а приво-

де се крају.

- За Конгрес ћемо уместо 18

гранских синдикат изаћи са де-

сет. дошло је до припајања од-

ређених гранских организација

по узору на Европску унију. С

обзиром да је ово година уједи-

њења синдиката на европском и

светском нивоу, ми у уГС-у

смо се одлучили да то урадимо

паралелно са њима. ГС ХнЕр-

у биће припојене још две гране

и ове активности су у току. до-

нете су одлуке на нашим орга-

нима да се ГС текстила, коже и

обуће и ГС металаца „независ-

ност“ припоје нашој грани и

тренутно следе активности на

организовању у будућности. од

ове три гране планирано је да се

формира једна, која ће носити

ново име, каже Милорад Пано-

вић.

циљ оваквих акција је да се

од три направи једна организа-

ција која ће имати 40.000 чла-

нова са обједињеним стручним

службама, смањеним трошко-

вима и успешнијим радним ак-

тивностима. Кад је реч о ре-

гионализацији, отворена су нова

повереништва тамо где постоји

интерес организације, односно

канцеларије са стално запосле-

ним лицима и адвокатима. За

сада је ово реализовано у Бору,

а до краја године слично се

очекује у Крагујевцу, нишу и

шапцу.

Милорад Пановић истиче

да је ГС ХнЕр све бројнија

грана и да им се придружују

како чланови из старих пред-

узећа, тако и они из предузећа

чији су власници приватници.

- Власници неће синдикате

у својим предузећима. Чак се и

забрањује рад синдикатима.

један од најтежих облика крше-

ња права на организовање син-

диката је у предузећу „Кро-

ношпан“ из лапова, где је по-

слодавац дао налог синдикату да

сам себе угаси до 1. маја ове го-

дине. Пошто смо чланови мно-

гих европских и светских орга-

низација, интервенисали смо

преко колега из немачке и

спречили или привремено од-

ложили такав срамни чин, каже

председник ГС ХнЕр „неза-

висност“.

недавна посета синдиката

из норвешке колегама из ГС

ХнЕр-а резултат је дугого-

дишње сарадње ових синди-

ката. ово је и потврда да се на-

ставља пројекат регионализа-

ције који се ради већ десет го-

дина. норвешки синдикат ће су

сарадњи са владом норвешке у

наредних неколико година уче-

ствовати и финансијски помо-

ћи овај пројекат који ће трајати

још три године, док се не по-

стигне одрживи развој, то јест

да се финансира из чланарина.

Говорећи о приватизацији пред-

узећа из ове области, Пановић

истиче да је овај синдикат

пуно времена утрошио на ре-

шавање проблема у „Срболе-

ку“, а тренутно на ситуацију у

„Трајалу“.

- углавном не постоје конт-

ролни механизми. држава шаље

представнике из агенције за

приватизацију, они праве за-

писнике, продужавају рокове и

приватизације се на крају рас-

кидају. јако мало има успешних

приватизација у Србији. ушли

смо у новооснована предузећа,

у руднике, и једна смо од јачих

грана, како у Србији, тако и на

Балкану, која је прихватила кон-

цепт европског организовања

синдиката, једина организација

која не зависи од послодаваца и

владе, једина која се самофи-

нансира. не добијамо никакву

донацију од државе, нити од по-

слодаваца и то морамо да оправ-

дамо радом и поверењем међу

члановима, закључио је пред-

седник ГС ХнЕр Милорад Па-

новић.

И.Д.М.

са милорадом ПаНовићем, ПредседНиком гс хНер „НеЗависНост“, о Приближавању евроПском моделу оргаНиЗовања

Година уједињења синдикатаСамостални синдикат пред-

школског васпитања и образо-

вања Србије упозорио је да ће

организовати протест уколико

Министарство просвете и нау-

ке у што краћем року не донесе

уредбу о нивоу плата запосле-

них у предшколским установа-

ма, чију израду су започели још

октобра 2010. године. Синдикат

прецизира да скоро деценију

тражи доношење уредбе која

ће регулисати ниво плата свих

профила запослених у овој де-

латности. у Министарству је

прошле године формирана рад-

на група за израду уредбе, која

је до сада утврдила профиле

запослених, али без коефи-

цијената вредности њиховог

рада.

