1

Поглавље 11: Пољопривреда и рурални развој Поглавље о пољoпривреди покрива велик број обавезујућих правила, од којих су многа директно примењиве уредбе. Правилна примена ових правила и њихова ефективна примена од стране ефикасне јавне администрације кључни су за функционисање Заједничке пољопривредне политике. Ово обухвата оснивање управљачких система као што су агенција за плаћање и Интегрисана администрација и систем контроле, као и способност примене мера руралног развоја.

Чланство у Европској унији захтева интеграцију великог броја пољопривредних производа у Организацију заједничког тржишта, укључујући обрадиве културе, шећер, животињске производе и специјализоване културе.

Неопходне административне структуре нису увек наведене у правним тековинама ЕУ. У многим случајевима правне тековине ЕУ једноставно користе термине као што је ,,надлежни орган'' да би упутили на потребну административну структуру. То значи да је на свакој земљи чланици да одлучи која институција је одговорна за ефективно спровођење правних тековина ЕУ. Међутим, у правним тековинама ЕУ јасно су одређене функције за које земље чланице ЕУ морају имати капацитет да их спроведу помоћу административних структура које оснивају.

I ХОРИЗОНТАЛНО 1. Молимо обезбедите, са индикацијама о скорашњем и очекиваном будућем

развоју, општи опис:

- националне и регионалне политике прихода пољопривредних газдинстава, политике производње и структурне политике (а нарочито политике руралног развоја)

УВОД Повољни природни услови и расположиви ресурси детерминишу вишеструки значај који има пољопривреда у друштвено-економском развоју Републике Србије. Укупна1 површина пољопривредног земљишта износи 5.097.000 (0,7 ha/pc), а обрадивог 4.224.000 hа (0,58 ha/pc ). Према попису становништва, домаћинстава и станова 2002. године, у Републици Србији је евидентирано 778.891 пољопривредно газдинство, док је према подацима Управе за трезор у 2010. години регистровано 444.806 пољопривредних газдинстава. Просечна величина укупно коришћеног земљишта по пољопривредном газдинству износи 3,7 ha. Према поседовној структури, у Републици Србији доминира приватна својина земљишта над обрадивим пољопривредним површинама (89%). Пољопривреда значајним делом учествује у спољнотрговинској размени земље. Од 2001. године, када је забележен негативан биланс од 136 мил. УСД, извоз расте по стопи бржој од увоза, тако да је у 2005. години остварен суфицит од 150 мил. УСД, уз 1Извор: Статистички годишњак Србије 2010

2

растући тренд. У 2009. години суфицит износи 640 мил. УСД, уз учешће извоза пољопривредно-прехрамбених производа у укупном извозу са 23,2%. У структури вредности пољопривредне производње у 2009. години, биљна производња учествује са 69,5% а сточарска са 30,5% Значај пољопривреде између осталог, се огледа и у њеном доприносу у стварању бруто домаћег производа Републике Србије (БДП). У периоду 2001-2009. године учешће пољопривреде у националном БДП креће се у интервалу од 14,30 до 10,6 % (тренд смањења).

Табела 1. Учешће пољопривреде у БДП Србије у периоду 2001-2009

Република Србија

Година Пољопривреда, лов,

шумарство и рибарство Бруто домаћи производ у

сталним ценама 2002 Учешће

пољопривреде у БДП РСД РСД

2001 133.927.300.000 936.543.700.000 14,30% 2002 129.629.500.000 972.900.700.000 13,32% 2003 120.603.800.000 996.714.000.000 12,10% 2004 143.545.800.000 1.079.389.700.000 13,30% 2005 136.500.200.000 1.139.986.200.000 11,97% 2006 136.205.300.000 1.199.417.900.000 11,36% 2007 125.576.600.000 1.282.236.400.000 9,79% 2008 136.316.200.000 1.353.218.700.000 10,07%

2009* 139.340.500.000 1.311.864.800.000 10,62% * процена Републичког завода за статистику Извор: Републички завод за статисртику Обрађено у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Графикон 1. Учешће пољопривреде у БДП

Кретање средњег курса динара (РСД) за евро (€) по годинама: 2000: 58,6750, 2001: 59,4951, 2002: 60,7517, 2003: 65,2575, 2004: 73,0028, 2005: 83,1940, 2006: 84,0579, 2007: 80,0858, 2008: 81,5938, 2009: 94,1559, 2010: 103,4874 Извор: Народна банка Србије Обрађено у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде

3

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009*-10

-5

0

5

10

15

20

25Учешће пољопривреде у БДПСтопа раста, претходна година = 100

Досадашње реформе у пољопривреди Системско и структурно реформисање аграрног сектора Републике Србије започело је након политичких промена 2000. године. Од тада, аграрна и рурална политика Србије прошла је кроз више фаза. У периоду 2001. - 2003. године мењана су системска решења везана за надлежност институција, а скромна буџетска издвајања за пољопривреду, нису оставила довољно простора за радикалне реформе. Као мера подршке, значајно је била заступљена подршка ценама одабраним „стратешким“ производима (премије за уљарице, шећерну репу, пшеницу и сл.). Просечно учешће аграрног буџета у националном током овог периода износило је 3,13%. Период од 2004.-2006. године представља значајан заокрет у опредељењима и механизмима за имплементацију мера арарне и руралне политике. Успоставља се систем директних плаћања, систем подршке инвестицијама намењеним руралном развоју, кредитирања по повољнијим условима од тржишних, подстиче се рентирање земљишта и почиње се са регистрацијом пољопривредних газдинстава. Просечно учешће аграрног буџета у националном током овог периода износило је 4,57%. Од 2007. - 2009. године значајније је заступљен систем директних плаћања по хектару засејане површине/грлу стоке, наставља се са подршком инвестицијама намењених руралном развоју и модернизацији пољопривреде кроз кредите по субвенционисаним условима. Просечно учешће аграрног буџета у националном током овог периода износило је 3,26%. У 2010. години, доминира модел директних плаћања, а у односу на ранији период повећан је обим подстицајних средства намењених имплементацији политике руралног развоја. У текућој години учешће аграрног буџета у националном износи 2,61%. Генерално, најзначајнији елементи реформских процеса су: либерализација тржишта; приватизација прерађивачке индустрије;

4

заокрет у подршци развоју пољопривреде ка породичним пољопривредним газдинствима и унапређењу услова за живот у руралним областима; прилагођавање политике спољнотрговинске заштите развојним потребама

пољопривреде и прерађивачке индустрије, уз њено постепено усклађивање са правилима и принципима СТО; увођење технолошких иновација у производњу; јачање капацитета произвођача и стручних служби у пољопривреди; jачање институционалне подршке сектору кроз модернизацију постојећих и

формирање нових лабораторија, реформу инспекцијске и ветеринарске службе. Општи оквир пољопривредне политике Прва Стартегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије, усвојена 2005. године, дефинише опште стратешке циљеве: Изградити одржив и ефикасан пољопривредни сектор који може да се такмичи на

светском тржишту, доприносећи порасту националног дохотка. Обезбедити храну која задовољава потребе потрошача у погледу квалитета и

безбедности. Одржати подршку животном стандарду за људе који зависе од пољопривреде, а нису

у стању да својим развојем прате економске реформе. Осигурати подршку одрживом развоју села. Сачувати животну средину од утицаја ефеката пољопривредне производње. Припремити пољопривреду Србије за интеграције у ЕУ. Припремити политику домаће подршке и трговине у пољопривреди за правила WТО. У међувремену, измењени услови привређивања, захтевали су израду нове Стратегије пољопривреде и руралног развоја за период 2011. - 2020. године, као и редефинисање мера аграрне политике, уз уважавање специфичности аграра и макроекономских индикатора земље. Садашњи основни оквир пољопривредне политике садржан је у следећим документима: Стартегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије („Службени гласник

РС“, број 78/05) Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије 2011. до 2020. године

(у процедури јавне расправе); Национални програм за пољопривреду Републике Србије од 2010. до 2013. године

(„Службени гласник РС“, број 83/10); Национални програм руралног развоја Републике Србије 2011-2013. године (у

процедури јавне расправе); Закон о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС“, број41/09); Закон о пољоприврденом земљишту („Службени гласник РС“, број 62/06 и 41/09); Закон о органској производњи („Службени гласник РС ”, број 30/10); Закон о безбедности хране („Службени гласник РС“, број 41/09); Закон о сточарству („Службени гласник РС“, број 41/09); Закон о вину („Службени гласник РС“, број 41/09); Закон о јавним складиштима („Службени гласник РС“, број 41/09). Одредбама Закона о пољопривреди и руралном развоју поред осталог, уређују се: циљеви пољопривредне политике и начин њеног остваривања, врсте подстицаја, услови за остваривње права на подстицаје, корисници подстицаја, оснивање Управе за аграрна плаћања, регистар пољопривредних газдинстава, евидентирање и извештавање у пољопривреди, интегрисани пољопривредни информациони систем, Аграрни савет

5

(састављен од представника пољопривредних газдинстава и породичних пољопривредних газдинстава, удружења пољопривредних произвођача и других учесника у ланцу пољопривредне производње), надзор као и друга питања од значаја за пољопривреду и руралну средину. Законом је прописано да се пољопривредна политика и политика руралног развоја спроводе реализацијом Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије, Националним програмом пољопривреде Републике Србије и Националним програмом руралног развоја Републике Србије. Наведена Стратегија упућује на будуће правце развоја пољопривреде и руралних области за период од наредних 10 година, и оријентацију да се у Републици Србији развија одрживи концепт економије у којој се афирмише очување животне средине и одрживо управљање природним ресурсима. Стратегија се реализује путем два развојна документа, који ближе разрађују опредељења предвиђена Стратегијом, и то: Националним програмом за пољопривреду Републике Србије од 2010. - 2013. године и Националним програмом за рурални развој Републике Србије за период 2011. - 2013. Законом о пољопривреди, обезбеђен је правни оквир за спровођење пољопривредне политике, и реализацију циљева преузетих из Стратегије. Законом су, у поглављу II Подстицаји, ближе разрађене врсте и облици подстицаја у пољопривреди. Подстицаји су разврстани у три групе: непосредни, тржишни и структурни подстицаји. Непосредним подстицајима се директно утиче на тржиште кроз смањење цене коштања пољопривредних производа, уз истовремено обезбеђење услова за повећање њихове понуде на тржишту. Ове мере представљају вид директног плаћања по јединици/хектару/грлу стоке и ценовну подршку за поједине пољопривредне производе (плаћање по литру произведеног млека-премија). Тржишним подстицајима пласирају се буџетска средства ка активностима усмереним у правцу унапређења пласмана домаћих производа на међународном тржишту, стабилизацији националног тржишта пољопривредних производа и стварању услова за уравнотежен и континуиран развој пољопривредне производње. Структурни подстицаји подразумевају подршку активностима које доприносе одрживој модернизацији пољопривредног и прехрамбеног сектора. Имплементирају се кроз циљано инвестирање у правцу јачања конкурентности примарног пољопривредног и прехрамбеног сектора, подстицаја развоја опште руралне економије и руралних области. У протеклом периоду, политика руралног развоја није била дефинисана кроз посебан програм, већ је била део свеукупне пољопривредне политике земље. Аграрна политика се имплементира кроз годишњи Програм расподеле и коришћење средстава аграрног буџета, који на предлог Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде усваја Влада. Класификовање мера подршке, са мањим модификацијама, прати у великој мери систем класификације према Заједничкој аграрној политици ЕУ. Имплементиране мере, које се могу сврстати у мере руралног развоја (РР), чине мере намењене: унапређењу конкурентности (оса 1), одрживом развоју и заштити животне средине (оса 2), диверсификацији економских активности (оса 3), јачању локалних капацитета (LEADER). У Републици Србији још увек нема LEADER приступа. Међутим, успостављена је Мрежа за подршку руралном развоју која води повећању квалитета живота у руралним подручјима кроз ангажовање, изградњу и унапређење капацитета локалне заједнице и изградње партнерства цивилног и јавног сектора, што представља увод у LEADER приступ. Мере руралног развоја имплементиране у 2010. години се налазе у Глави IV - ПОЛИТИКА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА, Питање 17, док су мере које су имплементиране

6

пре 2010. године, а које се тичу руралног развоја, класификоване према моделу Заједничке аграрне политике ЕУ: Оса 1 – Унапређење конкурентности подстицање подизања нових засада воћа и винове лозе подстицање подизања вишегодишњих засада (воће, винова лоза и хмељ) подршка набавци механизације и система за наводњавање подстицање подизања матичњака са основним садним материјалом подстицање производње садног материјала предосновне и основне категорије мере за побољшање квалитета млека подршка набавци основног стада у сточарству и товног материјала у говедарству подршка интересном удруживању – задруге подршка развоју села кроз повећање конкурентности пољопривреде (машине и

опрема) постицање улагања у подизање нових засада шљива мере унапређења пласмана пољопривредних производа субвенције за унапређење пласмана и квалитета производа подршка за увођење и сертификацију система безбедности и квалитета хране Оса 2 – Одрживи развој и заштита животне средине подршка развоју и промоцији органске производње; подршка очувању и одрживом коришћењу генетичких ресурса домаћих животиња

(аутохтоне расе) подршка очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и

пољопривреду подршка руралном развоју; Оса 3 – Диверсификација економских активности мере за унапређење села подршка научним и стручним активностима; подршка научним и стручним

активностима, пољопривредним и сеоским манифестацијама и информисању пољопривредника; подршка научним и стручним активностима, изложбама, пољопривредним и сеоским манифестацијама и информисању пољопривредника развој села кроз специфичне програме подршке ромској популацији развој села кроз специфичне програме подршке социјално угроженим, расељеним и

лицима која су избегла унапређење производње пољопривредних производа са географским пореклом; вина,

ракије и пољопривредно-прехрамбених производа подршка развоју села кроз диверзификацију руралне економије (проширење

економских активности – сеоски туризам, очување старих и традиционалних заната и народне радиности)

Мрежа за подршку руралном развоју

- буџета одређеног и употребљеног за овај општи оквир пољопривредне политике

Табела 2. Однос аграрног и националног буџета у периоду 2001-2010. године Република Србија

Година Буџет Републике Аграрни буџет

7

Србије Средства из буџета Републике Србије

% учешћа аграрног буџета у

буџету РС Укупна средства

РСД РСД % РСД 2001 129.369.200.000 5.256.000.000 4,06% 2002 217.379.629.540 5.406.925.000 2,49% 5.626.925.000 2003 318.691.919.000 9.058.777.000 2,84% 10.990.102.000 2004 362.045.252.000 18.059.553.000 4,99% 20.144.553.000 2005 400.767.778.000 16.269.962.000 4,06% 18.983.562.000 2006 505.820.602.000 23.593.481.000 4,66% 27.543.882.020 2007 595.517.786.100 21.410.029.000 3,60% 26.095.751.714 2008 695.959.075.793 27.634.337.342 3,97% 32.895.369.077 2009 719.854.143.000 15.964.071.000 2,22% 26.690.456.000 2010* 762.971.000.000 19.907.945.000 2,61% 25.621.810.000

*текући буџет Извор: Министарство финансија Републике Србије, Закон о буџету Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 21/01, 27/01, 74/01, 35/02, 87/02, 35/03, 33/04, 115/04, 127/04, 66/05, 106/05, 85/06, 58/07, 123/07, 128/08, 120/08, 31/09, 111/09, 107/09) Обрађено у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривре

8

Табела 3. Расподела средстава аграрног буџета у периоду 2002- 2010. године

*текући буџет Извор:Министарство финансија Републике Србије; Обрађено у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривр

Година 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010* Расподела буџета МПШВ Укупна средства у хиљадама РСД МПШВ 5.626.925 10.990.102 20.144.553 18.983.562 27.543.882 26.095.752 32.895.369 26.690.456 25.621.810 МПШВ - Пољопривреда, шумарство, лов и риболов 4.793.925 9.083.935 15.812.638 14.204.211 17.299.205 18.489.329 24.931.015 20.234.042 2.370.062

451 Субвенције нефинансијским предузећима и организацијама 4.524.000 8.656.427 11.282.875 9.733.875 10.716.685 12.555.325 22.959.021 17.212.360 1.253.644

УПРАВА ЗА ВЕТЕРИНУ 1.380.000 968.000 2.063.029 2.508.988 2.961.516 1.883.327 2.598.954 УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА 120.000 120.000 182.910 216.779 226.235 122.877 125.748 РЕПУБЛИЧКА ДИРЕКЦИЈА ЗА ВОДЕ 833.000 1.906.167 2.469.090 3.207.300 6.065.155 3.866.731 3.944.263 3.769.661 3.760.260

УПРАВА ЗА ШУМЕ 362.825 484.051 518.131 616.748 832.331 557.391 517.603 УПРАВА ЗА АГРАРНА ПЛАЋАЊА 15.477.700

ДИРЕКЦИЈА ЗА НАЦИОНАЛНЕ РЕФЕРЕНТНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ 81.240

УПРАВА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ 397.178 571.400

ГЕНЕРАЛНИ ИНСПЕКТОРАТ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

9 123.158 118.843

НАЦИОНАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ПЛАН 1.415.452

9

Графикон 2. Планирана и исплаћена средства за субвенције у области пољопривредно-прехрамбене производње, у милионима РСД *

*Економска класификација 451- Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама Извор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Табела 4. Финансијски приказ исплаћених буџетских средстава намењених руралном развоју

ИСПЛАЋЕНА БУЏЕТСКА СРЕДСТВА (РСД) МЕРЕ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА 2006 2007 2008 УКУПНО ОСА 1 – Унапређење конкурентности 335.391.655 729.214.049 1.125.308.115 2.189.913.819 ОСА 2 – Одрживи развој и заштита животне средине 32.715.238 46.627.098 30.906.650 110.248.986

ОСА 3 – Диверсификација економских активности 0 163.485.320 167.356.012 330.841.332

Мрежа за подршку руралном развоју 0 30.000.000 50.000.000 80.000.000 УКУПНО 368.106.893 969.326.467 1.373.570.777 2.711.004.137 Извор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Графикон 3. Средства аграрног буџета пласирана у мере руралног развој

13.645

9.513

12.692 12.744

22.988

14.706

0

5000

10000

15000

20000

25000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Планирана средства

Исплаћена средства

Сопствени приходи МПШВ

10

Националним програмом руралног развоја 2011-2013 (НПРР 2011-2013)предвиђена је подршка мерама руралног развоја за све 3 осе. Табела 5. Индикативна финансијска расподела по појединачним мерама руралног развоја које су предвиђене НПРР 2011-2013 Оса Бр. Мере Расподела средстава по

оси и мери, % Оса 1 1.1 Инвестиције у пољопривредна газдинства 60 1.3 Инвестиције у прераду и маркетинг 20

Оса 2 2.1 Активности с циљем унапређења животне средине и сеоских предела 3

Оса 3 3.2 Диверсификација и развој руралних економских активности 17

Табела 6. Расподела средстава текућег аграрног буџета по мерама аграрне политике у 2010. години

1. НЕПОСРЕДНИ ПОДСТИЦАЈИ ИЗНОС, РСД 1.1. Регресирање пољопривредне производње 11.670.357.000 1.2. Регресирање инпута у пољопривредној производњи 3.125.000.000 1.3. Генетско унапређење сточарства 700.000.000 1.4. Подршка осигурању у пољопривреди 80.000.000 1.5. Премија за млеко 460.000.000 1.6. Подршка унапређењу пчеларске производње 20.000.000

УКУПНО НЕПОСРЕДНИ ПОДСТИЦАЈИ: 16.055.357.000 2. ТРЖИШНИ ПОДСТИЦАЈИ

2.1. Мере подстицања извоза 700.000.000

2.2. Подршка складиштењу пољопривредних производа у јавним складиштима 50.000.000

УКУПНО ТРЖИШНИ ПОДСТИЦАЈИ : 750.000.000 3. СТРУКТУРНИ ПОДСТИЦАЈИ

3.1. Мере руралног развоја 1.955.000.000 3.1.1. Повећање конкурентности кроз инвестиције у пољопривредна

2006

2006

2007

2007

2007

2007

2008

2008

2008

2008

2006

2006

0 200 400 600 800 1000 1200

ОСА 1 – Унапређењеконкурентности

ОСА 2 – Одрживи развој изаштита животне средине

ОСА 3 – Диверсификацијаекономских активности

Мрежа за подршку руралномразвоју

11

газдинства 3.1.1.1. Инвестиције у газдинства у производњу млека 200.000.000 3.1.1.2. Инвестиције у газдинства у производњу меса 100.000.000 3.1.1.3. Инвестиције у газдинства у производњу воћа 370.000.000 3.1.1.4. Инвестиције у газдинства у производњу поврћа 300.000.000

3.1.1.5. Инвестиције у газдинства у производњу житарица и индустријског биља и инвестиције за набавку основног стада

650.000.000

3.1.1.6 Подстицање подизања матичних засада воћака, винове лозе и хмеља 20.000.000

3.1.1.7 Подсдтицање крчења заражених винограда(ерадикација) 15.000.000

3.1.2 Инвестиције у прерађивачке капацитете за производњу меса и млека 300.000.000

3.2. Подршка спречавању штетног утицаја интензивне пољопривреде на биодиверзитет и очување анималних генетичких ресурса

25.000.000

3.2.1. Подршка развоју органске производње 10.000.000 3.2.2. Подршка очувању генетичких ресурса домаћих животиња 15.000.000 3.3. Подршка инвестицијама за диверзификацију активности на селу 180.000.000

3.3.1. Подршка активностима на развоју непољопривредних активности на селу 80.000.000

3.3.2. Подршка активностима усмереним на стварању производа са већом додатом вредношћу 100.000.000

УКУПНО СТРУКТУРНИ ПОДСТИЦАЈИ: 2.160.000.000 4. ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ МЕРЕ

4.1. Едукација менаџера у задругама 10.000.000 4.2. Компензациони фонд 50.000.000 4.3. Међународна сарадња и обавезе 40.000.000 4.4. Стручне пољопривредне службе 170.000.000

4.5. Мере и акције у пољопривреди, као и научноистраживачке активности 45.000.000

4.6. Мере унапређења у сточарству (селекција) 130.000.000

4.7.

Подршка стварању локалних партнерстава на локалном нивоу између приватног, јавног и невладиног сектора у домену развоја стратегије руралног развоја (организовање и јачање капацитета мреже за рурални развој)

45.000.000

4.8. Субвенционисање каматa по одобреним кредитима 300.000.000 4.9 Виноградарски регистар 30.000.000

4.10 Процедуре за географско порекло 10.000.000 УКУПНО ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ МЕРЕ: 830.000.000 I. УКУПНО (1+2+3+4) : 19.795.357.000*

*Укупан износ средстава намењен подстицајима укључује и износ сопствених прихода Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, сагласно члану 33 Закона о буџету за 2010 Извор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

- административне структуре која постоји на националном и/или регионалном нивоу (нпр. Министарство пољопривреде, агенције за

12

интервенције/плаћaњaна тржишту, саветодавни одбори, итд.) и која је укључена у формулисање, извршење, посматрање и контролу пољопривредне политике

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде поред осталог, надлежно је за предлагање системских решења у области пољопривреде, креирање аграрне политике и њено спровођење. Министарство предлаже Влади Програм расподеле средстава аграрног буџета по мерама у оквиру националног буџета, као и друга акта неопходна за функционисање пољопривредног сектора. Такође, предлаже доношење закона и других прописа из области пољопривреде, прати и анализира мере аграрне политике и њихов утицај на економичност и ефикасност пољопривреде, врши надзор над спровођењем закона из ове области, инспекцијску контролу и сл. За обављање послова из делокруга Министарства, образоване су следеће основне унутрашње јединице: 1. Сектор за аналитику и аграрну политику; 2. Сектор за рурални развој; 3. Сектор за пројектно и финансијско управљање; 4. Сектор за правне, опште и нормативне послове; Органи управе у саставу Министарства: 1. Управа за заштиту биља; 2. Управа за шуме; 3. Управа за ветерину; 4. Управа за пољопривредно земљиште; 5. Републичка дирекција за воде; 6. Генерални инспекторат пољопривреде, шумарства и водопривреде; 7. Управа за аграрна плаћања; 8. Дирекција за националне референтне лабораторије, 9. Компензациони фонд.

13

Шема 1. Организациона структура Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

Кабинет

ПР служба

Државни секретари

Интерна ревизија

МИНИСТАР

Основне унутрашње јединице Органи управе у саставу Министарства

Сектор за

аналитику и аграрну

политику

Сектор за рурални развој

Сектор за

пројектоно и

финансијско управљање

Сектор за правне, опште и

нормативне послове

Управа за

шуме

Управа за ветерину

Управа за

пољ. земљиште

Републичка дирекција за

воде

Дирекција

за национал. референтне

лабо.

Комп. фонд

Генерални

инспекторат

Управа за аграрна плаћања

Управа за заштиту

биља

14

Сектор за аналитику и аграрну политику обавља послове који се односе на: праћење домаће и светске производње, потрошње, прераде, цена и трговине примарних пољопривредних производа, производа рибарства и производа прераде од поменутих производа; анализу стања и давање пројекција развоја прехрамбене индустрије; праћење и анализирање законодавства ЕУ, правила, принципа и споразума СТО и других међународних организација и закључених споразума, са националним законодавством из области примарне пољопривредне производње; прилагођавање техничко - технолошких стандарда и норми квалитета у примарној производњи и преради са захтевима међународних стандарда и светског тржишта; израду годишњих средњорочних програма извођења радова у области уређења; праћење закона и других прописа EУ и СTO у области пољопривреде и рибарства, прехрамбене индустрије, здравствене заштите животиња фитосанитарне и ветеринарско - санитарне заштите; праћење кретања промена на подручју аграрне политике и ветерине у земљама чланицама ЕУ и предлагање мера прилагођавања аграрне политике у Републици Србији; планирање међународне сарадње у области пољопривреде, развоја села, прехрамбене индустрије и ветерине; анализу аграрне политике из области ратарства, сточарства, рибарства и домаће подршке у Републици Србији; хармонизацију прописа пољопривредних и прехрамбених производа са ознакама имена порекла, ознакама географског порекла, као и за пољопривредне и прехрамбене производе са посебним каракеристикама; предлагање мера за подршку развоју пољопривредних и прехрамбених производа са ознакама квалитета; оцену и предлог мера за правце развоја стратегије дугорочног развоја пољопривреде; обавља и друге послове из ове области. У Сектору за аналитику и аграрну политику образују се следеће уже унутрашње јединице: 1. Одсек за биљну производњу и прераду биљних производа; 2. Група за сточарство и прераду сточарских производа; 3. Група за интеграцију у Европску унију и Светску трговинску организацију и

међународну сарадњу; 4. Одсек за аналитику и статистику. Сектор за рурални развој обавља послове који се односе на: обезбеђење подршке руралном развоју у области имплементације донаторских, развојних и инвестиционих програма, активности и пројеката; реализацију међународних и домаћих развојних програма, активности и пројеката у вези руралног развоја и саветодавства; дефинисање пројеката, програма и активности из области руралног развоја; подршку раду Мреже за подршку руралном развоју; предлагање мера за креирање и спровођење програма за рурални развој и израда акционих планова у циљу реализације програма за рурални развој; унапређење ефеката мера руралног развоја и социо-економских аспеката живота у руралним подручјима повећањем нивоа конкурентности примарне пољопривредне производње и подршци диверзификацији руралне економије; организацију рада пољопривредних служби; сачињавање јединствене методологије за вршење послова из области саветодавног рада; повећање еколошке одрживости руралног развоја, очување и унапређење пољопривредних ресурса на територији Републике Србије; анализирање и предлагање елемената за израду стратегије развоја руралних области и очувања руралног наслеђа унапређења система органске и интегралне производње и унапређења пољопривредних/генетичких ресурса и агробиодиверзитета; израду акционих планова за реализацију програма за рурални развој из области еколошке одрживости, очувања и унапређења пољопривредних ресурса и коришћења чистих извора енергије; обавља и друге послове из ове области.

15

У Сектору за рурални развој образују се : 1. Одсек за планирање и праћење руралног развоја; 2. Група за институционалну подршку руралном развоју Сектор за пројектно и финансијско управљање обавља послове који се односе на: одобравање краткорочних и дугорочних кредита; припрему полугодишњег и годишњег извршења финансијског плана Министарства; вршење билансирања прихода и расхода Министарства и прати извршење истих по позицијама одобрених законом; идентификацију пројектних идеја (на основу секторских стратегија, документа Потребе Републике Србије за донаторском помоћи и Вишегодишњег индикативног планског документа ЕК - MIPD); припрему предлога годишњег Плана набавке за Министарство у складу са Финансијским планом Министарства као и плана набавке по организационим јединицама Министарства у складу са интерним финансијским планом; обавља и друге послове из ове области. У Сектору за пројектно и финансијско управљање образују се : 1. Група за финансијско управљање; 2. Одсек за управљање пројектима финансираних из фондова ЕУ. Сектор за правне, опште и нормативне послове обавља послове који се односе на: израду нацрта закона и других прописа и њихово усклађивање са прописима ЕУ ради обезбеђења и унапређења законодавног оквира из делокруга Министарства; успостављање и унапређење система за управљање људским ресурсима ради обезбеђења и развоја стручних и мотивисаних државних службеника и утврђивања правног оквира који се односи на организацију и рад Министарства и органа управе у саставу Министарства; решавање у другом степену о управним стварима о жалбама против управних аката из делокруга Министарства; решавање у првом степену о управним стварима из области пољопривреде, ветеринарства и водопривреде; обезбеђивање предуслова за ефикасније функционисање унутрашњих јединица Министарства; обједињавање евиденција и надзора над коришћењем и располагањем материјалним средствима; обавља и друге послове из ове области. У Сектору за правне, опште и нормативне послове образују се : 1. Одсек за нормативне послове; 2. Група за људске ресурсе; 3. Група за опште послове; 4. Група за управне послове. Управа за заштиту биља, као орган у саставу Министарства , обавља послове који се односе на: заштиту биља од заразних болести и штеточина; контролу средстава за заштиту биља и ђубрива у производњи, унутрашњем и спољном промету; контролу примене средстава за заштиту биља; производњу и регистрацију средстава за заштиту биља и исхрану биља; обавља и друге послове из ове области. У Управи се образују следеће уже унутрашње јединице: 1. Одсек за здравље биља и биљни карантин; 2. Одељење за средства за заштиту и исхрану биља; 3. Одсек за признавање сорти; 4. Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност; 5. Група за семе и садни материјал Управа за шуме као орган управе у саставу Министарства , обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: политику шумарства; очување шума;

16

унапређење и коришћење шума и дивљачи; спровођење мера заштите шума и дивљачи; контролу семена и садног материјала у шумарству; обавља и друге послове из ове области. У Управи се образују следеће уже унутрашње јединице: 1. Одељење за стратешко планирање и одрживи развој у шумарству и ловству; 2. Одсек за унапређивање шумарства. Управа за ветерину , као орган управе у саставу Министарства, обавља послове који се односе на: здравствену заштиту и добробит животиња и ветеринарско јавно здравство; обезбеђивање система за управљање ризицима у производњи и промету хране и производа животињског порекла и хране за животиње; ветеринарско-санитарну контролу у производњи и промету животиња, производа, сировина и отпадака животињског порекла, репродуктивног материјала и других организама и предмета којима се може пренети заразна болест, хране за животиње и компоненти за производњу хране за животиње; регистрацију и контролу рада објеката за производњу хране животињског порекла; контролу објеката за производњу хране за животиње и нешкодљиво уклањање лешева и отпадака животињског порекла, као и објеката за њихову прераду; контролу призводње и промета ветеринарских лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини; ветеринарску заштиту животне средине; обједињавање система база података, регистара и ветеринарских информационих система; праћење и усклађивање националних прописа из области ветеринарства; обавља и друге послове из ове области. У Управи се образују следеће уже унутрашње јединице: 1. Одељење за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња; 2. Одсек за регистрацију ветеринарских организација и ветеринарске услуге; 3. Одсек за ветеринарско јавно здравство; 4. Одељење за међународни промет и сертификацију; 5. Одсек за правне, опште и финансијско материјалне послове; 6. Одељење ветеринарске инспекције; 7. Одељење граничне ветеринарске инспекције; 8. Група за интерне провере и управљање системом квалитета. Управа за пољопривредно земљиште, као орган у саставу Министарства, обавља послове који се односе на: креирање аграрне политике у области пољопривредног земљишта; учешће у припреми нацрта закона и подзаконских аката из области пољопривредног земљишта; развој тржишта пољопривредног земљишта; управљање пољопривредним земљиштем у државној својини; успостављање и вођење географског информационог система о пољопривредном земљишту; доделу средства за извођење радова и праћење реализацију годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта; сарадњу у области заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта; праћење израде Пољопривредне основе Републике и њено остваривање; обавља и друге послове из ове области. У Управи се образују следеће унутрашње јединице : 1. Одсек за управљање пољопривредним земљиштем у државној својини; 2. Одсек за заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта; 3. Одсек за финансијске послове и геоинформационе системе и технологије 4. Група за замену пољопривредног земљишта. Републичка дирекција за воде (у даљем тексту: Дирекција), као орган управе у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде обавља послове који

17

се односе на: политику водопривреде; вишенаменско коришћење вода; водоснабдевање, изузев дистрибуције воде; заштиту од вода; спровођење мера заштита вода и планску рационализацију потрошње воде; уређење водних режима; праћење и одржавање режима вода које чине и пресецају границу Репубилке Србије; обавља и друге послове из ове области. У Дирекцији се образују следеће јединице: 1. Одсек за управне и аналитичке послове и стандарде у области водопривреде; 2. Одељење за правне, финансијске и административне послове; 3. Група за стратешко планирање и управљање и међународну сарадњу у области вода; 4. Група за коришћење и заштиту вода; 5. Група за заштиту од вода. Генерални инспекторат пољопривреде, шумарства и водопривреде као орган у саставу Министарства, обавља инспекцијске послове који се односе на: инспекцијски надзор из области пољопривредног земљишта; фитосанитарни надзор и инспекцију у унутрашњем и спољном промету биља, семена и садног материјала, као и друге инспекцијске послове у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, у складу са законом. У Генералном инспекторату се образују следеће уже унутрашње јединице: 1. Одељење фитосанитарне инспекције; 2. Одељење граничне фитосанитарне инспекције; 3. Одељење фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње

биљног и мешовитог порекла; 4. Одељење пољопривредне инспекције за пољопривредно земљиште; 5. Одељење пољопривредне инспекције за контролу подстицајних средстава у

пољопривреди, органску производњу и сточарство; 6. Одељење пољоприведне инспекције за безбедност хране биљног и мешовитог

порекла, контролу органске производње и контролу обрађивача дувана и произвођача дуванских производа;

7. Одељење пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића и органску производњу;

8. Одељење шумарске и ловне инспекције; 9. Одељење водне инспекције; 10. Одсек за правне, опште и финансијско материјалне послове. Управа за аграрна плаћања, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде, обавља послове који се односе на: вршење избора поступака у складу са критеријумима, механизмима и правилима утврђеним прописима за доделу подстицаја; расписивање конкурса за доделу подстицаја; објављивање јавних позива за подношење пријава за остваривање права на подстицаје са условима за коришћење права на подстицаје; проверавање испуњености услова за одобравање и исплату средстава по захтеву за остваривање права на подстицај у складу са прописима и условима конкурса и где је потребно по правилима јавних набавки; припрему уговора о коришћењу подстицаја између Управе и корисника средстава подстицаја; одлучивање о праву на подстицај; вршење исплате на основу оствареног права на подстицај и повраћај средстава у случају неиспуњавања уговорених обавеза од стране корисника; вршење административне контроле и контроле на лицу места испуњености уговорених обавеза и утврђивање да су послови обављени или услуге извршене у складу са закљученим уговором; успостављање, вођење и рачуноводствено евидентирање уговорених обавеза и исплата; спровођење програма међународних подстицаја

18

пољопривредне политике и Републици; вођење Регистра пољопривредних газдинстава; вршење независне интерне ревизије; достављање извештаја и анализа министру; обавља и друге послове из ове области. У Управи се образују следеће основне унутрашње јединице: 1. Сектор за непосредне и тржишне подстицаје; 2. Сектор за структурне подстицаје; 3. Сектор за контролу на лицу места; 4. Сектор за економско - финансијске послове; 5. Сектор за информационе технологије; 6. Сектор за правне послове, људске и материјалне ресурсе; 7. Група за интерну ревизију. Седиште Управе за аграрна плаћања је у Шапцу. Дирекција за националне референтне лабораторије као орган управе у саставу Министарства , обавља послове у области безбедности хране, здравља животиња, здравља биља, садног материјала пољопривредног и украсног биља, резидуа, млека и банке биљних гена; обавља и друге послове из ове области. У Дирекцији се образују следеће јединице: 1. Одељење за правне и финансијско-материјалне послове; 2. Референтна фитосанитарна лабораторија; 3. Званична станица за тестирање семена садног материјала 4. Референтна лабораторија за безбедност хране и хране за животиње и млеко; 5. Референтна лабораторија за резудуе; 6. Банка биљних гена. 7. Одсек за органску производњу Компензациони фонд као орган управе у саставу Министарства, обавља пословне процесе у складу са Законом о јавним складиштима. Наведеним Законом прописано је да је делатност фонда утврђивање постојања и исплата штете која је настала у вези са ускладиштењем пољопривредних производа по робном запису за коју је одговорно јавно складиште. Законом прописана делатност опредељује примарне послове чијим обављањем се ова делатност извршава и који у основи чине следећи послови: утврђивање правног и чињеничног стање по захтевима повериоца за исплату штете

настале на ускладиштеним пољопривредним производима, за које су издати робни записи од стране јавних складишта уписаних у регистар Министарства надлежног за послове пољопривреде; припремање документарне основе и сачињавање предлога Управном одбору за

доношење одлуке по захтевима повериоца за исплату штете, у складу са Законом и актима Компензационог фонда; оцењивање прихватљивости и формално-правне исправности гаранција пословних

банака које су дате по основу обезбеђења потраживања Компензационог фонда према јавним складиштима, на основу члана 40. Закона; заступање Компензационог фонда пред судовима и другим органима, у поступцима

који се воде по основу остваривања регресних права Компензационог фонда према јавним складиштима, након исплате штете у складу са Законом и актима Компензационог фонда, као и у другим поступцима које води Компензациони фонд; сачињавање уговора и анекса уговора којима се регулишу међусобни односи између

Компензационог фонда, пословних банака, јавних складишта и других субјеката у оквиру делатности Компензационог фонда.

19

Извршиоци у Компензационом фонду: 1. Директор Компензационог фонда; 2. Заменик директора; 3. Правни саветник; 4. Послови аналитичара и комуникационих технологија; 5. Рачуновођа; 6. Пословни секретар. Научне и образовне институције Србија располаже одговарајућим научним и образовним институцијама (институти, заводи, универзитети) које своја истраживања усмеравају ка унапређењу профитабилности пољопривредне производње, индустрије хране, и унапређењу руралног развоја, а најзначајније су: Пољопривредни факултет у Земуну, Универзитет у Београду Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду Средње стручне школе Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад Институт за прехрамбене технологије, Нови Сад Институт за сточарство, Земун Институт за кукуруз, Земун Институт за примену науке у пољопривреди, Београд Институт за економику пољопривреде, Београд, итд. Привредна комора Србије, Привредна комора Београда и регионалне привредне коморе су стручне институције које су у непосредном контакту са тржишним структурама, а самим тим су на извору информација о стању на тржишту. На тај начин имају могућност да се ближе упознају са ефектима државних мера, резултатима примене научних истраживања, новим трендовима, захтевима тржишта, с једне стране и потребама пољопривредних фирми и газдинстава, са друге стране.

Ако постоји агенција за плаћање надлежна за управљање пољопривредном политиком молимо приложите податке о њеном начину рада. У супротном, молимо наведите податке о институцијама надлежним за управљање вашом пољопривредном политиком (Министарство пољопривреде, регионалне канцеларије, маркетиншки одбор, итд.). У оба случаја потребно је навести податке о структури укључене организације/организација.

Управа за аграрна плаћања, као орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (са седиштем у Шапцу) обавља имплементацију националних мера подстицаја, док ће након ЕУ акредитације за коришћење средстава из пете компоненте IPA фонда бити задужена за имплементацију IPARD програма. Поред имплементације националних мера подстицаја Управа спроводи и две пилот IPARD мере, у потпуности финансиране националним средствима, а у склопу припреме за коришћење средстава из пете компоненте IPA фонда. Директна плаћања по хектару, као и подршка премијама осигурања пољопривредних производа спроводе се преко Трезора Републике Србије (у саставу Министарства финансија), док се подршка кредитирања пољопривредне производње спроводи преко надлежних служби Министарствa.

20

Шема 2: Организациона структура Управе за аграрна плаћања

Молимо обезбедите блок дијаграме који описују како се захтеви за помоћ обрађују, контролишу, одобравају и исплаћују, наглашавајући главне процесе и процедуре у погледу система управљања и унутрашње контроле (уколико постоје).

Процес рада у оквиру Управе зависи да ли се поступак спроводи према захтеву за коришћење средстава или према конкурсу. Мере директне и тржишне подршке спроводе се према захтеву, док се мере структурне подршке спроводе према конкурсу. У наставку је приказана схема процеса рада у Управи према захтеву и према конкурсу.