Како министарство просве-

те није могло да од свих ло-

калних самоуправа прибави по-

датке о износу зарада запосле-

них у предшколским установа-

ма Србије, синдикат је уз са-

гласност министра прикупио и

обрадио све податке, али, ни то

није било довољно да се убрза

рад на изради уредбе, јер од

априла, ни након више писме-

них и усмених захтева упуће-

них министру, није утврђен тер-

мин за даљи наставак рада.

Проблеми у комуникацији са

надлежним министарством ог-

ледају се и у томе што до сада

није добијен одговор мини-

старства на предлог текста ко-

лективног уговора за установе

предшколског васпитања и об-

разовања Србије које је овај

синдикат још у фебруару под-

нео. Синдикат предшколаца та-

кође захтева да запослени у овој

делатности имају иста права

као и све друге делатности које

припадају Министарству про-

свете и науке или ће у супрот-

ном бити приморани да их тра-

же на улици.

ПредШколско васПитање

Скоро деценију тражеуредбу о платама

дан живота просечне четворочлане породице у Србији тренутно

кошта најмање 2.000 динара. За најскромније доручак, ручак и вече-

ру, по садашњим ценама, потребно је дневно 900 динара, а оста-

так чине трошкови без којих је свакодневица готово немогућа - ко-

муналије, струја, превоз, вртић.

Породична трпеза за 900 динара готово је аскетска. Векна и по

хлеба, литар млека и пола литре јогурта, уз 300 грама саламе. За

остатак се може купити мало поврћа за салату и пола килограма

пилећег меса. у буџет од 900 динара ушао је и килограм поврћа,

литар сока и минералне воде. Према рачуници, месечно четворо-

члана породица само за храну и пиће издваја минимум 27.000 ди-

нара. Када би просечне зараде то дозвољавале, српска трпеза била

би много богатија, али и скупља. Сваки запослени Србин, према

статистичким подацима, просечно кући донесе 35.000 динара. Зва-

нични статистичке цифре, међутим, нису утеха за милион неза-

послених или оне раднике које месечно зараде до 20.000 динара.

За њих је и храна у вредности од 27.000 динара месечно луксуз.

Храна је највећи издатак, али домаћинствима сваког месеца сти-

жу рачуни за комуналне услуге, струју, кабловску, фиксни и мо-

билни телефон, вртић, превоз... Породица која живи у стану од 60

квадрата месечно за комуналије одваја око 7.000 динара, а овај тро-

шак дневно је 233 динара. Трошкови живота током зимских ме-

сеци још су већи. Већ почетком септембра родитељи имају издатке

за школарце. Месечно само за ужине, часописе и џепарац потребно

је најмање 2.000 динара. рачуни су већи када почну да стижу рате

за екскурзије. Када се месечни издаци поделе на 30 дана, електричну

енергију српско домаћинство потроши дневно за просечних 85 ди-

нара, кабловска мрежа кошта свакодневно по 27 динара, интернет

50, фиксни телефон 35, као и скромније коришћење мобилних те-

лефона. Породице са малом децом за вртић дневно издвајају 289

динара.

Међу највећим трошковима породица је гориво, које је ове го-

дине поскупело просечно 10 одсто. у домаћинствима која свако-

дневно користе своје двоточкаше, рачун је месечно тежак од 3.000

до чак 15.000 динара. Чак и у породицама где се води рачуна о сва-

ком динару, ни две плате нису довољне да покрију свакодневне

трошкове. Зато и не чуди што већина грађана Србије живи на ве-

ресију. док су рачуни у банкама углавном у „минусу“, у локалним

бакалницама се води списак дужника, који пазаре „на црту“.

За ПреживЉавање девет евра дНевНо

Живот на вересију

IV www. podrinske.com дијАЛОГ 28. јул 2011.

Грађани не осећају да је криза прошла

Српске власти споро реша-

вају економске проблеме, пре

свега незапосленост и инфла-

цију, каже шеф Канцеларије

Светске банке у нашој земљи

лу Брефор. он напомиње да је

стопа незапослености од 23

одсто јако забрињавајућа, а да

је други велики проблем

Србије инфлација и каже да

"очигледно нешто није у реду

када је инфлација стално мно-

го већа него у другим земљама.