Шема 3. Спровођење поступка према захтеву корисника

Група за интерну ревизију

Директор

Сектор за

непосредне и тржишне

подстицаје

Сектор за

структурне подстицаје

Сектор за

контролу на лицу места

Сектор за

економско - финансијске

послове

Сектор за

информационе

технологије

Сектор за

правне послове, људске и

материјалне ресурсе

Одсек за плаћање

непосредних и тржишних подстицаја

Одсек за

спровођење мера

структурних подстицаја

Група за контролу

непосредних и тржишних подстицаја

Група за исплату

Група за развој и примену

програмских решења

Група за правне послове

Група за

пољопривредну базу

података

Одсек зa спровођење

програма међународних

подстицаја пољ. политике

Група за контролу

структурних подстицаја

Група за опште

економско - финансијске

послове

Група за

техничку и системску подршку

Група за људске ресурсе

Одсек за

материјалне ресурсе

21

Корисник Структурна подршка Контрола на лицу места Финансије

Подношење пријаве

Пријем евидентираног

захтева

Административна контрола

захтева и унос у базу

НеАкт о одбијању захтева

Сви услови

испуњени

Не Да Контрола на лицу места

Допуна документације у предвиђеном року

Записник

Увид у записник инспектора

Обрачун средстава за

исплату

Решење о одобрењу

средстава за исплату

Архивирање захтева и

документације

Припрема решења за

доставу корисницима

Контрола «4 ока» и упућивање решења на

реализацију исплате

Израда налога за плаћање

Извршење плаћања

ИзводРешење о одобрењу средстава за исплату

Позив за исправљање/допуњавање формалних недостатака

Решење исправноНе Да

Исправка решења

Примерак решења за

исплату

Шема 4. Спровођење поступка према конкурсу

22

Корисник Структурна подршка Контрола на лицу места Финансије

Подношење пријаве Пријем пријаве на

конкурс

Отварање конкурсне пријаве

и сачињавање записника

Акт о одбијању захтева

Сви услови

испуњени

Не

Да

Контрола на лицу места

Акт о одобравању захтева

Акт о неодобравању захтева

Оцена конкурсне пријаве, израда

ранг листе

Административна контрола

Увид у записник

Израда налога за плаћање

Одобравање захтева за плаћање

Акт о одбијању

Административна контрола и унос података у базу

Испуњени сви условиНе

Да

Припрема решења и обрачун износа

средстава

Контрола «4 ока«

Решење исправноНе

Исправка решења

Да

Примерак Решења за исплату

Извештај о извршеном

плаћању

Пријем извештаја о плаћању и

припрема обавештења кориснику

Примерак решења за исплату

Архивирање пријаве и

документације и прослеђивање

писарници

Тражена документација

Записник

- пољопривредне организације и њихова улога у формулисању, спровођењу и надгледању политике пољопривредног и руралног развоја као и њихова саветодавна улога за пољопривреднике;

Задругарство У Републици Србији, према подацима Статистичког годишњака из 2008. године, регистровано је 812 привредних друштава и земљорадничких задруга. Основна улога

23

задруга је саветодавна подршка пољопривредницима (око организације производње уз поштовање стандарда који се тичу здравствене безбедности производа, изналажења најповољнијих решења за повећање конкурентности производње и дохотка фармера, као и при доношењу одређених нормативних аката). Такође, преко својих представника (који су учесници на редовним састанцима у Задружном савезу Србије), могу адекватно да утичу на предлог приликом доношења мера аграрне и руралне политике. Добровољна асоцијација задруга је Задружни савез Србије, који послује као самостална непрофитабилна организација, чије су активности усмерене на пружање стручне помоћи чланицама у делу правног статуса задруга, оснивања, сагледавања стања на тржишту,организовања такмичења (пољопривредни рекордери), сарадњи са другим институцијама и државним оргаганима при креирању и предлагању мера аграрне политике, изради бизнис планова, повезивања са финансијским институцијама, и другим пословима од интереса за рад и пословање земљорадничких задруга. Осим националне асоцијација (ЗСС), постоје и покрајинске асоцијације (Задружни савез Војводине и Задружни савез Косова и Метохије), Задружни савез Београда, као и 11 окружних задружних савеза. Удружење за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду Привредне Коморе Основна делатност удружења, као посебих организационих јединица унутар Привредне коморе је: да прати и анализира кретања у области пољопривреде и прехрамбене индустрије, предлаже мере за унапређења рада чланица удружења,иницира преко надлежних ресорних институција мере економске и пољопривредне политике, учествује у припреми и дефинисању механизама заштите домаће производње, предлаже мере за отклањање монополског положаја на домаћем тржишту, организује међународне сајмове и промоцију домаће пољопривре на сајмовима. У оквиру овог удружења конституисане су групације произвођача основних пољопривредних и прехрамбених производа и рибарства (укупно 19). На редовним састанцима, који се одржавају у оквиру групација, присуствују представници произвођача примарних пољопривредних производа,прерађивачке индустрије као и представници Министарства. Том приликом се презентују актуелна стања у одређеној области пољопривреде, предлажу могућа решења, иницирају се предози мера аграрне политике за наредну годину и сл. Пословна удружења и удружења пољопривредних произвођача У Републици Србији постоји велики број удружења на националном, региналном и локалном нивоу која се баве развојем пољопривреде и руралног развоја. У оквиру својих активности, поред осталог, наведена удружења оранизују саветовања и тематска предавања на којима су учесници експерти и саветодавци за одређену област из земље или иностранства. Том приликом се корисници упознају са новим достигнућима у области производње, прераде, пласмана, агротехнике и сл., предлажу мере унапређења пољопривредне производње, мера аграрне политике итд.

- саветодавне службе у пољопривреди и регистар пољопривредника;

24

Пољопривредна стручна саветодавна служба (ПССС) Пољопривредна стручна саветодавна служба од 2010. године функционише у складу са Законом о обављању саветодавних и стручних послова у области пољопривреде („Службени гласник РС“, број 30/10), у оквиру два нивоа: 1. Републички - МПШВ у сарадњи са Институтом за примену науке у пољопривреди је задужено за креирање вишегодишњег и једногодишњег плана рада оних служби које се налазе на целој територији Републике Србије, изузев оних који се налазе на територији Аутономне Покрајине Војводине, праћење рада наведених служби, као и њихово оцењивање. Број служби које покривају ову територију је 22 (укупно 135 саветодаваца). Рад ових служби се финансира из буџета МПШВ. 2. Покрајински - Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство задужено је за креирање вишегодишњег и једногодишњег плана рада оних служби које се налазе на територији Аутономне Покрајине Војводине, праћење рада наведених служби, као и њихово оцењивање. Број служби које покривају ову територију је 12 (укупно 84 саветодавца). Рад ових служби се финансира из буџета покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. ПССС има важну улогу у: подизању нивоа знања пољпоривредних произвођача, унапређењу конкурентности и профитабилности пољопривредне производње, производњи здравствено безбедне хране, побољшању квалитета производа, подстицању интересног удруживања пољопривредних произвођача, очувању природних ресурса, заштити животне средине и руралном развоју у целини. Посебан вид рада саветодавне службе је праћење производње на одабраним пољопривредним газдинствима код којих саветодавци евидентирају трошкове инпута, остварене приносе и пласман производа, што представља основу за примену фарм - менаџмента на пољопривредном газдинству. Саветодавни послови, поред тога што се спроводе на горе наведеним газдинствима, обављају се и код пољопривредних произвођача на другим газдинставима и то у виду стручних савета и препорука, информација и других облика трансфера знања и вештина ради увођења нових технологија и нових начина руковођења газдинством. Савети, помоћ и остале сктивности које произвођачи добијају од саветодаваца су бесплатни за све кориснике. Осим државне ПССС постоје и приватне саветодавне службе које се баве овом делатношћу. Некима од њих је то основна делатност, док друге функционишу у оквиру приватних фирми које се баве продајом инпута за пољопривредну производњу, па својим клијентима пружају у саветодавну помоћ. Регистар пољопривредних газдинстава

Регистар пољопривредних газдинстава успостављен је у склопу реформе аграрне политике, и опредељења да само регистрована пољопривредна газдинства стичу право на коришћење подстицајних средстава Министарства пољопривреде. Циљ вођења регистра је праћење примена подстицајних мера у пољопривреди и постизања одговарајућих европских стандарда у погледу вођењa аналитичких података из области аграрне политике.

25

Од 2004. године, упис се спроводи у сарадњи Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде са Министарством финансија РС - Управа за трезор која располаже потребном инфраструктуром широм Републике Србије за дневно ажурурање података.

Оснивањем Управе за аграрна плаћања (Управа), као самосталне јединице у Министарству, обезбеђен је правни основ да се Регистар пољопривредних газдинстава води у Управи. Међутим, због недостатка финансијских средстава одлучено је да се регистар и даље води у Управи за трезор Министарства финансија, док је власник и корисник информација Управа за аграрна плаћања.

Важећим Правилником о начину и условима уписа и вођења регистра пољопривредних газдинстава («Службени гласник РС», бр.: 111/09 и 21/10), пољопривредним газдинством се сматра газдинство са најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта на територији Републике Србије на коме пољопривредници, привредна друштва, земљорадничке задруге, друга правна лица као што су установе, школе, манастири, цркве и друге организације и предузетници обављају пољопривредну производњу. У Регистар се може уписати и газдинство са мање од 0,5 хектара ако носилац на њему обавља сточарску, виноградарску или повртарску производњу (стакленици и пластеници) или друге облике пољопривредне производње (узгој рибе, гајење печурака, пужева, пчела).

У Регистар се уписује носилац пољопривредног газдинства а када је субјект уписа пољопривредник – физичко лице, могу се уписати и чланови породичног пољопривредног газдинства.

Парцеле се у Регистар уписују на основу извода из јединствене евиденције о непокретностима Републичког геодетског завода (катастар или земљишне књиге). Корисник наведеног пољопривредног земљишта може бити по основу права својине, по основу решења – извода о респодели комасационе масе, као и по основу уговора о закупу или давању пољопривредног земљишта на коришћење без накнаде (углавном између чланова породице)

Упис пољопривредног газдинства у Регистар је добровољан а приликом уписа се додељује број пољопривредног газдинства (БПГ) и формира административни досије газдинства који се трајно чува. Подаци из Регистра се могу дати трећим лицима само у збирном облику.

Сваке године се врши обнова регистрације газдинства на основу захтева носиоца.

Пољопривредно газдинство у регистру може бити у активном и пасивном статусу. Ово је важно са аспекта корисника буџетских средстава, обзиром да само активно газдинство има право на коришћење подстицајних средстава.

Статус активног газдинства губи се, поред осталог, у случају непоштовања прописа који се односе на: испуштање и одлагање опасних и штетних материја на пољопривредном земљишту и у каналима за одводњавање, не вршења контроле плодности обрадивог земљишта и невођење евиденције о количини минералних ђубрива и пестицида унетих у обрадиво пољопривредно земљиште од прве до пете катастарске класе, као и о обележавању животиња. Поштовањем наведених правила, успоставља се контрола примене законских норми које се односе и на агроеколошке мере, што ће бити основ за будућу примену система « cross compliance » као услова за коришћење подстцајних средстава. Враћање у статус активног пољопривредног газдинства траје од једне до три године, зависно од врсте прописа који није испоштован.

26

- метод и динамика преношења информација корисницима/широј јавности (о применама и другим општим питањима из области пољопривреде и руралног развоја).

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде активна је служба за односе са јавношћу, преко које се обавља комуникација са корисницима и медијима (дневни информативни листови, ТВ станице, научни часописи...), а све активности службе које су у функцији ширења информација, доступне су и на сајту Министарства. Преко инфо центра (call centre), који је у саставу министарства, корисницима су свакодневно доступне све актуелне информације. У току припреме Програма расподеле средстава намењених структурним подстицајима у пољопривреди, спроводи се јавна расправа на територији Републике, коју организује Мрежа за подршку руралном развоју у оквиру трибина (у 16 регионалних и 146 подручних канцеларија територијално равномерно распоређених на подручју Републике). Учесници су индивидуални пољопривредни произвођачи, представници удружења пољопривредника, прерађивачке индустрије, регионалних комора, институција и запослених у министарству . Након усвајања конкретних уредби (које се доступне на сајту Министарства) детаљније информисање о процедурама конкурисања за доделу подстицајних средстава и осталим актуелностима које се тичу области пољопривреде, спроводи се преко Мрежа канцеларија за рурални развој и Пољопривредних стручних служби на територији Републике. Министарство издаје и годишњи Информатор, који пружа све потребне информације корисницима везаним за остваривање права на подсицајна средства. Такође, садржи и услове конкурса за доделу подстицаја, као и пример попуњеног обрасца који треба приложити уз конкурс, што олакшава корисницима поступак аплицирања за доделу подстицајних средстава. Информатор се доставља на кућну адресу свим регистрованим пољопривредним газдинствима или су доступни у седиштима пољопривредних саветодавних служби. Министартсво издаје и годишњу брошуру у којој су приказани најзначајнији подаци и актуелне информације који се тичу области пољопривредно-прехрамбене производње у Србији. Информисање корисника врши се и преко ТВ станица., у оквиру редовних недељних информативних емисија посвећених пољопривреди, у којима, као гости, учествују и представници Министарства. Од 2010 год. Сектор за рурални развој информише кориснике, као и ширу јавност, о припреми НПРР и предвиђеним мерама кроз организовану информативну кампању на националном, регионалном и локалном нивоу. У ту сврху креиран је Комуникацијски план (Communication and visibility plan) који предвиђа промотивне активности НПРР кроз организовање презентација, поделу брошура, рекламног промотивног материјала и наступа на радио и тв емисијама.

2. Молимо обезбедите опште информације о трговинској политици и

механизмима који се примењују у Србији по питању пољопривредних производа, укључујући билатералне и мултилатералне споразуме, схемеувоза/извоза, царинске квоте, системе дозвола, заштитне клаузуле, итд. као и о постојећој оперативној структури; такође молимо да наведете

27

да ли се примењује комбинована номенклатура ЕУ. (Специфичне мере за одређене производе треба описати у одељку II).

У склопу значајне либерализација спољне трговине, чији је циљ брже укључивање у међународну заједницу и приближавање светском тржишту капитала, Република Србија је 2001. године значајно редуковала до тада важеће царинске стопе за све робе укључујући и пољопривреду у целини.2) У том процесу либерализације и дерегулације, направљене су и друге значајне измене. Укинуте су увозне и извозне квоте,3) дозволе и други облици ограничавања извоза и увоза пољопривредних производа. Покренут је процес приступања Републике Србије Светској трговинској организацији, а у оквиру тог процеса консолидација облика и нивоа царинске заштите за пољопривреду. Настављена је либерализација трговине у оквиру Региона путем билатералних споразума о слободној трговини у оквиру којих су одобрене значајне пољопривредне концесије, касније интегрисане у Споразум о слободној трговини у централној Европи - ЦЕФТА 2006 (у даљем тексту ЦЕФТА 2006). У оквиру процеса приступања Републике Србије Светској трговинској организацији се консолидује царинска заштита у целини, утврђује се обавезујући највиши ниво (Bound rate at date of accession and Final Bound Rate) у оквиру чега ће се специфичне царине изразити у EUR/j.m. Тако ће царинаска заштита пољопривреде Републике Србије постати предвидива и транспарента без могућности да се националним законодавством повећавају нивои царина. Опште информације о трговинској политици и меxaнизмима који се примењују у Србији по питању пољопривредних производа Царинска заштита, трговинске мере, извозни подстицаји: Пољопривреда Републике Србије се штити са три облика царина, односно увозна заштита за пољопривредне и прехрамбене производе у Републици Србији регулисана је по основу три закона. То су: Закон о Царинској тарифи чији је саставни део Царинска тарифа (“Службени гласник

РС”, бр. 62/05, 61/07 и 5/09), прописује ad valorem царинске стопе за све робе, па и за пољопривредне производе, рибе и рибље производе и прехрамбене производе; Царински закон (“Службени гласник РС”, бр. 73/03, 61/05, 85/05, 18/10) по основу

којег се прописују сезонске царине - за један број производа из области цвећа, поврћа и воћа. То су ad valorem царинске стопе у јединственом износу од 20%; Закон о посебним дажбинама при увозу пољопривредних и прехрамбених производа

(“Службени лист СРЈ”, број 90/94) по основу којег се прописују посебне дажбине, (специфичне царине) на увоз одређених пољопривредних и прехрамбених производа.

Сва три облика царинске заштите примењују се по принципу MFN (најповлашћеније нације), а на основу Закона о Царинскoj тарифи која је у складу са Хармонизованим системом назива и шифарских ознака 2007 - „Harmonized commodity description and coding system, fourth edition (2007)“ и Амандмани на ХС 2007 - „Amendments to the Harmonized System Nomenclature effective from 1 January 2007".

Сезонске царине у износу од 20% важе за прецизно утврђену сезону (одређени временски период у току године) која карактерише приспеће рода тих производа, а имају сврху да обезбеде стабилност домаће производње и тржишта тих производа. Обухватају 51 тарифне линије на erga omnes основи, а за увоз из Европске уније 9

2) Закон о царинској тарифи (“СЛ СРЈ”, бр. 23/01 и 40/01) 3) Осим за увозне квоте по споразумима о слободној трговини и за реализацију квоте за извоз шећера у Европску унију

28

тарифних линија јер су у првој години примене Привременог споразума о трговини и трговинским питањима, у потпуности елиминисане ове царине за 42 трарифне линије (Анекс 1 – Трговинска политика, Тable 1. Overview of seasonal tariffs for agriculture ). Специфичне царине у националном законодавству се називају посебне дажбине на увоз одређених пољопривредних и прехрамбених производа.4 Ниво специфичне царине прописује Влада својом одлуком. Износи се утврђују у апсолутном извосу, у динарима по јединици мере. Значајнија корекција нивоа ових царина урађена је 2003. године од када нивои тих царина нису повећавани, а за увоз из Европске уније кориговани на ниже, за поједине групе производа, почев од 2005. године. (Анекс 1 – Трговинска политика, Table 2. Review of tariff for the specific duties).

Преглед осталих трговинских мера које се примењују на спољнотрговински промет пољопривредних производа: На основу члана 14. ст. 1. и 3. Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС”, број 36/09), Влада је донела Одлуку о одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно транзит прописани услови („Службени гласник РС”, број 7/10), која обухвата шест тарифних линија за пољопривредне производе који спадају у опојне дроге и за чији извоз, увоз, односно транзит је потребна дозвола за увоз од министарства надлежног за послове здравља, као и једна тарифна линија која представља отпадни материјал (слама од мака). (Анекс 1 – Трговинска политика, Table 3. Product for which the export, import, or transit the basis of permits). Истом Одлуком је прописано да увоз, односно провоз (транзит) пошиљки животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и пратећих предмета врши се на основу дозволе коју издаје министарство надлежно за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде у складу са Законом о ветеринарству („Службени гласник РС”, број 91/05, 30/2010). Извоз и увоз односно транзит заштићених биљних и животињских дивљих врста, њихових делова и деривата такође су споменути у наведеној Одлуци - врши се у складу са Законом о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флорe („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 11/01), Законом о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09), Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне („Службени гласник РС”, бр. 31/05, 45/05, 22/07 и 38/08), Уредбом о заштити природних реткости („Службени гласник РС”, бр. 50/93 и 93/93) и Правилником о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама („Службени гласник РС“, број 99/2009).

Смањење стопа царине односно о изузимање од плаћања царине на увоз: У Царинском закону постоји основ који омогућава постојања института (доношења мере) о смањењу стопа царине на увоз одређене робе (за 2010.годину Одлуку о смањењу стопа царине на увоз одређене робе „Службени гласник РС» број 27/10). Од пољопривредних роба ова одлука се односи на Мешавине или препарати од масти или уља биљног порекла или од фракција различитих масти или уља, тарифна линија 1517 90 99 00, где се MFN царина смањује на 15%. Истом Одлуком изузима се од плаћања царине увоз обрађеног дувана у вредности која одговара укупној вредности обрађеног дувана произведеног, односно откупљеног у Републици Србији у текућој години.

4 Одлука о висини посебних дажбина при увозу пољопривредних и прехрамбених производа (“СГ РС”, бр. 45/03, 56/03, 115/03, 16/04 , 48/04, 23/05, 56/05, 72/05, 38/06, 53/06, 118/07,126/07, 21/08, 61/08, 50/09, 59/09 и 109/09)

29

Извозне царине: Република Србија не примењује царине на извоз пољопривредних производа. Извозне субвенције: Годишњим уредбама Владе о коришћењу средстава за субвенције произвођачима пољопривредних и прехрамбених производа које се доносе на основу Закона о буџету Републике Србије за текућу годину, обезбеђују се подстицаји извоза у пољопривреди. Висина средстава подстицаја по групама производа износи између 5% и 20%, у зависности од производа (Анекс 1 – Трговинска политика, Table 4. Overview of the amount of export subsidies by product groups), а основицу за обрачун средстава за субвенције представља динарска противвредност девиза наплаћених за извезену робу по одбитку страних трошкова (банкарски трошкови, трошкови провизије, превоза, осигурања, износа царинских дажбина плаћених за робу која је увезена ради производње робе за извоз и слично). Основица се утврђује применом званичног средњег курса који важи на дан подношења Народној банци Србије. На захтев чланица СТО, Република Србија се у о оквиру процеса приступања у чланство СТО, обавезала да ће по ступању у чланство укинути извозне подстицаје за пољопривреду. Остале мере које утичу на спољнотрговинско пословање: Закон о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС“, број 36/09) прописује да се мере које утичу на спољнотрговинско пословање, спроводе у складу са правилима СТО, прописима Европске уније и обавезама из међународних споразума. Ова одредба важи за све робе укључујући пољопривреду. Закон такође предвиђа могућност увођења квантитативних ограничења у случају критичне несташице основних производа или ради ублажавања последица критичне несташице. Таква мера је била примењена само 2007. године - Уредба о привременом ограничењу извоза одређених врста робе ("Службени гласник РС", број 73/07) којом је био забрањен извоз пшенице, кукуруза, соје и сунцокрета на одређени период. Билатерални споразуми о слободној трговини – пољопривредне концесије (Free Trade Agreement – FTA)

Албанија: Пољопривредне концесије договорене су тако да су сачињене две у по две листе осетљивих производа за чију су размену дате концесије у форми годишњих бесцаринских квота, по искоришћењу којих се примењују MFN царине. Обухват ових листа је асиметричан у корист српске стране и по броју производа и по обиму квота (квоте обухватају око 15% тарифних линија). На увоз пољопривредних производа ван листа примењују се MFN царине (потпуна либерализација обухвата 22 % укупних тарифних линија за пољопривреду, укључујући и рибе и рибље производе). Овај Споразум је ступио на снагу 1. августа 2004. године, а концесије су као такве пренете у ЦЕФТА 2006. Босна и Херцеговина: Споразум о слободној трговини са БиХ ступио на снагу 1. јуна 2003. године и био у примени до закључивања ЦЕФТА 2006. Хрватска: Пољопривреднe концесије су обухватиле све пољопривредне производе, укључујући и рибе и рибље производе. Овај Споразум је важио од 1. јула 2004. године до ступања на снагу ЦЕФТА 2006. Македонија: Са Републиком Македонијом СР Југославија је 4.септембра 1996. године закључила Споразум о трговини, који има обележја споразума о слободној трговини. Био је у примени од 4.октобра 1996. године. Иако је тај ССТ садржао основна начела

30

СТО, покренут је поступак ревизије да би се у потпуности усгаласио са захтевима СТО, нормативима Европске уније и смерницама Меморандума Пакта за стабилност. Нови ССТ (Споразума о слободној трговини - Free Trade Agreement) ступио је на снагу 1. маја 2006. године и донео потпуну либерализацију трговине пољопривредним производима. Република Молдавија: Споразум је ступио на снагу 1. септембра 2004. године. Пољопривредне концесије, укључујући и рибе и рибље производе, одобрене су за листу: за 97% тарифних ознака, договорена је потпуна либерализација, а за 3,1% тарифних линија утврђене су квоте са преференцијалним царинама. Квоте су симетричне са преференцијалном царином у оквиру квоте на нивоу од 0% - 15% (вино, алкохолна пића и дуван). Бугарска: Споразум са Бугарском био је у примени од 1. септембра 2004. године до ступања Бугарске у чланство Европске уније (1. јануар 2007. године). Иако је либерализација обухватала свега око трећину укупних тарифних линија за пољопривредне производе, укључујући и рибе и рибље производе, у чему је потпуна либерализација свега 12%, значајно је унапређена међусобна трговина овим производима. Румунија: Споразум са Румунијом био је у примени од 1. јула 2004. године до ступања Румуније у чланство Европске уније (1. јануар 2007. године). Обим међусобне либерализације је обухватао једну трећину тарифних линија, а од те трећине 22% тарифних линија је обухваћено потпуном либерализацијом. Central European Free Trade Agreement - ЦЕФТА 2006: Споразум о слободној трговини у центарлној Европи – ЦЕФТА 2006 је потписан у Букурешту 19. децембра 2006. године између Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Молдавије, Србије и Црне Горе и УНМИК/Косово. Тиме је мрежа билатералних споразума замењена мултилатералним регионалним споразумом о слободној трговини који је обухватио Црну Гору која је у међувремену постала самостална држава и УНМИК/Косово као посебну царинску територију у саставу Републике Србије. За пољопривредне производе, пренете су међусобно одобрене царинске концесије из билатералних споразума (FTA). Анекс III тог Споразума садржи пољопривредне концесије изражене у тарифним ознакама на осам цифара. Истовремено, одредбама члана 10. Споразума предвиђено је да до 1. маја 2009. године чланице ЦЕФТА размотре могућност одобравања додатних концесија у пољопривреди како би се, најкасније до 31. децембра 2010. године, успоставила зона слободне трговине између свих страна, потписница овог Споразума. У складу са одредбама члана 10. став 3. ЦЕФТА Споразума, у 2009. години усаглашавана је даља либарализација размене пољопривредним производима у оквиру ЦЕФТА партнерства. Обавеза Републике Србије за одобравање даљих пољопривредних концесија се односила на размену са Албанијом, Хрватском и Молдавијом, с обзиром да са осталим потписницама већ има успостављену потпуну либерализацију трговине пољопривредним производима. Србија је са Молдавијом и Албанијом договорила потпуну либерализацију међусобне трговине пољопривредним производима, а са Хрватском значајно унапређење постојећих концесија за пољопривредне производе. У складу са закључцима састанака Заједничког комитета одржаног у Подгорици, 29. октобар 2009.године, очекује се да, потписивање и ратификација Додатног протокола и имплементација резултата преговора о либерализацији у пољопривредној трговини, почне не касније од 1. јула 2010.године.

31

Руска Федерација: Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом потписан је 28. августа 2000. године, ратификован 9. маја 2001. године. Примењен је даном потписивања. Пољопривредне концесије асиметричне су у корист руске стране. На листама пољопривредних производа који нису на режиму слободном размене, при увозу из Руске Федерације, на српској страни нема пољопривредних производа, док на листи пољопривредних производа који нису на режиму слободном размене, при увоз из Републике Србије у Руску Федерацију, постоји седам група производа. Договор о даљој либерализацији постигнут је тек почетком 2009.године и примењује се од 3. априла 2009. године. Том либерализацијом са листе изузетака од слободне трговине, елиминисани су (односно за размену без плаћања царина договорени) следећи производи, односно групе производа: 1601.00 - кобасице; 17.04 - производи од шећера (укључујући белу чоколаду); 18.06 - чоколада и остали прехрамбени производи који садрже какао; 2009.70 - сок од јабука; 2203.00 - пиво; 204.21- остала вина од свежег грожђа. На листи изузетака од слободне трговине пољопривредних производа при увозу из Републике Србије у Руску Федерацију остали су и даље седам група производа. Тренутно је у току усаглашавање новог Протокола о изузецима из режима слободне трговине у циљу усклађивања трговине Републике Србије са Царинском унијом Руске Федерације, Републике Белорусије и Републике Казахстан. Ова измена ће додатно повећати асиметрију у пољопривредним концесијама, на штету српске стране. Република Белорусија: Србија и Белорусија су 30. марта 2009. године потписале Споразум о слободној трговини. Примењен је даном потписивања, а ратификовала га је Народна скупштина Републике Србије у децембру 2009. године („Службени гласник РС“, број 105/09). Овим Споразумом договорена је потпуна либерализација трговине (обострано), осим за 3 групе производа које су обострано изузете из режима слободне трговине, и то: бели шећер, алкохоли и цигарете (1701 99 10 00, 2207, 2208 и 2402). Посматрано према важећој Царинској тарифи Републике Србије, то је у односу на укупан број тарифних ознака које се односе на пољопривреду, око 7%. У 2010. години почело је усаглашавање измена листе производа који се изузимају из режима слободне трговине, у циљу усклађивања трговине Републике Србије са Царинском унијом Руске Федерације, Републике Белорусије и Републике Казахстан. Ова измена ће додатно повећати асиметрију у пољопривредним концесијама, на штету српске стране. Република Казахстан: У циљу усклађивања трговине Републике Србије са Царинском унијом Руске Федерације, Републике Белорусије и Републике Казахстан, Републике Србија је закључила споразум о слободној трговини са Републиком Казахстан. Примена ће почети 1. јануара 2011. године. Из режима слободне трговине изузимају се на обе стране пољопривредни производи бели шећер, алкохоли и цигарете (1701 99 10 00, 2207, 2208 и 2402) и одређене тарифне линије које покривају неке врте сира. Република Турска: Иницијативу за закључивање билатералног Споразума о слободној трговини покренуту са турске стране 2002. године, Република Србија је прихватила тек после парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, с обзиром да је у поглављу III, чл. 17. и 18. СПП, Србија преузела обавезу за закључивање Споразума о слободној трговини са Републиком Турском. Споразум о слободној трговини између Републике Србије и Републике Турске потписан је 1. јуна 2009. године, а обе стране су отпочеле примену од 1. септембра 2010. године.

32

Либерализација трговине пољопривредним производима за разлику од индустријских производа5) није свеобухватна. Договорен је сужен обим либерализације у оквиру преференцијалних квота. Сви производи односно групе производа за које је договорена либерализација трговине односе се на производе биљног порекла, као и за рибе. Производи анималног порекла су у потпуности изузети из либерализације. Пољопривредне концесије одобрене су у оквиру преференцијалних квота са преференцијалним царинама. Ове квоте су договорене за укупно 68 група производа. Споразум о слободној трговини између Републике Србије и држава Европског удружења слободне трговине (ЕФТА): Потписан је 17. децембра 2009.године. Како државе ЕФТА немају заједничку пољопривредну политику, концесије за основне пољопривредне производе преговаране су билатерално са сваком чланицом појединачно. Сваки од ових споразума има по две листе које садрже међусобно одобрене концесије за пољопривредне производе у складу са интересима страна порписница. ЕФТА државе најповољнији приступ тржишту за прерађене пољопривредне производе обезбеђују Европској унији. Концесије за прерађене пољопривредне производе српској страни су одобрене од сваке земље потписнице појединачно. Ниво концесија који је Република Србија обезбедила ЕФТА државама приближан је нивоу либерализације који је одобрен ЕУ у оквиру ССП за другу или трећу години примене, у зависности од производа и степена интереса обеју страна. У погледу приступа тржишту риба и рибљих производа државе ЕФТА су готово у потпуности дале слободан приступ (асиметрично) свом тржишту од дана ступања на снагу споразума, а Република Србија одобрила исти третман који је за рибе и рибље производе одобрила ЕУ у оквиру ССП. Сагласно члану 44. Споразума о слободној трговини између Републике Србије и држава Европског удружења слободне трговине (ЕФТА), Република Србија и Швајцарска конфедерација и Кнежевина Линхенштајн отпочеле су примену од 1. октобра 2010. године. Норвешка и Исланд још нису спровеле процедуре ратификације овог Споразума. Царинске квоте по споразумима о слободној трговини

Република Србија примењује само један модел расподела квота: "први дошао, први услужен" ("first come first served") - начин који је транспарентан и не захтева никакво администрирање. Искоришћеност квота се евидентира, отписује, приликом царињења робе која се увози са позивом на одговарајући споразум о слободној трговини и аутоматски се ажурира. Преглед искоришћености квота доступан је на Website Управе царина Републике Србије (www.upravacarina.rs ). Наведени модел расподела квота примењује се у реализацији преференцијлних квота по свим споразумима о слободној трговини као и при реализације преференцијалне квоте за увоз вина из Европске уније која је договорена у оквиру Привременог споразума о трговини и трговинским питањима између Републике Србије и Европске уније.

Примена Привременог споразума о трговини и трговинским питањима између Републике Србије и Европске уније (Unilateral implementation of the Interim Agreement) 5)Либерализација трговине индустријским производима решена је на идентичан начин као у Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ. То значи да турска страна ступањем на снагу споразума о слободној трговини у потпуности укида царине на увоз индустријских производа из Србије, а Србија постепено, договореном динамиком за период од пет година.

33

Примена Привременог споразума о трговини и трговинским питњима закључен између Европске уније и Републике Србије отпочела је 30. јануара 2009. године, 6 међутим обе стране су потврдиле као датум од кога почињу да теку сви прелазни рокови 01. јануар 2009. године. Прва година примене Привременог споразума (редукција ad valorem царина): По основу Закона о изменама и допунама Закона о Царинској тарифи, Влада је донела Уредбу о усклађивању номенклатуре Царинске тарифе за 2009.годину („Службени гласник РС “ број 10/2009.). Царине на увоз робе из Европске уније, редуциране су на ниво утврђен одредбама Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима, за прву годину примене. Истовремено су редуциране ad valorem царине и за индустријске и за пољoпривредне производе. Тиме је отпочео процес либерализација увоза робе из ЕУ. Међутим, либерализација трговине пољопривредним производима по одредбама Прелазног споразума, предвиђена за прву годину либерализације, у потпуности је примењена од 18. јула 2009. године.(Анекс 1 – Трговинска политика, Table 5 - Overview reduction of tariffs, specific tariffs and seasonal tariffs, agricultural primne for the first year of the Interim Agreement on trade) Друга година примене Привременог споразума: За разлику од 2009. године, кад је редукција царина за пољопривредну које се примењују на увоз из Европске уније, била постепена и одложена, за 2010. годину су сви потребни прописи благовремено донети. Обезбеђена је примена од 1. јануара 2010. године. (Анекс 1 – Трговинска политика, Table 6 - Overview reduction of tariffs, specific tariffs and seasonal tariffs to 2010) Трећа година примене Привременог споразума: На основу договора са првог састанка Пододбора за трговину, царину и порезе за спровођење ПТС одржаном 22. јуна 2010. године у Београду, у 2010. години, извршена је корекција стопа царине за производе садржане у Анексу II Протокола 1 (прерађени пољопривредни производи) и Анексу V (риба и производи од рибе) Прелазног трговинског споразума са ЕУ, тако што су редуковане ad valorem царине на ниво који произилази из договорене либерализације наведена у колони (5) са називом „2010” - Уредба о усклађивању номенклатуре Царинске тарифе за 2010. годину („Службени гласник РС “ број 66/2010). Ова Уредба је ступила на снагу 1.октобра 2010. године. За примарне пољопривредне производе трећа година либерализације трговине са Европском унијом по ПСТ је 2011. година. У складу са тим Влада Републике Србије је 18. новембра 2010. године донела Уредбу о усклађивању номенклатуре Царинске тарифе за 2011.годину7 („Службени гласник РС “ број 90/2010.) са применом од 1. јануара 2011. године. Та Уредба садржи редуциране нивоe ad valorem царина за увоз из Европске уније у складу са одредбама Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима за трећу годину примене тог Споразума за примарне пољопривредне производе, а за прерађене пољопривредне производе ad valorem на ниво који произилази из договорене либерализације наведене у колони (5) са називом „2010” Анекс II Протокола I (српске концесије за Прерађене пољопривредне производе PAP’s) и Анекс V (српске концесије за производе рибарства).

6 На првој седници Одбора за спровођење Прелазног трговинског споразума, одржаном у Београду 2. март 2010. године, oбе стране су потврдиле као датум од кога почињу да теку сви прелазни рокови из ПТС 01. јануара 2009. године 7 Овом уредбом национална Царинска тарифа усклађује се са Комбинованом номенклатуром Европске уније за 2011. годину (Commission Regulation (EC) No 861/2010 of 5 October 2010 amending Annex to Council Regulation (EEC) No 2658/87 on the tariff and statistical nomenclature on the Common Customs Tariff - „Official Journal of the European Union”, број L 284 од 29. октобра 2010. године), која ће бити у примени од 1. јануара 2011. године.

34

Истовремено је припремљена и Одлука о одређивању пољопривредних и прехрамбених производа за које се плаћа посебна дажбина при увозу и износу посебне дажбине (специфичне царине). Ова Одлука ће ступи на снагу 1. јануара 2011. године. Она садржи редуциране нивоe специфичних царина за увоз из Европске уније у складу са одредбама Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима за трећу годину примене тог Споразума за примарне пољопривредне производе, а за прерађене пољопривредне производе, специфичне царине су редуциране на ниво који произилази из договорене либерализације наведене у колони (5) са називом „2011” Анекс II Протокола I (српске концесије за Прерађене пољопривредне производе PAP’s) и Анекс V (српске концесије за производе рибарства – једна тарифна ознака, живи шаран). (Анекс 1 – Трговинска политика, Table 7- Оverview reduction of tariffs, specific tariffs and seasonal tariffs in 2011). Ниво либерализације трговине пољопривредним производима са Европском унијом до краја примене прелазног периода: У току петогодишњег прелазног периода трговина пољопривредним производима са Европском унијом ће бити либерализована у веома високом проценту. За примарне пољопривредне производе (AGRI) последња године транзиционог периода је 2014. година, а за прерађене пољопривредне производе (PAP’s) и концесије за производе рибарства 2013. година. Просечна увозна заштита пољопривреде, за увоз из Европске уније са око 23,2% за пољопривреду у целини, на крају прелазног периоди износиће свега 3% (оријентационо). Мерено према просечном обиму увоза, 75% трговине ће бити потпуно либерализовано. За око 15% трговине царине ће се свести на 10% до 20% важеће MFN царине, а за 12% трговине ће задржати MFN царине и након истека прелазног периода. Приказ тренутног стања преговора за Царине у пољопривреди у оквиру процеса приступања Републике Србије СТО (WTO) Република Србија преговара на билатералном нивоу приступ пољопривредном тржишту са заинтересованим СТО чланицама, на основу Понуде царина за пољопривреду, а у циљу консолидовања царинске заштите за пољопривреду8. Република Србија је поднела Иницијалу понуда за царине у пољопривреди у јуну 2006. године, коју је ревидирала септембра 2007. године у складу са обављеним билатералним преговорима са чланцама СТО које су тражиле снижење садржаних у Иницијалној понуди и у складу са консултацијама обављеним са Европском комисијом. Сада се преговори о приступу тржишту воде на основу ревидиране понуде. Република Србија је закључила билатералне протоколе о робама, у оквиру чега и за пољопривреду, са Европском унијом, Швајцарском, Норвешком9, Хондурасом, Републиком Корејом и Канадом, док још увек преговара са: САД, Бразилом, Еквадором, Салвадором, Панамом и Украјином (Украјински захтев је најопширнији од свих захтева које је Република Србија примила током целог процеса приступања СТО). Готово да нема тарифне линије за коју нека од чланица СТО није тражила нижи ниво. Уколико би се прихватили сви до сада поднети захтеви за снижавање нивоа понуђених царина за пољопривреду, просечна обавезујући ниво царина за пољопривреду би даном приступања Републике Србије СТО, износила свега 8,4%.

8 Министарство пољопривреде преговара и царине за рибе и рибље производе иако су садржане у Понуди за индустрију 9 Захтеви су се односили само на рибе и рибље прерађевине

35

3. Молимо обезбедите опис мера (државне помоћи) или било које друге политике које се посебно примењују у сектору примарне пољопривредне производње, обраде и стављања у промет пољопривредних производа, као и у сектору шумарства (а није обухваћена неким другим одговором на питање у оквиру овог упитника), укључујући и финансијске податке. Овим би требало да буду обухваћене непосредне и посредне субвенције за инпуте; мере социјалне политике које су првенствено усмерене на сектор пољопривреде; мере пореске политике првенствено усмерене на сектор пољопривреде; политика усмерена на приватизацију земљишта и других чинилаца производње (укључујући пољопривредно-прехрамбени прерађивачки сектор); мере које за циљ имају развој земљишног тржишта; кредитно субвенционисање; средства за управљање ризиком и остало.

Непосредне и посредне субвенције за инпуте Подстицајне мере – субвенције за импуте, које се примењују у сектору примарне пољопривредне производње описане су у одговору на питање број 14 - Директна плаћања по хектару и Директна плаћања по грлу. Мере социјалне политике које су првенствено усмерене на сектор пољопривреде Назив мере: ПОДРШКА НЕКОМЕРЦИЈАЛНИМ ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА Законски основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о коришћењу средстава подршке некомерцијалним пољопривредним

газдинствима („Службени гласник РС“, бр. 8/06,17/08) Циљ и опис шеме: Циљ мере је одржати подршку животном стандарду за људе који зависе од пољопривреде, а нису у стању да својим развојем прате економске реформе. Критеријум: Физичко лице, носилац некомерцијалног пољопривредног газдинства уписаног у РПГ са својством осигураника у Републичком фонду (ПИО) и најмање 10 година стажа осугурања у ПИО, и члан домаћинства са најмање 55 година живота уз исти услов осигураника. Реализује се кроз годишњу исплату предвиђеног износа подршке. Плаћање и регионална разлика: 2006. године плаћање се вршило у бесповратном годишњем износу од по 40.000 динара (за носиоца и за члана домаћинства), 2008. године у бесповратном годишњем износу од 40.000 динара по газдинству, јединствено на целој територији Републике Србије. Табела 7. Исплаћена средства за наведену меру Година 2006 2008 Износ подршке, РСД 40.000 40.000 Укупно исплаћено, у хиљадама РСД 3.450.680 1.187.460 Административна шема: Захтев за коришћење подноси се Министарству финансија - Управи за трезор, са потврдом о својству осигураника Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

36

Мере пореске политике првенствено усмерене на сектор пољопривреде Назив мере: СМАЊЕЊЕ ОПШТЕ ПОРЕСКЕ СТОПЕ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ Законодавни основ: Закон о порезу на додату вредност («Службени гласник РС», бр. 84/04, 86/04, 61/05 и

61/07). Циљ и опис шеме: У циљу смањења издатака становишта намењених исхрани, као и обезбеђења повољнијих услова набавке основних инпута за потребе пољопривреде, општа стопа пореза на додату вредност од 18%, смањена је на 8% за следеће производе: хлеб, млеко и млечне производе, брашно, шећер, јестиво уље од сунцокрета, кукуруз, смрзнуто воће, поврће, рибу, јаја, житарице, индустријско биље, ђубриво, средства за заштиту биља, садни материјал, комплетне смеше за исхрану стоке. Надзор: Министарство финансија - Пореска Управа. Назив мере: РЕФАКЦИЈА АКЦИЗЕ НА КУПЉЕНО ГОРИВО Законодавни основ: Закон о акцизама («Службени гласник РС»,бр.: 22/01,....31/09). Циљ и опис шеме: Рефакција акцизе на купљено дизел гориво која је плаћена приликом набавке тог горива до количина потребних за обраду земљишта од стране пољопривредних газдинстава која су уписана у РПГ.Рефакција се врши у висини плаћене акцизе, умањене за 1,00 динар по литру дизел горива на име манипулативних трошкова. Критеријум: Пољопривредно газдинство, може са правом на рефакцију плаћене акцизе, да набави дизел гориво за погон трактора за календарску годину у количини од највише 60 литара по хектару земљишта уписаног у РПГ, уз приложен фискални исечак. Административна шема: Писмени захтев корисник подноси најраније десетог дана у месецу по истеку месеца у којем је набављено дизел гориво надлежној организационој јединици Управе за трезор према месту уписа газдинства у Регистар. Управа за трезор, након упоређивања података из захтева са подацима са фискалног исечка, односно фактуре, у року од пет дана од дана пријема захтева испоставља налог којим се врши рефакција. Надзор: Министарство финансија Политика усмерена на приватизацију земљишта и других чинилаца производње (укључујући пољопривредно-прехрамбени прерађивачки сектор); мере које за циљ имају развој земљишног тржишта Процес приватизације предузећа у Републици Србији који је започео почетком деведесетих година обухватао je различите периоде и методе. Усвајањем Закона о приватизацији, Закона о Агенцији за приватизацију и Закона о Акцијском фонду (2001. године) обезбеђен је правни оквир за рад Министарстава и свих других субјеката (институција) овлашћених за извршавање процеса приватизације у свим секторима привреде. Главни носиоци спровођења овог закона су Агенција за приватизацију и Акцијски фонд. Нови концепт приватизације обухватао је и област пољопривреде и агроиндустрије, а заснован је на моделу продаје који предвиђа оснивање два тржишта: тржиште

37

предузећа (продаја на аукцијама и тендерима) и тржиште капитала (продаја акција на берзи). У периоду од 2001. до 2010. године, методом тендера из области примарне пољопривреде продато је једанаест (11) предузећа. Методом тендера била је предвиђена продаја стратешки значајних предузећа (некадашњи комбинати), која поседују пољопривредно земљиште у просеку 5-6 хиљада хектара и са око просечно 300 запослених. На аукцијама је продато 148 предузећа мале и средње величине, док је на тржишту капитала процес приватизације окончало 37 предузећа. На тржишту капитала су се продавале акције предузећа која су започела својинску трансформацију по закону о својинској трансформацији из 1997. У периоду пре двехиљадите, у области агропривреде својинском транформацијом био је обухваћен највећи број друштвених предузећа из прехрамбене индустрије. Актуелни концепт приватизације у овој области подразумевао је наставак приватизације кроз продају државних акција на тржишту капитала и кроз тржиште продаје предузећа на аукцијама и тендерима. У области агроиндустрије методом јавног тендера продато је двадесет и једно предузеће (21), а најзначајнија средства остварена су продајом прерађивача дувана, од стране иностраних купаца. На тржишту капитала, продајом државног пакета акција на берзи, спроведене су најзначајније продаје предузећа прехрамбене индустрије која су започела процес приватизације по старом закону. Методом тендера била је предвиђена продаја стратешки значајних предузећа, док је на аукцијској продаји продато 100 предузећа мале и средње величине и на тржишту капитала 134. Резултати приватизације у области целокупне Агропривреде у периоду од 2001. до 2010. године су следећи: 32 тендера - 11 предузећа примарне пољопривреде и 21 предузеће прехрамбене

индустрије (4 производња млинских производа, 5 производња шећера, 1 производња млечних производа, 1 прерада воћа и поврћа, 1 производња масти и уља,2 производња кондиторских производа, 4 производња пића, 2 производња и прерада дувана и 1 производња сточне хране); 226 аукција - 126 предузећа примарне пољопривреде и 100 предузећа прехрамбене

индустрије; 171 приватизација на тржишту капитала - 37 предузећа примарне пољопривреде и

134 предузећа прехрамбене индустрије. Процес приватизације у пољопривреди одвијао се паралелно са осталим гранама привреде према актуелном концепту, али тај процес у области пољопривреде показује извесне специфичности, које се односе на власништво и коришћење пољопривредног земљишта. У Републици Србији су , пре почетка приватизације, постојала четири облика својине над пољопривредним земљиштем, и то: приватна, задружна, друштвена и државна. У приватној својини се налазило око 81 % пољопривредног земљишта, док је преосталих 19% било у задружној, друштвеној и државној својини. Пољопривредно земљиште као добро од општег интереса, које су користила пољопривредна предузећа, могло је бити у државној и друштвеној својини. Од укупног пољопривредног земљишта и пре процеса својинске трансформације, доминантан облик била је приватна својина, која тренутно обухвата 89%. По законима о начину и условима признавања права и враћања земљишта из 1992. године, враћено је у приватно власништво око 200 хиљада hа. Овај процес спроведен је у отежаним околностима због несређеног катастра, јер је успостављање стварног катастра непокретности захтевало доста времена и значајна финансијска средства. Подношење захтева за враћање земљишта (реприватизација) по овом закону завршено

38

је 2003. године. Након структурних промена у нашој земљи за пољопривредно земљиште гарантује се приватна, задружна и јавна својина (члан 86). Јавна својина је државна својина Републике Србије, својина Аутономне Покрајине и својина јединица локалне самоуправе. Сви облици својине имају једнаку правну заштиту, док се друштвена својина претвара у приватну или државну својину под условима, на начин и роковима предвиђених Законом о приватизацији. (Службени гласник РС бр. 38/01, 18/03,135/04 , 45/05 и 123/07) Законом о приватизацији из 2001. године обухваћена су и предузећа из области пољопривреде која су користила пољопривредно земљиште, за која су спроводили поступци тендерске и аукцијске продаје. Пољопривредно земљиште у државној својини дефинисано као добро од општег интереса, није било предмет продаје у процесу приватизације, до потпуног дефинисања стања власништва и окончања процеса реституције. Закон о пољопривредном земљишту (Службени гласник РС бр.62/06 и Измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту, Службени гласник РС бр. 41/2009.) уређује планирање, заштиту и коришћење пољопривредног земљишта. Овим законом се по први пут, државно пољопривредно земљиште даје у закуп на основама тржишних принципа, односно са једнаким правом на закуп свим физичким и правним лицима. Овакав приступ у области земљишне политике има за циљ дубоке реформе и развој транспарентног тржишта земљишта. Пољопривредним земљиштем у државној својини располаже и управља држава преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Коришћење и управљање пољопривредним земљиштем у државној својини регулисано је по јасним правима и процедурама. Овим законом образована је Управа за пољопривредно земљиште, као орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, која обавља следеће послове: управља пољопривредним земљиштем у државној својини, успоставља и води информациони систем о пољопривредном земљишту Републике Србије, расподељује средства за извођење радова и прати реализацију годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, остварује међународну сарадњу у области заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, прати израду основе Републике и њено остваривање и обавља друге послове из области планирања, заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Поступак давања у закуп државног пољопривредног земљишта подразумева да јединице локалне самоуправе израђују и усвајају Програм за коришћење пољопривредног земљишта, којим се дефинише план давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. Програм усваја надлежни орган јединице локалне самоуправе којим се утврђује врста и обим радова које треба извршити у периоду за који се доноси програм, динамика извођења радова и улагања средстава у пољопривредно земљиште. Годишњи Програм јединица локалне самоуправе садржи податке и план који се односи на коришћење пољопривредног земљишта у својини Републике Србије односно, План коришћења пољопривредног земљишта у државној својини (давање земљишта у закуп). На нивоу јединица локалне самоуправе формирају се Комисије које учествују у изради Програма који се усваја на Скупштини општине локалне јединице. Након усвајања Програма, формира се Комисија која расписује оглас и спроводи јавно надметање (аукција или писана понуда) и доноси Предлог одлуке о најповољнијем понуђачу. Усвајањем одлуке о најповољнијем понуђачу, Министарство, потписује Уговор за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. Период закупа дефинисан је законом и не може бити краћи од једне године нити дуже од 20

39

година, а за рибњаке и винограде 30 година. Средства остварена од давања у закуп пољопривредног земљишта, у висини од 60% приход су буџета Републике Србије а 40% је приход буџета органа јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази пољопривредно земљиште у државној својини.Уколико се приход остварује на територији Аутономне Покрајине, 30% средства од закупа је приход буџета АП, а 30% буџета Републике. Средства остварена од закупа државног земљишта намењена су за уређење и заштиту пољопривредног земљишта на територији на којој се налази земљиште. Поступак враћања одузете имовине, који се односи и на пољопривредно земљиште започет је 2001.године пријављивањем и евидентирањем одузете имовине. Формирана је институција у чијој је надлежности цео поступак који представља први степен спровођења закона о реституцији којим би се спровело у целости враћање имовине бившим власницима. Земљишна реформа и процес приватизације у претходном периоду условио је стварање нове власничке структуре у пољопривреди. Општа карактеристика ових процеса је опадање величине и броја колективних државних фарми. Пpoцесом приватизације дошло је до стварања нових приватних и корпоративних асоцијација(акционарска предузећа)у пољопривреди. У периоду пре двехиљадите године Србија је имала препреку за развој тржишта земљишта који је произилазио из непостојања јасних власничких права и система регистрације земљишта који није био ажуран. У претходном периоду Србија је предузела одређене мере и активности како би се унапредило тржиште земљишта и обезбедио важни предуслов за развој пољопривреде у тржишној економији који подразумева сигурна права власништва и закупа пољопривредног земљишта. Сигурно право својине је услов за развој тржишта које функционише, како по питању продаје тако и по питању закупа земљишта. Тренутно је у Србији активно тржиште закупа и продаје пољопривредног земљишта. Усвајањем Закона о пољопривредном земљишту и формирањем Управе за пољопривредно земљиште успостављено је тржишта закупа пољопривредног земљишта у државној својини. Мере за унапређење тржишта земљишта: Извршена делимична реституција (1991-2003) и приватизација правних лица у

области пољопривреде (2001-2009); Побољшан и убрзан систем укњижбе пољопривредног земљишта (Од 01.01.2005.

године започео је пројекат за реализацију израде катастра непокретности на читавој територији Републике Србије); Смањен порез на пренос апсолутних права код куповине пољопривредног земљишта

(2,5%); Укидање пореза на закуп пољопривредног земљишта; Усвојен Закон о пољопривредном земљишту којим се уређује планирање, заштита

уређење и коришћење пољопривредног земљишта; Успостављање давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на

тржишним принципима; Подстицај давања у закуп обрадивог пољопривредног земљишта( што је подржано

средствима аграрног буџета). Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ДАВАЊА У ЗАКУП ОБРАДИВОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА Законодавни оквир: Закон о буџету Републике Србије Закон о пољопривредном земљишту

40

Уредба о коришћењу средтава за обрадиво пољопривредно земљиште дато у закуп у 2005., 2006. , 2007., 2008. и 2009. години (“Службени гласник РС”, број 21/2005, 15/2006, 80/2007, 31/2008,26/2009 и 50/2009)

Циљ и опис шеме: Циљ мере је да млађи пољопривредници узимањем земљишта у закуп укрупњавају посед и на тај начин јачају економију свог газдинства. Истовремено, обезбеђује се подршка доходку старачким домћинствима. Закупац подноси захтев уз прописану документацију Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, а након обраде документације закључује са Министарством уговор. Критеријум: Регистрована пољопривредна газдинства – физичко лице старије од 65 година, које је дало у закуп обрадиво пољопривредно земљиште на период од најмање пет година (површину од 0,5 до 10 хектара). Плаћање: Припадајући износ субвенције исплаћује се једном годишње у периоду од пет година од дана закључења уговора. Табела 8. Исплаћена средства за наведену меру Година: 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Укупно средстава, РСД 21.750.000 27.250.000 31.918.000 73.306.000 48.402.000 129.750.000*

*планирано текућим буџетом Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Пољопривредна инспекција Кредитно субвенционисање Од 2004. године,у циљу подршке развоја тржишта кредита, Министарство пољопривреде успоставља модел краткорочних и дугорочних кредита за област пољопривреде, по условима повољнијим од тржишних. Према Уредби о утврђивању Програма мера за подстицање развоја пољопривредне производње за 2004. годину , средства буџета дистрибуирана су преко Фонда за развој Републике Србије, делом преко пословних банака за краткорочно и дугорочно кредитирање, а делом директно преко Фонда за развој у пољопривредно прерађивачке капацитете. Корисници кредита су само регистрована пољопривредна газдинства (физичка и правна лица). Краткорочни кредити су одобравани 100% из средстава буџета, а висина кредита зависила је од површине земљишта које су пријавили у регистру пољопривредних газдинстава и то искључиво физичким лицима. За кориснике краткорочних кредита камата је износила 5% са роком отплате 12 месеци. Овај модел краткорочног кредитирања примењиван је сваке године закључно са 2007. годином. Дугорочни кредити одобравани су РПГ преко пословних банака за одређене намене: изградња и куповина система и опреме за наводњавање, куповина пољопривредне механизације, подизање вишегодишњих засада, подизање стакленика и пластеника, као и инвестирање у сточарску производњу . Банке су учествовале са 10-30% својих средстава, а министарство пољопривреде са 70%-90% средстава (у 2004. години банка је учествовала са 30% средстава, остале године са 10% банчиних средстава). На банчиних 80% средстава гаранцију је давао Гаранцијски фонд. Минимални износ за одобравање дугорочних кредита био је 5.000 евра, а максимални 200.000 евра . Рок отплате тих кредита је 5 година са грејс периодом који је укључен у рок отплате кредита и зависи од намене ( једна до три године ) и ефективном каматом од 3% на годишњем нивоу.

41

Крајем 2005. године образован је Фонд за подстицање развоја пољопривредне производње у Србији, као евиденциони конто главне књиге трезора. Фонд се образује ради подстицања развоја пољопривредне производње, давањем краткорочних и дугорочних кредита регистрованим пољопривредним газдинствима преко пословних банака. Извори финансирања Фонда су из: средстава обезбеђених у буџету РС за текућу годину, средстава прикупљених од отплата кредита и друга средства. Повраћај средстава краткорочних и дугорочних кредита банке су уплаћивале на подрачун Фонда за подстицање развоја пољопривредне производње у Републици, који су контролисали и администрирали Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство финансија – Управа за трезор. У 2008. години мења се систем дугорочних кредитирања, тако да банке учествују са око 80-90% средстава на име кредита, а Министарство са 10- 20% бесповратних средстава (зависно од намене). Краткорочни кредити у 2008.години одобравани су физичким лицима -регистрованим пољопривредним газдинставима из средстава банака. Министарство пољопривреде је учествовало у субвенционисању камате тако да је крајњи корисник плаћао камату од 5% на годишњем нивоу. Кредити су одобравани за финансиранње обртних средстава уложених у пољопривредну производњу у текућој години. Овај модел краткорочног кредитирања примењиван је и у 2009. и 2010. години. Министарство је учествовало у субвенционисању камате са 300.000.000,00 динара буџетских средстава за сваку буџетску годину. У 2009. години се успоставља нов модел дугорочног кредитирања, тако да банке учествују са 60% својих средстава, а Министарство са 40%. Камата на банчина средства која се отплаћују у прве три године отплатног периода обрачунава се према пословној политици банке, а на 40% средстава министарства која се отплаћују у наредне две године не наплаћује се камата. Тако да на укупан износ дугорочних кредита камата износи 5% на годишњем нивоу. Исти модел дугорочног кредитирања примењује се и у 2010. години и наставиће се у 2011. години. У 2010. години уводе се два нова модела кредитне подршке од стране Министарства , преко локалних самоуправа и Фонда за развој Војводине. Модел кредитирања у сарадњи са локалним самоуправама, такође се врши преко пословних банака, тако што Министарство и локална самоуправа учествују са 25% средстава, на која се не обрачунава камата, и 50% банчиних средстава на која банка обрачунава камату према својој пословној политици. Кредите крајњим корисницима – РПГ одобрава банка у сарадњи са локалном самоуправом. У кредитирању у сарадњи са Фондом за развој Војводине Министарство учествује са 100.000.000 динара, док Фонд учествује са 300.000.000 динара. Кредите одобрава Фонд за развој Војводине. Табела 9. Исплаћена средства за наведене мере

Година

Издвојена сума новца за кредите МПШВ Покрајински

секретаријат за пољопривреду, водопривреду и

шумарство

Укупна сума новца издвојена

за кредите Краткорочни

кредити Дугорочни кредити

РСД РСД РСД РСД 2004 2.170.973.000 1.528.730.445 0 3.699.703.445 2005 1.700.000.000 2.000.000.000 0 3.700.000.000 2006 3.315.335.000 902.262.649 20.000.000 4.237.597.649 2007 1.500.000.000 400.000.000 11.750.000 1.911.750.000

42

2008 1.683.607.925 1.453.470.619 114.845.062 3.251.923.606 2009 2.116.721.630 2.299.966.906

Средства за управљање ризиком и остало Назив мере: ПОДРШКА ОСИГУРАЊУ У ПОЉОПРИВРЕДИ Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о условима и начину коришћења средстава за регресирање осигурања

животиња, усева и плодова („Службени Гласник РС“, бр. 27/06, 71/07, 99/07, 23/08,14/09).

Циљ и опис шеме: Циљ је стимулисање развоја тржишта осигурања у пољопривреди, чиме се смањује ризик у пољопривредној производњи и повећава сигурност остваривања позитивног финансијског резултата. Реализује се у форми безповратног кофинансирања плаћене премије осигурања . Критеријум: физичко лице, носилац комерцијалног ПГ уписаног у РПГ, стиче право на коришћење подстицаја. Плаћање и регионална разлика: Подршка је обрачуната у износу од 30 - 40% од висине премије осигурања за животиње, усеве и плодове осигуране од ризика/умањења приноса..Износ подстицаја јединствен је на целој територији Републике Србије. Табела 10. Исплаћена средства за наведену меру Година 2006 2007 2008 2009 2010 Износ регреса (%) 30 30 40 40 40 Укупно средстава, у хиљадама РСД 12.000 35.000 120.000 62.000 80.000*

*планирано текућим буџетом Административна шема: Захтев се подноси Министарству финансија - Управа за трезор на образцу који је саставни део Уредбе. Прилаже се: копија премије осигурања издате од стране осигуравајућег друштва и потврда о плаћању укупне премије осигурања. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Шумарски сектор

Законодавни основ: Закон о шумама („Службени гласник РС“, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 54/96 и 30/10). Током 2008. године, обим директних субвенција у шумарском сектору у заштити и унапређивању шума износио је 356 милиона динара, а остварено је кроз следеће мере директних субвенција: заштита шума од пожара, садња шумског дрвећа, пошумљавање голети, нега шума, производња шумског семена и шумског садног материјала, изградња тврдих шумских путева, научно-истраживачки рад, увођење сертификације одрживог газдовања шумама, едукација и пропаганда, набавка линије за контејнерску производњу шумских садница. Такође, за приватне шуме, издвојено је 170 милиона динара, као директна субвенција, док се индиректна субвенција према крајњим корисницима (приватни шумовласници) огледала у обезбеђењу шумског садног материјала и стручно-техничкој подршци у газдовању шумама.

43

За исту сврху, у 2009. години, обим директних субвенција за заштиту и унапређивање шума, износио је 228 милиона динара, док је за приватне шуме издвојено око 100 милиона динара. У 2010. години обим директних субвенција за заштиту и унапређивање шума, износио је 320 милиона динара. Индиректна субвенција се однослиа на обезбеђивање садница и пошумљавање у приватним шумама, а издвојено је 27 милиона динара.

4. Молимо обезбедите информације о услугама у оквиру пољопривреде које

се финансирају из државног буџета. Опис треба обезбедити само уколико су у питању државни извори финансирања. Потребно је навести износ државног доприноса и финансирања пореклом из било ког другог извора у периоду од 2000. године. Примери су истраживање; услуге усмеравања/саветодавне услуге, обука; подршка стављању у промет; инспекција; геодетска премеравања пољопривредног земљишта; саветодавне услуге, остало.

Мере аграрне политике, које се заснивају на услугама, финансиране из аграрног буџета и које су усмерене ка пољопривредним произвођачима као крајњим корисницима, класификоване су у овом документу према принципима Светске трговинске организације и садржане у „Споразуму о пољопривреди“. Према овој класификацији мера, опште услуге у пољопривреди сврстане су у “green box”, и односе се на дозвољене мере аграрне политике у оквиру домаће подршке. У наведеној табели Опште услуге укључују: 1) истраживања; 2) контолу болести и штеточина; 3) стручне и саветодавне службе; 4) инспекцијски надзор; 5) маркетинг и промотивне активности и 6) инфраструктурне услуге. Истраживања обухватају меру спровођења VCU тестова на воће, вино и хмељ у сврху развоја Листе препоручених сорти и омогућавања заштите нових сорти. Контрола болести и штеточина обухвата следеће мере: услуге за спровођење здравствене заштите, активности надзора програма за превенцију, контролу и искорењивање болести животиња, укључујући заразне болести, набавку дијагностичких материјала за здравствену заштиту животиња и обележавање животиња; надокнаду штете услед убијања и принудног клања и уништавања животиња због сузбијања заразних болести код животиња; нешкодљиво уклањање животињских лешева и конфиската; финансирање активности које се односе на дугорочно праћење штеточина и биљних болести; имплементација посебних пројеката са циљем заштите здравља биља и посебних програма усмерених ка искорењавању штетних организама и штеточина; ерадикација и ревитализација заражених воћњака и винограда; набавка дијагностичких материјала за здравствену заштиту животиња, обележавање животиња и материјала који се односе на птичји грип; превенција, контрола и сузбијање појединих штеточина и искорењавање заражених биљака; спровођење Програма мера за заштиту здравља животиња (контрола и искорењавање одређених ендемских болести); искорењавање беснила домаћих и дивљих животиња, као и вакцинација животиња; искорењавање заразних болести животиња; услуге извештавања и прогнозирања присуства штеточина и биљних болести; тестирање и регистрација средстава за заштиту биља; анализа и регистрација ветеринарских лекова. Мере које се односе на стручне и саветодавне службе укључују: унапређење сточарства кроз мере селекције, које обухватају контролу продуктивности крава, перформанс тест бикова у центрима за вештачко осемењавање, контрола продуктивности оваца, коза, коња и свиња, као и мере селекције у живинарству и

44

пчеларству; финансирање активности надлежних пољопривредних служби које обухватају праћење пољопривредне производње, прикупљање и дистрибуцију релевантних информација за произвођаче, утврђивање испуњености услова од стране пољопривредника за субвенције у пољопривреди, услуге саветовања кроз семинаре, радионице, посете газдинствима; подршка успостављању Регистра пољопривредних газдинстава и Виноградарског регистра; унапређење производње сертификованог садног материјала, стандардног и сертификованог; финансирање комасације у одабраним општинама; финансирање активности управљања пољопривредним земљиштем, које обухватају активности комасације земљишта, програми везани за конверзију необрадивог у обрадиво земљиште, утврђивање плодности земљишта, припрема других релевантних студија и пројеката; финансирање активности стручних служби за спровођење активности анализе земљишта и давање препорука о коришћењу одговарајућег вештачког ђубрива; финансирање стручних комисија и стручних савета; припрема дугорочних програма развоја пољопривреде; финансирање студија и пројеката за управљање водом. Инспекцијски надзор укључује: испитивање резидуа и штетних материја код животиња и намирница животињског порекла, анализа узорака производа животињског порекла, хране за животиње и лекова који се употребљавају у ветерини; анализа узорака пољопривредних производа у унутрашњем промету; финансирање активности у циљу јачања регионалних лабораторија за обављање анализа и инспекцију биља, укључујући и лабораторију за вино; анализа узорака биљака, земљишта и воде за наводњавање, у циљу утврђивања присуства пестицида. Маркетинг и промотивне активности укључују следеће мере: финансирање активности које се односе на организацију домаћих пољопривредних сајмова и изложби, припрема брошура и каталога са циљем информисања пољопривредника; промоција активности, штампање публикација, телевизијско оглашавање и друге активности везане за спречавање ширења амброзије. Инфраструктурне услуге укључују: спровођење Националног инвестиционог плана – изградња регионалне инфраструктуре у циљу развоја села (нпр. путеви, електрична мрежа, водовод, системи за заштиту од поплава). Табела 11. Исплаћена средства по основу општих услуга у пољопривреди, у хиљадама РСД

Мере 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Генералне услуге 1.470.000 1.561.683 1.476.536 1.784.499 2.233.829 2.490.463 3.934.981 2.914.649 2.436.115 Истраживања 0 37.097 0 0 0 0 8.017 10.880 6.450 Контола болести и штеточина 800.000 676.790 715.113 1.223.529 952.060 1.918.138 2.328.442 2.473.936 1.886.393

Стручне и саветодавне службе

265.000 224.843 269.328 216.794 440.800 261.803 363.759 252.775 462.781

Инспекцијски надзор 0 9.953 16.153 23.279 10.450 310.523 69.141 75.795 35.003

Маркетинг и промотивне активности

0 0 0 19.656 78.120 0 53.973 101.264 45.487

Инфраструктурне услуге 405.000 613.000 475.942 301.242 752.400 0 1.111.649 0 0

45

Потрошња за услуге у пољопривреди у 2001. години износи укупно 1.470.000.000 динара, при чему је износ расподељен на услуге и активности контроле штеточина и болести, стручних и саветодавних служби и инфраструктурних услуга. Највећи део средстава, око 54% односи се на контролу штеточина и болести. У 2002. години укупан износ средстава за ову намену повећан је на 1.561.682.800 динара, јер су укључене додатне услуге, којих у 2001. години није било, тј. истраживања и инспекцијски надзор. У 2003. години износ средстава намењених за услуге се смањује на 1.476.535.825 динара, јер су поново изостављене услуге истраживања. 2004. године одвојено је 1.784.499.251 динара за услуге у пољопривреди. Укупан износ је увећан за око 20%, с обзиром да су у услуге у пољопривреди укључене маркетиншке и промотивне активности. У 2005. години укупна средства намењена услугама увећана су на 2.233.829.443 динара, при чему је највећи део (око 43%) намењен за контролу штеточина и болести. У 2006. години укупно је издвојено за услуге у пољопривреди 2.490.463.450 динара – иако је буџет за ову намену повећан, смањен је број обухваћених услуга, односно активности су се односиле на услуге везане за контролу штеточина и болести, стручне и саветодавне службе и инспекцијски надзор. Овакво повећање резултат је повећања износа средстава намењених за контролу штеточина и болести, која су удвостручена у 2006. у односу на 2005. годину. 2007. године издвојено је 3.934.980.830 динара у буџету према наменама за услуге у пољопривреди, што представља значајно повећање средстава за 58% у односу на 2006. годину. У политику мера које се односе на опште услуге у пољопривреди укључене су све наведене групе услуга. У 2008. години укупна средства за услуге у пољопривреди износила су 2.914.649.152 динара, при чему су из финансирања искључене инфраструктурне услуге. У 2009. години исплаћена средства износила су 2.436.114.581 динара, уз изостанак инфраструктурних услуга и у овој години. Подршка стављању у промет - marketing support - Систем тржишних информација пољопривреде Србије Систем тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС) успостављен је 2004. године у циљу пружања информација корисницима о ценама пољопривредних производа и репроматеријала. Пољопривредне стручне службе за биљну производњу (за воће, поврће, житарице) и за сточарску производњу (за живу стоку и цене у кланичној индустрији), прикупљају цене за наведене производе и врше обраду података седмично, осим за инпуте чије се цене објављују два пута годишње (пред пролећну и јесењу садњу). У извештајима, који су део седмичног билтена, дају се подаци о ценама и њиховим трендовима, о текућем стању односа понуде и тражње, као и у односу на предходну седмицу. Координатори анализирају стање на тржишту пољопривредних производа,о чему, у континуитету, извештавају кориснике преко телевизијских и радио емисијама националног сервиса. Подаци о велепродајним ценама користе се за формирање откупних цена најважнијих пољопривредних производа. Базу података чини преко 130 производа који се прате из биљне производње, око 30 производа из области сточарства, око 15 производа житарица, и основних инпута (минерално ђубриво, пестициди и семенски мазтеријал). Прикупљање информација о ценама и стању на тржишту основа су за израду извештаја и анализа које су доступне корисницима путем wеb странице

46

(http://www.stips.minpolj.gov.rs), радио и телевизијских емисија, као и преко дневних новина. Уз извештаје на wеb страници доступни су и стручни савети из области биљне производње и сточарства, као и подаци земаља региона (Републике Хрватске и Републике Црне Горе) са прегледом цена важнијих пољопривредних производа. Систем тржишних информација подржан је средствима аграрног буџета у оквиру средстава намењених институционалним мерама. Инспекција Генерални инспекторат пољопривреде, шумарства и водопривреде, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, обавља инспекцијске послове који се односе на: инспекцијски надзор из области пољопривредног земљишта; фитосанитарни надзор и инспекцију у унутрашњем и спољном промету биља, семена и садног материјала, као и друге инспекцијске послове у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, у складу са законом. Инспекцијским надзором органи државне управе контролишу спровођење закона и других прописа непосредним увидом у пословање и поступање физичких и правних лица и, зависно од резултата надзора, изричу мере за које су овлашћени. Генерални инспекторат врши послове инспекцијског надзора који се односе на обезбеђење спровођења законских и подзаконских прописа, доноси решења у управном поступку, подноси захтеве за покретање прекршајног поступка, пријаве за привредни преступ и кривично дело, даје иницијативу за измене и допуне законских прописа чију примену прати, припрема информације и извештаје о стању у овој области као и друге одговарајуће послове. Овлашћења Генералног инспектората се заснивају на примени: Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ“, бр. 33/97, 31/2001). У Генералном инспекторату је запослено 280 инспектора. Генерални инспекторат спроводи надзор над применом следећих закона: Закона о здрављу биља („Сл.гласник РС“, бр. 41/09) Закона о безбедности хране („Сл.гласник РС“, бр. 41/09) Закона о средствима за заштиту биља („Сл.гласник РС“, бр. 41/09) Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта („Сл.гласник

РС“, бр. 41/09) Закона о генетски модификованим организмима („Сл.гласник РС“, бр. 41/09) Закона о вину („Сл.гласник РС“, бр. 41/09 ) Закона о пољопривреди и руралном развоју („Сл.гласник РС“, бр. 41/09) као и прописа донетих на основу ових закона. Генерални инспекторат има следећа одељења: Одељење фитосанитарне инспекције обавља послове који се односе на: контролу здравственог стања земљишта и биља на присуство штетних организама; мониторинг као службени процес верификације фитосанитарне ситуације у земљи; систематски надзор биљака на присуство штетних организама који се сматрају посебно опасним за биље; контролу здравственог стања увезеног биља за које је прописан пост карантински надзор; службено узорковање за лабораторијска испитивања на присуство штетних организама и резидуа средстава за заштиту биља; контролу генетски модификованих организама у свим фазама производње, прераде и промета; контролу

47

из области безбедности хране у фази примарне прозводње хране биљног порекла, увоза и провоза хране биљног порекла и мешовите хране, у фази извоза хране биљног порекла; област безбедности хране за животиње; контролу у фази примарне производње, увоза, провоза и извоза хране за животиње биљног порекла; контролу производње, промета и примене средстава за заштиту и исхрану биља; контролу производње, дораде, промета и коришћења семена пољопривредног биља; контролу производње, дораде, промета и коришћења семена пољопривредног биља органског порекла за заснивање органске производње, контролу производње, дораде промета коришћења садног материјала пољопривредног биља; контролу рада јавних служби; обавља и друге послове из ове области. Одељење граничне фитосанитарне инспекције обавља послове који се односе на: контролу здравственог стања и квалитета биља при увозу, извозу и транзиту са претоваром; издавање фитосертификата; контролу безбедности хране при увозу; контролу увоза средстава за заштиту и исхрану биља; контролу присуства ГМО; наређивање фитосанитарне мере; припрему нотификације пресретања штетних организама при увозу; давање стручних решења код израде предлога прописа из области заштите биља; обавља и друге послове из ове области. Одељење пољоприведне инспекције за безбедност хране биљног и мешовитог порекла, контролу органске производње и контролу обрађивача дувана и произвођача дуванских производа обавља послове који се односе на: контролу у области безбедности хране биљног и мешовитог порекла у фази производње, прераде и промета на велико; контролу квалитета дувана и дуванских производа; преглед пословних просторија, објеката, постројења, уређаја, предмета и роба у производњи, преради и промету на велико за храну биљног и мешовитог порекла; преглед пословних просторија, објеката, постројења, уређаја, предмета и роба у производњи дуванских производа и обради дувана; контролу испуњености услова за заснивање органске производње биљног порекла; контролу укључивања у органску производњу биљног порекла; контролу метода, технолошких поступака у преради, складиштењу, паковању и превозу органских производа биљног порекла; контролу испуњености услова за овлашћивање сертификационих организација за органску производњу; обавља и друге послове из ове области. Одељење фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла обавља послове који се односе на: контролу у области безбедности хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла у увозу и извозу; пријем захтева за контролу безбедности хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла; преглед документације која прати пошиљке и физички преглед пошиљке; сачињавање записника о извршеном прегледу пошиљке; вршење узорковања; издавање потврда за царињење; издавање налога за лабораторијско испитивање хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла; доношење првостепених решења и предузимање других законом прописаних мера у вези са вршењем инспекцијског надзора; припрему упутстава и инструкција о вршењу инспекцијског надзора; вођење евиденције и припрему извештаја о извршеним контролама и надзору; анализирање резултата реализованих контрола и надзора; обавља и друге послова из ове области. Одељење пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића обавља послове инспекцијског надзора над применом закона и других прописа који се односе на: испуњеност услова за производњу вина, ракије, других алкохолних пића, етанола, пива и безалкохолних пића; испитивање и утврђивање квалитета ових производа и сировина употребљених за њихову производњу; контролу производње грожђа, воћа, вина и ракије са заштићеним географским пореклом; контролу

48

испуњености услова за заснивање органске производње вина, ракије и других алкохолних пића, пива и безалкохолних пића; контролу укључивања у органску производњу вина, ракије, других алкохолних пића, пива и безалкохолних пића; контролу метода технолошких поступака у преради, складиштењу, паковању и превозу органских производа вина, ракије, других алкохолних пића, пива и безалкохолних пића; контролу промета и квалитета вина, ракије, других алкохолних пића, етанола, пива и безалкохолних пића у унутрашњем промету; контролу рада контролних организација, акредитованих овлашћених лабораторија; контролу безбедности пошиљака грожђа за индустријску прераду, вина, ракије, других алкохолних пића, етанола и пива након увоза и извозу осим грожђа за индустријску прераду; контролу вођења евиденције о производњи и промету ових производа; обавља и друге послове из ове области. Одељење пољопривредне инспекције за пољопривредно земљиште обавља послове инспекцијског надзора над применом закона и других прописа који се односе на област заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта; контролу доношења годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта јединица локалне самоуправе; контролу поседовања овлашћења Министарства надлежног за послове пољопривреде за обављање послова у области заштите и уређења пољопривредног земљишта; контролу плодности обрадивог пољопривредног земљишта и количине унетог минералног ђубрива и пестицида у обрадиво пољопривредно земљиште; контролу испуштања опасних и штетних материја и утврђивање дозвољених количина тих материја у пољопривредном земљишту и води за наводњавање; контролу промене намене пољопривредног земљишта; контролу извођења радова на заштити и уређењу пољопривредног земљишта у складу са пројектом; контролу коришћења пољопривредног земљишта; контролу закупа пољопривредног земљишта у државној својини; обавља и друге послове из ове области. Одељење пољопривредне инспекције за контролу подстицајних средстава у пољопривреди, органску производњу и сточарство обавља послове инспекцијског надзора над применом закона и других прописа који се односе на: остваривање програма мера за унапређење пољопривредне производње и сточарства; контролу исплате премија, регреса и других субвенција и подстицајних средстава намењених унапређењу пољопривредне производње и сточарства и средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених производа; остваривање програма мера селекције за унапређење сточарства; контролу вођења главне књиге по врстама стоке; контролу испуњености услова за заснивање органске сточарске производње; контролу укључивања у органску сточарску производњу; контролу метода технолошких поступкака у преради, складиштењу, паковању и превозу органских сточарских производа; контролу квалитета хране за животиње; обавља и друге послове из ове области. Одељење шумарске и ловне инспекције обавља послове који се односе на: надзор над вршењем поверених послова; надзор над применом и спровођењем закона и других прописа из области шумарства, шумског семена и садног материјала, заштите шума и ловства; контрола примене и спровођења стандарда; надзор над спровођењем закона и других прописа и аката који се односе на шуме укључене у националне паркове; надзор над вршењем јавних овлашћења од стране предузећа и других организација којима је поверено вршење јавних овлашћења; координирање рада инспектора на терену; учествовања у давању стручних решења код израде предлога прописа и других општих аката из делокруга Управе за шуме; учествовање у изради извештаја, одговора на посланичка питања и представке које су везане са деловањем рада Одељења; давање

49

мишљења, инструкција и упутстава за примену прописа; пружање стручне помоћи инспекторима у надзору и примени закона и других прописа из области шумарства и ловства; израда захтева за покретање казнених поступака, жалби и приговора на одлуке правосудних органа донетих по поднетим захтевима; обавља и друге послове из ове области. Одељење водне инспекције обавља послове који се односе на: вршење непосредног надзора и предузимање мера за обезбеђивање извршења закона, других прописа и општих аката који се односе на изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката и извођење других радова који могу утицати на промене у водном режиму; заштиту вода од загађивања; контролу квалитета површинских и подземних вода; надзор над законитошћу аката јавних водопривредних предузећа којима се решава о правима и дужностима грађана, предузећа и других правних лица; надзор над радом предузећа и других правних лица којима је поверено вршење јавних овлашћења; надзор над радом предузећа и других правних лица који се старају о одбрани од поплава, праћење и анализирање спровођења закона, других прописа и општих аката донетих на основу закона; обрада предмета по жалбама; припрему мишљења о примени прописа из делокруга рада Одељења; учествовање у изради извештаја, одговора на посланичка питања и представке које су везане за делокруг Одељења; обавља и друге послове из ове области. Одсек за правне, опште и финансијско материјалне послове обавља послове који се односе на: припрему уговора које закључује Генерални инспекторат; организацију службених путовања у иностранство државних службеника и функционера; учешће у припреми плана јавних набавки Генералног инспектората; евиденцију и начин коришћења имовине Генералног инспектората; обезбеђење превоза, старање о техничкој исправности, одржавању и регистрацији службених возила Генералног инспектората; поступање по представкама грађана и правних лица, сарадња са правосудним органима, пружање стручне помоћи инспекторима у надзору и примени закона и других прописа из наведених области; отпрему материјала унутрашњим јединицама у Генералном инспекторату и ван седишта; припрему нацрта буџета Министарства у делу који се односи на Генерални инспекторат; вршење билансирања прихода и расхода Генералног инспектората и праћење извршења истих по позицијама одобрених законом, потписаним уговорима, споразумима и по осталим основама; припрему полугодишњег и годишњег извршења финансијског плана Генералног инспектората; обавља и друге послове из ове области. Остало – Мрежа за подршку руралном развоју Успостављањем Мреже за подршку руралном развоју обезбеђују се услови за процес стварања партнерства између приватног, јавног и невладиног сектора, као и стварање локалних стратегија и програма руралног развоја (као предуслов за будући развој LAG и увођење LEADER приступа у рурални развој). Такође, обезбеђује се дисеминација информација о програму мера Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, помоћ газдинствима у процесу остваривања права на коришћење подстицајних средстава, промоција мера, акција и програма Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, техничка помоћ у процесу мониторинга и евалуације ефеката мера руралног развоја, као промовисање и ширење веома значајних информација о претприступним фондовима Европске уније намењених руралном развоју (IPARD). Табела 12. Исплаћена средства Мрежи за подршку руралном развоју

50

Година 2007 2008 2009 2010* Износ, РСД 30.000.000 50.000.000 70.000.000 45.000.000 *планирано текућим буџетом

5. Молимо опишите постојећи систем и механизам земљишних катастара и, уколико постоји, било који други систем за идентификовање пољопривредних парцела.

Евиденција о катастарским парцелама се води у катастру непокретности који се налази у надлежности Републичког геодетског завода. На деловима територије Републике Србије где је успостављена јединствена евиденција о непокретностима, осим еводенције о површини, води се и евиденција о власнику, кориснику или закупцу, као и о томе да ли постоји хипотека или забележба на том земљишту. На територији Србије јединствена евиденција о непокретностима установљена је на површини од око 87% територије. На осталом делу територије Србије право својине се води у земљишним књигама, књигама тапије или интабулационим књигама. Регистрована пољопривредна газдинства као доказ о власништву пољопривредног земљишта достављају извод из катастра непокретности или извод из земљишне књиге. За сада не постоји евиденција о пољопривредним парцелама (посебна), већ само евиденција о катастарским парцелама. Тренутно је у завршној фази снимање целе територије и израда ортофото снимака (за пољопривредно земљиште резолуција је 40 cm, а за поједина подручја 20 cm).

6. Молимо наведите информације о постојању било ког типа унакрсног

испуњења услова (нпр. смањење пољопривредне помоћи која се исплаћује пољопривредницима уколико нису испуњени стандарди у оквиру заштите животне средине, добробити животиња, биљног, животињског и јавног здравља).

Унакрсна испуњеност услова (Cross-compliance) не постоји у оквиру подршке пољопривредној производњи у Републици Србији. Другим речима, висина подршке коју ће произвођач да добије не зависи од тога колико и до које мере испуњава различите стандарде али напомињемо да је основа за стицање права за коришћење подстицајних средстава Министрства пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и за узимање у закуп обрадивог пољопривредног земљишта, поштовање законских норми које се односе на агроеколошке мере, што ће бити основ за будућу примену система cross-compliance. Иако Закон о пољопривреди и руралном развоју уводи обавезу поштовања стандарда у оквиру заштите животне средине, добробити животиња, биљног, животињског и јавног здравља до сада ова одредба закона није била примењивана због некомплетности правног оквира у овој области и непостојања јединственог документа који сва правила сублимира на једном месту, што је од изузетног значаја како за пољопривреднике тако и за инспекцијске органе Министарства. Од 2011. године, у склопу припрема за ИПАРД биће уведена обавеза поштовања тзв. минималних националних стандарда (према ИПА имплементирајућој регулативи 718/07, члан 174). Тренутно се спроводе опсежне припреме за имплементацију ове одредбе Закона о пољопривреди и руралном развоју.

7. Молимо опишите припреме за претприступну помоћ под IPA компонентом V (IPARD), укључујући институционалну структуру,

51

стратегију и програм руралног развоја, закон о пољопривреди и руралном развоју који указује на постојање стратегије или акционог плана. Молимо опишите главне структуре (уколико постоје) како је назначено у Уредби о спровођењу IPA.

У склопу припреме за коришћење пете компоненте IPA фонда (IPARD) успостављени су управљачки и контролни систем, као и оперативна структура. Основана је Управа за аграрна плаћања (у даљем тексту Управа), као oрган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде задужен за плаћања у пољопривреди. У Сектору за рурални развој оформљена је посебна организациона јединица која ће представљати Управљачко тело, док су у Министарству финансија још раније именовани национални службеник за одобравање (НАО) и директор Националног фонда. У склопу припреме за IPARD отпочело се са применом две пилот IPARD мере које следе логику IPARD мера, а финансиране су националним буџетом. Прва је Подршка инвестицијама у пољопривредна газдинства у сектору меса и млека (одговара IPARD мери 1.1), док је друга Подршка инвестицијама у прерађивачке капацитете сектора меса и млека (одговара IPARD мери 1.3). Интерна документација Управе која покрива читав радни процес, која је неопходан предуслов за IPARD акредитацију, припремљена је и послата надлежним службама Европске комисије (ГД за пољопривреду) на разматрање. Тренутно је у току Твининг пројекат ЕУ - „Јачање капацитета Републике Србије за прихватање средстава из фондова ЕУ намењених руралном развоју у претприступном периоду“, вредности 2 милиона евра. Пројекат је отпочео са применом у августу 2010. године и трајаће нареднe две године. Обухвата успостављање капацитета у платној агенцији и управљачком телу. Окосница читавог система Управе је Интегрисани софтверски систем који је основа за спровођење две пилот IPARD мере, а биће основа за имплементацију свих IPARD мера након акредитације. У наредном периоду овај систем биће основа за развој IACS (Integrated Administration Control System) система. Читав процес од пријема апликација, преко провере, одобравања апликација и захтева за плаћање до контрола нерегуларности, рачуноводства заснован је на интегрисаном софверском решењу. Део Сектора за рурални развој тренутно фунционише као Управљачко тело (Managing Authority), након одлуке о формирању Радног тела за управљање програмима руралног развоја Европске уније (Управљачко тело) од 21.10.2010. године. У Сектору је завршена израда Националног програма за рурални развој за период од 2011-2013. године која се тренутно налази у процесу усвајања. Израђен је први оквир IPARD програма, а за прво тромесечје 2011. године планирана је израда финалног нацрта IPARD програма. У склопу припрема за израду IPARD програма у септембру 2010. године завршене су Секторске анализе у четири одабране области пољопривредне производње (млеко, месо, воће и поврће), које ће бити обухваћене IPARD фондовима. Сижеи ових анализа представљаће део IPARD програма. Акциони план акредитације за IPA компоненту V (IPARD) и прослеђен је у Брисел надлежним одељењима ГД за пољопривреду (Г4 и Ј5).

Што се тиче усвајања стратешког оквира у области пољопривреде и руралног развоја Закон о пољопривреди и руралном развоју прописује обавезу усвајања Стратегије пољопривреде, као и два национална програма – за пољопривреду и за рурални развој. Израда Стратегије пољопривреде (обухватиће стратешка питања у вези са руралним развојем) је у току, док је Национални програм за рурални развој пред усвајањем

52

CAO (Дијана Драгутиновић)

NAO (Вук Ђоковић)

Национални фонд (Јелена Герзина)

Корисници

NIPAC (Божидар Ђелић)

Европска комисија

CAO именује NAO&NF

ОПЕРАТИВНА СТРУКТУРА - МПШВ

УПРАВЉАЧКО ТЕЛО (СЕКТОР ЗА РР) Надзор над

спровођењем програма

Евалуација Извештавање Координација

ПЛАТНА АГЕНЦИЈА (УПРАВА ЗА АП) Одобравање и

контрола обавеза и плаћања

Исплата Рачуноводство

Захтев за фондовима мод ОС ка НФ;

трансфер новца од НФ ка ОС, коначна

исплата корисницима

Надзорни комитет

Предлог пројеката, одобравање пројеката, захтев за плаћањем

Исплата новца ПА

Извештаји

УПРАВЉАЧКИ И КОНТРОЛНИ

Контрола на лицу места, ПА

Одлука о националној акредитацији

(налази се у процедури прикупљања мишљења), како је већ поменуто у претходном тексту.