Посебно код цена хране.

Србија је велики произвођач и

извозник хране, али и даље

има високе цене".

Брефор сматра да треба

поједноставити законе и уна-

предити процедуре неопходне за

стварање повољних услова за

инвестирање, јер би унапређи-

вање пословне климе у свим

сегментима вероватно побољ-

шало економске прилике у

Србији. на питање слаже ли се

са званичном статистиком која

показује да је криза у Србији

прошла, Брефор одговара да је

"забележен привредни раст, али

он не доприноси креирању но-

вих радних места и то је про-

блем. Значи, криза јесте готова,

међутим, грађани то не осећају.

они виде да им животни стан-

дард и даље опада, да су плате

замрзнуте, да цене скачу..."

он, такође, каже да "морате

стварати више, да бисте до-

бијали више. Треба све учини-

ти како би се повећала про-

изводња, а приватни сектор је

тај који то треба да изнесе.

једино он креира нова радна ме-

ста и ту највећу улогу имају

мала и средња предузећа која су

у свакој земљи мотор привред-

ног развоја".

Састанак радне групе, у вези

постизања коначног договора

о усвајању измена и допуна По-

себног колективног уговора за

основне и средње школе и до-

мове ученика, одржан је 19.

јула. на састанку су поред пред-

ставника министарства просве-

те и науке присуствовали и

представници сва четири ре-

презентативна синдиката обра-

зовања. Предложен је прочиш-

ћен текст предлога ПКу, који је

према Синдикату образовања

Србије практично неизмењен

после примедби Министарства

финансија и Министарства рада

и социјалне политике и у којем

је у интересу запослених по-

бољшан институт преузимања

запослених који су остали без

норме часова, уведен је преко-

времени рад до пет радних дана

месечно, прецизирани су кри-

теријуми код бодовања техно-

лошког вишка, уведена поновна

могућност да се плаћа преко-

времени рад до шест часова не-

дељно, односно до 30 одсто и

тако даље.

на почетку састанка сви

синдикати су се сложили да су

предложене измене и допуне

добре и корисне за запослене,

али су се сви осим синдиката

образовања Србије изјаснили

да неће потписати ПКу, јер

нису прихваћени сви захте-

ви, као што је сто одсто боло-

вање за труднице и остале за-

послене, одредби о кршењу

устава рС у ПКу, неприхва-

тање добијања јубиларних на-

града сваких пет година за-

кључно са 40 године стажа

осигурања и друго.

у Синдикату образовања

Србије сматрају да се нису

извукле поуке из претходног

„неславног“ штрајка који није

донео ништа позитивно запос-

ленима осим беспотребног

малтретирања. Тактика која се

годинама користи, не мења се и

састоји се у учествовању у пре-

говорима са „максималистич-

ким“ захтевима за које се зна да

не могу бити прихваћени, и

када се они не прихвате, одбија

се потписивање, пусти други

синдикат који има моралну оба-

везу према својим члановима да

потпише и одмах после тога се

тај синдикат нападне као из-

дајник. исто се, како кажу, по-

навља и сада, али се надају да ће

интереси запослених бити важ-

нији од демагогије.

Са председником владе

Мирком цветковићем и мини-

стром просвете Жарком обра-

довићем договорена је динами-

ка исплата заосталих обавеза

преузетих потписаним Прото-

колом и Споразумом, после ре-

баланса буџета у септембру и

то:

- исплата заосталих от-

премнина приликом одласка

у пензију за подручје Војво-

дине до краја септембра ове го-

дине;

- Почетак исплате јубилар-

них награда за 2009. и 2010. го-

дину је померен због ребаланса

буџета за крај септембра;

- Повећање плата биће како

је предвиђено, у октобру, и за-

висиће од раста инфлације и по-

већања БнП.

договорено је да се прили-

ком утврђивања буџета за сле-

дећу годину предвиди финан-

сирање ових и осталих обавеза

утврђених у ПКу за запослене

у образовању.