Шема 5. Институционални оквир IPA V - Предвиђен систем након акредитације

8. Молимо представите постојеће микроекономске инструменте који

обезбеђују преглед пољопривредне економије, нарочито по питању пољопривредних друштава, анализе по секторима и расподеле директних исплата (може се упоредити са Мрежом пољопривредних рачуноводствених података (FADN) Европске уније).

У Републици Србији тренутно не постоји инструмент за праћење микроекономских показатења пословања пољопривредних газдинстава. Међутим, важећим Законом о пољопривреди и руралном развоју Републике Србије (члан 33.), предвиђено је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде води систем пољопривредних књиговодствених података у циљу праћења нивоа прихода и трошкова регистрованих пољопривредних газдинстава и породичних пољопривредних газдинстава, оцењивања ефикасности пољопривредне производње и анализирања мера пољопривредне политике. Успостављање овог система биће потпомогнуто пројектом „Establishment of the Serbian Farm Accountancy Data Network (FADN)” у оквиру IPA 2010 програмског циклуса, чија је имплементација планирана у периоду од 2011. до 2013. године. Kао упоредив инструмент са ЕУ Farm Accountancy Data Network (FADN) наводимо пројекат „Спровођење анкета о пословању пољопривредног газдинства“ из 2006. године, који је успешно реализован на територији 15 подручних пољопривредних

53

служби. Циљ пројекта био је добијање информација о финансијским резултатима пословања комерцијалних пољопривреднх газдинстава на територији Србије преко обрачуна бруто маржи, као и едукација пољопривредних произвођача и саветодаваца за развој и боље управљање пољопривредним газдинством применом бруто маржи.

II ТРЖИШНЕ МЕРЕ 9. Неопходан је пун опис политике која се тренутно примењује или је у

плану за сваки од наведених производа или категорија производа наведених испод, а који обухвата:

- циљеве, функционисање и главне квантитативне елементе за све мере пољопривредне политике по производима које се тренутно примењују или су у плану:интервенције на тржишту(откуп, јавно/приватно складиштење, итд.), производне квоте, производнe или извознe дажбинe, порез, царине и њиховe еквивалентe и остале мере на граници, као што су царинске квоте и остале најчешће контроле производње увозне робе, извозне субвенције итд. - управљање увозним квотама уз објашњење да ли се примењује систем увозно/извозних дозвола и да ли такав систем предвиђа хартије од вредности (банковне гаранције) и контроле (физичке провере производа који су извезени уз субвенције). - управљање и контролу програма субвенционисања производње уз опис поступка регистрације парцела пољопривредника у национални регистар пољопривредних парцела, поступка за подношење пријава, података које треба предати, административне контроле и контроле на лицу места које треба спровести и санкције које треба применити.

У Србији није успостављена Агенција за интервенције на тржишту на начин како то функционише у ЕУ. Према одредбама важећег Закона о робним резервама ( « Службени гласник РС», број: 18/92), прописано је да се робне резерве у Републици образују и користе за: стабилизацију производње, тржишта и цена, заштиту домаће производње и

унапређење извоза; обезбеђење потреба Републике за случај ванредног стања, непосредне ратне

опасности и рата. Дирекција за републичке робне резерве организована је као самосталан орган у саставу Министарства трговине и услуга. Уколико дође до одређених поремећаја који прете да угрозе функционисање тржишта и прехрамбену сигурност земље, Дирекција интервенише: откупом, испуштањем одређених количина производа на тржишта или извозом прекомерних залиха. Наведене интервенције реализују се на основу закључка Владе. Табела 13. Интервентни откуп пољопривредно-прехрамбених производа у периоду 2001-2009. године ГОДИНА НАЗИВ РОБЕ

КОЛИЧИНА ЦЕНА ВРЕДНОСТ kg РСД/kg РСД

2001 Меркантилна пшеница 431.851.074 7,50 3.238.883.059 Семенска пшеница 24.592.000 13,00 319.696.000 2002

54

Меркантилна пшеница 289.947.680 7,00 2.029.633.759 Семенска пшеница I 10.671.250 14,00 149.397.500 Семенска пшеница II 15.828.750 13,00 205.773.750 2003 Меркантилна пшеница 350.000 7,00 2.450.000 Меркантилна пшеница 2.825.035 8,00 22.600.280 Семенска пшеница I 31.683.000 14,00 443.562.000 Семенска пшеница II 14.617.000 13,00 190.021.000 Товне свиње 371.377 50,00 18.568.687 2004 Меркантилна пшеница 96.965.000 7,50 727.237.500 Семенска пшеница I 20.000.000 17,30 346.000.000 Семенска пшеница II 10.000.000 16,30 163.000.000 2007 Меркантилни кромпир род 2006 4.027.072 6,00 24.162.432 Товне свиње 1.655.506 75,00 124.162.950 2008 Меркантилни кукуруз род 2008 50.261.094 9,00 452.349.846 2009 Меркантилна пшеница 65.530.881 13,00 851.901.453 Пуномасно млеко у праху 160.000 291,60 46.656.000 Обрано млеко у праху 40.000 270,00 10.800.000 Извор: Министарство трговине и услуга, Републичка дирекција за робне резерве; Обрађено у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде републике Србије

Пољопривредни производи, власништво Републичке дирекције за робне резерве ускладиштени су код овлашћених складиштара, равномерно распоређених на целој територији Републике У Србији није успостављен систем производних квота, а не примењује се ни систем извозних царина. Царине и њиховe еквивалентe и остале мере на граници у Републици Србији и законски основ, детаљно су објашњени у одговору на питање број 2 – Опште информације о трговинској политици и механизмима који се примењују у Србији по питању пољопривредних производа. Преференцијалне царине и тарифне квоте за пољопривредно прехрамбене производе одређене су ССП, односно ПТС, споразумом ЦЕФТА 2006, билатералним споразумима са Руском Федерацијом, Републиком Белорусијом , Републиком Турском и ЕФТА земљама дате су у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. . Расподела квота по споразумима врши се по систему « first come first served «. Надзор над релизацијом преференцијалних квота врши Министарство финансија - Управа царина. У Србији се не примењује систем извоза са рефундацијом (export refunds) на начин како тај систем функционише у ЕУ. Као подстицајна мера примељује се субвенционисање извоза (export subsidies) одређених пољопривредно прехрамбених производа (описано у одговору на питање број 10 – у делу Подстицаји извоза). Управљање и контрола програма субвенционисања производње уз опис поступка регистрације парцела пољопривредника у национални регистар пољопривредних парцела, поступка за подношење пријава, података које треба предати, административне контроле и контроле на лицу места које треба спровести и санкције које треба применити. Описано у делу: ХОРИЗОНТАЛНО, питање број 1 - Регистар

55

пољопривредних газдинстава; ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА, питање број 14 - Директна плаћања по хектару и Директна плаћања по грлу. Обрадиве културе, специјализоване културе и производи:

- Житарице; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена MFN царина за семенску и меркантилну пшеницу, пшенично брашно, семенски и меркантилни кукуруз и кукурузно брашно износи 30% ; за раж, јечам, овас, кукурузну прекрупу и гриз 20%. Са земљама потписницама ЦЕФТА 2006 договорена је потпуна либерализација, осим са Републиком Хрватском и Републиком Албанијом са којима је договорена обострана квота. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је потпуна либерализација царина за житарице, осим са Републиком Турском где је договорена царинска стопа од 30%. Прилог: царина за житарице, према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 10 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. Назив мере: СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ТРОШКОВА СКЛАДИШТЕЊА ПШЕНИЦЕ, ДУРУМ ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА РОДА 2010. У ЈАВНА СКЛАДИШТА И СМРЗНУТЕ МАЛИНЕ РОДА 2010. Као мера подршке подстицању складиштења пшенице, дурум пшенице и кукуруза рода 2010. у систему јавних складишта, предвиђена је мера субвенционисања дела трошкова складиштења. Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Пиринач; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена MFN царина износи 3%. Прилог: царина за пиринач, према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 10 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

- Шећерна репа; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена MFN царина износи 20%; у оквиру ССП царинска стопа је 0%; за увоз из земаља потписница споразума ЦЕФТА 2006 договорена царинска стопа је 0%; за увоз из Републике Турске договорена стопа царине је 20%, а из Руске Федерације, Републике Белорусије и EFTA земаља царинска стопа је 0%.

- Шећер; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите: MFN царина и специфична царина. Примењене MFN царина износи 20% . Примењена специфична царина на увоз сировог и рафинисаног шећера из EУ износи 12 дин/кг; за увоз из осталих земаља: за сирови шећер 16 дин/kg, за рафинисани 18 дин/kg.

56

Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ за шећер је договорен примењен ниво увозне заштите (царинска стопа 20%, специфична царина 12 дин/kg). За увоз из земаља потписница ЦЕФТА 2006 договорена царинска стопа је 0%, осим за увоз из Републике Албаније са којом је договорена MFN царина, и Републике Хрватске са којом је договорена обострана квота од 200 тона (тар. ознаке 1701 11 и 1701 12) са преференцијалном црином, а за увоз изван квоте примењује се MFN царина. У размени са Руском Федерацијом, на листи изузетака од слободне трговине при увозу из Републике Србије у Руску Федерацију изузет је шећер из тарифног броја 1701 99 10 00.У размени са Републиком Белорусијом из режима слободне трговине обострано је изузет шећер из тарифног броја 1701 99 10 00.У размени са EFTA земљама договорена је царинска стопа од 0%, а са Републиком Турском MFN. Управа царина води евиденцију о шећеру који се увози у оквиру квоте утврђене ЦЕФТА споразумом ( по принципу „first come, first served“). Назив мере: ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНА ИЗВОЗНА КВОТА Законски основ: Закон о спољнотрговинском пословању («Сужбени Гласник РС «, број:36/09), Oдлука о извозу шећера у земље Eвропске заједнице («Службени гласник РС», бр.:

106/05, 63/06, 86/07, 88/08, 81/09 и 60/2010). Опис шеме: Безцарински извоз шећера из тарифног броја 1701 и 1702 Царинске тарифе, пореклом из Републике Србије, у земље Европске уније у оквиру годишње царинске квоте за економску годину у количини од 180.000 тона. Административна шема: Расподелу преференцијалне квоте по шећеранама спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на основу Oдлуке о извозу шећера у земље Eвропске уније(која се доноси годишње) и података Генералног инспектората о оствареној производњи шећера по шећеранама.Дозволе за извоз,спроводи Mинистарство економије и регионалног развоја. Kомисија за издавање дозвола (коју чине представници Mинистарства економије и регионалног развоја, Министарства пољопривреде, Министарства трговине и услуга и Министарства финанасија- Управе царина), одговорна је за спровођење процедуре издавања дозвола.Mинистарство економије води евиденцију издатих дозвола. Надзор: Mинистарство финансија - Управа царина води евиденцију о шећеру који се у земље Eвропске заједнице извози у складу са Уредбом, о чему месечно извештава Комисију.

- Сува сточна храна; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Као мера увозне заштите, примењена MFN царина износи 10%. Са земљама потписницама ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%, изузев у размени са Републиком Албанијом са којом је договорена MFN царина. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0%, а у размени са Републиком Турском договорена је MFN царина. Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, примењује се царинска стопа 0%, осим код брашна и пелете од луцерке, где је примењена царинска стопа 6%.

- Семенке; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА

57

Као мера увозне заштите, примењена MFN царина на семе соје износи 5%, уљане репице 10%, сунцокрета 20%, на семе шећерне репе и луцерке износи 10%, за семе осталог крмног биља 5%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%,осим са Републиком Албанијом са којом је договорена MFN царина. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је нулта царина, а са Републиком Турском MFN. Према Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, примењује се царина на семенски сунцокрет од 12%, на семе шећерне репе и луцерке од 4%, а на семе соје, уљане репице и семена осталог крмног биља царинска стопа 0%. Прилог: царина за семена, према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 12 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

- Хмељ; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА ХМЕЉА Као мера увозне заштите, примењена MFN царина на свеж или сушен, дробљен, млевен или пелетиран хмељ износи 10%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0% на увоз хмеља, док је са Републиком Турском договорена MFN царина. Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, примењује се царинска стопа од 6%.

- Маслиново уље и маслине; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Као мера увозне заштите, примењена MFN царина на маслиново уље износи 5%, за стоне маслине 15%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%, осим са Републиком Албанијом са којом је договорена MFN царина на стоне маслине и остало маслиново уље – које није из првог пресовања и Републиком Хрватском са којом је договорена царинска стопа од 10% на стоне маслине. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0% на увоз стоних маслина и маслиновог уља, док је са Републиком Турском договорена MFN царина, осим за квоту за маслиново уље, која износи 750 тона са царинском стопом од 0% у оквиру квоте. Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, примењује се царинска стопа 0%.

- Лан и конопља; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Као мера увозне заштите, примењена MFN царина на сиров или прерађен, али непреден лан и конопљу износи 0% у размени са свим земљама. Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, примењује се царинска стопа 0%.

- Воће; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА

58

Примењена мера увозне заштите: MFN царина, специфична царина и сезонске царине. Примењена MFN царина креће се у распону од 5 - 20%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0% на увоз воћа, осим са Републиком Албанијом са којом је договорена MFN царина.Са Републиком Хрватском договорена је квота. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0%. Са Републиком Турском је договорена квота за одређене врсте воћа. Прилог: царина за воће према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 08 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. Назив мере: СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ТРОШКОВА СКЛАДИШТЕЊА ПШЕНИЦЕ, ДУРУМ ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА РОДА 2010. У ЈАВНА СКЛАДИШТА И СМРЗНУТЕ МАЛИНЕ РОДА 2010. Као мера подршке подстицању складиштења смрзнуте малине рода 2010. у систему јавних складишта, предвиђена је мера субвенционисања дела трошкова складиштења. Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Поврће; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштит : MFN царина, специфична царина и сезонске царине. Примењена MFN царина за поврћa креће се у распону од 10- 20%, осим за парадајз где је примењена 30%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 , осим Републике Албаније и Републике Хрватске, договорена је царинска стопа 0%. Са Републиком Албанијом и Републиком Хрватском договорена је квота за већину повртних култура. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена царинска стопа 0%. Са Републиком Турском је договорена квота за одређене врсте поврћа. Прилог: царина за поврће према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 07 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

- Обрађено воће и поврће; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Као мера увозне заштите, примењена MFN царина за прерађевина од воћа и поврћа, укључујући и сокове износи 20%. Изузетак су концентрати од поморанџе, лимуна и осталих агрума где је примењена царинска стопа од 5% . Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006, изузев Републике Албаније и Републике Хрватске, договорена је царинска стопа 0%. Са Републиком Албанијом је договорена квота за увоз одређених прерађевина од воћа и поврћа. Са Републиком Хрватском је договорена стопа царине на увоз одређених производа од воћа и поврћа. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0% на увоз прерађевина од воћа и поврћа и сокова.

59

Са Републиком Турском је договорена квота за увоз одређених прерађевине од воћа и поврћа. Прилог: царина за прерађевине од воћа и поврћа према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 20 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Банане; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Као мера увозне заштите примењена MFN царина износи 15%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%, изузев Републике Албаније са којом је договорена MFN царина. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0%, а са Републиком Турском MFN царина. Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, договорена је царинска стопа 0%.

- Вино; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Као мера увозне заштите примењена MFN царина износи 30%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%,осим у размени са Републиком Албанијом, Републиком Хрватском и Републиком Молдавијом са којима је договорена квота са преференцијалном царинском стопом. Споразумима о слободној трговини са Руском Федерацијом, из режима слободне трговине изузето је пенушаво вино приликом извоза из Републике Србије у Руску Федерацију, са Републиком Белорусијом је договорена пуна либерализација, док је са Турском договорена квота са преференцијалном царинском стопом. Увозна заштита у трговини вином између Републике Србије и ЕУ дефинисана је Протоколом 2 (члан 28), Анекс I Протокола 2 Споразума о стабилизацији и придруживању , односно ПТС. Прилог: царина за вино према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 22 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. Назив мере: ИЗВОЗНЕ СУБВЕНЦИЈЕ Извозне субвенције за вино утврђене су у износу у од 5% од остварене вредности по основу реализованог извоза вина. Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Живе биљке и производи хортикултуре; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и сезонске царине. Као мера увозне заштите примењена MFN царина за сечено цвећа креће се у распону од 10 - 15%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006, осим Републике Албаније, договорена је царинска стопа 0%. Са Републиком Албанијом договорена је MFN царина за одређене производе.

60

Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0%. Са Републиком Турском је договорена квота за сечено цвеће. Прилог: царина за живе биљке и производе хортикултуре према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 06 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

- Сирови дуван; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царинa и специфична царина. Примењена MFN царина за сирови дуван износи 10%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је слободна размена, осим са Републиком Хрватском и Републиком Молдавијом са којима је договорена симетрична квота са преференцијалним царинама. Споразумима о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0%, док је са Републиком Турском и ЕФТА земљама договорена царинска стопа од 10%. Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, договорена је царинска стопа 10%. Примењена специфична царина за одређене производе из тарифне главе 24 наплаћује се при увозу по јединици производа и то за: неижиљен сушен дуван тип вирџинија у висини од 5,00 дин/kg ;неижиљен тип берлеј сушен на ваздуху 15 дин/кг; за делимично или потпуно ижиљен дуван типа вирџинија сушен у сушари 0,00-10,00 дин/кг; за дуван типа берлеј делимично и потпуно ижиљен сушен на ваздуху 00,00 -25,00 дин/кг. Животињски производи:

- Говедина и телетина; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина. Примењена MFN царина за говеђе и јунеће месо је 30% Примењена специфична царина креће се од 25 до 50 динара по јединици мере Република Србија има одобрену преференцијалну квоту за извоз јунећег меса на тржиште Европске уније у количини од 8.700 t. Прилог: царина за говедину и телетину према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 02 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. Назив мере : ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА За месо говеђе и јунеће , друге јестиве производе у саламури, и производе од говеђег и јунећег меса прмењена мера је субвенционисање извоза. Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Млеко и млечни производи; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина. Примењена MFN царина креће се од 20 до 30%. Примењена специфична царина креће се од 0 до 80 динара по јединици мере. Прилог: царина за млеко и млечне производе према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 04 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

61

Назив мере : ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА За млеко и павлаку и друге млечне производе примењена мера је субвенционисање извоза. Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10 Назив мере: ПРЕМИЈА ЗА МЛЕКО Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Свињско месо; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина. Примењена MFN царина износи 30%. Примењена специфична царина креће се од 20 до 44 динара по јединици мере Прилог: царина за свиљско месо према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 02 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА За свињско месо и друге производе од свињског меса примењена мера је субвенционисање извоза . Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Овчије и козије месо; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина. Примењена MFN царина износи 30%. Примењена специфична царина креће се од 20 до 36 динара по јединици мере Прилог: царина за овчије и козије месо према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 02 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

- Јаја; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина. Примењена MFN царина креће се од 5 до 30%. Примењена специфична царина креће се од 1 до 1,5 динара по јединици мере. Прилог: царина за јаја према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 04 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

- Перад; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина Примењена MFN царина креће се од 15 до 30%. Примењена специфична царина креће се од 31 до 50 динара по јединици мере. Прилог: царина за живинско месо према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 02 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

62

Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА За живинско месо и производе од живинског меса примењена мера је субвенционисање извоза. Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10 Специјализоване житарице и производи:

- Етил алкохол пољопривредног порекла; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина. Примењена MFN царина износи 30% . Примењена специфична царина износи 30 дин/л. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је слободна размена, осим са Републиком Молдавијом и Републиком Хрватском са којима је договорена преференцијална квота. Са Републиком Молдавијом договорена је обострано преференцијална квота за тарифни број 2207 и 2208 у количини од 80 т/л са преференцијалном царином, а изван квоте примењује се MFN царина. Са Републиком Хрватском договорена је обострано преференцијална квота за тарифну линију 2208 90 91 00 и 2208 90 99 00 је 80т/л са преференцијалном царином , а изван квоте се примењује МФН царина. Увоз ових производа из Руске Федерације је потпуно слободан по Споразуму о слободној трговини, док је увоз ових производа на територију Руске Федерације оптерећен са пуним царинама. Споразумом о слободној трговини између Републике Србије и Републике Белорусије из режима слободне размене изузет је етил алкохол пољопривредног порекла . Прилог: царина за етил алкохол пољопривредног порекла према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 22 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

- Производи пчеларства - Мед; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина . Примењена MFN царина је 30% Примењена специфична царина је 15 динара по јединици мере. Прилог: царина за мед према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 04 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12. Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Описано у делу: ТРЖИШНЕ МЕРЕ, питање број 10

- Свилене бубе; Назив мере: УВОЗНА ЗАШТИТА Као мера увозне заштите примењена MFN царина на чауре свилене бубе износи 1%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%, осим са Републиком Албанијом са којом је договорена се MFN царина. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је царинска стопа 0%, док је са Републиком Турској договорена MFN царина. Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, односно ПТС, примењује се

63

царинска стопа 0%. - Кромпири;

Назив мере: ЦАРИНСКА ЗАШТИТА КРОМПИРА Примењена мера увозне заштите : MFN царина и специфична царина. Као мера увозне заштите примењена MFN царина за семенски кромпир износи 5%, за млад, меркантилни и кромпир за производњу скроба 30%. Са земљама потписницама споразума ЦЕФТА 2006 договорена је царинска стопа 0%, осим са Републиком Албанијом са којом је договорена је MFN царина и Републиком Хрватском са којом је договорена је обострана квота. за меркантилни кромпир. Споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом договорена је нулта стопа царине на увоз семенског кромпира и кромпира, а са Републиком Турском је договорена MFN царина. Прилог: царина за кромпир према ПТС, ЦЕФТА 2006, билатералним и ЕФТА споразуму дата је у табели за главу 07 Царинске тарифе, у ПОГЛАВЉУ 29 – ЦАРИНСКА УНИЈА, Анекс 12.

10. У случају да се поједине мере примењују на више од једне производне категорије, потребно их је укључити у опис за сваку производну категорију. Опис треба да садржи бар следеће информације:

– назив мере политике; да ли се већ примењује или је планирана (очекивани датум могућег увођења); – законску основу (назив и број одговарајућег правног акта);

– циљеве и општи опис програма;

– услове које треба испунити за дату меру политике; – основу за плаћање и њихову диференцијацију по регионима (као и

основу за одређивање региона); – износе потрошене од 2000. године; укупно и по јединици (оквирно, у случају диференцијације по регионима); – одређене дажбине или порезе; – сврху дажбина/пореза (уплаћени у укупни буџет или намењени за

финансирање појединих активности, у ком случају је потребно прецизирати);

– управљање програмом. Обрадиве културе, специјализоване културе и производи:

- Житарице; Назив мере: ЗАШТИТНA ЦЕНA ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА У 2001. ГОДИНИ Законодавни основ: Одлука о заштитној цени пшенице и кукуруза рода 2001 (”Службени лист СРЈ», бр.

70/00, 7/01) Циљ и опис шеме: Стабилизација тржишта и обезбеђење прихода фармерима кроз валоризацију основних трошкова улагања. У случају да се тржишна цена формира испод нивоа заштитне, предвиђено је да држава откупи тржишне вишкове по прописаној заштитној цени.

64

Критеријум: Одлука се односила на све откупљиваче пшенице од пољопривредних произвођача. Заштитна цена за пшеницу кретала се од 5,80 до 7,50 дин/kg, у зависности од квалитета,а за кукуруз у износу од 6,30 дин/kg. Плаћање и регионалне разлике: Међусобни односи на релацији продавац-купац.Заштитна цена се исплаћивала у јединственом износу на територији Републике Србије, a купци житарица били су дужни да се придржавају одредаба Одлуке. Административна шема: Одлуку је доносила Влада Савезне Републике Југославије на предлог републичког Министарства пољопривреде. Назив мере: ПРЕМИЈА ЗА МЕРКАНТИЛНУ ПШЕНИЦУ 2004. ГОДИНЕ Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о премији за меркантилну пшеницу рода 2004. године (“Службени гласник

РС“, бр.: 78/2004) Циљ и опис шеме: Циљ мере је подстицање производње, складиштења и трговине пшеницом, као и стабилизација тржишта пшенице у време жетве. Критеријум: Предузећа, земљорадничке задруге, пољопривредна газдинства са својством правног лица и земљорадници имају право на премију за меркантилну пшеницу рода 2004. године ЈУС Е.Б1.200 (стандардног квалитета) која је ускладиштена код правног лица, односно предузетника који обавља делатност откупа и ускладиштења пшенице. Плаћање и регионалне разлике: Премија се исплаћивала у прописаном износу јединствено на територији Републике Србије. Износ који је исплаћен (укупно и по јединици): Укупно исплаћен износ по овој мери износио је 2.000.000.000 динара. За ускладиштену пшеницу је исплаћиван износ од 1,00 дин/kg. За продату ускладиштену пшеницу корисник премије остварио је и премију од 0,50 дин/kg . Административна шема: Захтев за остваривање премије складиштар је подносио Министарству уз доказ да је пшеница ускладиштена, односно приложио је уговор о купопродаји као доказ да је купопродаја извршена. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Назив мере: СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ И СКЛАДИШТЕЊА ПШЕНИЦЕ 2005. И 2006. ГОДИНЕ Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о субвенционисању производње и складиштења пшенице („Службени

гласник РС“, бр. 60/2005 и 58/2006) Циљ и опис шеме: Циљ мере je подстицање производње и складиштења пшенице физичких лица, чиме се омогућава повлачење са тржишта одређене количине пшенице у време жетве, када је цена по правилу најнижа, уз релаксирање трошкова које фармери имају на име складиштења. Критеријум: Физичко лице, односно пољопривредно газдинство уписано у Регистар пољопривредних газдинстава. Плаћање и регионалне разлике: У 2005. години укупно је исплаћено 733.763.370 динара. Регистрованим пољопривредним газдинствима, физичким лицима су исплаћивана средства у износу од 5.000 динара по хектару површине засејане пшеницом као и 750 динара по тони пшенице ускладиштене у овлашћеном складишту. У 2006. години укупно исплаћена средства су 61.834.629 динара. Плаћано је 750 динара

65

по тони пшенице ускладиштене у овлашћеном складишту. Није било разлика у плаћањима по регионима. Табела 14. Исплаћена средства за ову меру Година 2005 2006 Укупно исплаћено, РСД 733.763.370 61.834.629 Административна шема: Захтев се подносио Управи за трезор, која је након провере података исплаћивала средства на рачун подносиоца захтева . Назив мере: СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ТРОШКОВА СКЛАДИШТЕЊА ПШЕНИЦЕ, ДУРУМ ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА РОДА 2010. У ЈАВНА СКЛАДИШТА И СМРЗНУТЕ МАЛИНЕ РОДА 2010. Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Закон о јавним складиштима Уредба којом се дефинишу услови за стицање права на коришћење ове мере Циљ и опис шеме: Циљ мере је стимулисање пољопривредних произвођача да складиште своје производе у систему јавних складишта, чиме се обезбеђују услови да робу не продају одмах након жетве, када су по правилу цене ниже, већ да је продају онда када процене да је на тржишту за њих најповољнија цена. Критеријум: Физичко лице носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ. Подстицајна средства се остварују за пшеницу, дурум пшеницу и кукуруз за површину до 100 ha. Плаћање и регионалне разлике: Предвиђен износ на име субвенције исплаћује се јединствено на целој територији Републике Србије. Табела 15. Исплаћена средства за ову меру Година: 2010 Износ подршке, РСД по тони за А-1 класу пшенице и дурум пш. 80 Износ подршке, РСД по тони за А-2 класу пшенице и дурум пш. 70 Износ подршке, РСД по тони за А-3 класу пшенице и дурум пш. 50 Износ подршке, РСД по тони за све класе кукуруза 50 Укупно исплаћено, РСД 50.000.000* *планирано текућим буџетом за све производе наведене у Уредби Административна шема: Захтев се подноси Министарству финансија – Управи за трезор са копијом признанице робног записа

- Пиринач; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за пиринач. Не производи се у Србији.

- Шећерна репа; Назив мере: ЗАШТИТНА ЦЕНА ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ Законодавни основ: Одлука о заштитној цени шећерне репе рода 2001(« Службени лист СРЈ», број: 70/00) Циљ и опис шеме: Стабилизација тржишта и обезбеђење прихода фармерима кроз валоризацију основних трошкова улагања. Уколико се тржишна цена формира испод нивоа заштитне, предвиђено је да држава откупи тржне вишкове по прописаној заштитној цени.

66

Критеријум: Предузећима, задругама и другим правним лицима, предузетницима и индивидуалним пољопривредницима који производе шећерну репу , обезбеђује се за шећерну репу рода 2001. године заштитна цена од 2,00 din/kg. Основ за плаћање: Међусобни односи на релацији продавац-купац. Административна шема: Одлуку је доносила Савезна влада на предлог Републичког Министарства пољопривреде. Надзор: МПШВ и Министарство трговине Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ПРОИЗВОДЊЕ ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Oдлука о премији за шећерну репу („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 2/02, 68/02,

84/02, 91/02, 96/03, 45/04) Циљ и опис шеме: Циљ мере је подстицај производње шећерна репе и повећање засејаних површина. Реализовала се кроз исплату предвиђеног годишњег износа произвођачима шећерне репе. Критеријум: Произвођачи шећерне репе(корисници) који су уговорили са шећераном и засејали шећерну репу, имали су право на одређен годишљи износ плаћања по килограму произведене и испоручене шећерне репе шећерани (предузећа, земљорадничке задруге, научно-истраживачке организације и пољопривредна газдинства). Плаћање и регионалне разлике: Премија се исплаћивала у годишњем износу за уговорену и однеговану шећерну репу, и то: 2001. године: 0,25 дин/kg 2002.године: 12.300 дин/ha:услов- најмање остварен принос од 38 т/ha; за подручја у којима је проглашена суша као елементарна непогода, рефернтни принос је 28 т/ha; за приносе мањи од 28 т/ha произвођач нема право на премију. 2003. године: 12.300 дин/ha, за најмањи принос од 38 т/ha, за засејану површину од 70.000 ha.. За одређена подручја дефинисана Oдлуком, премија се исплаћивала без условљавања референтног приноса. 2004. године: 0,30 дин/kg. Табела 16. Исплаћена средства за ову меру Година 2001 2002 2003 2004 Износ по јед.мере 0,25 дин/kg 12.300 дин/ha 12.300 дин/ha 3,30 дин/kg Укупно исплаћено, у хиљадама РСД 492.800 502.616 802.843 897.270

Административна шема: Захтев за исплату аванса као и коначног износа премије подносила је шећерана/организатор производње Министарству пољопривреде, шумарства и водопривред, уз прописану документацију, министартсво након провере документације исплаћивало је припадајући износ подносиоцу захтева, а подносиоци захтева у року од пет дана исплаћивали су припадајући износ произвођачима шећерне репе. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

- Шећер; Назив мере: ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНА ИЗВОЗНА КВОТА Законодавни основ: Закон о спољнотрговинском пословању („Сужбени Гласник РС“, број:36/09)

67

Oдлука о извозу шећера у земље Eвропске заједнице („Службени гласник РС“, бр. 106/05; 63/06; 86/07; 88/08; 81/09 и 60/2010)

Опис шеме: Безцарински извоз шећера из тарифног броја 1701 и 1702 Царинске тарифе, пореклом из Републике Србије, у земље Европске уније у оквиру прописане годишње царинске квоте за економску годину . Утврђене квоте: 180.000 тона за 2005/06; 180.000 тона за 2006/07; 225.000 тона за 2007/08;180.000 тона за 2008/09;180.000 тона за 2009/10 и 180.000 тона за 2010/11 годину. Административна шема: Расподелу преференцијалне квоте по шећеранама спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на основу Oдлуке о извозу шећера у земље Eвропске уније(која се доноси годишње). Дозволе за извоз спроводи Mинистарство економије и регионалног развоја. Kомисија за издавање дозвола (коју чине представници Mинистарства економије и регионалног развоја, Министарства пољопривреде, Министарства трговине и услуга и Министарства финанасија- Управе царина), одговорна је за спровођење процедуре издавања дозвола.Mинистарство економије води евиденцију издатих дозвола. Надзор: Mинистарство финансија - Управа царина води евиденцију о шећеру који се у земље Eвропске заједнице извози у складу са Уредбом, о чему месечно извештава Комисију.

- Сува сточна храна, семенке; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за суву сточну храну и семенке.

- Хмељ Назив мере: ПРЕМИЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХМЕЉА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о премији за производњу хмеља („Службени гласник РС“, број : 66/2004,

26/2005) Уредба о Регистру пољопривредних газдинстава ( за 2004. и 2005. годину) Циљ и опис шеме: Циљ мере је повећање приноса и површина под овом културом. Премија се исплаћивала директно произвођачима. Критеријум: Услов за исплату премије у 2004. години је остварени принос од најмање 800 kg/hа сувих шишарки хмеља. У 2005. години премију су остварили узгајивачи који су били уписани у Регистар пољопривредних газдинстава. Плаћање и регионалне разлике: Премија је исплаћена 2004. године у износу од 39.000 дин/hа за најмање остварени принос од 800 kg/hа сувих шишарки хмеља; 2005. године у износу од 50,00 дин/kg произведених и испоручених сувих шишарки хмеља; 2005. године корисници су остварили премију уз услов да су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава. Предвиђени износи исплаћивали су се јединствено на целој територији Републике Србије. Табела 17. Исплаћена средства за ову меру Година 2004 2005 Износ премије 39.000 дин/hа 50,00 дин/kg Укупно исплаћено нп* нп *не располажемо подацима

68

Административна шема: Корисници премије су остваривали право на исплату средстава у два дела: први део пре завршетка производње у виду аванса и други по испоруци сувих шишарки хмеља. Први део се исплаћивао на основу захтева чији је прилог био записник пољопривредног инспектора о површини однегованог засада хмељаника. Други део се исплаћивао по захтеву, на основу потврде о предатим количинама сувих шишарки хмеља. По одбијању авансно уплаћеног износа, Министарство је износ по коначном обрачуну исплаћивало директно произвођачима. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

- Маслиново уље и маслине; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за маслиново уље и стоне маслине, јер ове производње нема у Републици Србији.

- Лан и конопља; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за лан и конопљу.

- Воће; Назив мере: СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ТРОШКОВА СКЛАДИШТЕЊА ПШЕНИЦЕ, ДУРУМ ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА РОДА 2010. У ЈАВНА СКЛАДИШТА И СМРЗНУТЕ МАЛИНЕ РОДА 2010. Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Закон о јавним складиштима Уредба којом се дефинишу услови за стицање права на коришћење ове мере Циљ и опис шеме: Циљ мере је стимулисање пољопривредних произвођача да складиште своје производе у систему јавних складишта, чиме се обезбеђују услови да робу не продају одмах након бербе, када су по правилу цене ниже, већ да је продају онда када процене да је на тржишту за њих најповољнија цена. Критеријум: Физичко лице носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ има право на подстицајна средства за трошкове складиштења смрзнуте малине рода 2010., на период до 6 месеци, у месечном износу до 700 РСД по тони. Подстицајна средства се остварују за површину до 10 ha засејану малином. Плаћање и регионалне разлике: Предвиђен износ на име субвенције исплаћује се јединствено на целој територији Републике Србије. Табела 18. Исплаћена средства за ову меру Година 2010 Износ подршке, РСД по тони 700 Укупно исплаћено, РСД 50.000.000* *планирано текућим буџетом за све производе наведене у уредби Административна шема: Захтев се подноси Министарству финансија – Управи за трезор са копијом признанице робног записа

- Поврће; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за поврће.

- Обрађено воће и поврће;

69

Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Закон о девизном пословању („Службени гласник РС“, број: 62/2006) Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених

производа ("Службени гласник РС", бр. 48/04 и 70/04, 3/05, 42/05, 71/05 и 81/05,5/2006, 6/2007, 9/2008, 16/2009, 20/10, 24/10,46/10 и 58/10)

Циљ и опис шеме: Циљ мере је унапређење и промовисање домаће производње, растерећење од домаћих вишкова и проналажење нових тржишта за производе за које још није постигнут одговарајући ниво конкурентности. Oд воћних прерађевина, стимулише се: замрзнуто воће: јагода, купина, вишња и шљива, I класа; суве шљиве и џем од шљива и воћни сок и концентрисани воћни сок (од јабуке, вишње и малине). Од прерађеног поврћа стимулише се: замрзнуто поврће: грашак, боранија и кукуруз шећерац; конзервисано поврће: грашак, боранија, кукуруз шећерац, кисели краставци, паприка, кисели купус и ајвар. Критеријум: Право на коришћење ових средстава имају правна лица и предузетници – извозници који у текућој години извезу и наплате, односно који су извезли у претходној, а наплатиће у текућој години, (у складу са Законом о девизном пословању), пољопривредне и прехрамбене производе домаћег порекла. Од 2010. године, право на коришћење ових средстава имају и физичка лица - носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, за извоз сопствених пољопривредних и прехрамбених производа. Робом домаћег порекла, сматра се роба чије је домаће порекло одредио надлежни орган. Право на коришћење ових средстава не односи се на извоз остварен у оквиру компензационих послова и послова посредовања у спољнотрговинском промету. Од 2006. године, право на коришћење средстава ове уредбе не односи се на извознике који робу домаћег порекла извезу на територије земаља потписница ЦЕФТА 2006. Плаћање и регионалне разлике: Висина средстава подстицаја по групама производа износи 5% и 10%, у зависности од производа (према табели која следи), а основицу за обрачун средстава за субвенције представља динарска противвредност девиза наплаћених за извезену робу по одбитку страних трошкова (банкарски трошкови, трошкови провизије, превоза, осигурања и слично). Основица се утврђује применом званичног средњег курса који важи на дан подношења захтева Народној банци Србије. На целој територији Републике Србије исплаћује се исти износ подстицаја. Исплаћена средства по основу ове мере дата су збирно по групама производа у Табели број 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа Табела 19. Висина извозне субвенције по производима Година 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 ВОЋЕ Замрзнуто воће 10% 7% 7% 7% 7% 7% 5% 5% Суво воће и сокови 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% Конзервисано воће, џем 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% Сок и концентрисани воћни сок 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% ПОВРЋЕ Замрзнуто поврће 7% 7% 7% 7% 7% 5% 5% Конзервисано поврће 10% 10% 10% 10% Ајвар 10% 10%

70

Административна шема: Захтев за остваривање права на субвенцију подноси се Народној банци Србије, у року од 90 дана од дана стицања права. Народна банка Србије прописује документацију и образац за подношење захтева за остваривање права на коришћење средстава на основу уредбе. Оверен образац од стране Народне банке Србије о испуњености услова за остваривање права из ове уредбе и преглед контролисаних и оверених образаца са обрачунатим износом за исплату, подноси се Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управи за аграрна плаћања (од 2010.године ), у року од 30 дана од дана овере. Подстицајна средства се исплаћују по редоследу подношења захтева, а до износа финансијских средстава утврђеног посебним актом, који је донела Влада. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

- Банане; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за банане. Не производе се у Србији.

- Вино; Нази мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Законодавни основ: Описано у делу за Обрађено воће и поврће Циљ и опис шеме: Описано у делу за Обрађено воће и поврће Критеријум: Описан у делу за Обрађено воће и поврће, с тим што право на коришћење ових средстава имају само правна лица регистрована за производњу вина. Такође, од 2009. године ова врста подстицаја не односи се на реализован извоз вина у ЕУ у оквиру преференцијалне квоте. Плаћање и регионалне разлике: Предвиђена висина извозних подстицаја исплаћује се јединствено на целој територији Републике Србије. Исплаћена средства по основу ове мере дата су збирно по групама производа у Табели број 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа Табела 20. Висина извозне субвенције Година 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Вино 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% 5% Административна шема: Описано у делу за Обрађено воће и поврће Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

- Живе биљке и производи хортикултуре; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за живе биљке и производе хортикултуре.

- Сирови дуван; Назив мере: ЗАШТИТНА ЦЕНА ДУВАНА Законодавни основ: Одлука о заштитној цени сировог дувана рода 2001. године ("Службени лист СРЈ",

број: 70/2000).

71

Циљ и опис шеме: Циљ мере је да одржи производњу дувана и обезбеди приход произвођачима. Минимална цена по којој су откупљивао дуван од произвођача сировог дувана, износила је 105 дин/kg за све врсте, типове и класе дувана. Критеријум: Критеријуми за корисника су описани у питању 10. а) житарице. Плаћање и регионалне разлике:Уговорни односи на релацији откупљивача сировог дувана и произвођача сировог дувана.Исплаћиван је прописани износ јединствено на целој територији Републике Србије. Административна шема: Административна шема је описана у питању 10. - Житарице Назив мере: ПРЕМИЈА ЗА ДУВАН Законодавни основ: Закон о условима за обављање промета робе, вршења услуга у промету робе и

инспекцијском надзору ("Службени гласник РС", бр. 39/96, 20/97, 46/98) Закон о буџету Републике Србије( за 2001, 2002,2003,2004,2005, 2007 и 2008. годину) Уредбе које дефинишу услове за остваривање права на коришћење подсицајних

средстава за наведену меру ("Службени гласник РС", број: 16/2000, 40/2001, 2/2002, 91/2002, 16/2003,96/2003,3/2004,66/2004, 26/2005, 97/2007, 18/2008, и 71/2009) Уредба о регистру пољопривредних газдинстава Циљ и опис шеме: Ова мера је имала је за циљ да задржи или повећа површине под дуваном, као и да унапреди квалитет дувана и повећа конкурентност произвођача. До 2005. године захтеви су се подносили Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде преко организатора производње, од 2006. године Министраству финансија - Управи за трезор. Премија се уплаћивала на наменски рачун носиоца пољопривредног газдинства. Критеријум: Произвођачи дувана – физичка и правна лица и предузетници, који су уговорили, произвели и испоручили сирови дуван регистрованим обрађивачима (откупљивачима) дувана. Од 2005. године право на исплату премије имају само регистрована пољопривредна газдинства. У 2002. и 2003. години услов за остваривање права на премију је био и минималан број биљака по јединици површине, као и остварен минималан принос дувана у листу по јединици површине. У 2004. и 2005. години услов за остваривање права на премију је био да је засад дувана уговорен и однегован. 2007. и 2008. године је био предвиђен референтни принос по хектару за сваки тип дувана, који је корисник премије морао да оствари у производњи. Основ за плаћање: Основ за плаћање је испуњеност услова и критеријума који су постављани. Уколико се сва потребна документација која се прилаже уз захтев слаже са подацима који су дати у Регистру, подносиоцу захтева се врши исплата премије за дуван. Исплаћена средства за дуван (РСД): За исплату премије за дуван у листу у 2000. и 2001. години нису коришћена средства из Буџета Републике Србије. Исплаћивана је премија у износу од 24 дин/kg уговореног и испорученог сировог дувана у листу, с тим што су корисници имали право на коришћење једног дела премије у виду аванса у износу од 5.000 дин/ha. Средства за премију су се обезбеђивала од правних лица и предузетника који производе или увозе цигарете и плаћају по паковању цигарета од 20 комада од 0,5-1,00 динар, зависно од квалитетне групе . 2002. и 2003. години премија за производњу дувана се исплаћивала по хектару засађеног и однегованог дувана, и то у износу од 40.000 дин/ha у 2002. години за све типове, док су за 2003. годину износи зависили од сорте дувана и то за: вирџинију

72

71.000 динара, берлеј 38.000 дувана, прилеп 71.000 динара, јака 71.000 динара, и отљу 52.000 динара. 2004. година према типу и клси: Премија за вирџинију је износила: I–70, II-65, III-60, IV-45, V-40 дин/kg Премија за берлеј је износила: I–55, II-50, III-45, IV-35, V-15 дин/kg Премија за оријентал је износила: I–95, II-90, III-85, IV-65, V-40 дин/kg 2005. година према типу и класи: Премија за вирџинију је износила: I–70, II-65, III-55, IV-30 дин/kg Премија за берлеј је износила: I–40, II-30, III-20, IV-10 дин/kg Премија за оријентал је износила: I–90, II-80, III-70, IV-40 дин/kg 2007. и 2008. години према типу и класи: за вирџинију је износила: I–80, II-75, III-72, IV-45 дин/kg за берлеј је износила: I–60, II-50, III-45, IV-25 дин/kg за оријентал је износила: I–110, II-100, III-95, IV-85 дин/kg Референтни принос за вирџинију и берлеј у 2007. години је износио 1.300 kg/ha, а у 2008. години 1.800 kg/ha, док је за оријентал референтни принос у 2007. години износио 700 kg/ha, а у 2008. години 1.100 kg/ha. Табела 21. Исплаћена средства за наведену меру Година 2002 2003 2004 2005 2007 2008 Укупно, РСД 308.700.000 265.748.359 285.961.428 250.000.000 170.000.000 436.751.000 Административна шема: Захтеви за исплату премије за сирови дуван у листу су се подносили Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде до 2005. године, уз записник пољопривредног инспектора (до 2004. године), закључене уговоре о производњи са организаторима производње дувана, као и потврде о откупљеним количинама сировог дувана у листу. Током 2000. и 2001. године се пренос средстава вршио са рачуна Републичке дирекције за робне резерве, на коме су се акумулирала средства, на рачун Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, са којег су прослеђивана организаторима производње, односно крајњим корисницима. Од 2002 – 2004. године исплата се вршила према организаторима производње, који су средства даље исплаћивали корисницима. Од 2005. године исплата се врши на наменске текуће рачуне регистрованих пољопривредних газдинстава, с тим што се од 2007. године захтеви подносе Управи за трезор – Министарству финансија, где се и обрађују и одакле се врши и директна исплата Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Животињски производи:

- Говедина и телетина; Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Законски основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених

производа ("Службени гласник РС", бр. 48/04 и 70/04, 3/05, 42/05, 71/05 и 81/05,5/2006, 6/2007, 9/2008, 16/2009, 20/10, 24/10,46/10 и 58/10)

Циљ и опис шеме: Циљ мере је унапређење и промовисање домаће производње, растерећење од домаћих вишкова и проналажење нових тржишта за производе за које још није постигнут одговарајући ниво конкурентности Критеријум: Описан у делу за Обрађено воће и поврће.

73

Плаћање и регионална разлика: Висина извозне субвенције утврђена је у одређеном проценту(различитом по годинама) у односу на вредност реализованог извоза, а исплаћивала се јединствено на територији Републике Србије. Исплаћена средства по основу ове мере дата су збирно по групама производа у Табели број 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа Табела 22. Висина извозне субвенције по производима Година 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Месо говеђе и јунеће 10% 20% 20% 20% 20% 20% 15% 15% Месо и други јестиви производи у саламури, сољени, сушени

10% 10% 10% 10% 10% 10% 10%

Производи од меса 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% Административна шема: Административна шема је описана у питању 10. – Обрађено воће и поврће. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

- Млеко и млечни производи; Назив мере: ПРЕМИЈА ЗА МЛЕКО Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Правилник о начину и условима уписа и вођења регистра пољопривредних

газдинстава Уредба о регресу за приплодну стоку и премији за млеко ("Сл. гласник РС", бр.8/01,

19/01, 23/01, 2/02, 3/04,45/04, 3/05,38/05, 117/05, 6/07, 64/07, 18/08, 21/09 и 7/10) Циљ и опис шеме: Циљ уредбе је унапређење економичности производње млека и квалитета производа. Од 2001 године врши се исплата пољопривредницима по литри произведеног млека (крављег, овчијег и козијег) које су предали регистрованим млекарама. Критеријум: До 2006. године сви пољопривредни субјекти су имали право на коришћење премије.Од тада је услов за стицање права на коришћење премија упис газдинства у регистру пољопривредних газдинстава. Плаћање и регионалне разлике: До 2009. године премија, висина премије била је различита за за млеко произведено у равничарским , односно брдско-планинским регионима.(преко 400 метара надморске висине). Газдинства су дужна да млеко предају регистрованим млекарама. Исплата се врши на месечном нивоу. Од 2009. године, исплата се врши квартално. Исплата се врши за млеко које испуњава критеријуме дефинисане Правилником о квалитету млека, и то: кравље млеко минимум 3,2% млечне масти, 3,5% протеина и 8,5% суве материје; козије млеко минимум 2,8% млечне масти, 2,5% протеина и 7,5% суве материје; овчије млеко 4,0% млечне масти, 3,8% протеина и 9,5% суве материје. У 2009. години уредбом је дефинисано да право на премију имају само физичка лица, носиоци пољопривредних газдинстава, који предају минимум 2.500 литара млека по кварталу. У 2010. години право на премију имају физичка лица која су носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдиснтва, као и правно лице код кога је утврђен део од најмање 90 % државног капитала. И у 2010. години исплата се врши квартално, минимум је 4.000 литара по кварталу а максимум 3.000.000 литара.

74

Табела 23. Износ премије по литри млека и укупно исплаћен износ за ову врсту подстицаја Година 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Равничарско 3,6 4 4 4 3,8 4 2 1 1,4 1,5 Брдско- планинско 4 4,4 4,4 4,4 4,5 3 3 2 1,4 1,5 Укупно исплаћено, у хиљадама РСД

2.072.000 1.923.604 2.900.000 3.115.895 2.900.000 2.459.572 1.965.261 1.293.671 487.771 460.000*

*планирано текућим буџетом Административна шема: Захтеви се достављају Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Исплата се врши месечно, на рачун млекара које шаљу спискове произвођача са количинама испорученог млека, осим у 2009 и 2010. години у којима се исплата врши квартално и постоји одређена најмања количина која се мора испоручити млекари да би се остварило право на премију. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Назив мера: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених

производа ("Службени гласник РС", бр. 48/04 и 70/04, 3/05, 42/05, 71/05 и 81/05,5/2006, 6/2007, 9/2008, 16/2009, 20/10, 24/10,46/10 и 58/10

Циљ и опис шеме: Циљ мере је унапређење и промовисање домаће производње, растерећење од домаћих вишкова и проналажење нових тржишта за производе за које још није постигнут одговарајући ниво конкурентности. Критеријум: Описан у делу за Обрађено воће и поврће. Плаћање и регионалне разлике: Субвенција је утврђена у проценту у односу на вредност извезене робе. Износ субвенција се утврђивао годишње, и исплаћивао у предвиђеном износу јединствено за целу територију Републике Србије. Исплаћена средства по основу ове мере дата су збирно по групама производа у Табели број 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа Табела 24. Висина извозне субвенције по производима Година 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Млеко и павлака неконцентровани 20% 20% 20% 20% 20% 20% 20% 20%

Млеко и павлака концентровани и други млечни производи

20% 20% 20% 20% 20% 20% 15% 15%

Административна шема: Административна шема је описана у питању 10. – Обрађено воће и поврће. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривред

- Свињско месо; Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије

75

Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених производа ("Службени гласник РС", бр. 48/04 , 70/04, 3/05, 42/05, 71/05 и 81/05,5/2006, 6/2007, 9/2008, 16/2009, 20/10, 24/10,46/10 и 58/10)

Циљ и опис мере: Циљ мере је унапређење и промовисање домаће производње, растерећење од домаћих вишкова и проналажење нових тржишта за производе за које још није постигнут одговарајући ниво конкурентности. Критеријум: Описан у делу за Обрађено воће и поврће. Плаћање и регионалне разлике: Износ субвенција се утврђивао у проценту (различито по годинама), а исплаћивао јединствено на територији Републике Србије. Исплаћена средства по основу ове мере дата су збирно по групама производа у Табели број 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа Табела 25. Висина извозне субвенције по производима Година 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Свињска масноћа 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% Месо и други јестиви производи у саламури, сољени, сушени

10% 10% 10% 10% 10% 10% 10%

Производи од меса 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% Административна шема: Административна шема је описана у питању 10. – Обрађено воће и поврће. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

- Овчије и козије месо; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за овчије и козије месо.

- Јаја и живинско месо; Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије; Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених

производа ("Службени гласник РС", бр. 48/04 и 70/04, 3/05, 42/05, 71/05 и 81/05,5/2006, 6/2007, 9/2008, 16/2009, 20/10, 24/10,46/10 и 58/10

Циљ и опис шеме: Циљ мере је унапређење и промовисање домаће производње, растерећење од домаћих вишкова и проналажење нових тржишта за производе за које још није постигнут одговарајући ниво конкурентности. Критеријум: Описан у делу за Обрађено воће и поврће. Плаћање и регионалне разлике: Износ субвенција се утврђивао у проценту (различито по годинама), а исплаћивао јединствено на територији Републике Србије . Исплаћена средства по основу ове мере дата су збирно по групама производа у Табели број 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа Табела 26. Висина извозне субвенције по производима Година 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Живинско месо 20% 20% 15% 15% Производи од меса 10% 10% 10% 10% 10% 10% 10% Јаја 10%

76

Административна шема: Административна шема је описана у питању 10. – Обрађено воће и поврће. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривре. Специјализоване житарице и производи:

- Етил алкохол пољопривредног порекла; За етил алкохол пољопривредног порекла није предвиђена тржишна мера финансирана из аграрног буџета. За ову производњу се једино приимењује мера увозне заштите.

- Производи пчеларства – мед; Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ИЗВОЗА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије( за 2007,2008,2009 и 2010 годину) Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених

производа ("Службени гласник РС", бр. 48/04 и 70/04, 3/05, 42/05, 71/05 и 81/05,5/2006, 6/2007, 9/2008, 16/2009, 20/10, 24/10,46/10 и 58/10)

Циљ и опис шеме: Циљ мере је унапређење и промовисање домаће производње, растерећење од домаћих вишкова и проналажење нових тржишта за производе за које још није постигнут одговарајући ниво конкурентности Од 2007. године корисници подсицаја су и правним лицима и предузетницима који су извезли и наплатили пољопривредне и прехрамбене производе домаћег порекла. Критеријум: Описан у делу за Обрађено воће и поврће. Плаћање и регионалне разлике: Износ субвенција се утврђивао у проценту (различито по годинама), а исплаћивао јединствено на територији Републике Србије Исплаћена средства по основу ове мере дата су збирно по групама производа у Табели број 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа Табела 27. Висина извозне субвенције по производима Година 2007 2008 2009 2010 Мед природни 20% 20% 10% 10% Административна шема: Административна шема је описана у питању 10. – Обрађено воће и поврће. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

- Свилене бубе; За свилене бубе нису предвиђене тржишне мере аграрне политике.

- Кромпири; Осим царина, нису примењиване тржишне мере аграрне политике за кромпир.

77

Табела 28. Преглед исплаћених средстава за извозне субвенције по групама производа, у РСД

Производи Година 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010*

Кондиторски производи и мед

41.953.748 36.929.253

нп

700.000.000 укључујући

и групе производа које нису

наведене у табели

Млеко и млечни производи (2008 укључујући јаја у праху)

22.382.498 55.936.269 70.000.000 71.519.934 103.692.023 664.488

Месо и производи од меса

21.180.021 126.126.205 102.000.000 325.935.101 264.698.194 131.363.349

Вино (2004, 2005, 2006, 2007 и 2008 укључујући ракију)

5.644.452 13.837.039 30.000.000 8.803.756 7.443.489 5.238.133

Воће и поврће и њихови производи

142.424.049 120.241.056 100.000.000 402.946.786 372612911 489.000.513

*планирано текућим буџетом

78

11. Надаље, у опису сектора воћарства и повртарства треба навести

постојање (уколико је релевантно) економског значаја организација произвођача (укључујући број и проценат производње коју такве организације остварују), прописе који важе у овој области (и за организације код којих долази до преклапања области) и све националне мере чији је циљ подстицање организације сектора. Било би корисно навести податке у вези са репрезентативним тржиштима, како би се утврдиле цене производње и увоза. Треба навести и информације о преради свежег воћа и поврћа (који производи, сва правила производње џема и воћног сока), свакој субвенцији датој за процес прераде, као и детаље везане за правни однос прерађивача и произвођача свежих производа.

У Републици Србији не постоји законска регулатива којом су дефинисани међусобни односи између примарних произвођача воћа и поврћа, као ни законска регулатива којом су дефинисани односи између примарних произвођача и прерађивача воћа и поврћа. Принцип удруживања је на добровољној бази. Произвођачи воћа и поврћа, који имају заједничко интересовање за гајење и пласман одређене биљне културе могу се удружити и организовати у оквиру: удружења, асоцијација, земљорадничких задруга и сл. Упис ових организација врши се у Агенцији за привредне регистре, уз обавезно доношење Статута те организације. Највеће удружење, које окупља произвођаче воћа, поврћа, садног материјала и хладњачаре, је Национална асоцијација "Плодови Србије". Поред ње постоји још неколико већих: Национална асоцијација српских произвођача суве шљиве из Ваљева, Удружење произвођача боровнице "Српска боровница", Земљорадничка Задруга "Прима-боровница", Белановица и велики број мањих удружења и задруга. У области прераде воћа основано је Национално удружење произвођача воћних сокова, нектара и освежавајућих безалкохолних пића (са учешћем у укупној производњи од 82,5%), које је примљено у Европску асоцијацију сокова. Индустрија за прераду воћа и поврћа је грана прехрамбене индустрије, која се бави прерадом и конзервирањем воћа и поврћа, производњом сокова, џемова и слично. Ова индустрија има веома значајан потенцијал за развој. Најзначајније врсте поврћа које се прерађују у индустрији су: кромпир, од кога се производи замрзнути помфрит, чипс и пире, парадајз (концентрат, пире, сок и кечап), грашак (замрзнут, конзервисан) и паприка (пастеризована, замрзнута сушена, млевена и ајвар). Други значајни производи су пастеризоване и сушене печурке, кисели краставци и замрзнуто поврће. Индустријска прерада воћа се развија и бележи раст извоза смрзнутог и сувог воћа, сокова, концетрата и џемова. Производња и промет ових производа регулисани су следећим прописима: Правилник о квалитету производа од воћа, поврћа и печурки и пектинских препарата ("Сл. лист СФРЈ" бр. 1/79,20/82,74/90 и 58/95) Овај правилник прописује минималне услове квалитета које морају задовољити производи од воћа, поврћа и печурки пре стављања у промет, као и услове паковања ради осигурања квалитета, и начин декларисања.

79

Правилник о квалитету воћних сокова, концентрисаних воћних сокова, воћних сокова у праху, воћних нектара и сродних производа ("Службени гласник РС", број 27/10 ) Овим правилником се прописују услови у погледу квалитета воћних сокова, концентрисаних воћних сокова, воћних сокова у праху, воћних нектара и сродних производа и то за: назив производа; сензорска, физичка и хемијска својства сировина, додатака и других супстанци које се употребљавају у производњи сокова, као и састав готовог производа; методе за испитивање квалитета сокова; технолошке поступке који се примењују у производњи; паковање, декларисање и означавање производа. Услови прописани овим правилником морају да буду испуњени у производњи и промету сокова. Извозне субвенције за прерађено воће и поврће описане су у одговору на питање број 10.

12. Треба навести детаљан опис за сваки од следећих сектора:

a) постојећи регулаторни захтеви и распоред њихових примена и спровођења, укључујући правну основу (назив релевантног правног акта); циљеви и општи опис прописа; усклађеност са прописима ЕУ (навести степен усклађености); учешће у другим међународним стандардним програмима; опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему).

b) захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди); захтеви по питању декларисања (посебно декларисање везано за порекло), као и провере увоза/извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд):

- Млечни производи;

- Говедина и телетина; овчије и козије месо;

- Свињско месо, перад, јаја и мед;

- Воће и поврће;

- Вино и производи од вина;

- Хортикултура;

- Маслине и маслиново уље.

- Општи део за све секторе Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о безбедности хране („Служнбени гласник РС“, број 41/2009) Овим законом уређују се општи услови за безбедност хране и хране за животиње, обавезе и одговорности субјеката у пословању храном и храном за животиње, систем брзог обавештавања и узбуњивања, хитне мере и управљање кризним ситуацијама, хигијена и квалитет хране и хране за животиње. Циљ овог закона је да обезбеди висок ниво заштите живота и здравља људи и заштиту

80

интереса потрошача, укључујући начело поштења и савесности у промету храном, узимајући у обзир када је то могуће заштиту здравља и добробити животиња, као и здравља биља и заштите животне средине. Закон се заснива на начелу анализе ризика, предострожности, заштите интереса потрошача и начелу транспарентности у поступцима у избору примерених мера у области безбедности хране и хране за животиње. Овим законом се даље дефинишу захтеви безбедности хране и хране за живожиње, захтеви декларисања, означавања, материјала и амбалаже која долази у контакт са храном, обавезе субјеката у пословању храном у свим фазама производње, прераде, обраде, дораде, амбалажирања, преамбалажирања, паковања, складиштења и дистрибуције; следљивост хране, увођење интерних система контроле и документованих процедура о свим предузетим поступцима током производног процеса (HACCP, добра произвођачка пракса, добра хигијенска пракса) којима се дефинише одговорност субјеката у пословању с храном; увођење анализе ризика процена ризика, управљање ризиком и размена информација о ризику. У Закону о безбедности хране у поглављу декларисање, означавање и рекламирање хране и хране за животиње предвиђено је да: Храна и храна за животиње која се ставља у промет на територији Републике Србије

мора да буде означена, декларисана, оглашена и изложена, у складу са овим законом и другим посебним прописима. Означавање, декларисање, оглашавање и излагање хране и хране за животиње, укључујући и њен облик, изглед и амбалажу, материјале за израду амбалаже, начин на који се аранжирају и излажу, као и информације о храни и храни за животиње које су доступне потрошачу, не смеју доводити потрошача у заблуду. Декларација односно ознака мора садржати податке који омогућавају следљивост

хране и хране за животиње, сировина, материја и супстанци које се уграђују у храну, животиња које се користе за производњу хране и готових производа у свим фазама производње и промета. Декларација односно подаци који се уносе у декларацију за храну и храну за

животиње која се ставља у промет морају бити написани на службеном језику у Републици Србије.

Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 178/2002

(Regulation (EC) No 178/2002), Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 852/2004

(Regulation (EC) No 852/2004), Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 853/2004

(Regulation (EC) No 853/2004), Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 854/2004

(Regulation (EC) No 854/2004), Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 882/2004

(Regulation (EC) No 882/2004), Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 183/2005

(Regulation (EC) No 183/2005), Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 1829/2003

(Regulation (EC) No 1829/2003), Делимично усклађен са Директивом Савета 89/662/ЕЕЗ (Council Directive 89/662/ЕЕC), Делимично усклађен са Директивом Савета 89/109/ЕЕЗ (Council Directive 89/109/ЕЕC), Делимично усклађен са Директивом Европског парламента и Савета 98/34/ЕЗ

(Directive 2000/13/EC),

81

Делимично усклађен са Одлуком Комисије 2007/275/EЗ (Commission Decision 2007/275/EC).

Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Сл. гласник РС“, брoj 36/2009) Овим законом уређује се начин прописивања техничких захтева за производе и доношење техничких прописа, оцењивање усаглашености производа са прописаним техничким захтевима, обавезе испоручиоца производа и власника производа у употреби, важење иностраних исправа о усаглашености и знакова усаглашености, обавештавање о техничким прописима и поступцима оцењивања усаглашености и вршење надзора над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона. Овај закон примењује се на све производе, осим на производе за које су технички захтеви уређени посебним законима и прописима донетим на основу тих закона. До доношења подзаконских аката прописаних овим законом примењују се подзаконска акта донета на основу Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености производа с прописаним захтевима („Службени лист СЦГ”, број 44/05). На основу Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености донета су подзаконска акта: Уредба о начину признавања иностраних исправа и знакова усаглашености

(„Службени гласник РС“, брoj 98/09) Уредба о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о

усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака саглашености („Службени. гласник РС“, брoj 98/09) Уредба о начину именовања и овлашћивања тела за оцењивања усаглашености

(„Службени. гласник РС“, брoj 98/09) Одлука о изменама и допунама оснивачког акта Института за стандардизацију Србије

(„Службени. гласник РС“, брoj 88/09) Одлука о оснивању Акредитационог тела Србије („Службени лист СЦГ”, брoj 44/05) Уредба о законским мерним јединицама („Службени лист СЦГ”, брoj 10/06) Уредба о поступку пријављивања и начину информисања који се односе на техничке

прописе, оцењивање усаглашености и стандарде ( „Службени. гласник РС ", брoj 45/10) Правилник о начину стављања знакова усаглашености на производе, као и употреби

знакова усаглашености („Службени. гласник РС“, брoj 25/10); Правилник о садржини обрасца на коме се објављује списак српских стандарда на

које се позива технички пропис („Службени. гласник РС“, брoj 110/09); Правилник о садржини и начину вођења регистара који се односе на техничке

прописе („Службени. гласник РС“, брoj 33/10) Усклађеност: Делимично усклађен са Одлуком Европског парламента и Савета број 768/2008/ЕЗ

(Decision No 768/2008/EC) Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 765/2008

(Regulation (EC) No 765/2008) Делимично услађен са Директивом Европског парламента и Савета 98/34/ЕЗ

(Directive 98/34/EC) Делимично усклађен са Директивом Европског парламента и Савета 98/48/EЗ

(Directive 98/48/EC) Правилник о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази

82

производње прераде и промета („Сл. гласник РС“, бр. 72/2010) Овим правилником ближе се уређују општи и посебни услови хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета, где су наведени микробиолошки критеријуми за храну: критеријуми за безбедност хране, критеријуми хигијене у процесу производње (за месо и млеко и њихове производе, производе од јаја, рибе, друге водене живитиње и њихове производе, поврће и воће и њихови производи) и правила за узимање узорака и припрему узорака за испитивање. Почетак примене овог правилника је од 01. јуна 2011. године. Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 853/2004

(Regulation (EC) No 853/2004) Делимично усклађен са Уредбом Савета (ЕЗ) број 2073/2005 (Commission Regulation

(EC) No 2073/2005 ) Даном почетка примене овог правилника престаје да важи Правилник о микробиолошкој исправности намирница у промету („Службени лист СРЈ”, бр. 26/93, 53/95 и 46/02) и Правилник о методама вршења микробиолошких анализа и суперанализа животних намирница („Службени лист СФРЈ”, број 25/80). Овај правилник се примењује од 1. јуна 2011.године. Правилник о условима хигијене хране („Сл. гласник РС“, број 73/10) Овим правилником ближе се прописују услови хигијене хране за све субјекте у пословању храном у свим фазама производње, прераде и промета хране који су под њиховом контролом. Одредбе овог правилника не примењују се на: примарну производњу за потребе сопственог домаћинства; припрему, руковање или складиштење хране за потребе сопственог домаћинства; директно снабдевање малим количинама примарних производа којима произвођач

снабдева крајњег потрошача или локални објекат у малопродаји који директно снабдева крајњег потрошача, које се врши у складу са посебним прописом; сабирне центре и објекте за штављење коже, који у складу са законом којим се

уређује безбедност хрaне послују са храном само у смислу руковања сировинама за производњу желатина или колагена.

Овај правилник примењује се од 1. јуна 2011.године. Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕЗ) броj 852/2004

(Regulation (EC) No 852/2004) Даном почетка примене овог правилника престају да важе одредбе Правилника о условима које морају да испуњавају објекти за клање животиња, обраду, прераду и ускладиштење производа животињског порекла („Службени лист СФРЈ”, број 53/89 и „Службени гласник РС”, број 11/08) у делу који се односи на услове хигијене хране, Правилника о начину утовара, претовара и истовара пошиљака животиња, производа, сировина и отпадака животињског порекла, условима које мора испуњавати превозно средство, хигијенско-техничким условима које мора испуњавати пошиљка и обрасцу уверења о здравственом стању пошиљке („Службени лист СФРЈ”, број 69/90) у делу који се односи на услове хигијене хране и Правилника о ветеринарско-санитарним условима објекта за производњу и промет хране животињског порекла („Службени гласник РС”, број 11/08) у делу који се односи на услове хигијене хране.

83

Правилник о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и о другим захтевима за адитиве и њихове мешавине ("Сл. лист СЦГ", бр. 56/2003, 4/2004 - др. правилник, 5/2004 - испр. и 16/2005) Овим правилником прописани су услови које у погледу квалитета и других захтева морају да испуњавају адитиви и њихове мешавине за прехрамбене производе у производњи и промету, садржи позитивну листу адитива, систем означавања (Е бројеви), категоризацију адитива, означавање у прехрамбеним производима, услови употребе адитива, максимално дозвољене количине и др. Исправка Правилника о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и другим захтевима за адитиве и њихове мешавине („Сл. лист СЦГ“, бр. 05/04 и 16/05). Исправке које су извршене у документу су: брисање два члана из претходног правилника, корекције два члана правилника и измене и допуне у Позитивној листи адитива. Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом Савета (ЕЗ) број 50/2000 (Commission Regulation

(EC) No 50/2000 ) Делимично усклађен са Директивом Комисије 2000/51/ЕЗ (Commission Directive

2000/51/EC) Делимично усклађен са Директивом Комисије 2000/63/ЕЗ (Commission Directive

2000/63/EC), Делимично усклађен са Директивом Комисије 2001/30/ЕЗ Commission Directive

2001/30/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 2001/50/ЕЗ Commission Directive

2001/50/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 2001/52/ЕЗ Commission Directive

2001/52/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 2002/82/ЕЗ Commission Directive

2002/82/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 95/31/ЕЗ Commission Directive

95/31/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 95/45/ЕЗ Commission Directive

95/45/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 96/77/ЕЗ Commission Directive

96/77/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 98/66/ЕЗ Commission Directive

98/66/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 98/86/ЕЗ Commission Directive

98/86/EC, Делимично усклађен са Директивом Комисије 99/75/ЕЗ Commission Directive

99/75/EC, Делимично усклађен са Директивом Савета 89/107/EEЗ (Council Directive

89/107/EEC), Делимично усклађен са Директивом Савета 2000/13/EЗ (Council Directive 2000/13/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 2001/5/EЗ (Council Directive 2001/5/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 94/34/EЗ (Council Directive 94/34/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 94/35/EЗ (Council Directive 94/35/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 94/36/EЗ (Council Directive 94/36/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 95/2/EЗ (Council Directive 95/2/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 96/83/EЗ (Council Directive 96/83/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 96/85/EЗ (Council Directive 96/85/EC), ,

84

Делимично усклађен са Директивом Савета 95/72/EЗ (Council Directive 95/72/EC), Делимично усклађен са Codex стандардом 192-1995, рев. 3, 2001 (CODEX STAN 192-

1995, rev. 3, 2001). Правилник о квалитету и другим захтевима за помоћна средства у производњи прехрамбених производа ("Сл. лист СРЈ", број 62/2002 и "Сл. лист СЦГ", бр. 56/2003, 4/2004) Овим правилником прописују се квалитет и други захтеви који за помоћна средства у производњи прехрамбених производа морају бити испуњени у производњи и промету. Помоћно средство у производњи у овом правилнику су свака супстанца која, као таква, не представља састојак прехрамбеног производа, а која се намерно додаје при преради сирових материјала, намирница или њихових састојака да би се обезбедили одређени технолошки захтеви за време третирања или прераде што може да резултира ненамерним, али технолошки неизбежним присуством резидуа супстанце или њених деривата у прехрамбеном производу, под условом да те резидуе не представљају здравствени ризик и да немају технолошки ефекат у финалном производу. У прилогу је дата позитивна листа помоћних средстава у производњи. Изменама и допунама правилника о квалитету и другим захтевима за помоћна средства у производњи прехрамбених производа ("Сл. лист СЦГ", бр. 56/2003 и 4/2004) извршене су корекције и допуне постојеће позитивне листе помоћних средстава у производњи. Усклађеност: неусклађен Захтеви по питању декларисања (посебно декларисање везано за порекло) Закон о ознакама географског порекла (“Службени гласник РС“, број 18/2010) Овим законом уређују се ознаке географског порекла за природне, пољопривредне, прехрамбене и индустријске производе, производи домаће радиности и услуге. Закон о ознакама географског порекла уређује заштиту имена порекла и географских ознака, као и заштиту традиционалних и историјских назива. Одредбе овог закона не примењују се на вино и ракију и друга алкохолна пића у коме су стицање и систем заштите, као и остваривање права коришћења ознаке географског порекла на тим производима уређени посебним прописима. Ознаке географског порекла, могу да користе само лица којима је признат статус овлашћених корисника тог имена порекла, односно те географске ознаке, и која су уписана у одговарајући регистар. Овлашћени корисници имена порекла, односно географске ознаке имају искључиво право да име порекла, односно географску ознаку користе за обележавање производа на које се име порекла, односно географска ознака односи. Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом Савета (ЕЗ) број 510/2006 (Council Regulation (EC)

No 510/2006) Правилник о декларисању и означавању упакованих намирница („Службени лист СЦГ“, бр. 4/04, 12/04, 48/04) Овим правилником прописују се декларисање и означавање упакованих намирница у промету које су без даље прераде намењене потрошачу или објектима јавне исхране. Одредбе овог правилника не односе се на намирнице које се пакују у присуству потрошача и намирнице чије је декларисање уређено прописима о вину. Правилник садржи следеће области: опште одредбе о декларисању и означавању, начин декларисања, садржај декларације, означавање нутритивне вредности и прелазне и

85

завршне одредбе. Даном ступања на снагу овог правилника престају да важе одредбе које се односе на декларисање и означавање упакованих намирница у осталим правилницима који дефинишу квалитет и друге захтеве за пољопривредне и прехрамбене производе. Правилницима о изменама и допунама правилника о декларисању и означавању упакованих намирница („Службени лист СЦГ“, број 12/04 и 48/04) су извршене корекције и допуне одређених чланова у делу прелазних и завршних одредби. Усклађеност: Делимично усклађен са Директивом Европског парламента и Савета 2000/13/EЗ

(Directive 2000/13/EC), Делимично усклађен са Директивом Савета 96/396/EЕЗ (Council Directive

89/396/EEC).

Захтеви по питању декларисања везаног за порекло, детаљно су описани у Глави V -ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА, питања број 18. и 19.

- Млечни производи; Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о ветеринарству („Сл. гласник Републике Србије“, бр. 91/05, 30/10) Овим законом уређује се заштита и унапређење здравља и добробити животиња, утврђују се заразне болести животиња и мере за спречавање појаве, откривање, спречавање ширења, сузбијања и искорењивања заразних болести животиња и болести које се са животиња могу пренети на људе, ветеринарско-санитарна контрола и услови за производњу и промет животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, као и услови за обављање ветеринарске делатности. Усклађеност: Делимично усклађен са регулативама Европске комисије број: 178/2002, 882/2004,

89/662, 90/425, 852/2004, 183/2005, 853/2004,1 831/2003 Делимично усклађен са директивама Европске комисије: 79/373, 2001/82,96/23,

2002/99,96/93, 91/67,90/425, 90/638, 82/894, 2003/99, 91/496, 97/78, 96/43. Закон о добробити животиња („Сл. гласник Републике Србије“, број 41/2009) Овим законом уређујe се добробит животиња, права, обавезе и одговорности правних и физичких лица, односно предузетника, за добробит животиња, поступање са животињама и заштита животиња од злостављања, заштита добробити животиња при лишавању живота, држању, узгоју, промету, превозу, клању и спровођењу огледа на животињама, као и друга питања од значаја за заштиту добробити животиња. Усклађеност: Делимично усклађен са Упутством Савета Европске Комисије број 98/58, 2008/119,

2008/120, 1999/74, 2002/4, 2007/43, 1/2005, 1255/97, 91/628/ЕЕС, 93/119, 88/306, 86/609, 2003/65, 86/609, 1999/22 Делимично усклађен са одлуком Европске комисије број 2006/778, 2003/584, 1255/97 Делимично усклађен са Савета Европске комисије број 1040/2003, 123, 125 Делимично усклађен са Европском конвенцијом број 087, 065, 193, 102 Закон о сточарству („Сл. гласник Републике Србије“, број 41/09)

86

Овим законом уређују се: циљеви у сточарству; субјекти у сточарству и њихови организациони облици; одгајивачки циљеви и спровођење одгајивачких програма; контрола продуктивности и очување особина домаћих животиња; гајење домаћих животиња; гајење пчела; аквакултура; гајење дивљачи; очување генетских резерви домаћих животиња и биолошке разноврсности у сточарству; производња и промет хране биљног порекла за домаће животиње и производи животињског порекла; промет приплодним материјалом, као и друга питања од значаја за сточарство. Одредбе овог закона односе се на гајење: говеда, бивола, оваца, коза, коња, магараца, свиња, живине, крзнашица, кунића, пчела, гајење дивљачи, риба и других водених организама и других гајених животиња (у даљем тексту: домаће животиње). Усклађеност: Делимично усклађен са одлукама Европске комисије број: 89/505 , 89/504, 89/502,

89/501, 2006/427, 89/507, 90/254, 90/255, 90/256, 90/257, 90/258, 92/353, 93/623, 92/354, 96/78, 96/79, 92/216, 96/509, 96/510, 2006/139 Делимично усклађен са упуствима савета министара ЕУ број: 77/504, 87/328, 88/661,

90/118, 90/119, 89/361, 90/427, 90/428, 91/174, 94/28 Закон о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, број 30/210) Описан у ПОГЛАВЉУ 28 - ЗДРАВЉЕ И ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА Правилник о квалитету и другим захтевима за млеко, млечне производе, композитне млечне производе и стартер културе („Сл. лист Савезне Републике Југославије“, број 26/2002; „Сл. гласник Републике Србије“, бр. 33/10; 69/10) Правилник о квалитету и другим захтевима за млеко, млечне производе, композитне млечне производе и стартер културе обрађује квалитет млека и млечних производа и услове за њихову производњу. Њиме се прецизно дефинише и које услове мора да испуни одређени производ да би био сврстан у одговарајућу групу производа од млека. Поред тога он прописује начин паковања и декларисања млечних производа. Контролу процеса производње врши надлежна ветеринарска инспекција. Усклађеност: Делимично усклађен са регулативама Европске комисије број 853/2004, 1662/2006. Правилник о утврђивању програма систематског праћења резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње („Сл. гласник Републике Србије“, број 91/2009) Овим правилником утврђује се програм систематског праћења резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње. Усклађеност: Делимично усклађен са Директивом Европске комисије број 96/23 Делимично усклађен са Одлуком европске комисије број 97/947 Правилник о начину вршења ветеринарско-санитарних прегледа и контроле животиња пре клања и производа животињског порекла („Сл. Лист СФРЈ“, број 68/89; „Сл. лист СЦГ“, број 10/2003) Правилник прописује начин вршења ветеринарско-санитарног прегледа и контроле животиња пре клања и производа животињског порекла који су намењени јавној потрошњи, затим објеката и опреме за клање животиња, објеката за обраду, прераду и складиштење.У делу VII под називом „Преглед млека и производа од млека“ детаљно је

87

описан начин вршења ветеринарско-санитарног прегледа млека, производа од млека, објеката за производњу, прераду и складиштење производа од млека. Усклађеност: Делимично усклађен са са регулативом Европске комисије број 853/2004 Правилник o условима за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме у објектима у којима се држе, узгају и стављају у промет животиње у производне сврхе, начину држања, узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и садржини и начину вођења евиденције о животињама („Сл. гласник РС“, број 6/2010) Овим правилником се прописују ближи услови за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме у објектима у којима се држе, узгајају и стављају у промет животиње у производне сврхе, начин држања промета појединих врста и категорија животиња као и ближа садржина о начину вођења евиденције о кретању, исхрани и лечењу , угинућима и производњи животиња. Усклађеност: Делимично усклађен са Упутством Савета 98/58 Делимично усклађен са Одлуком Комисије 2006/778 Делимично усклађен са Упутством Савета 2008/119 Делимично усклађен са Упутством Савета 2008/120 Делимично усклађен са Упутством Савета 1999/74 Делимично усклађен са Упутством Савета 2002/4 Делимично усклађен са Упутством Савета 2007/43 Делимично усклађен са Европском конвенцијом 087 Правилник о методама органске сточарске производње („Службени лист СРЈ“, број 51/2002) Описан у делу: Глава VI - ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА, Питање број 20 Учешће у другим међународним стандардним програмима Република Србија је од новембра 2002. године члан Светске организације за здравље животиња (The World Organisation for Animal Health - OIE), која представља међувладину организацију задужену за унапређење здравља животиња. Codex Alimentarius Commission је организација формирана 1963. године од стране Светске организације за храну и пољопривреду и Светске здравствене организације у циљу развијања стандарда хране, смерница као и сличних програма и пракси под окриљем „Заједничког програма за храну“. Република Србија је у том програму и делује у оквиру њихових стандарда. Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава I, Питања 1 и 2 Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Правилник о квалитету сировог млека („Сл. гласник Републике Србије“, број 21/09)

88

У циљу потпуне примене правилника о квалитету сировог млека неопходно је установити овлашћену лабораторију за контролу квалитета сировог млека која ће обављети контролу у складу са међународним стандардима. Контрола процеса производње млека и млечних производа је у надлежности ветеринарске инспекције, што је у складу са Законом о ветеринарству (Сл. гласник Републике Србије бр.91/05) и изменама и допунама Законона о ветеринарству (Сл.гласник Републике Србије бр.30/10), као и Законом о безбедности хране („Сл. гласник Републике Србије“ број 41/09). Правилник о квалитету сировог млека предвиђа градацију крављег сировог млека према броју микроорганизама у следеће класе: Е класа до 100.000 цфу/мл, I класа од 100.001 до 400.000 цфу/мл, II класа преко 400.000 цфу/мл. Правилник о квалитету сировог млека предвиђа градацију овчијег и козијег сировог млека према броју микроорганизама у следеће класе: I класа до 1.500.000 цфу/мл, II класа преко 1.500.000 цфу/мл. Усклађеност: Делимично усклађен са са регулативом европске комисије број 853/2004, 1662/2006 Према Закону о безбедности хране, субјекти у пословању храном и храном за животиње који обављају делатност производње хране и хране за животиње дужни су да систем анализе критичних контролних тачака (HACCP) и систем следљивости успоставе и примењују. Примена осталих стандарда је добровољна, а следећи стандарди се препоручују у производњи млека и млечних производа: (GAP) Добра пољопривредна пракса - Начин пословања произвођача у примарној производњи (GHP) Добра хигијенска пракса - Усклађеност са општим и посебним принципима хигијенских норми (GMP) Добра произвођачка пракса - Усклађеност са нормама пословања, индустријским стандардима, прописима и законима који се тичу производње, обраде, руковања, означавања, продаје хране. Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава II, Питање број 10 Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава II, Питање број 10

- Говедина и телетина; овчије и козије месо; Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о ветеринарству („Сл. гласник Републике Србије“, бр. 91/05; 30/10) Описан у делу : Млечни производи

89

Закон о добробити животиња („Сл. гласник Републике Србије“, број 41/2009) Описан у делу : Млечни производи Закон о сточарству („Сл. гласник Републике Србије“, број 41/09) Описан у делу : Млечни производи Закон о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, број 30/210) Описан у ПОГЛАВЉУ 28 - ЗДРАВЉЕ И ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА Правилник о обележавању говеда и вођења евиденције о обележеним говедима („Сл. гласник Републике Србије“, број 57/09,14/2010) Овим правилником ближе се прописује начин обележавања говеда и вођења евиденције о обележеним говедима у централној бази података. Усклађеност: Делимично усклађен са уредбом савета 1760/2000 Делимично усклађен са упутством савета 64/432, 911/2004, 1082/2003, 499/2004,

96/23, 820/97 Правилник о методама органске сточарске производње („Службени лист СРЈ“, број 51/2002) Описан у делу: Глава VI - ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА, Питање број 20 Учешће у другим међународним стандардним програмима Описан у делу: Учешће у другим међународним стандардним програмима за Млеко и млечне производе Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава I, Питања 1 и 2 Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Правилник о квалитету меса стоке за клање, перади и дивљачи ("Сл. лист СФРЈ", бр. 34/74; 26/75; 13/78; 1/81; 2/85; ) Овим правилником се прописују минимални услови које у погледу квалитета и других својстава мора да испуњава месо стоке за клање, перади и дивљачи, као и минимални услови у погледу паковања, означавања, чувања и транспортовања тог меса. Усклађеност: неусклађен Решења о прописима о квалитету говеда и оваца за клање и тов ("Сл. лист СФРЈ", број 21/69) Решењем се прописују услови квалитета говеда за клање и тов, оваца за клање, за унутрашњи промет и за извоз. Говеда за клање разврставају се у следеће категорије: телад до 6 месеци; јунад ; говеда преко 3 године.