сиНдикат обраЗовања србије

Интереси запослених важнији од демагогије

организација послодаваца

Европске уније BusinessEurope

на својој званичној презентацији

www.businesseurope.eu пожеле-

ла je добродошлицу унији по-

слодаваца Србије која је од 1.

јула 2011. године стекла статус

придруженог члана Busi-

nessEurope. на тај начин ре-

публика Србија је постала 35

земља која има представника у

BusinessEurope, а унија посло-

даваца Србије 41 пословна асо-

цијација на европском конти-

ненту у друштву највећих и

најутицајнијих европских по-

слодавачких организација. При-

ступање уније послодаваца

Србије BusinessEurope пред-

ставља значајан успех и велики

подстрек даљем развоју по-

словне сарадње између при-

вредних асоцијација и компа-

нија на тлу Европске уније са

уПС и домаћим компанијама.

унија послодаваца Србије је

испунила стандарде за присту-

пање BusinessEurope пре него је

република Србија као држава

испунила услове за стицање

статуса кандидата и отпочиња-

ње преговора са Еу, тако да ће

овај велики корак напред по-

словне заједнице у Србији у

многоме поправити и изгледе

државе да ускоро стекне статус

придруженог члана Еу.

у сарадњи са BusinessEurope

на јесен се очекује реализација

пројекта BOSMIP 4 који ће у фо-

кусу имати економски развој и

реформу пореских прописа, као

и стављање социјалног дијало-

га у функцију економски одр-

живог развоја. у оквиру пројек-

та припрема се и велика конфе-

ренција која ће бити одржана у

Београду у организацији уније

послодаваца Србије и Busi-

nessEurope.

BusinessEurope пожелео добродошлицуУнији послодаваца Србије

Влада републике Србије

донела је 30. јуна 2011. Закљу-

чак којим на себе преузима ду-

говања предузетника који ко-

ристе породиљско одсуство, од-

суство са рада ради неге детета

и одсуство са рада ради посеб-

не неге детета која су настала по

основу доприноса за обавезно

социјално осигурање од обав-

љања самосталне делатности у

складу са позитивним пропи-

сима. Поред овог закључка Вла-

да је донела и Предлог Закона о

изменама и допунама Закона о

доприносима за обавезно со-

цијално осигурање које је ус-

војила Скупштина рС (Сл. глас-

ник рС, бр. 52/2011 од

15.07.2011. год.). овим изме-

нама Закона који су у супрот-

ности са обвезама које је Влада

рС преузела потписивањем Со-

цијално-економског споразума

29. априла 2011. године само се

поткрепљује тумачење Пореске

управе да су породиље пред-

узетнице уколико оду на поро-

диљско одсуство у обавези да

плаћају доприносе по основу

опорезиве добити уколико њи-

хова радња настави да ради.

унија послодаваца Србије

наставиће да ради на томе да се

Закон о доприносима за оба-

везно социјално осигурање у по-

тпуности промени тако да бу-

дуће предузетнице које се од-

луче да рађају буду изједначене

у правима и обавезама са жена-

ма које право на породиљско од-

суство остварују као запослене

и као предузетнице које су у мо-

гућности да привремено затво-

ре радњу.

иЗ саоПШтења уНије Послодаваца

(Не) равноправне породиље предузетнице

У Шапцу 18 хиљада незапосленихПрема месечном статистич-

ком билтену националне служ-

бе за запошљавање Филијале у

шапцу, крајем јуна ове године

регистровано је 18.311 лица

која траже запослење, од чега је

54,36 одсто жена. од овог броја

595 лица је привремено неспо-

собно или неспремно за рад.

Број незапослених лица на

крају јуна 2011. године износио

је 17.689, од чега је 53,99 одсто

жена. незапосленост је у од-

носу на претходни месец сма-

њена за 0,61 одсто или за 108

лица, а у односу на исти период

претходне године смањена за

1,51 одсто или за 272 лица. у

јуну ове године Филијали ша-

бац пријавило се 831 лице од

чега је 48,86 одсто жена. у од-

носу на претходни месец забе-

лежено је повећање броја но-

вопријављених за 9,06 одсто

или 69 лица, а у односу на исти

период прошле године повећа-

ње за 16,06 одсто или за 115

лица.