90

Свака од поменутих категорија се додатно разврстава на ниже подкатегорије у зависности од квалитета и старости грла. Овце за клање разврставају се у следеће категорије: јагњад сисанчад; јагњад одлучена; шиљежад; овце и овнови. Свака од поменутих категорија се додатно разврстава на ниже подкатегорије у зависности од квалитета грла. Усклађеност: неусклађен Правилник о начину вршења ветеринарско-санитарних прегледа и контроле животиња пре клања и производа животињског порекла („Сл. лист СФРЈ“, број 68/89; „Сл. лист СЦГ“, број 10/2003) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Млечне производе Правилник о условима и средствима за лишавање живота животиња, начину поступања са животињама непосредно пре клања, начину омамљења и искрварења животиња, условима и начину клања животиња без претходног омамљивања, као и програм обуке о добробити животиња („Сл. гласник Републике Србије“, број 14/2010) Овим правилником ближе се прописују услови и средства за лишавање живота животиња, начин поступања са животињама непосредно пре клања, начин омамљивања и искрварења животиња, услови и начин клања животиња без претходног омамљивања, као и програм обуке о добробити животиња непосредно пре клања. Усаглашеност: Делимично усклађен са упутствима савета Европске комисије број: 93/119, 88/306 Делимично усклађен са Европском конвенцијом број: 102 Правилник о условима у погледу превозних средства у којима се превозе животиње („Сл. гласник Републике Србије“, број 14/10 ) Овим правилником се прописују ближи услови које морају да испуне превозна средства у којима се превозе животиње. Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом савета број: 1/2005 Делимично усклађен са Европском конвенцијом број: 065 Делимично усклађен са ревидираном Европском конвенцијом број: 193 Правилник о утврђивању програма систематског праћења резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње („Сл. гласник Републике Србије“, број 91/2009) Описан у делу: Млечни производи Правилник o условима за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме у објектима у којима се држе, узгају и стављају у промет животиње у производне сврхе, начину држања, узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и садржини и начину вођења евиденције о животињама („Сл. гласник РС“, број 6/2010)

91

Описан у делу: Млечни производи Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава II, Питање број 10 Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава II, Питање број 10

- Свињско месо, перад, јаја и мед; Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о ветеринарству („Сл. гласник Републике Србије“, бр. 91/05; 30/10) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Млечне производе Закон о добробити животиња („Сл. гласник Републике Србије“, број 41/2009) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Млечне производе Закон о сточарству („Сл. гласник Републике Србије“, број 41/09) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Млечне производе Закон о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, број 30/210) Описан у ПОГЛАВЉУ 28 - ЗДРАВЉЕ И ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА Правилник о обележавању свиња, оваца и коза („Сл. гласник Републике Србије“, број 11/96) Овим правилником ближе се прописује начин обележавања свиња, оваца и коза, као и начин вођења евиденције о обележеним свињама, овцама и козама у централној бази података. Усклађеност: Делимично усклађен са директивом Европске комисије број : 64/432, 92/102, 90/425 Делимично усклађен са Регулативом Европске комисије број : 21/2004 Делимично усклађен са Одлуком Европске комисије број: 2000/678 Правилник о квалитету меса стоке за клање, перади и дивљачи ("Сл. лист СФРЈ", бр. 34/74; 26/75; 13/78; 1/81; 2/85; ) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Говедину и телетину; овчије и козије месо Правилник о квалитету закланих свиња и категоризацији свињског меса ("Сл. лист СФРЈ", бр. 2/85, 12/85 и 24/86) Овим правилником прописују се минимални услови које у погледу квалитета морају да испуњавају месо свиња (свињско месо) у труповима, полуткама и основним деловима полутке и јестиви делови закланих свиња, као и услови држања, чувања, паковања и

92

транспортовања тог меса и тих јестивих делова. Услови прописани овим правилником морају бити испуњени у производњи и промету. Свиње за клање разврставају се у следеће категорије: прасад (грла старости 1,5 до 3 месеца, масе трупа од 5 кг до 20 кг); товне свиње; лаке и тешке свиње и свиње излучене из приплода; нерастићи. Усклађеност: неусклађен Правилник о квалитету меса пернате живине ("Сл. лист СФРЈ", бр. 1/81 и 51/88) Овим правилником прописују се минимални услови које у погледу квалитета у производњи и промету морају да испуњавању месо заклане пернате живине и јестиви делови, као и минимални услови за обезбеђивање и очување квалитета и услови у погледу паковања, означавања и транспортовања тог меса и јестивих делова. Месо пернате живине се у складу са овим правилником ставља у промет као: месо кокоши, месо ћурки, месо гусака, месо пловки, месо морки, месо питомих голубова. Трупови заклане пернате живине разврставају се у три класе: класу А и екстра А класу; класу Б; класу Ц. Усклађеност: неусклађен Правилник о квалитету јаја и производа од јаја ("Сл. лист СФРЈ", бр. 55/89, делимично укидање 56/03 и 04/04) Овим правилником прописују се минимални услови које у погледу квалитета морају испуњавати јаја и производи од јаја и минимални услови за обезбеђивање и очување њиховог квалитета. У складу са овим правилником јаја се разврставају према квалитету и начину чувања на: јаја екстра квалитета, јаја првог (I) квалитета, јаја другог (II) квалитета, јаја трећег (III) квалитета. Јаја I и II квалитета с обзиром на масу класирају се на: класа СУ (70г и више од тога, класа С (мање од 70г до 65г), класа А (мање од 65г до 60г), класа Б (мање од 60 г до 55г), класа Ц (мање од 55г до 50г), класа Д (мање од 50г до 45г), класа Е (мање од 45г). Под јајима трећег (III) квалитета подразумевају се јаја за прераду и инкубирана јаја за прераду. Усклађеност: неусклађен

93

Правилник о квалитету и другим захтевима за мед, друге пчелиње производе, препарате на бази меда и других пчелињих производа ("Сл. лист СЦГ", бр. 45/2003, делимично укидање 04/04) Овим правилником прописују се минимални услови које у погледу квалитета морају да испуњавају мед, други пчелињи производи, препарати на бази меда и других пчелињих производа и мед са додацима (у даљем тексту: производи), минимални услови за одређивање и очување квалитета тих производа, као и методе за контролу квалитета производа, и то: методе узимања узорака и методе физичких и хемијских анализа за производе. Мед се разврстава према земљи порекла на: домаћи мед и увозни мед. Мед се, према пореклу медоносних биљака или других медоносних делова биљака, ставља у промет као: сортни мед (липов, багремов, кадуљин и сл.); цветни мед; медљиковац (шумски мед). Према начину добијања мед се ставља у промет као: мед у саћу које није било залежено и које је затворено у најмање 9/10 ћелија; мед са комадима саћа које није било залежено и које је затворено у најмање 4/5

ћелија; масени однос меда и меда у саћу мора бити најмање 1:4; врцани мед, ако је добијен центрифугирањем по правилу из незалеженог саћа; муљани мед, ако је добијен хладним гњечењем саћа; топљени мед, који је добијен загревањем дробљеног саћа до 50°Ц; откапани мед у саћу добијен сушењем исечених комада саћа. Усклађеност: неусклађен Правилник о условима и средствима за лишавање живота животиња, начину поступања са животињама непосредно пре клања, начину омамљења и искрварења животиња, условима и начину клања животиња без претходног омамљивања, као и програм обуке о добробити животиња („Сл. гласник Републике Србије“, број 14/2010) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Говедину и телетину; овчије и козије месо Правилник о утврђивању програма систематског праћења резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње ( „Сл. гласник Републике Србије“, број 91/2009) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Млечне производе Правилник о начину вршења ветеринарско-санитарних прегледа и контроле животиња пре клања и производа животињског порекла („Сл. лист СФРЈ“, бр. 68/89; „Сл. лист СЦГ“, број 10/2003) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Млечне производе Правилник o условима за добробит животиња у погледу простора за животиње,

94

просторија и опреме у објектима у којима се држе, узгају и стављају у промет животиње у производне сврхе, начину држања, узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и садржини и начину вођења евиденције о животињама („Сл. гласник РС“, број 6/2010) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Млечне производе Правилник о условима у погледу превозних средства у којима се превозе животиње („Сл. гласник Републике Србије“, број 14/10 ) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Говедину и телетину; овчије и козије месо Правилник о методама органске сточарске производње („Службени лист СРЈ“, број 51/2002) Описан у делу: Глава VI - ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА, Питање број 20 Учешће у другим међународним стандардним програмима Описан у делу: Учешће у другим међународним стандардним програмима за Млечне производе Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава I, Питања 1 и 2 Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Под захтевима за пласман: говедине и телетине, овчетине и козјег, свињског и живинског меса, јаја и меда подразумевају се: Захтеви безбедности:

- здравље животиња - општи хигијенски захтеви - посебни хигијенски захтеви - микробиолошки, физички, хемијски, биолошки контаминенти - систем заснован на HACCP принципима за све објекте у којима се обавља

делатност производње и промета меса; - спровођење добре хигијенске праксе, добре произвођачке праксе и добре

узгојне праксе у производњи и промету јаја и меда Захтеви квалитета (Описани у правилницима који дефинишу захтеве квалитета). Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава II, Питање број 10 Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд)

95

Описано у ПОГЛАВЉУ 12, Глава II, Питање број 10

- Воће и поврће; Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о средствима за заштиту биља („Сл.Гласник РС“, број 41/09) Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање 31 Закон о задрављу биља („Сл. Гласник РС“, број 41/09) Описани у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање 30 Правилник о квалитету воћа, поврћа и печурки („Службени лист СФРЈ”, бр. 29/79, 53/87, „Службени лист СЦГ”, бр. 13/03, 56/03, 04/04) Овај правилник прописује минималне услове квалитета које морају задовољити воће, поврће и печурке пре стављања у промет, као и услове паковања ради осигурања квалитета, и начин декларисања. Одредбе правилника примењују се на воће, поврће и печурке, како при увозу и извозу, тако и у унутрашњем промет. Ови производи морају бити зрели и свежи, да не смеју бити запрљани, натрули, не смеју да садрже остатке средстава за заштиту биља и да имају стран и неугодан укус и мирис. Не могу да имају напрслине, убоје, нити оштећења проузрокована биљним болестима и штеточинама. Прописаним стандардима квалитета воће и поврће се може разврстати у три класе (екстра, I и II класа). Усклађеност: неусклађен Правилник о техничким и другим захтевима за воће, поврће и њихове производе намењене за индустријску прераду („Сл. гласник РС”, број 63/09) Овим правилником прописују се технички и други захтеви за воће, поврће и њихове производе намењене за индустријску прераду. Ови производи осим захтева прописаних посебним техничким прописима приликом стављања на тржиште или у употребу, морају да испуне и захтеве утврђене српским стандардима. Усклађеност: неусклађен Правилник о ближим условима за производњу и промет прехрамбених производа биљног порекла („Сл. гласник РС”, број 50/96) Овим правилником се прописују услови у погледу изградње, уређаја и опреме за производњу и промет прехрамбених производа биљног порекла. Овај правилник дефинише делатности за чије је обављање потребна одговарајућа стручна спрема за одговарајуће производе и дефинише делатности за чије је обављање потребна одговарајућа образовних квалификација. Усклађеност: неусклађен Правилник о максимално дозвољеним количинама остатка средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни за животиње за коју се утврђује максимално дозвољене количине остатка средства за заштиту биља („Сл. гласник РС”, број 25/10) Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 31 Учешће у другим међународним стандардним програмима

96

Србија је у децембру 2007. године поднела апликацију за прикључење међународној организацији OECD- Шеми за свеже воће и поврће, која се односи на тржишне стандарде квалитета за свеже воће и поврће. У фебруару 2009. године, Србија је званично постала предприступни кандидат OECD – Шеме за свеже воће и поврће, са периодом од три године за усклађивања законске регулативе и предприступне процедуре контроле квалитета воћа и поврћа, у складу са Европском Унијом. Пуноправно чланство се очекује 2011/12. године. Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему) У примени Закона о безбедности хране, а везано за сектор воћа и поврћа, укључени су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде:

- Сектор за аналитику и аграрну политику - Генерални инспекторат (фитосанитарна и пољопривредна инспекција)

Лабораторије овлашћене од стране министарства У оквиру Сектора за аналитику и аграрну политику запослена су два државна службеника задужена за доношење подзаконских аката по основу Закона о безбедности хране који ће бити усклађени са ЕУ прописима, планирање мера подршке сектору воћа и поврћа, сарадњу са међународном организацијом OECD, вођење биланса најзначајнијих врста воћа и поврћа и за друге послове везане за сектор воћа и поврћа. Законом о безбедности хране, дефинисане су институције које имају надлежност у контроли пољопривредних производа биљног поријекла. Инспектори Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде су добили надлежност за контролу безбедности хране која подразумева и посебан део који се односи на контролу квалитета воћа и поврћа. Инспекцијске службе за контроле квалитета и безбедности воћа и поврћа, организоване су у оквиру Генералног инспектората. Контролу квалитета воћа и поврћа у смислу безбедности производа у спољно трговинској размени (увоз и извоз), врше фитосанитарни инспектори за безбедност хране биљног и мешовитог порекла и хране за животиње биљног порекла, којих има укупно 18. Контролу квалитета воћа и поврћа у смислу безбедности производа на унутрашњем (домаћем) тржишту, врше пољопривредни инспектори за безбедност хране биљног и мешовитог порекла, контролу органских производа и контролу обрађивача дувана и произвођача дуванских производа, којих има укупно 28. Послови које обавља МПШВ финансирају се из буџета Републике Србије. Списак овлашћених организација (акредитованих лабораторија) за испитивање квалитета пољопривредних и прехрамбених производа дат је у прилогу: Списак овлашћених организација у контроли квалитета. Шема 6. Административна организациона шема

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

97

Сектор за аналитику и

аграрну политику

Генерални инспекторат

Одсек за биљну

производњу и прераду биљних

производа

Одељење граничне

фитосанитарне инспекције

ГФИ (увоз и извоз)

Одељење фитосанитарне инспекције за

безбедност хране биљног и

мешовитог порекла

(увоз и извоз)

Одељење пољоприведне инспекције за

безбедност хране биљног и мешовитог

порекла, (унутрашња контрола)

Овлашћене лабораторије

Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Контрола квалитета воћа и поврћа врши се при увозу и извозу, као и при унутрашњем промету. Контрола квалитета производа врши се органолептичким прегледом и испитивањем у акредитованим лабораторијама са којима министарство има уговор на основу конкурса, за вршење инспекцијских анализа. Органолептички преглед производа обухвата: идентификацију пошиљке, утврђивање количине, паковања, означавања, амбалаже, превозног средства и услова транспортовања производа, утврђивање да ли су испуњени прописани услови квалитета производа, као што су: општи изглед, боја, мирис, укус, конзистенција и чистоћа (присуство страних примеса и др.), утврђивање уједначености по величини, структури и боји, као и утврђивање других својстава специфичних за одређену врсту производа који се могу органолептички утврдити. Лабораторијско испитивање производа обухвата вршење анализе, односно суперанализе, којом се утврђује да ли производ испуњава прописане услове квалитета у погледу хемијског састава и садржаја одређених компонената. Узимање узорака за лабораторијско испитивање врши се на начин прописан стандардима о методама и начину узорковања одређених производа. Документ који се издаје од стране Граничне фитосанитарне инспекције је фито сертификат. Други документ је Решење о дозволи увоза на основу извештаја лабораторије о безбедности производа као и квалитета и издаје га фито санитарна инспекција за безбедност хране Генералног Инспектората. Нова законска регулатива је увела могућност, односно обавезу извозника да обезбеди доказ о контроли тржишних стандарда квалитета воћа и поврћа при извозу. У овом тренутку, још увек није успостављена обавеза издавања OECD сертификата о квалитету воћа и поврћа од стране овлашћеног контролног тела, али се на томе ради. Уважавајући захтев OECD да се поред издавања фито сертификата од стране граничног фитосанитарног инспектора и решења о дозволи увоза од стране фито санитарног инспектора за безбедност хране које је обавезно при сваком увозу врши и обавезна контрола тржишних стандарда квалитета воћа и поврћа у моменту извоза. Проверу тржишних стандарда квалитета воћа и поврћа које се извози, вршиће овлашћено контролно тело од стране Генералног Инспектората, док ће супервизију система обављати Генерални Инспекторат.

98

Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Увозник подноси захтев Граничној фитосанитарној инспекцији (ГФИ) да изврши контролу воћа и поврћа које се увози. Гранични фитосанитарни инспектор евидентира пошиљку, врши узорковање ради испитивања на присуство ГМО и биљних штеточина, доноси решење за увоз уз забрану стављања у промет и упућује пошиљку на контролни пункт фитосанитарне инспекције за безбедност хране (у место царињења). Инспектор врши идентификацију пошиљке, органолетички преглед, проверу декларисања и узорковање производа, које потом шаље на испитивање у акредитовану лабораторију. Лабораторије врше испитивања на основне параметре безбедности (квалитет, микробиологија, присуство пестицида и тешких метала) и достављају извештај о испитивању, на основу кога се дозвољава стављање производа у промет, односно производњу, уколико производ испуњава основне параметре безбедности. Ако производ не испуњава одредбе важећих правилника обавештава се увозник о могућности суперанализе. Ако је резултат суперанализе, који је коначан, негативан, доноси се решење о забрани стављања у промет, односно производњу. Органолептичка контрола квалитета воћа и поврћа при увозу је обавезна за сваку пошиљку, а само узорковање се врши према тој истој процедури. Шема 7. Процедуре контроле квалитета воћа и поврћа при увозу

Увозник - шпедитер Подношење захтева ГФИ

Дозвола за стављање у промет или производњу/ Решење о

одбијању захтева Преглед документације, сензорни

преглед

Издавање решења о дозволи увоза и упућивање на контроплни пункт

Фитосанитарна инспекција за безбедност хране

Извештај о испитивању Узорковање

Потврда за царињење и смештај до коначног поступка

Налог акредитованој лабораторији за ипитивање

производа Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Процедура контроле квалитета при извозу је иста као и при увозу у техничком смислу – исти правилници, начин узорковања , параметри испитивања. Контрола квалитета при извозу, тренутно се врши на основу захтева купца и зависи од земље до земље. За извоз воћа и поврћа за Руско тржиште неопходни су додатни стандарди што је регулисано Меморандумом између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Федералне службе за ветеринарску и фитосанитарну контролу (Руска Федерација) о безбедности производа биљног порекла

99

који се испоручују из Републике Србије у Руску Федерацију. Меморандум се примењује од 2010. године и односи се на садржај пестицида, нитрата и нитрита.

- Вино; Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о вину („Службени гласник РС“, број 41/09) Законом о вину уређује се: производња, прерада, квалитет и промет грожђа намењеног за производњу вина; производња, прерада и квалитет шире, вина и других производа од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у производњи вина; означавање вина са географским пореклом; промет грожђа, вина и других производа од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у производњи вина, као и друга питања од значаја за грожђе, ширу, вино и друге производе од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у производњи вина. Овим законом је у складу са регулативом ЕУ забрањена производња вина од грожђа директно родних хибрида и од грожђа из матичних засада, а вино се дефинише као пољопривредно – прехрамбени производ. Законом су такође прописана виноградарска географска производна подручја чији се називи могу користити као ознаке географског порекла и то: виноградарски регион, виноградарски рејон, виногорје и локалитет. У Србији се тренутно коришћење ознака за вина са географским пореклом ослања на виноградарска подручја дефинисана седамдесетих година прошлог века, а у току је израда нове рејонизације виноградарских подручја којом ће бити дефинисане границе региона, као и нове границе рејона и виногорја с обзиром да постоји јасна потреба за усклађивањем прописаних граница са измењеним стањем у области виноградарства. Према овом закону, вино се разврстава на мирно вино и друга вина у складу са поделом вина у ЕУ, а према категорији се такође у складу са постојећом ЕУ регулативом дели на „стоно вино“ (wine without geographical indication) и „вино са географским пореклом“ (wine with geographical indications) код којег се производња грожђа и вина одвија у оквиру одређеног виноградарског подручја. Вино са географским пореклом се такође у складу са ЕУ регулативом даље разврстава на „регионално вино“ („PGI wine“) и „квалитетно вино са географским пореклом“ („PDO wine“). „Регионално вино“ („PGI wine“) производи се од грожђа које најмање 85% потиче из једног виноградарског региона, а „квалитетно вино са географским пореклом“ („PDO wine“) се производи од грожђа које у потпуности потиче из истог виноградарског рејона. У оквиру категорије „квалитетно вино са географским пореклом“ („PDO wine“) постоје две поткатегорије: „квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом“ и „врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом“. За производњу „стоног вина“ (wine without geographical indication) и „регионалног вина“ („PGI wine“) могу се користити сорте винове лозе Vitis vinifera L. и сорте добијене укрштањем сорти врсте Vitis vinifera L. и других врста из рода Vitis, док се за производњу „квалитетног вина са географским пореклом“ („PDO wine“) могу користити искључиво сорте винове лозе врсте Vitis vinifera L. Овим законом прописано је и означавање вина са географским пореклом и то: ознакама географског порекла (географска ознака и ознака контролисаног географског порекла), традиционалном ознаком (ознаком квалитетне категорије и додатном ознаком) и признатим традиционалним називом. Законом је прописана и поцедура признавања ознака за вино са географским пореклом, контрола испуњености услова за њихово коришћење, као и забране везане за коришћење ознака.

100

За вина са географским пореклом прописано је и обавезно обележавање евиденционим маркицама за вино са географским пореклом. Циљ увођења оваквог вида обележавања био је да се да посебан значај вину са географским пореклом, да оваква вина буду лако препознатљива на тржишту и да се преко евиденционог броја олакша контрола ових вина у промету. Закон о вину, у складу са ЕУ регулативом прописује упис у Виноградарски регистар, свих произвођача грожђа који производе грожђе на више од 0,1 ha. Према овом закону Виноградарски регистар води Министарство надлежно за послове пољопривреде, а за послове утврђивања и обраде података о виноградарским парцелама употребом геоинформационог система и остале послове везане за Виноградарски регистар министарство може на основу конкурса да овласти стручну организацију за Виноградарски регистар. Овај закон, такође у складу са ЕУ регулативом прописује упис произвођача шире, вина и других производа у Винарски регистар који води Министарство пољопривреде, обавезу одвајања производње вина од производње дестилата, као и вођење винаријске евиденције. Законом о вину је прописано и да вино и други производи пре стављања у промет подлежу обавезном испитивању квалитета и сензорном оцењивању од стране лабораторије овлашћене од стране министарства, при чему сензорно оцењивање вина са географским пореклом врши Комисија за сензорно оцењивање вина. Закон прописује и надзор који спроводи пољопривредна инспекција, као и казнене мере. Усклађеност: Закон о вину је усклађен са Уредбом Савета министара број 479/2008/ЕЗ од 29.

априла 2008. године о заједничкој организацији тржишта за вино. Правилник о квалитету и другим захтевима за вино („Службени лист СРЈ“, број 54/99) Правилник прописује квалитет и друге захтеве за вино који морају бити испуњени у производњи и промету, а који се тичу и дозвољених енолошких поступака, дозвољених енолошких средстава и декларасиња. Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом Савета министара бр. 479/2008/ЕЗ од 29. априла

2008. године о заједничкој организацији тржишта за вино, с обзиром да је донет пре доношења нове ЕУ регулативе.

Правилник о рејонизацији виноградарства („Службени гласник СРС“, број 50/77) Овим правилником утврђене су границе виноградарских подручја, као и сортимент винове лозе за утврђена виноградарска подручја. Усклађеност: Делимично усклађен са Уредбом Савета министара број 479/2008/ЕЗ од 29. априла

2008. године о заједничкој организацији тржишта за вино, с обзиром да је донет пре увођења PDO/PGI ситема у ЕУ.

Правилник о заштити географског порекла вина и ракије („Службени гласник СРС“, број 23/80, 30/80) Овим правилником се ближе уређује област производње вина са географским пореклом и то садржај елабората и начин контроле производње ових вина. Усклађеност:

101

Делимично усклађен са Уредбом Савета министара бр. 479/2008/ЕЗ од 29. априла 2008. године о заједничкој организацији тржишта за вино, с обзиром да је донет пре увођења PDO/PGI ситема за вино у ЕУ.

Правилник о садржини и начину вођења Виноградарског регистра, као и о обрасцу захтева за упис у Виноградарски регистар („Службени гласник РС“, број 33/10) Овим правилником ближе се прописује садржина и начин вођења Виноградарског регистра, као и образац захтева за упис у Виноградарски регистар. Усклађеност: Усклађен са Уредбом Комисије 436/2009/ЕЗ која се односи на виноградарски

регистар, обавезне декларације и прикупљање информације за праћење промета вина, Усклађен са Уредбом Савета министара бр. 479/2008/ЕЗ о заједничкој организацији

тржишта за вино. Правилник о техничким и кадровским условима које треба да испуњава стручна организација за вођење Виноградарског регистра, као и о методама обављања послова везаних за Виноградарски регистар („Службени гласник РС“, број 46/10) Овим правилником ближе се прописују технички и кадровски услови које треба да испуњава стручна организација за вођење Виноградарског регистра, као и методе обављања послова везаних за Виноградарски регистар. Усклађеност: Усклађен са Уредбом Комисије 436/2009/ЕЗ која се односи на виноградарски

регистар, обавезне декларације и прикупљање информације за праћење промета вина, Усклађен са Уредбом Савета министара бр. 479/2008/ЕЗ о заједничкој организацији

тржишта за вино. Правилник о ближим условима у погледу објеката, просторија, техничких услова, опреме, судова и уређаја, као и стручног кадра које мора да испуњава произвођач шире, вина и других производа од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у производњи вина („Службени гласник РС“, број 48/10) Овим правилником ближе се прописују услови у погледу објеката, просторија, техничких услова, опреме, судова и уређаја, као и стручног кадра које мора да испуњава произвођач шире, вина и других производа од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у производњи вина. Усклађеност: Усклађен са Уредбом Савета министара бр. 479/2008/ЕЗ о заједничкој организацији

тржишта за вино. Учешће у другим међународним стандардним програмима Република Србија је чланица Међународне организације за винову лозу и вино (O.I.V. - Organisation Internationale de la Vigne et du Vin), а Законом вину је прописано да уколико одређени енолошки поступци, енолошка средства и вредности параметра квалитета вина нису утврђени подзаконским актима који се доносе по основу овог закона, примењују се енолошки поступци, енолошка средства и вредности парамтара квалитета које је прописала Међународна организација за винову лозу и вино O.I.V.

102

Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему) У примени Закона о вину укључени су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде:

- Сектор за аналитику и аграрну политику - Генерални инспекторат (пољопривредна инспекција)

Лабораторије овлашћене од стране министарства Контролна организација (Пољопривредни факултет Универзитета у Београду)

У оквиру Сектора за аналитику и аграрну политику запослена су два државна службеника задужена за доношење подзаконских аката по основу Закона о вину који ће бити усклађени са ЕУ прописима, планирање мера подршке сектору виноградарства и винарства, административно спровођење целокупне процедуре везане за систем географског порекла вина, успостављање Виноградарског регистра, сарадњу са Међународном организацијом за винову лозу и вино и друге послове везане за сектор виноградарства и винарства. Пољопривредна инспекција у оквиру Генералног инспектората врши инспекцијски надзор над применом одредаба Закона о вину и задужена је за вођење Винарског регистра. Послови које обавља МПШВ финансирају се из буџета Републике Србије. Лабораторије које су од стране Акредитационог тела Србије акредитоване за анализу вина и овлашћене од стране МПШВ врше: испитивање квалитета шире, вина и других производа, сензорно оцењивање стоних вина и организовање сензорног оцењивања вина која су у процедури добијања ознака за

вино са географским пореклом. Овлашћене лабораторије финансирају се од средстава која остварују пружањем услуга на тржишту. Контролна организација, на основу овлашћења од стране МПШВ по основу Закона о вину и спроведене конкурсне процедуре, врши контролу производње вина са географским пореклом. Детаљна процедура контроле приказана је у одговору на питање број 18. МПШВ је у 2010. години овластило Пољопривредни факултет Универзитета у Београду за обављање наведених послова, на период од 5 година, а финансирање обављања наведених послова врши се из средстава буџета, при чему произвођачи део трошкова контроле уплаћују у буџет. Шема 8. Административна организациона шема

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Сектор за аналитику и

аграрну политику Генерални инспекторат

103

Одсек за биљну производњу и прераду биљних

производа

Одељење пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна

пића овлашћивање

Лабораторије Контролна организација

Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Шема 9. Пуштање „стоног вина“ (wine without geographical indications) у промет

Произвођач вина

1. узорак

2. извештај

Овлашћена лабораторија (физичко-хемијска анализа и

сензорно оцењивање)

конт

рола

контрола Пољопривредна инспекција

3. Пуштање „стоног вина“ (wine without geographical indications) у промет

Шема 10. Пуштање „вина са географским пореклом“ (wine with geographical indications) у промет

1. захтев за усвајање Елабората 2. решење о усвајању Елабората 3. захтев за контролу производње

Министарство пољопривреде,

шумарства и водопривреде (Сектор за аналитику и

аграрну политику)

Произвођач вина

104

8. решење о пуштању вина у промет 11

. обе

леж

авањ

е ви

на м

арки

цама

10. и

здав

ање

марк

ица

за в

ино

са г

. п.

9.захтев за издавање маркица

оверен од МП

ШВ

7. с

труч

но м

ишљ

ење

о пр

оизв

одњ

и

4. овлаш

ћивање за

послова контроле

Овлашћена лабораторија

(физичко-хемијска анализа и сензорно

оцењивање)

6.извештај 5. узорак

Контролна организација

Завод за израду новчаница

конт

рола

контрола Пољопривредна инспекција

контрола

Пуштање „вина са географским пореклом“ (wine with geographical indications) у промет Вино у Републици Србији је један од производа чија је производња, квалитет, промет, обележавање итд. најдетаљније регулисан и где постоји јасна класификација по питању квалитета. Сви аспекти у производњи, обележавању и промету су фокусирани у зависности од тога којој главној категорији вино припада. У складу са новом ЕУ регулативом, извршена је нова класификација вина на: 1. „Стоно вино“ (вино без географског порекла (wine without geographical indications)) и 2. „Вино са географским пореклом“ (wine with geographical indications) 2.1. „Регионално вино“ („PGI wine“) 2.2. „Квалитетно вино са географским пореклом“ („PDO wine“) 2.2.1. „Квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом“; 2.2.2. „Врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом“. Вино без географског порекла пролази кроз редовне процедуре контроле производње од стране Генералног инспектората, а да би оно било пуштено у промет, неопходна је обавезна контрола квалитета вина кроз физичко-хемијску анализу и сензорно оцењивање. Са друге стране, уколико се ради о вину са географским пореклом, поред редовне контроле од стране Генералног инспектората, врши се и додатна контрола, од стране овлашћене Контролне организације, која је детаљно описана у Глави V - ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА, Питање 19.

105

Критеријуми по питању квалитета за вина са географским пореклом су оштрији у односу на параметре квалитета за вина без географског порекла, а свака боца вина се обележава евиденционим маркицама за вино са географским пореклом. Захтеви по питању декларисања (посебно декларисање везано за порекло) Закон о вину („Службени гласник РС“, број 41/09) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Вино. Правилник о квалитету и другим захтевима за вино („Службени лист СРЈ“, број 54/99 и 39/2002) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Вино. Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино са географским пореклом („Службени гласник РС“, број 67/10) Овим правилником ближе се прописује изглед, садржина и начин истицања евиденционе маркице за вино са географским пореклом. Усклађеност: Усклађен са Уредбом Комисије бр. 607/2009/ЕЗ о ознакама географског порекла,

традиционалних израза, обележавања и презентације, Усклађен са Уредбом Савета министара бр. 479/2008/ЕЗ о заједничкој организацији

тржишта за вино. Означавање вина са географским пореклом: На основу добијеног Решења о испуњености услова за коришћење ознака за вино са географским пореклом, произвођач датог вина са географским пореклом стиче право декларисања вина на етикетама, омотима, посудама, паковањима и промотивним материјалима (у даљем тексту: етикете) подацима о географском пореклу који се не смеју наводити на етикетама „стоног вина“ (wine without geographical indications). Право се односи само на количине вина које су исконтролисане и за које постоји решење. I) – Обавезни подаци Подаци о географском пореклу који се морају ставити искључиво на етикетама вина са географским пореклом: Квалитетне категорије вина са географским пореклом: „регионално вино“ („PGI

wine“): „Географска индикација“ или „Г.И.“; „квалитетно вино са географским пореклом“ („PDO wine“): „квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом“: „Контролисано порекло и квалитет“ или „К.П.К.“ или „врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом“: „Контролисано и гарантовано порекло и квалитет“ или „К.Г.П.К.“; Година бербе; Ознака порекла, односно име виноградарског географског производног подручја где

је произведено грожђе и вино: 1. име региона - за „регионална вина“ – „Г.И.“ („PGI wine“), 2. рејона, односно виногорја - за „квалитетна вина са контролисаним географским пореклом“ – „К.П.К.“, односно за „врхунска вина са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом“ – „К.Г.П.К.“ („both PDO wine“). „Квалитетно вино са географским пореклом“ може се означити и називом оазе, потеса, локалитета и друго уколико су грожђе и вино произведени на назначеној локацији. Ознака серије и боце;

106

Назив органа који је издао решење и број решења којим је дозвољено стављање вина са географским пореклом у промет; Назив вина, односно робна марка; Назив и седиште произвођача, односно пуниоца; Нето количина (запремина); Садржај алкохола у запреминским процентима; Саржај шећера (сласт вина) за обично (мирно вино) изражен као: „суво“, „полусуво“,

„полуслатко“ и „слатко“, а за специјална вина изражен као: „екстра суво“, „суво“, „полусуво“, „полуслатко“ и „слатко“; За пенушава и полупенушава вина: притисак угљендиоксида у барима, поступак

производње (врење у боци или врење у танку); За газирана – бисер вина: притисак угљендиоксида у барима Земља порекла: „Србија“ или друга земља уколико се ради о увозном вину; Датум производње и рок употребе; Подаци о евентуалним опасностима или штетности робе: „садржи сулфите“; II) – Факултативни подаци Поред горе наведеног, на eтикетама вина са географским пореклом могу се назначити следећи подаци: Додатне ознаке: „регионална вина (Г.И.)“ – „младо“ вино, „сопствена производња“,

вино „од грожђа произведеног органском методом“ и др.; „квалитетна вина са контролисаним географским пореклом и квалитетом (К.П.К.)“ – „младо“ вино, „сопствена производња“, „архивско“ вино (или „резерва“), вино „од грожђа произведеног органском методом“ и др.; „врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом (К.Г.П.К.)“ – „касна берба“, „пробирна берба“, „одабране бобице“, „суварак“, „архивско“ вино (или „резерва“), вино „од грожђа произведеног органском методом“ и др.); Признати традиционални називи, уколико дато вино поседује решење о признавању

признатог традиционалног назива; Назив сорте (за „квалитетна вина са географским пореклом“ („PDO wine“) – под

условом да је проценат те сорте у вину најмање 85%, односно за „регионална вина“ („PGI wine“) најмање 51 %); Заштитни знак; Ознака боје вина; Датум пуњења; Податак о одликовању или признању. Етикете не смеју садржати ознаке, називе, слике, цртеже и сличне податке који би могли да доведу потрошаче у заблуду у погледу порекла и квалитета вина. III) – Евиденционе маркице за вина са географским пореклом На основу Закона о вину („Сл. гласник РС“ бр 41/09), члан 31, став 1, произвођач вина са географским пореклом је дужан да обележи свако појединачно оригинално паковање вина одређене категорије одговарајућом евиденционом маркицом за ту категорију вина. Обележавање вина са географским пореклом се врши лепљењем евиденционе маркице, и то тако да не прикрива обавезне податке на етикети.

„Регионално вино“ „Квалитетно вино К.П.К.“ „Врхунско вино К.Г.П.К.“

107

Означавање „стоног вина“ (wine without geographical indications): „Стона вина“ (wine without geographical indications) могу бити декларисана искључиво подацима који нису повезани са ознаком географског порекла. У том случају, на етикетама не смеју бити назначени подаци као што су: назив административне регије, области, места, села, виноградарког региона/рејона/виногорја/оазе/потеса и др.; сорта/сорте и година бербе. Новим правилником о декларисању и обележавању вина ће се, у складу са променом у ЕУ регулативи, дозволити обележавање „стоног вина“ (wine without geographical indications) годином бербе и именом сорте. I) – Обавезни подаци Општи подаци о произвођачу и вину који нису у вези са географским пореклом: Назив вина, односно робна марка; Тачан назив и адреса произвођача, односно пуниоца (без истицања везе седишта

произвођача вина са географским појмом, називом области и са именом виноградарског региона/рејона/виногорја/оазе/потеса и др); Нето количина (запремина); Садржај алкохола у запреминским процентима; Саржај шећера (сласт вина) за обично (мирно вино) изражен као: „суво“, „полусуво“,

„полуслатко“ и „слатко“, а за специјална вина изражен као: „екстра суво“, „суво“, „полусуво“, „полуслатко“ и „слатко“; Земља порекла: „Србија“ или друга земља уколико се ради о увозном вину; Датум производње и рок употребе; Подаци о евентуалним опасностима или штетности робе: „садржи сулфите“. II) – Факултативни подаци Општи подаци о вину и произвођачу који немају везе са географским пореклом: Ознака: „сопствена берба“ и „младо вино“. Заштитни знак; Ознака боје вина; Датум пуњења; Податак о одликовању или признању. III) – Забрањени подаци За „стона вина“ (wine without geographical indications) забрањено је навођење података који се тичу географског порекла, сорте и године бербе, с обзиром да такво вино није прошло процедуре контроле производње грожђа и вина са географским пореклом. За таква вина је дозвољена производња од грожђа из целе Србије, купажа вина из различитих година и од различитих сорти и др, па би навођење било каквих података о географском пореклу довело потрошаче у заблуду. Вино из увоза мора на декларацији имати назив увозника и наведене све податке из декларације на српском језику, идентичне подацима на оригиналној декларацији, осим ознака за вина са географским пореклом које се не преводе. Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Пољопривредни инспектор од сваке пошиљке увезеног вина, на основу Захтева за издавање дозволе о одобравању стављања производа у производњу, односно промет,

108

након увида у спецификацију производа, сертификат о пореклу, исправности и квалитету издат од стране овлашћене организације земље извознице, фактуру о купљеном производу и Јединствену царинску исправу, узима узорак производа и даје овлашћеној лабораторији ради испитивања квалитета, након чега утврђује истоветност квалитета из извештаја лабораторије са сертификатом о пореклу и квалитету издатим од стране овлашћене организације земље извознице, као и испуњеност услова прописаног квалитета у Републици Србији везаних за ставаљање наведених производа у промет. По утврђивању идентичности и усаглашености, пољопривредни инпектор одобрава стављање производа у производњу, односно промет, стављањем свога потписа и печата на полеђини извештаја лабораторије о испитивању тог производа. Уколико се утврди да не постоји истоветност квалитета и сертификата земље извознице и/или усаглашеност са прописима у Србији, такво вино не смеју бити у промету и инспектор доноси привремено или коначно решење о забрани стваљања производа у производњу, односно промет, у зависности да ли се недостаци могу отклонити или не. За кршење одредбе Закона о вину која се тиче квалитета вина при увозу одређена је новчана казна за привредни преступ за правно лице, односно за прeкршај за предузетника. Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Приликом одобравања извоза вина, пољопривредни инспектор врши увид у Извештај лабораторије која је овлашћена за испитивање параметара квалитета и сензорно оцењивање за извоз о испитивању квалитета и сензорној оцени производа и образац неопходан за увоз прописан од стране Европске уније, односно земље увознице, уколико је потребан, а који попуњава, односно издаје овлашћена лабораторија за извоз. Одобравање извоза инспектор врши оверавањем извештаја лабораторије за производ који се извози. Извоз производа може бити одобрен и уколико нису испуњени сви услови квалитета прописани на основу Закона о вину, уколико је такав квалитет захтеван од стране увозника и постоји сагласност МПШВ. Законом о вину прописане су казне за прекрашај за правно лице и предузетника који поступе супротно одредбама закона којима се регулише извоз вина и других производа.

- Производи од вина; Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о ракији и другим алкохолним пићима („Службени гласник РС“, број 41/09) Деривати вина – дестилати пољопривредног порекла, алкохолна пића на бази вина, бренди, хефербранд (ракија од винског талога) ракије од вина и друга алкохолна пића у чијој производњи се употребаљава вино, прописани су Законом о ракији и другим алкохолним пићима. Законом је прописано: производња и промет сировина за ракију и друга алкохолна пића, производња и промет ракије и других алкохолних пића, географске ознаке, декларисање и друга питања од значаја за ракију и друга алкохолна пића. Према овом Закону, сва алкохолна пића се разврставају на ракије и друга алкохолна пића. Друга алкохолна пића се разврставају на жестока и остала алкохолна пића. Ракије и жестока алкохолна пића се даље разврставају на категорије. Овим законом је прописана обавеза да сви произвођачи алкохолних пића морају бити уписани у Регистар произвођача ракија и других алкохолних пића, које води Министарство надлежно за послове пољопривреде.

109

Законом су прописане и географске ознаке, вођење подрумарске евиденције, испитивање квалитета, пуњење и декларисање. Сви производи пре стављања у промет подлежу обавезном физичко хемијском испитивању квалитета а ракије и друга алкохолна пића са географском ознаком и сензорском оцењивању које врши Комисија за сензорно оцењивање. Испитивање квалитета се врши у лабораторијама које су овлашћене од стране министарства. Сва алкохолна пића морају испуњавати услове у погледу паковања и декларисања, утврђене овим законом и прописима којима се уређује њихов квалитет. Закон прописује и надзор који спроводи пољопривредна инспекција, као и казнене мере. Усклађеност: Делимично је усклађен са Уредбом Савета министара бр. 110/2008/ЕЗ од 15. јануара

2008. године, а процес усклађивања се наставља и биће завршен доношењем подзаконских аката.

Правилник о рејонизацији виноградарства („Службени гласник СРС“, број 50/77) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Вино Правилник о заштити географског порекла вина и ракије („Службени гласник СРС“, број 23/80) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Вино Правилник о категоријама, квалитету и декларисању ракија и других алкохолних пића („Службени гласник РС“, број 73/10) Овим правилниконм су ближе прописана алкохолна пића, општа правила која се тичу категорија, категорије и употреба сировина за њихову производњу, квалитет, декларисање, опис и представљање, као и садржина произвођачке спецификације. Правилником је такође прописано да алкохолна пића испуњавају услове у погледу квалитета ако су произведена од прописаних сировина, одређеним технолошким поступком производње и ако имају одговарајућа физичко хемијска и сензорска својства која су прописана за сваку категорију. Ракија је алкохолно пиће произведено дестилацијом ферментисаног кљука, матичног сока, комине или пикеа воћа, грожђа, јестивих шумских плодова и других сировина пољопривредног порекла, са минималним садржајем етанола 15% v/v и са сачуваним специфичним сензорним особинама које потичу од сировине од које је произведена. Жестока алкохолна пића производе се од пољопривредних сировина у које могу да се додају рафинисани етил алкохол, дестилати, прописане ароме, боје и заслађивачи, на начин прописан овим правилником за сваку категорију жестоког алкохолног пића. Ракије и жестока алкохолна пића су разврстана на кетегорије и за сваку категорију је прописан поступак производње, квалитет, састав и сензорска својства, као и њихово декларисање, опис и представљање. Алкохолна пића која нису произведена на начин прописан за сваку категорију, припадају осталим алкохолним пићима. Овим Правилником је такође прописано декларисање, опис и представљање. Акохолна пића морају на декларацији носити назив категорије којој припадају. Усклађеност: Делимично усклађен са Анексом 2. Уредбe Савета министара број 110/2008/ЕЗ од 15.

јануара 2008. године. Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и

110

инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему) У примени Закона о ракији и другим алкохолним пићима укључени су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде:

- Сектор за аналитику и аграрну политику - Генерални инспекторат (пољопривредна инспекција)

Лабораторије овлашћене од стране министарства Министарство финансија У оквиру Сектора за аналитику и аграрну политику запослен је један државни службеник, који је задужен за израду законских и подзаконских аката по основу Закона о ракији и другим алкохолним пићима, који ће бити усклађени са ЕУ прописима, као и за све друге послова везане за ову област. У оквиру Генералног инспектората - одељење пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића, врши инспекцијски надзор над применом одредаба Закона о ракији и задужена је за вођење Регистра произвођача ракија и других алкохолних пића. Пољопривредна инспекција врши и контролу над производњом ракије и других алкохолних пића са географском ознаком порекла и то производњу сировина немењене за производњу ракије и других алкохолних пића са географском ознаком, њихову прераду односно производњу ракија и других алкохолних пића, узорковање, слање узорака на физичко - хемијско и сензорско оцењивање и сачињавање стручног извештаја. Послови које обавља МПШВ финансирају се из буџета Републике Србије. Лабораторије које су од стране Акредитационог тела Србије акредитоване за анализу алкохолниј пића и овлашћене од стране МПШВ врше: испитивање квалитета ракије и других алкохолних пића, сензорно оцењивање ракија и других алкохолних пића са географском ознаком, организовање сензорног оцењивања. Овлашћене лабораторије финансирају се од средстава која остварују пружањем услуга на тржишту. Министарство финансија је надлежно за издавање и контролу акцизних маркица. Административна организациона шема је описана у делу: Вино. Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Шема 11. Пуштање „ракија и других алкохолних пића“ у промет

Произвођач алкохолних пића

1. узорак

2. извештај

Овлашћена лабораторија (физичко-хемијска анализа и

сензорно оцењивање)

111

конт

рола

контрола Пољопривредна инспекција

3. Преузимање акцизних маркица у Министарству финансија

4. Пуштање ракије или другог алкохолног пића у промет

Ракије и друга алкохолна пића пре пуштања у промет, морају имати испитан и утврђен квалитет од стране акредитоване лабораторије и која је овлашћена од стране министарства. Ракије и друга алкохолна пића морају се декларисати, описивати и представљати у складу са прописаним захтевима. Декларисање зависи којој врсти алкохолно пиће припада, категорији, као и да ли је са или без географске ознаке порекла. Сва алкохолна пића подлежу редовној процедури контроле производње, квалитета и промета од стране Генералног инспектората. Ракије и друга алкохолна пића са географском ознаком порекла поред редовне контроле подлежу додатној контроли од стране Генералног инспектората и сензорском оцењивању, а што је детаљно описано у одговору на питање број 19. Ракије и друга алкохолна пића са географском ознаком порекла, поред обавезног садржаја декларације имају и број о одобрењу коришћења географске ознаке порекла издат од министарства као и евиденциону маркицу. Захтеви по питању декларисања (посебно декларисање везано за порекло) Закон о ракији и другим алкохолним пићима („Службени гласник РС“, број 41/09) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Производе од вина Правилником о категоријама, квалитету и декларисању ракија и других алкохолних пића („Службени гласник РС„ бр. 73/2010) Описан у делу: Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ за Производе од вина Декларисање, опис и представљање: Декарисање (декларација) јесу сви описи и друге референце, ознаке, трговачке или географске ознаке на основу којих се алкохолна пића разликују, а који се налазе на посуди, укључујући затварач, цедуљу прикачену за суд и омотач који покрива грлић боце. Опис јесу све речи које се користе приликом декларисања, представљања и паковања производа на етикети, пропратној документацији у транспорту, трговачкој документацији (нарочито у фактурама или отпремницама) и рекламном материјалу. Представљање јесу изрази, слике, цртежи и слично који се користе на декларацији, паковању, судовима, поклопцима, приликом продаје, рекламирања и промоција било које врсте.

112

Обавезни подаци на декларацији су: назив категорије, садржај алкохола у %v/v, нето запремина, рок употребе, назив и седиште произвођача, назив и седиште пуниоца уколико произвођач није извршио пуњење. Уколико је пиће из увоза на декларацији мора писати назив и седиште увозника. Алкохолно пиће које испуњава услове прописане за више категорија, може на декларацији да има назив било које од тих категорија. Уколико алкохолно пиће не припада ни једној категорији, уместо назива категорије мора писати „алкохолно пиће“. Трговачко име, робна марка, популарно име и слично не могу да буду замена за назив категорије или врсте алкохолног пића. Када на декларацији мора да се наведе сировина употребљена за производњу етил алкохола, тада се за сваки рафинисани етил алкохол наводе употребљене сировине по опадајућем редоследу количина. На декларацији ракијe и жестокoг алкохолног пића насталог уједначавањем (blending) може да пише: „уједначено”, „blending”, „blended” или „blend”. Називи категорија ракија и жестоких алкохолних пића не смеју се користити за декларисање oсталих алкохолних пића. Декларација може да садржи и друге податке који су прописани Правилником о категоријама, квалитету и декларисању ракија и других алкохолних пића као и специфична правила декларисања зависно од категорије. Декларација може да садржи и друге податке као што су географске ознаке или ознаке старења, под одређеним условима и на прописани начин, а ближе објашњено у Глави V - ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА, Питање 19 Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Пољопривредни инспектор од сваке пошиљке увезеног алкохолног пића, на основу Захтева за издавање дозволе о одобравању стављања производа у производњу, односно промет, након увида у спецификацију производа, сертификат о пореклу, исправности и квалитету издат од стране овлашћене организације земље извознице, фактуру о купљеном производу и Јединствену царинску исправу, узима узорак производа и даје овлашћеној лабораторији ради испитивања квалитета, након чега утврђује истоветност квалитета из извештаја лабораторије са сертификатом о пореклу и квалитету издатим од стране овлашћене организације земље извознице, као и испуњеност услова прописаног квалитета у Републици Србији везаних за ставаљање наведених производа у промет. По утврђивању идентичности и усаглашености, пољопривредни инпектор одобрава стављање производа у производњу, односно промет, стављањем свога потписа и печата на полеђини извештаја лабораторије о испитивању тог производа. Уколико се утврди да не постоји истоветност квалитета и сертификата земље извознице и/или усаглашеност са прописима у Србији, такво алкохолно пиће не сме бити у промету и инспектор доноси привремено или коначно решење о забрани стваљања производа у производњу, односно промет, у зависности да ли се недостаци могу отклонити или не. Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Приликом одобравања извоза алкохолног пића, пољопривредни инспектор врши увид у Извештај о испитивању квалитета, издат од овлашћене лабораторије и образац

113

неопходан за увоз прописан од стране Европске уније, односно земље увознице, уколико је потребан, а који попуњава, односно издаје овлашћена лабораторија за извоз. Одобравање извоза инспектор врши оверавањем извештаја лабораторије за производ који се извози. Извоз производа може бити одобрен и уколико нису испуњени сви услови квалитета прописани на основу Закона о ракији и другим алкохолним пићима, уколико је такав квалитет захтеван од стране увозника, односно таква алкохолна пића се могу извозити на основу уговореног и дефинисаног квалитета са купцем.

- Хортикултура; Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закона о задрављу биља („Сл. Гласник РС“, број 41/09) Описани у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 30 и 31 Закона о семену пољопривредног биља (“Сл. гласник РС”, број 45/05) Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 30 Закона о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља („Сл. Гласник РС“, број 18/05) Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 30 Закон о признавању сорти пољопривредног биља („Службени гласник РС“, број 30/10). Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 31 Закон о заштити права оплемењивача биљних сорти (Службени гласник РС, број 41/09, oд 2.6.2009.) Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 31 Правилник о листама штетних организама и листама биља, биљних производа и прописаних објеката („Сл. Гласник РС“, број 7/10) Описани у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 30 и 31 Правилник о фитосанитарној контроли биља, биљних производа и прописаних објеката у међународном промету („Сл. Гласник РС“, број 32/10) Описани у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 30 и 31 Правилник о здравственом прегледу усева и објеката за производњу семена, расада и садног материјала и здравственом прегледу семена, расада и садног материјала („Сл. лист СРЈ“, бр. 66/99 и 13/2002, "Сл. лист СЦГ", бр. 10/2003 и 13/2003 и "Сл. гласник РС", бр. 39/2006, 59/2006, 115/2006, 119/2007 и 107/2008) Описани у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 30 и 31 Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему)

114

У примени наведених Закона, а везано за хортикултуру, укључени су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде:

- Управа за заштиту биља - Генерални инспекторат (фитосанитарна инспекција)

Пољопривредне стручне службе овлашћене од стране Управе за заштиту биља Лабораторије и научне установе овлашћене од стране Управе за заштиту биља. Управа за заштиту биља је надлежна за координацију и контакте у вези са питањима која се односе на фитосанитарну област. Инспекцијски надзор у области здравља биља спроводе фитосанитарни инспектори Генералног инспектората МПШВ, организовани у два одељења. Одељење граничне фитосанитарне инспекције има 33, а Одељење фитосанитарне инспекције 55 радних места. Послове здравственог прегледа биља и биљних производа и издавање фитосертификата, здравствене прегледе семена и садног материјала пољопривредног биља, лабораторијска испитивања и спровођење Програма мера заштите здравља биља (мониторинга), спроводе 33 пољопривредне стручне службе, лабораторије, факултети и научни институти, овлашћени од стране Управе за заштиту биља. Шема 12. Административна организациона шема

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Управа за

заштиту биља Генерални инспекторат

Одељење граничне

фитосанитарне инспекције

Одељење фитосанитарне

инспекције

Даје овлашћење Пољопривредне стручне службе

лабораторије, факултети,

научни институти Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Описани у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 30 и 31 Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд)

115

Законом о задрављу биља („Службени Гласник РС“ 41/09), дефинисано је које врсте пошиљака биља подлежу здравственој контроли и прегледу при увозу, као и које услове треба да испуне. Пошиљке биља приспеле при увозу и провозу, пријављују се одмах, а најкасније у року од 24 часа од тренутка приспећа, граничној фитосанитарној инспекцији. Пријава се подноси писмено, уз навођење свих исправа које прате пошиљку. Увозници, превозници и њихови заступници, као и органи царинске службе о приспећу пошиљака које се увозе или претоварају у провозу обавештавају граничну фитосанитарну инспекцију на Образцу 1, који је одштампан у Правилнику о фитосанитарној контроли биља, биљних производа и прописаних објеката у међународном промету „(Службени Гласник РС“ 32/10) и чини његов саставни део. Евиденција пошиљака биља у увозу или провозу врши се у књизи увоза или провоза, док се пошиљке у увозу евидентирају и у уписнику првостепених управних предмета или у скраћеном деловоднику. Фитосанитарне контроле пошиљака биља у увозу и провозу врше се на граничном прелазу у присуству представника царинске службе, увозника или овлашћеног заступника увозника. Прво се врши преглед исправа које прате пошиљку: пријава пошиљке биља – коју подноси увозник, уз законом прописану документацију, зависно од врсте биља; копија Решења о упису у регистар увозника ( за пошиљке семена, расада и садног материјала); ОЕCD и ISTA цертификати за пошиљке семена (ако прате пошиљку) и цертификат о производњи за пошиљке садног материјала и остала документа која прате пошиљку. Гранични фитосанитарни инспектор такође проверава, за пошиљке семена, расада и садног материјала, да ли се сорта налази у регистру сорти МПШВ. Уколико пошиљку не прати неки од законом прописаних докумената или приложена документа имају битне недостатке у складу са одредбама напред наведених законских прописа, гранични фитосанитарни инспектор издаје решење о забрани увоза и наређује враћање, одузимање или уништење пошиљке у присуству органа царинске службе. Уколико је пријава за фитосанитарни преглед уредно попуњена и пошиљку прате сва потребна документа, наставља се процедура фитосанитарне контроле. Следи преглед пошиљке, који обухвата: преглед превозног средства; преглед амбалаже на присуство штетних организама; преглед биља, као и идентификација, која обухвата преглед целокупне пошиљке, утврђивање њеног идентитета и интегритета и узимање узорака према прописаним процедурама. Идентификација пошиљке врши се упоређењем података из пратеће документације са обележјима на пошиљци (пошиљке семена, расада и садног материјала морају бити обележене прописаним декларацијама). Преглед узорака узетих из пошиљке биља врши се у лабораторији на граничном прелазу. У случају сумње на присуство штетног организама, чије присуство није могуће утврдити на граничном прелазу, узимају се узорци, који се на прописан начин пакују, пломбирају и упућују у овлашћену институцију. Уколико лабораторијске анализе трају дуже, а на граничном прелазу нема потребног складишног простора гранични фитосанитарни инспектор решењем о привременом превозу дозвољава превоз пошиљке под царинским надзором до места царињења. До завршетка здравственог прегледа пошиљка се не сме отварати нити из ње узимати узорци без сагласности инспектора. Након идентификације и прегледа, ако пошиљка испуњава услове прописане законом, дозвољава се увоз и царињење пошиљке издавањем решења о дозволи увоза и царињења и оверава се фитосанитарни цертификат и фитосанитарни цертификат за реекспорт, који прати пошиљку печатом „Пошиљка прегледана- Увоз дозвољен“. Уколико пошиљка не поседује потребну докуменацију, не може да се идентификује односно није прописано обележена/декларисана гранични фитосанитарни инспектор

116

издаје решење о забрани увоза и наређује враћање или уништење пошиљке. У случају када се пошиљка враћа фитосанитарни цертификат, односно фитосанитарни цертификат за реекспорт оверава се црвеним трогластим печатом у коме стоји „сертификат поништен“. У случају када се предузимају одговарајуће фитосанитарне мере, по издавању коначног решења, Управа за заштиту биља обавештава земљу извозницу о пресретању на прописаном обрасцу. Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Пошиљке биља које се извозе или реекспортују из Републике Србије, а за које земља увозница или земља кроз коју се пошиљка биља провози захтева да буду снабдевене фитосертификатом односно фитосертификатом за реекспорт, подлежу фитосанотарном прегледу у складу са међународним стандардима. Правилником о фитосанитарној контроли биља, биљних производа и прописаних објеката у међународном промету, прописани су услови под којима се врши фитосанитарна контрола пошиљака биља у извозу на граничном прелазу. Процедура фитосанитарне контроле врши се на исти начин као и код увоза.

- Маслине и маслиново уље У Републици Србији не постоји производња маслина, као ни маслиновог уља. Циљеви, општи опис прописа и усклађеност са прописима ЕУ Закон о средствима за заштиту биља („Сл.Гласник РС“, број 41/09) Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање 31 Правилник о ближим условима за производњу и промет прехрамбених производа биљног порекла („Сл. гласник РС”, број 50/96) Описан у делу: Воће и поврће Правилник о максимално дозвољеним количинама остатка средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни за животиње за коју се утврђује максимално дозвољене количине остатка средства за заштиту биља („Сл. гласник РС”, број 25/10) Описан у делу: ПОГЛАВЉЕ 12, Глава VI – Фитосанитарна политика, Питање број 31 Опис распореда примене и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и ако је могуће организациону шему) У примени Закона о безбедности хране, у области маслина и маслиновог уља, укључени су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде:

- Сектор за аналитику и аграрну политику - Генерални инспекторат (фитосанитарна и пољопривредна инспекција)

Лабораторије овлашћене од стране министарства У оквиру Сектора за аналитику и аграрну политику, у Одсеку за биљну производњу и прераду биљних произода, у Групи за производњу и прераду воћа, грожђа и производњу пића запослен је један државни службеник задужен за доношење

117

подзаконских аката по основу Закона о безбедности хране, који ће бити усклађени са ЕУ прописима, планирање мера подршке сектору производње и прераде воћа, сарадњу са међународном организацијом OECD, вођење биланса најзначајнијих врста воћа, и за друге послове везане за сектор воћа, између осталог и за производ од воћа – стоне маслине. У Одсеку за биљну производњу и прераду биљних произода, у Групи за производњу и прераду ратарских производа запослена су три државна службеника задужена за доношење подзаконских аката по основу Закона о безбедности хране, који ће бити усклађени са ЕУ прописима, планирање мера подршке сектору производње и прераде житарица, индустријског и крмног биља, вођење биланса и праћење тржишта најзначајнијих врста житарица и уљарица, и за друге послове везане за производњу и прераду ратарских производа, између осталог и за производњу уља. Послови Генералног инспектората, односно фитосанитарне и пољопривредне инспекције, административна шема, као и овлашћења лабораторија за испитивање безбедности хране описани су у делу: Воће и поврће. Захтеви за стављање у промет пољопривредних производа и стандарда (оцењивање, одређивање величине, обавезни/добровољни стандарди) Правилник о квалитету производа од воћа, поврћа и печурки и пектинских препарата („Службени лист СФРЈ”, бр. 1/79, 20/82, 74/90, „Службени лист СРЈ”, бр. 33/95 и 58/95, „Службени лист СЦГ”, бр. 56/03, 04/04, 12/05) Овај правилник прописује минималне услове квалитета које морају задовољити стоне маслине, као производ од воћа пре стављања у промет, као и услове паковања ради осигурања квалитета, и начин декларисања. Одредбе правилника примењују се на стоне маслине, како при увозу и извозу, тако и у унутрашњем промету. Ови производи добијају се прерадом здравих, чистих, довољно зрелих плодова маслине, конзервираних на одговарајући начин ради очувања квалитета и природних својстава производа, пакован са или без одговарајућег налива. Стављају се у промет као: зелене одгорчене или неодгорчене стоне маслине у сланом раствору, црне одгорчене или неодгорчене стоне маслине у сланом раствору, пуњене стоне маслине и црне природно смежуране стоне маслине. Усклађеност: неусклађен Правилник о квалитету и другим захтевима за јестиво маслиново уље и јестиво уље комине маслине („Службени лист СРЈ”, број 54/99, „Службени лист СЦГ”, бр. 56/03, 04/04) Овај правилник прописује минималне услове квалитета које морају задовољити јестиво маслиново уље и јестиво уље комине маслине пре стављања у промет, као и услове паковања ради осигурања квалитета, и начин декларисања. Одредбе правилника примењују се на јестиво маслиново уље и јестиво уље комине маслине, како при увозу и извозу, тако и у унутрашњем промету. Јестиво маслиново уље ставља се у промет као: девичанско (virgino) маслиново уље (са ознаком екстра virgino, virgino и обично virgino), рафинисано маслиново уље и маслиново уље. Јестиво уље комине маслине ставља се у промет као: рафинисано уље комине маслине и уље комине маслине. Усклађеност: неусклађен Провере увоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд)

118

Процедуре које се спроводе ради процене усаглашености за стоне маслине и маслиново уље приликом увоза описане су у делу: Воће и поврће. Провере извоза ради процене усаглашености са овим захтевима (поступци, сертификати, санкције, итд) Процедуре које се спроводе ради процене усаглашености за стоне маслине и маслиново уље приликом извоза су исте као и приликом увоза, а раде се по захтеву увозника.

13. По питању винског сектора, молимо опишите статус ваших припрема за израду регистра винограда.

Законом о вину („Сл. гласник РС“, бр. 41/09) се обезбедила правна основа за успостављање Виноградарског регистра као основног ЕУ захтева у виноградарству и винарству у складу са Уредбом Комисије 479/08/ЕЗ. У циљу припрема за успостављање Виноградарског регистра, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је од 2006 – 2009. године, од стране шпанских експерата из аутономне области Ла Ријоха, имплеметирало твининг пројекат „Јачање капацитета развоја сектора виноградарства и винарства Србије“. У оквиру овог пројекта, који је био финансиран од стране ЕУ, главна компонента је била израда пилот Виноградарског регистра и при том је извршена обука запослених, као и административно и стручно јачање знања у успостављању, контроли и вођењу Виноградарског регистра. Ради омогућавања успостављања Виноградарског регистра, у 2010. години су донета два правилника којима се регулишу обавезе произвођача грожђа да на одговарајућим обрасцима доставе податке о виноградарским парцелама, односно виноградима, као и годишње податке о производњи грожђа у складу са Уредбом Комисије 436/2009/ЕЗ. Такође, створена је и законска основа по питању услова које треба да испуни Стручна организација за Виноградарски регистар и методе рада (примена GPS технологије, одређивање површине виноградарских парцела и друго). Донети правилници: Правилник о садржини и начину вођења Виноградарског регистра, као и о обрасцу

захтева за упис у Виноградарски регистар („Сл. гласник РС“, бр. 33/10); Правилник о техничким и кадровским условима које треба да испуњава Стручна

организација за вођење виноградарског регистра, као и методама обављања послова везаних за Виноградарски регистар („Сл. гласник РС“, бр. 46/10).

У циљу обезбеђивања неопходних људских ресурса за функционисање Виноградарског регистра, поред систематизовања радног места са два извшиоца у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управи за земљиште везано за вођење базе и евиденције земљишта под виноградима, објављен је и Конкурс за поверавање послова Виноградарског регистра. На основу конкурса ће се одабрати и овластити Стручна организација која ће обаљати послове Виноградарског регистра.

III ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА 14. Молимо опишите режиме директних плаћања који се примењују (тј.

директна подршка приходима пољопривредних произвођача), а посебно:

119

- услове за утврђивање подобности; - систем управљања и контроле који се примењује на сваки од њих (посебно регистрацију пољопривредника и њихових пољопривредних површина у националном пољопривредном/земљишном регистру, пријављивање животиња, поступак за подношење захтева и регистрацију таквих захтева, било који други регистар који се користи за пољопривредне производе/дрвеће, податке које је потребно приложити, административне контроле и контроле на лицу места које је потребно спровести, казнене мере које је потребно применити); - интеракцију између различитих делова система управљања и контроле, као и интеракцију са било којим системом који се може користити за идентификовање пољопривредних парцела или системом катастара (види тачку 5 под I – Хоризонтално); - број корисника; - средства из буџета предвиђена за сваки режим; - сва плаћања везана за производњу (нпр. плаћања која се врше за пољопривредно земљиште које се мора користити у производне сврхе); - сва правила која се односе на пренос власништва (продаја, закуп) у вези са подобношћу за непосредна плаћања; - све друге информације који би могле бити корисне за поређење ових режима са режимима Европске уније.

У оквиру реформе мера аграрне политике, у 2006. години је успостављен систем буџетске подршке кроз директна плаћања по хектару засејане површине и грлу стоке. Услови за утврђивање подобности Пољопривредна газдинства која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, која су у активном статусу и редовно измирују своје обавезе по основу узетих краткорочних и дугорочних кредита, стичу право на коришћење подстицаја у виду директних плаћања, уз услов : да обављају производњу на парцелама које су уписане у Регистру; да су пријавили врсту и бројно стање животиња и газдинства на којима држе или

узгајају животиње; да су извршили обележавање и евиденцију животиња, односно да су животиње

евидентиране у Централној бази података коју води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за ветерину.

Oд 2009. године као додатни услов за стицање права на коришћење подстицајних средстава прописано је да носилац пољопривредног газдинства буде осигураник Фонда за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника, уз редовно измирење обавезе према Фонду. Систем управљања и контроле који се примењује Директна плаћања се реализују за површину која је пријављена у Регистру пољопривредних газдинстава, а исплата се врши за површину од 0,5 до 100 ha кроз приложене рачуне за купљени репроматеријал (семе, минерално ђубриво и дизел

120

гориво), који служе као доказ о обављању производње. Регистар пољопривредних газдинстава се води у Министарству финансија - Управи за трезор (34 филијале и 111 експозитура). За упис у регистар пољопривредници-физичка лица, између осталог подносе: Образац са личним подацима о носиоцу пољопривредног газдинста, Податке о члановима пољопривредног газдинства, Изјаву чланова домаћинства да су чланови пољопривредног газдинства, Податке о земљишном фонду и биљним културама и Податке о врсти и броју животиња и газдинствима на којима се држе или узгајају. За упис у регистар правна лица-предузетници, између осталог подносе: Образац са личним подацима о правном лицу, односно предузетнику, Податке о земљишном фонду и биљним културама и Податке о врсти и броју животиња и газдинствима на којима се држе или узгајају и

др. Парцеле се у Регистар уписују на основу извода из јединствене евиденције о непокретностима Републичког геодетског завода (катастар или земљишне књиге). Основ уписа може бити власништво или закуп, што се доказује овереним уговором о закупу са лицем које се у катастру води као власник. У Регистар се може уписати и државно земљиште узето у закуп. Захтев за директна плаћања подноси се Управи за трезор.У захтеву подносилац поред личних података и површина за које подноси захтев, наводи и број рачуна за купљени репроматеријал које прилаже као и новчани износ који је за те намене утрошио. Рокови за подношење захтева су од 1. маја до 30. септембра текуће године.Након пријема захтева Управа врши упоређивање и проверу података из захтева, прилога и података из Регистра. Провера редовног враћања кредита се врши такође у Управи за трезор која води евиденцију. Провера статуса у Фонду се врши кроз електронску размену података на релацији Управа за трезор-Пореска управа. Пре исплате средстава намењених директним плаћањима, врши се административна контрола сваког поднетог захтева. Такође врши се и контрола на самом пољопривредном газдинству (on–the–spot) . Контролу врши пољопривредна инспекција министарства која има овлашћење да у случају утврђене неправилности и злоупотреба изрекне меру по основу које се исто газдинство у РПГ преводи у пасиван статус, чиме оно губи право на коришћење свих подстцајних средстава министарства. Сва плаћања везана за производњу Услов за стицање права за директна плаћања је обавеза произвођача да на површинама за које прима директна плаћања обавља пријављену производињу. Доказ о заснованој производњи су приложени рачуни за купљене основне инпуте. На овај начин, држава се не меша у одлуку произвођача о врсти производње. Сва правила која се односе на пренос власништва (продаја, закуп) у вези са подобношћу за непосредна плаћања Кроз подстицање давања обрадивог пољопривредног земљишта у закуп пољопривредно газдинство, чији је носилац старији од 65 година, може остварити право на средства по хектару обрадиве површине ако пољопривредно земљиште изда у закуп. Детаљније о овој врсти мере је објашњено у одговору на питање број 3.

ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА ПО ХЕКТАРУ

121

Назив мере: РЕГРЕСИРАЊЕ РЕПРОМАТЕРИЈАЛА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредбе о условима за стицање права на наведене подстицајне мере (у 2006., 2007.,

2008.,2009. и 2010. години) Уредба/ правилник о регистру пољопривредних газдинстава. Циљ и опис шеме: Циљ мере је унапређење производње кроз стимулисање набавке најважнијих инпута за производњу, по повољнијим условима од тржишних. Критеријум: Физичко лице уписано у регистар пољопривредних газдинстава, осим у 2006. години када су право имала и правна и физичка лица. Плаћање и регионалне разлике: Средства за регресирање репроматеријала исплаћују се у јединственом износу на територији Републике Србије. Табела 29. Износ за регресирање репроматеријала по културама Културе 2006 2007 2008 2009 2010 1.Све ратарске културе НЕ 8.000 дин/ha 10.000 дин/ha 12.000 дин/ha 14.000 дин/ha

1.1.Уљана репица 7.000 дин/ha ДА ДА ДА ДА 1.2.Уљана тиква 7.000 дин/ha ДА ДА ДА ДА

1.3. Дуван 65.000 дин/ha НЕ НЕ ДА + 20.000 дин/ha

ДА + 20.000 дин/ha

1.4.Шећерна репа НЕ ДА ДА + 4.000 дин/ha ДА ДА

1.5 Хмељ 20.000 дин/ha НЕ НЕ НЕ НЕ 2.Све повртарске културе НЕ 8.000 дин/ha 10.000 дин/ha 12.000 дин/ha. 14.000 дин/ha

3. Цвеће НЕ НЕ НЕ 12.000 дин/ha 14.000 дин/ha 2006. године: само за уљану репицу и уљану тикву у износу од 7.000 дин/ha, за хмељ у износу од 20.000 дин/ha и за дуван у износу од 65.000 дин/ha. Паралелно са овом мером, регресирана је цена минералног ђубрива и дизел горива за радове у пољопривреди; 2007. године: за све ратарске и повртарске културе (изузев дувана и хмеља) у износу од 8.000 дин/ha; 2008. године: за све ратарске и повртарске културе (изузев дувана и хмеља) у износу 10.000 дин/ha. У овој години производња шећерне репе додатно је регресирана са 4.000 дин/ ha; 2009. године: за све ратарске и повртарске културе и цвеће у износу од 12.000 дин/ha. У овој години производња дувана додатно је регресирана са 20.000 дин/ha. 2010. године: за све ратарске и повртарске културе и цвеће у износу од 14.000 дин/ha. У овој години производња дувана додатно је регресирана са 20.000 дин/ha. Табела 30. Број корисника и исплаћена средства за наведену меру Година 2006 2007 2008 2009 2010 Број корисника 73.231 197.411 270.678 84.218 нп Укупно исплаћено, РСД 1.875.560.480 7.222.040.199 14.284.031.167 7.413.364.407 11.670.357.000*

*планирано текућим буџетом Административна шема: Потребна документација подноси се Управи за трезор. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА ПО ГРЛУ

122

Назив мере: РЕГРЕС ЗА ПРИПЛОДНУ СТОКУ Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о регресу за приплодну стоку и премији за млеко, Уредба о регресу за

приплодну стоку и нова пчелиња друштва, Уредба о регресу за приплодну стоку и селекционисане пчелиње матице( за 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007 и 2008. годину) Уредба о регистру пољопривредних газдинстава . Циљ и опис шеме: Циљ је производња и набавка квалитетног приплодног подмлатка (крава, оваца, коза, крмача) и стварање услова за повећање обима и унапређење квалитета производње млека и меса. Критеријум: Правна и физичка лица, као и предузетници уписани у Регистар пољопривредних газдинстава имају право на подстицај за произведено или купљено грло које остаје на газдинству и служи за даљу репродукцију у трајању од 4 године за краве, козе и овце и 3 године за свиње. Регрес се остварује једном у току репродукције, а за селекционисане пчелиње матице једном у току године за формирање нових ројева. Плаћење и регионалне разлике: Средства за регрес исплаћују се у јединственом износу на територији Републике Србије. Регрес се исплаћује једном у току године за поднети захтев. Табела 31. Износ подршке по грлу

Година 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Јануар-Март

Април-Дец.

Врста животиња Износ подршке, РСД по грлу

Приплодне јунице (краве првотелке) 5.000 5.500 5.500 10.000 11.000 11.000 11.000 12.000 12.000

Приплодни бикови за природно парење 6.000 7.000 7.000 15.000 15.000 15.000 15.000 15.000 15.000

Приплодни бикови у В.О. Центрима 7.000 8.000 8.000 15.000

Приплодне овце и козе* 500 600 600 1.000 600 600 600 2.000 2.500 Приплодни овнови и јарчеви* 800 1.000 1.000 2.000 1.000 1.000 1.000 2.000 2.500 Крмаче првопраскиње 1.600 2.000 Приплодни нерастови 1.600 2.000 Селекционисане пчелиње 200 200 400 400

123

матице Нова пчелиња друштва 3.500 * у 2001, 2002, 2003 и 2004. години подстицај се односио само на приплодне овце и приплодне овнове Табела 32. Исплаћена средства за наведену меру

Година 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Јануар-Март

Април-Дец.

Укупно исплаћено, у хиљадама РСД 110 246.413 199.208

Административна шема: Потребна документација подноси се Министарству пољопривреде. шумарства и водопривреде. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Пољопривредна инспекција. Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ТОВА ЈУНАДИ Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о коришћењу подстицајних средстава за подстицај това јунади( за 2007 и

2008. годину) Уредба о регистру пољопривредних газдинстава. Циљ и опис шеме: Циљ је повећање производње јунећег меса и задовољавање потреба домаћег тржишта за јунећим месом, као и повећање извоза јунећег меса на страна тржишта. Критеријум: У 2007. години, правна и физичка лица, као и предузетници уписани у Регистар пољопривредних газдинстава имају право на подстицај за тов јунади под условом да су грла најмање 100 дана провела на газдинству подносиоца захтева, односно 180 дана у 2008. години. У 2007. години уз захтев се подносио откупни лист издат од стране кланице која је извршила откуп грла, а у 2008. години оверене копије пасоша за говеда за грла у тову за која се подноси захтев. Плаћање и регионалне разлике: У 2007. години исплаћен је јединствен износ подстицаја на територији Републике Србије, с тим да укупно исплаћена средства не прелазе 3.500.000 динара по кориснику. У 2008. исплаћен је јединствен износ подстицаја на територији Републике Србије уз предвиђено испуњење услова дато у табели. Средства се остварују једном у току године. Табела 33. Исплаћена средства за наведену меру

Раса

Износ подршке. РСД по

грлу

Мин. број

Маx. број

Износ подршке. РСД по грлу

2007 2008 Сименталска раса 7.000 Сименталска раса и специјализоване товне расе 3 100 7.000

Остале расе 3.000 3 100 3.000 Укупно исплаћено, РСД 99.984.000 122.777.000

124

Административна шема: Потребна документација подноси се Министарству пољопривреде. шумарства и водопривреде. Надзор: Министарство пољопривреде. шумарства и водопривреде – Пољопривредна инспекција. Назив мере: ГЕНЕТСКО УНАПРЕЂЕЊЕ МЛЕЧНОГ ГОВЕДАРСТВА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о коришћењу подстицајних средстава за генетско унапређење млечног

говедарства (за 2008. годину) Уредба о регистру пољопривредних газдинстава Циљ и опис шеме: Повећање броја грла под контролом селекцијских служби, унапређење расног састава млечних грла, повећање производње млека по грлу, као и задовољење потреба домаћег тржишта за млеком и пласман вишка производа на тржишта земаља у окружењу. Реализује се кроз исплату годишњег износа као директно плаћање по грлу. Критеријум: Правна и физичка лица, могу да конкуришу за добијање подстицајних средстава под условом да су уписани у регистар пољопривредних газдинстава, као и да се грла за која користе подстицај користе за производњу млека на сопственом газдинству. Грла морају бити под контролом правних лица овлашћених за послове селекције. Најмањи број грла у власништву подносиоца захтева је 3, а највећи је 100 грла. Плаћање и регионалне разлике: Предвиђен износ подстицаја исплаћен је јединствено за целу територију Републике Србије. Средства се остварују једном у току године. Табела 34: Исплаћена средства за наведену меру Година: 2008 Износ подршке, РСД по грлу 5.600 Укупно исплаћено, у РСД 407.624.000 Административна шема: Потребна документација подноси се Министарству Финансија - Управи за трезор. Управа за трезор води евиденцију о корисницима средстава и висини подстицајних средстава и о томе обавештава Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Пољопривредна инспекција. Назив мере: ПОДСТИЦАЈ ГЕНЕТСКОГ УНАПРЕЂЕЊА СТОЧАРСТВА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Уредба о расподели и коришћењу подстицајних средстава за генетско унапређење

сточарства (за 2009 и 2010.годину) Уредба/ правилник о регистру пољопривредних газдинстава Циљ и опис шеме: Подстицање производње квалитетног приплодног подмлатка и повећања бројног стања у говедарству, свињарству, овчарству и козарству, чиме се обезбеђују услови за повећање економичности, обима и квалитета производње млека и меса. Критеријум: Физичка лица - носиоци пољопривредних газдинстава уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, под условом да имају утврђено својство осигураника пољопривредника код Републичког фонда за инвалидско и пензионо осигурање, као и

125

да су платили главни дуг по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 2008. и 2009. годину. Право на коришћење подстицаја имају и корисници пензије остварене по основу пољопривредне производње, ако су носиоци комерцијалних пољопривредних газдинстава. Критеријум за подручју маргиналних општина: Право на коришћење имају физичка лица без својства осигураника пољопривредника код Фонда, са пребивалиштем на подручју тих општина, ако су поднели захтев за грла која се налазе на истој територији, а да њихов број не прелази 20 грла за краве и 40 за квалитетне приплодне овце, козе и крмаче у 2009. години; и 10 грла крава и 20 квалитетних приплодних оваца, коза и крмача у 2010. години. Плаћање и регионалне разлике: Предвиђена подстицајна средства исплаћују се годишње у јединственом износу на целој територији, уз повољније услове за остваривање тог права за кориснике са подручја маргиналних општина. Табела 35. Исплаћена средства за наведену меру

Врста животиње

Мин. број

Маx. број

Износ подршке, РСД по

грлу

Мин. број

Маx. број

Износ подршке, РСД по

грлу 2009. 2010.

Краве 4 100 12.000 5 100 12.500 Овце 30 100 2.000 30 150 3.000 Козе 10 100 2.000 10 150 3.000 Крмаче 20 100 2.000 15 100 3.000 Укупно исплаћено, РСД 527.614.000 700.000.000* *планирано текућим буџетом Административна шема: Потребна документација подноси се Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Подстицајна средства исплаћују се по редоследу подношења захтева, до износа финансиских средстава који је утврђен посебним актом који је донела Влада. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде врши контролу испуњености услова преко пољопривредне инспекције. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Пољопривредна инспекција. Назив мере: ПОДСТИЦАЈ НАБАВКЕ НОВИХ РОЈЕВА ПЧЕЛА И КВАЛИТЕТНИХ ПРИПЛОДНИХ ПЧЕЛИЊИХ МАТИЦА Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Правилник/ уредба о начину и условима уписа и вођења регистра пољопривредних

газдинстава Уредба о условима и начину коришћењу подстицајних средстава за набавку нових

ројева пчела и квалитетних приплодних пчелињих матица за 2010. годину; ("Сл. гласник РС". бр.25/10)

Циљ и опис шеме: Производња и набавка квалитетног приплодног материјала у пчеларству и стварање услова за повећање обима и унапређење квалитета производње меда и других пчелињих производа. Критеријум: Физичка лица уписана у регистар пољопривредних газдинстава, да се пчелиње матице и нови ројеви пчела користе за даљу репродукцију на сопственом пчелињаку, да је матица купљена у центру за селекцију пчелињих матица ради даље

126

репродукције на сопственом пчелињаку, као и за набавку нових ројева пчела стандардно формираних на 5 рамова са селекционисаном пчелињом матицом. Највећи број квалитетних приплодних пчелињих матица за које подносилац захтева може остварити право на подстицај је 100, а највећи број нових ројева пчела стандардно формираних на 5 рамова са селекционисаном пчелињом матицом је 50. Плаћање и регионалне разлике: Предвиђен износ подстицаја исплаћен је јединствено за целу територију Републике Србије. Средства се остварују једном у току године. Табела 36. Планирана средства за наведену меру Година: 2010 Износ подршке, РСД по квалитетној приплодној пчелињој матици 700 Износ подршке, РСД за рој пчела стандардно формираних на 5 рамова са селекционисаном пчелињом матицом

3.000

Укупно исплаћено, РСД 20.000.000* *планирано текућим буџетом Административна шема: Потребна документација подноси се Министарству пољопривреде. шумарства и водопривреде-Управи за аграрна плаћања. Надзор: Министарство пољопривреде. шумарства и водопривреде – Пољопривредна инспекција

IV. ПОЛИТИКА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА 15. Опишите институционални оквир за рурални развој; структуру

доношења одлука и одговорности (метод одозго на доле/децентрализовано).

Подстицаји Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде који се односе на рурални развој (РР) се реализују у 4 фазе: 1. Припрема и дефинисање мера РР С обзиром да се мере (уредбе) доносе за једногодишњи период, основа за њихово

креирање су документи који обухватају вишегодишњи период (План стратегије руралног развоја 2010-2013, Национални програм руралног развоја 2011-2013), као и закон о пољопривреди и руралном развоју, Уредбе сектора за рурални развој се након реализације анализирају како би се

написао извештај, који служи да се уредбе за наредну годину планирају како по територијалном основу, тако и по врсти субвенција, Током целе године се прикупљају подаци са терена (значајна улога МРР, трибине у

организацији МПШВ, сајмови, састанци са заинтересованим странама) и настоји се да се конструктивне сугестије узму у обзир приликом програмирања мера за следећу годину, Обавезно је консултовање са радницима запосленим у Управи за аграна плаћања, а

везано за потешкоће које имају при процесуирању пријава (апликација), Консултације се такође раде са научно истраживачким установама и међународним

агенцијама које спроводе пројекте везане за рурални развој, У сектору за рурални развој, исто као и у другим јединицам министарства се одреде

особе задужене за креирање мера (уредби), Свака мера у себи садржи елементе:

- Име мере и под-мере; - Законодавни основ (име и број релевантног законског акта); - Циљеви, образложење и општи опис; - Прихватљиве и неприхватњиве инвестиције и трошкови

127

- Критеријуми за кориснике; - Детаљи о пруженој подршци (нивои плаћања и структура плаћања – удео јавних и

приватних фондова); - Процедуру имплементације; - Буџет.

2. Процедура усвајања мера РР Све мере заједно (мере руралног развоја и остале мере које су креиране унутар МПШВ) сачињавају документ који се зове прoграм расподеле и коришћења средстава субвенција у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, где се види циљ мере, ефекат који треба да проистекне и средстава која су неопходна за сваку меру; тај документ је неопходно да усвоји Влада Усвајањем програма расподеле и коришћења средстава субвенција у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, на почетку године, Влада овлашћује МПШВ да имплементира наведени програм расподеле. Мере (уредбе) се коначно дефинишу након усвајања горе наведеног програма; оне потом иду на одобрење у друга министарства, где свака мера мора да добије позитивно мишљење; ако се не добије позитивно мишљење, мера мора да се модуфикује према упутству онога ко је дао негативно мишљење, или да уз образложење због чега не треба да се коригује, остане таква каква јесте 3. Имплементација мера (уредби) руралног развоја На поједине мере РР (очување аутохтоних раса) корисници могу да конкуришу одмах након објављивања уредбе; Све пријаве (апликације) се шаљу у Управу за аграрна плаћања која имплементира саму меру. Све остале мере РР захтевају израду конкурса, где је врло детаљно описано који су то услови да би неко могао да конкурише за одређену меру. Први део конкурса који у себи садржи: име мере и под-мере; законодавни основ (име и број релевантног законског акта); циљеви, образложење и општи опис; прихватљиве и неприхватњиве инвестиције и трошкове, тип корисника, подобност и критеријуми за избор; Детаљи о пруженој подршци (нивои плаћања и структура плаћања – удео јавних и приватних фондова) креира део сектора за рурални развој који је задужен за програмирање мера руралног развоја. Други део конкурса који садржи процедуру имплементације, начин пријављивања, листу неопходне документације, конкурсни образац који корисник попуњава, рокове за пријаву, је у надлежности Управе за аграрна плаћања. Управа за аграрна плаћања (УАП) објављује конкурс, прима и обрађује пријаве и спроводи све неопходне операције за успешно и транспарентно спровођење мера. 4. Евалуација мера руралног развоја Од 2010. године, УАП шаље Сектору за РР (тиму за мониторинг и евалуацију) унапред договорен тип података на основу којих се ради евалуацију мера.

У циљу праћења испуњавања Националног програм руралног развоја (НПРР) 2011.-2013. године планирано је да се оформи тело за праћење НПРР 2011. -2013. године (Monitoring Committee – MC). Процес формирања МС је у току. Чланови МС су: међуминистарско тело (оформљено), експертска група чији су чланови из научно-истраживачких установа (у поступку

оснивања), група коју чине представници произвођача (у поступку оснивања). Шема 13. Организациона шема Сектора за рурални развој

128

16. Детаљно наведите и опишите везе између руралног развоја и секторских и

територијалних политика. Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Сребије за период 2011-2020. године и Национални програм руралног развоја Републике Сребије за период 2010-2013. година, усклађени су са другим националним развојним стратегијама као што су: Стратегија за смањење сиромаштва, Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе ЕУ, Стратегија одрживог развоја , Национална стратегија привредног развоја, Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период 2007–2012, Национални програм заштите животне средине, Стратегија за развој туризма Србије (за период 2005–2010), Стратегија развоја малих и средњих предузећа, Национална стратегија за запошљавање. Табела 37. Веза између руралног развоја и секторских и територијалних политика Јак, директан фокус на тему

Људски потенцијал и миграције

Квалитет живота Економска структура и перфомансе

Животна средина и рурални амбијент

Постоји релација са темом, индиректна веза

Јавн

и се

рвис

и

Запо

слен

ост

Инф

раст

рукт

ура

Пов

ећањ

е ко

нкур

ентн

ости

Див

ерси

ф. Р

урал

не

екон

омиј

е

При

марн

и се

ктор

Без контакта са темом

Радно место за унапређење пројектних активности из области РР

Одсек за планирање и праћење РР

Група за институционалну подршку РР

Шеф одсека

Руководилац групе

Програмирање РР

Праћење и коорд. рада пољ стручних служби

Техничка подршка РР

Праћење и коорд. рада мреже за подршку РР

Припрема елемената за програмирање РР

Припрема процедура за анализирање мера РР

Унапређење система органске производње

Сектор за рурални развој – Помоћник министра

129

Стратегија смањења сиромаштва у Србији

Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе ЕУ

Стратегија и акциони план регионалног развоја

Национална стратегија привредног развоја

Стратегија одрживог развоја

Стратегија МСП и предузетништва

Национална стратегија о старењу становништва

Стратегија развоја пољопривреде Србије

Стратегија развоја шумарства

Стратегија развоја образовања одраслих

Стратегија о безбедности хране

Водопривредна основа Републике Србије

Шумарска политика Србије

Национална стратегија управљања отпадом

Стратегија туризма Србије

Национални програм заштите животне средине

Стратегија развоја енергетике Србије

17. Потребно је обезбедити информације о свим активностима које се тичу

руралног развоја које су финансиране јавним средствима, без обзира на то да ли се примењују као део интегрисаног програма или као самостални програми, и потребно је обухватити активности које се финансирају и на државном и на регионалном нивоу. Активности које се тичу руралног развоја могу обухватати, али нису ограничене само на следеће: - Повећање конкурентности сектора пољопривреде и шумарства кроз подршку улагањима и преструктурирањима, укључујући и улагања у фарме и шуме, подршку преради и стављању у промет, мелиорацију земљишта, комасацију, наводњавање и управљање водама, рано пензионисање, стручно усавршавање, пружање саветодавних услуга, оснивање група произвођача и успостављање и функционисање програма квалитета за пољопривредне производе; - Унапређење животне средине и села кроз подршку одрживом управљању земљиштем, укључујући и подршку пољопривреди у планинским подручјима или другим подручјима са одређеним недостацима, програме заштите биодиверзитета, станишта и пејзажа, подршку еколошки

130

погодним методама у пољопривреди и шумарству, пошумљавање, мере које имају за циљ ублажавање и прилагођавање последица климатских промена, управљање водама (заштита квалитета и очување квантитета), заштиту земљишта, очување генетских ресурса у пољопривреди; - Унапређење квалитета живота у сеоским областима и промовисање разноврсности привредних делатности, укључујући и обезбеђивање основних услуга (нпр. путева, електричне енергије, воде, канализације, простора за локалну управу/сеоске органе, итд) за сеоско становништво, обнављање и развој села, сеоски туризам, развој нових привредних делатности ради проширења сеоске привреде и подршку локалним развојним активностима, мале пројекте руралног развоја на локалном нивоу, на сопствену иницијативу;

Опис сваке мере/активности треба да обухвати следеће информације:

- Име мере и под-мере политике;

- Законска основа (назив и референца релевантног правног акта);

- Циљеви, образложење и општи опис;

- Корисници, услови подобности и одабира; - Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава); - Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике; - Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику; - Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава); - Евалуација програма.

АКТИВНОСТИ КОЈЕ СЕ ТИЧУ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА КОЈЕ СУ ФИНАНСИРАНЕ ЈАВНИМ СРЕДСТВИМА – РЕПУБЛИКА СРБИЈА (АГРАРНИ БУЏЕТ) Законска основа Законодавни основ за све мере аграрне и руралне политике финансиране из средстава аграрног буџета садржан је у следећим документима: Закон о буџету Републике Србије, Програм расподеле и коришћења средстава субвенција у области подстицаја

пољопривреде и пољопривредне производње који доноси Влада на предлог Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Конкретне уредбе којима се дефинишу услови за стицање права на коришћење

подстицајних средстава, а доноси их Влада на предлог Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (објављују се у Службеном гласнику Републике Србије).

Мере руралног развоја се могу поделити у 3 осе: ОСА 1 - УНАПРЕЂЕЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ОСА 2 - ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОСА 3 - ДИВЕРСИФИКАЦИЈА ЕКОНОМСКИХ АКТИВНОСТИ МРЕЖА ЗА ПОДРШКУ РУРАЛНОМ РАЗВОЈУ

131

Име мере политике ОСА 1 - УНАПРЕЂЕЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ Име под-мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О УСЛОВИМА И НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ КРОЗ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ МЛЕКА И ПРОИЗВОДЊУ МЕСА У 2010. ГОДИНИ Циљеви, образложење и општи опис Производња млека: Циљ мере је унапређење конкурентности и тржишне ефикасности пољопривредних газдинстава за производњу сировог млека као и побољшање квалитета млека. Ефекат мере се очекује кроз побољшање квалитета произведеног сировог млека на газдинству, а у прерађивачком сектору очекивани ефекат је квалитетнији прерађени производи и њихово боље позиционирање на иностраном тржишту Производња меса: Циљ мере је унапређење конкурентности и тржишне ефикасности пољопривредних газдинстава за производњу меса као и побољшање квалитета произведеног меса. Ефекат мере се очекује у повећаној понуди произведеног меса (како по количини тако и по квалитету). Ефекат у прерађивачком сектору очекује се у побољшању квалитета улазне сировине за даљу прераду, што доприноси достизању високих стандарда квалитета готових производа а тако и боље позиционирање на домаћем и иностраном тржишту. Корисници, услови подобности и одабира Право на коришћење подстицаја имају: физичко лице - носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ; удружење пољопривредника који се баве сточарством. Табела 38. Критеријуми рангирања за физичко лице

Критеријум Начин бодовања Број поена

Максимални број бодова: 100

Подносилац захтева је лице рођено почев од 01.01.1970. да/не 10/0

Подносилац захтева има пребивалиште у оквиру маргиналног подручја

да/не 10/0

Подносила захтева је жена да/не 5/0

Подносилац захтева има формално образовање из области пољопривреде или ветерине

Средња стручна спрема 3. степен 1

Средња стручна спрема 4. степен 3

Виша школа 5

Факултет (сви степени академског образовања) 10

132

Број чланова комерцијалног регистрованог пољопривредног газдинства

1 0

2 3

3-5 5

>5 10

Величина пољопривредног газдинства (из Регистра)

<10 хектара 3

10-20 хектара 7

>20 хектара 10

Број млечних крава у моменту подношења захтева, односно број товних јунади односно оваца и коза (из Регистра)

≤4 или ≥101 млечних крава ≤10 или ≥151 товних јунади

≤20 или ≥301 оваца/коза 0

5-10 млечних крава 11-20 товних јунади

21-50 оваца/коза 3

11-20 млечних крава 21-100 товних јунади

51-150 оваца/коза 7

21-100 млечниha крава 101-150 товних јунади

151-300 оваца/коза 10

Економска и стручна оцена оцена одрживости пројекта на основу бизнис плана

0-20

Газдинство подносиоца захтева има уговоре о испоруци млека односно товних јунади, јагњади или јаради откупљивачима

да/не 5/0

Пројекат је усмерен на смањење негативног утицаја фарме на животну средину (за инвстиције у опрему и меhaнизацију из бизнис плана)

да/не 10/0

Табела 39. Критеријуми рангирања за удружења пољопривредника

Критеријум Начин бодовања Број поена

Максималан број поена 100

Минимум 50% чланова удружења су лица рођена почев од 01.01.1970. да/не 15/0

Минимум 80% чланова имају пребивалиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 15/0

133

Минимум 80% чланова су носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства и налазе се у активном статусу

да/не 15/0

Удружење пољопривредника је основано као удружење произвођача млека и меса

да/не 15/0

Број чланова удружења

≤10 0

11-20 1

21-30 3

31-50 5

≥51 10

Удружење члан гранске асоцијације сточара на регионалном, односно републичком нивоу

да/не 10/0

Чланови удружења имају укупно регистрованих површина у Регистру

<100 хектара 0

100-200 хектара 10

>200 хектара 20

Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Табела 40. Врста квалификоване инвестиције, јавни расход, максимални износ подстицаја

Назив инвестиције Максималан износ подстицајних средстава по инвестцији(у динарима)

Физичко лице - носилац пољопривредног газдинства има право на коришћење подстицаја за намене инвестирања у производњу млека, и то за Изградњa објекта за држање млечних крава капацитета најмање 20, а највише 100 млечних крава 7.000.000

Реконструкциja објекта за држање млечних крава 7.000.000

Изградњa објекта/објеката за мужу и складиштење млека 7.000.000

Набавкa нове опреме за мужу, хлађење и складиштење млека на фарми 4.000.000

Набавкa нове опреме и/или меhaнизације за припрему силаже 4.000.000

Набавка нове меhaнизације за припрему, руковање и дистрибуцију сточне хране на фарми и/или за систем за напајање стоке 2.000.000

Набавка опреме за транспорт млека на фарми 2.000.000

134

Изградња објекта и/или набавку опреме за адекватну манипулацију стајњаком 7.000.000

Реконструкцију објеката за мужу и складиштење млека 7.000.000

Удружење пољопривредника који се баве сточарством има право на коришћење подстицаја за намене инвестирања у производњу млека, и то за Набавкa нове опреме за мужу, хлађење и складиштење млека на фарми 4.000.000

Набавкa нове опреме и/или меhaнизације за припрему силаже 4.000.000

Набавка нове меhaнизације за припрему, руковање и дистрибуцију сточне хране на фарми и/или за систем за напајање стоке 2.000.000

Набавка опреме за транспорт млека на фарми 2.000.000

Набавку опреме за адекватну манипулацију стајњаком 2.000.000

Физичко лице - носилац пољопривредног газдинства има право на коришћење подстицаја за намене инвестирања у производњу меса, и то за: Изградња објекта за држање животиња капацитета најмање 20, а највише 150 грла јунади, односно капацитета најмање 150 грла оваца, односно коза

7.000.000

Набавкa нове опреме и/или меhaнизације за припрему силаже 4.000.000

Набавка нове меhaнизације за припрему, руковање и дистрибуцију сточне хране на фарми и/или за систем за напајање стоке 2.000.000

Изградња објекта и/или набавку опреме за адекватну манипулацију стајњаком 7.000.000

Реконструкцијa објекта за држање животиња 7.000.000

Удружење пољопривредника који се баве сточарством има право на коришћење подстицаја за намене инвестирања у производњу меса, и то за:

Набавкa нове опреме и/или меhaнизације за припрему силаже 4.000.000

Набавка нове меhaнизације за припрему, руковање и дистрибуцију сточне хране на фарми и/или за систем за напајање стоке 2.000.000

Набавку опреме за адекватну манипулацију стајњаком 2.000.000

Подстицаји се утврђују у проценталном износу и то 50% од вредности укупне реализоване инвестиције, без урачунатог пореза на додатну вредност. Вредност инвестиције за коју се одобравају подстицајна средства по овом конкурсу не може бити мања од 200.000 динара, без урачунатог пореза на додатну вредност, а износ подстицаја не може бити већи од 15.000.000 динара, по једном кориснику средстава. Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања.

135

За 2010. годину планирано 300.000.000 РСД. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: 57 (уколико сви корисници испуне преузете обавезе) Просечни износ помоћи по кориснику: 5.263.157,9 (уколико сви корисници испуне преузете обавезе) Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Испуњеност услова за доделу подстицаја (комплетност поднете документације, као и благовременост подношења захтева) утврђује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за аграрна плаћања на основу приложене документације и нултог прегледа који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева. Нулти преглед који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева обавезан је за све намене где је предмет инвестиције изградња, односно реконструкција објеката а спроводиће се, у одређеном уделу по систему случајног узорка, и код поднетих захтева за инвестиције у газдиснтва за производњу млека и меса за набавку меhaнизације и опреме. Реализација планиране инвестиције може отпочети тек након обављене нулте контроле. Пријаве на конкурс које нису поднете на време или су поднете од стране подносиоца захтева који немају право учешћа на конкурсу, као и пријаве које нису комплетне, нити у складу са условима јавног конкурса, неће бити разматране. Допуне документације су могуће само до дана истицања рока за доставу пријаве, при чему ће се као меродаван датум достављања пријаве сматрати датум пријена допуне пријаве. Ако два или више подносиоца захтева имају исти број бодова, приликом утврђивања ранг листе предност ће имати подносиоци захтева који су раније поднели захтев. Министарство утврђује ранг листу подносиоца захтева за које утврди да испуњавају услове прописане овом уредбом, у складу са критеријумима одабира који су утврђени у конкурсу Подносиоци захтева имају право приговора на ранг листу у року од 15 дана од дана објављивања. Одлука донета по евентуално уложеним приговорима је коначна. Подносилац захтева који оствари право на подстицајна средства у складу са конкурсом (у даљем тексту: корисник средстава), дужан је да инвестицију за коју је остварио право реализује у року који ће се утврдити решењем, а у зависности од врсте инвестиције. У случају када се на основу ранг листе утврди да нема довољно средстава за исплату подстицаја свим рангираним подносиоцима захтева, одредиће се праг изнад кога ће се налазити све пријаве на основу броја бодова за које постоји довољно финансијских средстава за доделу подстицајних средстава. Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину. Име под-мере политике

136

Назив мере: ПОДРШКА ПОДИЗАЊУ ВИШЕГОДИШЊИХ ПРОИЗВОДНИХ И МАТИЧНИХ ЗАСАДА ВОЋАКА, ВИНОВЕ ЛОЗЕ И ХМЕЉА Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је повећања приноса и квалитета воћа и хмеља, као и повећања квалитета грожђа и вина код производних засада, односно производње сертификованих садница и висококвалитетног садног материјала код матичних засада. Крајњи циљ је подршка развоју руралних области у којима не постоје повољни услови за воћака, винове лозе и хмеља и повећање површина под новим засадима.Реализовала се кроз исплату предвиђеног износа по садници, а за јагодасте воћне врсте по хектару. Корисници, услови подобности и одабира Право на подстицај за подизање нових производних засада воћака, винове лозе и хмеља остварују регистрована пољопривредна газдинства (физичка лица, предузетници, привредна друштва, земљорадничке задруге, цркве и манастири) која су подигла производне засаде јабучастих, коштичавих и језграстих воћних врста, за површине од 0,5 до 10 хектара, односно јагодастих воћних врста, винове лозе и хмеља, за површине од 0,3 до 10 хектара. Право на подстицај за подизање нових матичних засада воћака, винове лозе и хмеља остварују регистрована пољопривредна газдинства која су уписана у Регистар произвођача садног материјала (правна лица и предузетници) и која су подигла матичне засаде Basic категорије, за површине од 0,2 до 2 хектара. Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Саднице са којима се подижу вишегодишњи засади морају бити декларисане, а земљиште мора бити на одговарајући начин припремљено и хемијски испитано по питању плодности. У циљу осавремењивања ових производњи, дефинисаним минималним и максималним бројем садница по површини за сваку биљну културу, подстичу се само интензивни и савремени засади Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Табела 41. Исплаћена средства за ову меру по годинама

Годи

на ВОЋНЕ ВРСТЕ ВИНОВА ЛОЗА ХМЕЉ

Потрошена

средства (РСД)

Субвенционисане површине

(ha)

Потрошена

средства (РСД)

Субвенционисане

површине (ha)

Потрошена

средства (РСД)

Субвенционисане

површине (ha)

2005 18.471.570 237,04 25.946.000 120,50 - - 2006 57.786.564 351,92 30.043.120 92,75 5.980.651 14 2007 167.993.463 628,88 276.480.043 331,85 1.483.300 3,6 2008 279.565.096 1.038,79 735.341.280 685,63 - - 2009 95.438.740 301,45 497.687.635 407,33 - - 2010 390.000.000*

*планирано текућим буџетом Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Табела 42. Исплаћена средства за ову меру по корисницима

Година ВОЋНЕ ВРСТЕ ВИНОВА ЛОЗА ХМЕЉ Просек Просек Просек

137

Број корисника

подстицајних средстава по кориснику

(РСД)

Број корисника

подстицајних средстава по кориснику

(РСД)

Број корисника

подстицајних средстава

по кориснику

(РСД) 2005 146 126.517,60 63 411.184,27 - - 2006 209 276.490,07 52 577.752,30 3 1.993.550,33 2007 505 332.660,32 157 1.761.019,38 1 1.483.300 2008 867 322.451,09 583 1.261.305,80 - - 2009 150 632.258,27 365 1.363.527,77 - - 2010. нп

Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Захтев се подноси Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управи за аграрна плаћања. Корисник средстава закључује са Министарством уговор којим се дефинишу обавезе спровођења мера неге, одржавања и заштите субвенционисаних производних засада воћака, винове лозе и хмеља на период од 10 година, као и постављање наслона код засада винове лозе и хмеља. Проверу документације и испуњеност услова на терену, фитосанитарна инспекција утврђује у текућој години, а записник о обављеној контроли доставља Управи за аграрана плаћања, која на основу решења врши исплату подстицајних средстава. Реализацију уговорних обавеза фитосанитарна инспекција утврђује у следећој години на основу чега се врши исплата преосталог дела подстицајних средстава. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Генерални инспекторат. Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину. Име под-мере политике Назив мере: ПОДРШКА КРЧЕЊУ (ЕРАДИКАЦИЈИ) И РЕВИТАЛИЗАЦИЈИ ВОЋЊАКА И ВИНОГРАДА Циљеви, образложење и општи опис Циљ мeре је сузбијање и спречавање ширења болести и штеточина воћака (проузроковача бактериозне пламењаче - Erwinia amylovora и шарке шљиве – Plum pox virus) и винове лозе (проузроковача златастог жутила/црвенила лишћа винове лозе - Flavescence dorée) кроз крчење (ерадикацију) старих, запуштених и заражених засада коштичавих и јабучастих воћних врста, као и винове лозе, и стварање услова за подизање нових засада на здравствено безбедним локалитетима, иновирање сортимента, стварање базе података о старим, запуштеним и зараженим воћњацима и виноградима, као и очување квалитетног генетског материјала. Корисници, услови подобности и одабира

138

Подстицајна средства могу остварити произвођачи воћа и грожђа који имају заражене или запуштене воћњаке и винограде, a који су потенцијални извор заразе за околне здраве воћњаке и винограде, преко земљорадничких задруга, удружења грађана или привредних друштава и научно истраживачких институција регистрованих у одроварајуће регистре. Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) За ерадикацију и ревитализацију воћних засада исплаћивало се 200 динара по искрченој зараженој биљци, а за винову лозу 20 динара по искрченом запуштеном или зараженом чокоту. Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Табела 43. Исплаћена средства за ову меру по корисницима, у РСД Година 2007 2010 Воћни засади 92.513.921 / Виногради 40.991.927 15.000.000* *планирано текућим буџетом Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: нп Просечни износ помоћи по кориснику: нп Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) На основу уредби, расписани су Конкурс за финансирање пројеката ерадикације заражених засада воћа за 2007. годину и Конкурс за финансирање пројеката ерадикације и реватализације винограда за 2007. годину којима су прецизније дефинисани услови за конкурисање, параметри за оцењивање захтева и расподелу средстава. Корисници средстава су подносили пројектне захтеве са пратећом документацијом Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Комисија за оцењивање захтева вршила је проверу пројектних захтева и пратеће документације, утврђивање испуњености услова конкурса и бодовање пројектних захтева. Пре доношења Предлога о финансирању пројеката, вршила се провера података на терену од стране фитосанитарне инспекције и чланова Комисије који сачињава Записник о чињеничном стању на терену. На основу Предлога комисије, Министар је донео Одлуку о финансирању пројекта ерадикације и ревитализације за 2007. годину и закључује се Уговор о финансирању пројеката са корисницима средстава који обезбеђују уговорну гаранцију (меницу). На основу уговора, Министарство доноси Решење о исплати средстава за ерадикацију и ревитализацију. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - фитосанитарна инспекција. Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се

139

креирају мере за наредну годину. Име под-мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О УСЛОВИМА И НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА ПОДСТИЦАЈА ЗА ПОДРШКУ РУРАЛНОМ РАЗВОЈУ КРОЗ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПОВРЋА, ЖИТАРИЦА, ИНДУСТРИЈСКОГ БИЉА, КАО И ИНВЕСТИЦИЈЕ ЗА НАБАВКУ ОСНОВНОГ СТАДА У СТОЧАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ ЗА 2010. ГОДИНУ Циљеви, образложење и општи опис Циљ подмере је унапређење конкурентности и тржишне ефикасности газдинства за производњу поврћа, житарица и индустријског биља као и побољшање квалитета производа. Ефекат се очекује у достизању вишег нивоа како квалитета, тако и здравствено безбедних производа, као и бољој понуди на домаћем и иностраном тржишту. Корисници, услови подобности и одабира Право на коришћење подстицаја имају: физичко лице - носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ; удружење пољопривредника; правно лице. Физичко лице - носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства има право на коришћење подстицаја за набавку нових трактора и широкозахватне меhaнизације за производњу поврћа, житарица и индустријског биља као и инвестиције за изградњу и опремање објеката за складиштење и класирање пољопривредних производа. Удружење пољопривредника има право на коришћење подстицаја за набавку нових трактора и широкозахватне меhaнизације за производњу поврћа, житарица и индустријског биља. Правно лице има право на коришћење подстицаја за набавку нове опреме за утврђивање квалитета зрнастих производа и инвестиције за изградњу и опремање објеката за складиштење и класирање пољопривредних производа. Критеријуми рангирања: 1. Критеријуми за рангирање подносиоца захтева за набавку нових трактора и широкозахватне меhaнизације за производњу поврћа, житарица и индустријског биља: Табела 44. Критеријуми рангирања за физичко лице Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Карактериситике подносиоца захтева 35 Подносилац захтева је лице рођено почев од 01.01.1970. да/не 15/0

Подносилац захтева има пребивалиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 10/0

Подносилац захтева је жена да/не 10/0 Капацитети пољопривредног газдинства 65 Подносилац захтева има формално образовање из

Без формалног образовања из области пољопривреде или 0

140

области пољопривреде или ветерине

ветерине Средња стручна спрема 3.

степен 3

Средња стручна спрема 4. степен 4

Виша школа 6 Факултет (бечелор и виши

степени академског образовања)

10

Величина пољопривредног газдинства

<10 хектара 10 10-50 хектара 15 >50 хектара 20

Број чланова комерцијалног регистрованог пољопривредног газдинства

1 0 2 5

3-5 10 >5 20

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да финасирају

подносиоца захтева (клијента) у целокупном износу

инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке да

су спремни да финасирају подносиоца захтева (клијента)

у преосталом делу износа потребног за реализовање

инвестиције

3

Постојање средстава на банковном рачуну у висини

средстава потребних за реализацију инвестиције,

односно уколико је подносилац захтева већ извршио набавку и

плаћање инвестиције.

5

Подносилац захтева не поседује машину за коју подноси захтев за остваривање подстицаја или поседује машину за коју подноси захтев старију од 10 година

да/не 10/0

Табела 45. Критеријуми рангирања за удружења пољопривредника Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Карактериситике подносиоца захтева 55 Минимум 50% чланова удружења су лица рођена почев од 01.01.1970.

да/не 15/0

Минимум 80% чланова имају пребивалиште у оквиру да/не 15/0

141

подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје) Минимум 80% чланова су носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства и налазе се у активном статусу

да/не 15/0

Удружење пољопривредника је основано као удружење произвођача ратарских и/или повртарских производа

да/не 10/0

Број чланова удружења

≤10 0 11-20 1 21-30 2 31-50 3 ≥51 5

Површина земљишта коју обрађују чланови максимално 40

Чланови удружења имају регистровано

<100 хектара 20 100-200 хектара 30

>200 хектара 40 2. Критеријуми рангирања за набавку нове опреме за утврђивање квалитета зрнастих производа: Табела 46. Критеријуми рангирања за правна лица Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Подносилац захтева има седиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 20/0

Број запослених у правном лицу 1-10 5 11-20 10 ≥21 25

Капацитет за складиштење зрнастих производа

<1000 тона 0 1000-5000 тона 15

>5000 тона 30

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да

финасирају подносиоца захтева (клијента) у целокупном износу

инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке

3

142

да су спремни да финасирају подносиоца

захтева (клијента) у преосталом делу износа

потребног за реализовање инвестиције

Постојање средстава на банковном рачуну у висини

средстава потребних за реализацију инвестиције,

односно уколико је подносилац захтева већ

извршио набавку и плаћање инвестиције.

5

Правно лице има позитиван биланс стања

Лице основано 2010, године те нема биланс успеha или

лица са једним или оба биласа успеha из претходне

две године у којима је исказано негативно

пословање односно са негативним билансом

успеha за 2009. годину за лица која су основана 2009.

године

0

Последња два биланса успеha са исказаним

позитивним пословањем односно биланс успеha са

исказаним позитивним пословањем за 2009. годину

за лица која су основана 2009. године

5

Правно лице је земљорадничка задруга да/не 15/0

3. Критеријуми рангирања за инвестиције за изградњу и опремање објеката за складиштење и класирање пољопривредних производа: Табела 47. Критеријуми рангирања за физичка лица Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Карактеристике подносиоца захтева максимално 20 Подносилац захтева је лице рођено почев од 01.01.1970. да/не 5/0

Подносилац захтева има пребивалиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 10/0

143

Подносила захтева је жена да/не 5/0 Капацитети пољопривредног газдинства максимално 45

Подносилац захтева има формално образовање из области пољопривреде или ветерине

Средња стручна спрема 3. степен 1 Средња стручна спрема 4. степен 2

Виша школа 3 Факултет (бечелор и виши степени

академског образовања) 5

Број чланова комерцијалног регистрованог пољопривредног газдинства

1 0 2 1

3-5 3 >5 5

Величина пољопривредног газдинства

<20 хектара 3 10-50 хектара 7 >50 хектара 10

Процентуално учешће поврћа односно воћа у пријављеној структури сетве, односно, процентуално учешће житарица и индустријског биља у пријављеној структури сетве за изградњу силоса и сушара

<30% 0 30-50% 3 50-75% 7

>75% 10

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да финасирају подносиоца

захтева (клијента) у целокупном износу инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке да су спремни да

финасирају подносиоца захтева (клијента) у преосталом делу износа

потребног за реализовање инвестиције

3

Постојање средстава на банковном рачуну у висини средстава потребних за

реализацију инвестиције. 5

Предвиђени капацитет складишта, односно постојећи капацитет складишта за сушаре и набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

500t за силосе; 1000t за хладњаче;

<500t за набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

0

500-5000t за силосе 1000-3000t за хладњаче

500-3000t за набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

5

>5000t за силосе >3000t за хладњаче

>3000t за набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

10

Профитабилност и економска одрживост пројекта- максимално 25 Економска и стручна оцена оцена одрживости пројекта на основу бизнис плана

0-25

Утицај пројекта на животну средину- максимално 10 Пројекат је усмерен на смањење да/не 10/0

144

негативног утицаја на животну средину Табела 48. Критеријуми рангирања за правна лица Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Карактериситике подносиоца захтева-максимално 25 Подносилац захтева има седиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 10/0

Број запослених у правном лицу <10 3

10-20 7 >20 10

Правно лице је земљорадничка задруга да/не 5/0

Профитабилност и економска одрживост пројекта- максимално 25 Профитабилност и економска одрживост пројекта (на основу бизнис плана)

да/не 25/0

Капацитети пољопривредног газдинства- максимално 40

Предвиђени капацитет складишта, односно постојећи капацитет складишта за сушаре и набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

500t за силосе; 1000t за хладњаче;

<500t за набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

0

500-5000t за силосе 1000-3000t за хладњаче

500-3000t за набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

5

>5000t за силосе >3000t за хладњаче

>3000t за набавку опреме за припрему воћа и поврћа за тржиште

15

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да финасирају подносиоца

захтева (клијента) у целокупном износу инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке да су спремни да

финасирају подносиоца захтева (клијента) у преосталом делу износа

потребног за реализовање инвестиције

3

Постојање средстава на банковном рачуну у висини средстава потребних за

реализацију инвестиције. 5

Правно лице има позитиван биланс стања

Лице основано 2010, године те нема биланс успеha или лица са једним или

оба биласа успеha из претходне две године у којима је исказано негативно

пословање односно са негативним

0

145

биласом успеha за 2009. годину за лица која су основана 2009. године

Последња два биланса успеha са исказаним позитивним пословањем односно биланс успеha са исказаним

позитивним пословањем за 2009. годину за лица која су основана 2009.

године

5

Пројекат подразумева отварање нових радних места да/не 15/0

Утицај пројекта на животну средину- максимално 10 Пројекат је усмерен на смањење негативног утицаја на животну средину

да/не 10/0

Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Табела 49. Врста квалификоване инвестиције, јани расход, максимални износ подстицаја

Редни број

Врста квалификоване

инвестиције Карактериситике

Проценат поврата средстава од плаћеног

износа реализоване инвестиције без

припадајућег пореза на додату вредност

Максимални износ подстицаја у РСД

Врсте инвестиција у оквиру подстицаја за набавку нових трактора и широкозахватне меhaнизације за производњу поврћа, житарица и индустријског биља

1. Трактори за ратарство 20-120 kW

30% oдносно

40%* 2.500.000

2.

Пнеуматске сејалице за

директну сетву семена

30%

oдносно 40%*

2.000.000

3. Вучене

прскалице за заштиту биљака

>1000 литара запремине резервоара

30% oдносно

40%* 1.200.000

4. Тифони за наводњавање

30% oдносно

40%* 1.000.000

Врсте инвестиција у оквиру подстицаја за набавку опреме за утврђивање квалитета зрнастих производа

5. Опрема за

утврђивање квалитета

Силосни термометри; НИТ анализатор за мерење садржаја

40%

2.000.000

146

зрнастих производа

протеина са калибрацијом и умрежавањем;

Уређај за одређивање броја падања са

лабораторијским млином.

Врсте инвестиција у оквиру подстицаја за изградњу и опремање објеката за складиштење и класирање пољопривредних производа

6.

Опрема за прање,

калибрирање, класирање, полирање и

паковање воћа и поврћа, бокс палете као и уређаји за опремање хладњача

40%

2.000.000

7. Изградња металних силоса

Силоси минималног капацитета

складиштења 500т; Сушаре зарад

унапређења рада већ постојећих силоса,

минималног капацитета

складиштења 500 тона, које за гориво користе

еколошки прихватљива горива (земни гас,

биомаса)

40%

10.000.000

8. Изградња

хладњача и уло хладњача

Минималног капацитета 1000 тона

40%

30.000.000

Набавка квалитетног приплодног материјала у сточарству

9.

Набавка квалитетног приплодног материјала у сточарству

Приплодне јунице, назимице, нерастови,

двиске и двисци коза и оваца до 18 месеци

старости

30% oдносно

40%* 1.000.000

*Корисници из маргиналних подручја која су дефинисана Правилником о одређиваљу подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, добијају повраћај од 40% док сви остали корисници добијају повраћај у висини од 30% Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања.

147

Текућим буџетом за 2010. годину планирана су средства од 650.000.000 РСД. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Табела 50. Број корисника и просек подршке по кориснику За набавку нових

трактора и широкозахватне меhaнизације за

производњу поврћа, житарица и индустријског

биља

За набавку нове опреме за

утврђивање квалитета зрнастих

производа

За инвестиције за изградњу и

опремање објеката за складиштење и

класирање пољопривредних

производа

За набавка квалитетног приплодног материјала у сточарству

Поднето захтева 7384 16 47 77 Одобрено захтева 4631 нп нп 31 Тражена средства (РСД)

861.354.147,2 501.192,62 185,548,361.48 14.836.727,14

Исплаћена средства (РСД)

780.835.929,6 нп нп 5.309.558,57

Исплаћено по кориснику (РСД)

168.610,6 нп нп 171.276,08

Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Испуњеност услова за доделу подстицајних средстава (комплетност поднете документације, као и благовременост подношења захтева) утврђује Министарство на основу приложене документације и нултог прегледа који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева. Пријаве на конкурс које нису поднете на време или су поднете од стране подносиоца захтева који не остварују право на конкурс, као и пријаве које нису комплетне, нити у складу са условима јавног конкурса, неће бити разматране. Ако два или више подносиоца захтева имају исти број бодова, приликом утврђивања ранг листе предност ће имати подносиоци захтева који су раније поднели захтев. Испуњеност услова за доделу подстицаја утврђује Министарство на основу приложене документације, а за инвестиције за изградњу објеката за складиштење пољопривредних производа и извршеног нултог прегледа од стране инспектора надлежног за послове пољопривреде, којим се проверавају подаци из захтева. Министарство утврђује ранг листу подносиоца захтева за које утврди да испуњавају услове прописане овом уредбом, у складу са критеријумима одабира који су утврђени у конкурсу. У случају када се на основу ранг листе утврди да нема довољно средстава за исплату подстицаја свим рангираним подносиоцима захтева, одредиће се праг изнад кога ће се налазити све пријаве на основу броја бодова за које постоји довољно финансијских средстава за доделу подстицајних средстава.

Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину.

148

Име под-мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О УСЛОВИМА И НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ КРОЗ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ПРЕРАЂИВАЧКЕ КАПАЦИТЕТЕ ЗА ПРЕРАДУ МЛЕКА И МЕСА У 2010. ГОДИНИ Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је осавремењавање прерађивачких капацитета за потребе прераде млека и меса, и достизање производње високог квалитета и стандарда који ће бити конкурентни истим производима на европском тржишту. Ефекат мере се очекује у повећању конкурентности домаће прерађивачке индустрије и бољег позиционирања производа од млека и меса на иностраном тржишту. Корисници, услови подобности и одабира Право на коришћење подстицајних средстава имају: правно лице; предузетник. Табела 51. Критеријуми рангирања за правна лица и предузетнике Критеријум Начин бодовања Број поена Максимални број поена 100 Подносилац захтева има седиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 5/0

Број запослених у правном лицу <10 1

10-20 5 >20 10

Правно лице је земљорадничка задруга да/не 5/0

Стручна и економска оцена одрживости пројекта (на основу бизнис плана)

0-20 20

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да финасирају подносиоца

захтева (клијента) у целокупном износу инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке да су спремни да

финасирају подносиоца захтева (клијента) у преосталом делу износа

потребног за реализовање инвестиције

3

Постојање средстава на банковном рачуну у висини средстава потребних

за реализацију целокупне инвестиције.

5

Правно лице има позитиван биланс Лице основано 2010, године те нема 0

149

стања за претходне две године (2008. и 2009. година)

биланс успеha или лица са једним или оба биласа успеha из претходне две

године у којима је исказано негативно пословање односно са негативним биласом успеha за 2009. годину за лица која су основана 2009. године

Последња два биланса успеha са исказаним позитивним пословањем односно биланс успеha са исказаним

позитивним пословањем за 2009. годину за лица која су основана 2009.

године

5

Пројекат подразумева отварање нових радних места- на основу Бизнис плана да/не 10/0

Подносилац захтева ради у складу са принципима HACCP стандарда да/не 10/0

Подносилац захтева има уговоре са трговинским ланцима о продаји својих производа

да/не 10/0

Подносилац захтева има уговоре са купцима из иностранства о продаји својих производа

да/не 10/0

Пројекат је усмерен на смањење негативног утицаја на животну средину

да/не 10/0

Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Табела 52. Врсте квалификоване инвестиције, јавни расход, максимални износ подстицаја

Врсте инвестиција

Максималан износ подстицајних средстава

по инвестцији (у динарима)

Инвестирање у прерађивачке капацитете за прераду млека Изградња објеката за прераду млека 7.000.000 Изградња просторија за прикупљање и складиштење млека 7.000.000 Набавка нових производних линија за проширење асортимана производа; 5.000.000

Набавка нових машина и/или опреме, у циљу модернизације постојећих или опремања нових прерађивачких капацитета 5.000.000

Реконструкција објеката за прераду млека, у циљу испуњавања ветеринарско-санитарних услова 7.000.000

Реконструкција просторија за прикупљање и складиштење млека 7.000.000

Инвестирање у прерађивачке капацитете за прераду меса Изградњу објеката за прераду меса 7.000.000 Изградњу просторија за прикупљање и складиштење меса 7.000.000 Реконструкција постојећих објеката за прераду меса, у циљу испуњавања ветеринарско-санитарних услова 7.000.000

150

Набавка нове производне линије за проширење асортимана производа 5.000.000

Набавку нових машина и/или опреме у циљу модернизације постојећих или опремања нових прерађивачких капацитета 5.000.000

Изградњу објеката у циљу успостављања кланичних капацитета 7.000.000

Изградњу објеката за управљање отпадом у кланицама и прерађивачкој индустрији 7.000.000

Набавку нове опреме за управљање отпадом у кланицама и прерађивачкој индустрији - контејнери за чврст отпад и цистерне/танкови за сакупљање крви

5.000.000

Реконструкцију просторија за прикупљање и складиштење меса 7.000.000

Подстицаји се утврђују у проценталном износу од 50% од вредности укупне реализоване инвестиције, без урачунатог пореза на додатну вредност. Минимална вредност инвестиције за коју се одобравају подстицаји по овом конкурсу не може бити мања од 200.000 динара, без урачунатог пореза на додатну вредност. Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања. За 2010. годину планирано 300.000.000 РСД. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: 57 произвођача је поднело захтев Просечни износ помоћи по кориснику: нп Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Испуњеност услова за доделу подстицаја (комплетност поднете документације, као и благовременост подношења захтева) утврђује Министарство на основу приложене документације и нултог прегледа који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева. Нулти преглед који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева предвиђен је за све намене где је предмет инвестиције изградња, односно реконструкција објеката. Пријаве на конкурс које нису поднете на време или су поднете од стране подносиоца захтева који не остварују право на конкурс, као и пријаве које нису комплетне, нити у складу са условима јавног конкурса, неће бити разматране. Ако два или више подносиоца захтева имају исти број бодова, приликом утврђивања ранг листе предност ће имати подносиоци захтева који су раније поднели захтев. Министарство утврђује ранг листу подносиоца захтева за које утврди да испуњавају услове прописане овом уредбом, у складу са критеријумима одабира који су утврђени у конкурсу

151

Подносиоци захтева имају право приговора на ранг листу у року од 15 дана од дана објављивања. Одлука донета по евентуално уложеним приговорима је коначна. Подносилац захтева који оствари право на подстицајна средства у складу са овим конкурсом (у даљем тексту: корисник средстава), дужан је да инвестицију за коју је остварио право реализује у року који ће се утврдити решењем, а у зависности од врсте инвестиције. У случају када се на основу ранг листе утврди да нема довољно средстава за исплату подстицаја свим рангираним подносиоцима захтева, одредиће се праг изнад кога ће се налазити све пријаве на основу броја бодова за које постоји довољно финансијских средстава за доделу подстицајних средстава.

Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину. Име мере политике ОСА 2 - ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Име под-мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О УТВРЂИВАЊУ ПРОГРАМА О РАСПОДЕЛИ И КОРИШЋЕЊУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОЧУВАЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ГЕНЕТИЧКИХ РЕСУРСА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА ЗА 2010. ГОДИНУ Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је очување животињског генетског потенцијала, односно очување аутохтоних животињских раса.Истовремено, обезбеђују се услови гајења, који нису погодни за гајење високопродуктивних врста/раса домаћих животиња,и на тај начин се омогућава реалан извор доходка њиховим држаоцима. Ефекат мере очекује се кроз повећање броја грла стоке аутохтоних српских раса,њиховог одрживог развоја, оснивање банке гена и одрживог коришћења анималних генетичких ресурса. Ова мера је намењена очувању ретких врста/раса животиња.Подстцајним средствима за ове намене компензују се њихове лоше производне особине, а обезбеђују се услови за одрживо коришћење и унапређење начина чувања генетичких анималних ресурса. Корисници, услови подобности и одабира Право на коришћење подстицајних средстава имају: физичка лица- носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ; правна лица; научноистраживачке организације. Критеријуми рангирања: У овој уредби не постоји критеријум рангирања, већ се примењује начин "први дошао, први услужен" ("first come first served").

152

Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Табела 53. Врсте квалификоване инвестиције, јавни расход, максимални износ подстицаја

Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања. За 2010. годину планирано 15.000.000 РСД. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: 95 Просечни износ помоћи по кориснику: 157.894,7 РСД. Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Подношење захтева за подстицајна средства и административна контрола поднетих захтева, као и имплементација мере се врши у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управи за аграрна плаћања. Исплата подстицајних средстава извршиће се по обављеном надзору инспектора надлежног за послове пољопривреде. Подстицајна средства исплаћују се по редоследу подношења захтева, до износа финансијских средстава утврђеног посебним актом Владе. Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину. Име под-мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О КОРИШЋЕЊУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ПОДРШКУ РАЗВОЈУ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА 2010. ГОДИНУ

Врста животиње Квота за сваку врсту Износ по грлу Нониус 50 20.000 Живина 500 250 Подолско говече 150 35.000 Овце 1000 2400 Буша 150 20.000 Домаћи биво 50 9.000 Кoза 150 2.000 Брдски коњ 50 20.000 Мангулица 150 4.000 Ресавка 30 10.000 Моравка 50 8.000 Магарац 50 3.500

153

Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је јачање и развој органске производње као вид производње висококвалитертних производа за исхрану људи, као и унапређење и очување животне средине. Ефекат ове мере је повећање броја произвођача који се баве органском производњом. Са аспекта потрошача, ефекти се манифестују кроз повећање понуде органски произведених производа на тржишту. Корисници, услови подобности и одабира Право на коришћење подстицајних средстава имају: физичкo лицe - носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ; привредно друштво и земљорадничка задруга. Критеријуми рангирања: У овој уредби не постоји критеријум рангирања, већ се примењује начин "први дошао, први услужен" ("first come first served"). Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Табела 54. Врсте квалификоване инвестиције, јавни расход, максимални износ подстицаја

Укупан износ подстицајних средстава по кориснику средстава за развој органске биљне производње не може бити већи од 800.000 динара. Минималне површине за остваривање подстицајних средстава осим за производњу у затвореном простору су: за ратарску и повртарску производњу 0,2 ha, за воћарску и виноградарску производњу 0,3 ha. Укупан износ подстицајних средстава за развој органске сточарске производње не може бити већи од 800.000 динара. Максималан износ подстицајних средстава по кориснику за развој органске производње не може бити већи од 1.600.000 динара. Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања. За 2010. годину планирано 10.000.000 РСД.

Производња Износ (РСД) Ратарска производња 25.000 по хектару Повртарска производња 35.000 по хектару Воћарска и виноградарска производња 45.000 по хектару Крупна стока 15.000 по грлу Ситна стока 5.000 по грлу Живина 500 по јединки Кошница 2000 по кошници

154

Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: Захтеви су у процедури обраде. Просечни износ помоћи по кориснику: нп Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Подношење захтева за подстицајна средства и административна контрола поднетих захтева, као и имплементација мере се врши у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управи за аграрна плаћања. На основу захтева инспектор надлежан за послове пољопривреде на лицу места сачињава записник о извршеном прегледз биљне и сточарске производње. Међусобна права и обавезе у вези са коришћењем подстицајних средтава уређује се уговором који закључују МПШВ и корисник средстава. Уговор нарочито садржи износ подстицајних средстава која се исплаћују кориснику, као и права и обавезе у погледу примењивања метода органске производње. Подстицајна средства се исплаћују по редоследу подношења захтева до износа финансијских средстава утврђеним посебним актом Владе. Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину. Име мере политике ОСА 3 – ДИВЕРСИФИКАЦИЈА ЕКОНОМСКИХ АКТИВНОСТИ Име под-мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ЗА ПОДРШКУ РАЗВОЈА НЕПОЉОПРИВРЕДНИХ АКТИВНОСТИ НА СЕЛУ ЗА 2010. ГОДИНУ Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је омогућити додатни приход становништва руралних области, кроз непољопривредну економију у оквиру газдинства. Ефекат мере очекује се у обезбеђивању повољнијух услова за живот и останак становништва на селу. Рурални развој поред пољопривредне делатности укључује и непољопривредне активности, које се односе на унапређење живота на селу. Овом мером промовишу се управо такви видови активности, као што су: активности унапређења сеоског туризма, домаће радиности и традиционалних заната и слично. Корисници, услови подобности и одабира физичко лице - носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ; предузетник; удружење; задруга која је основана за уметничке и старе занате и послове домаће радиности.

155

Табела 55. Критеријуми рангирања подносиоца захтева за изградњу објеката по угледу на аутентичне сеоске куће, односно салаше или вајате, уз очување народног градитељства и традиционалне архитектуре, а у циљу бављења сеоским туризмом. Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Подносилац захтева је лице рођено почев од 01.01.1970. да/не 10

Подносилац захтева има пребивалиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 15

Подносилац захтева је жена да/не 10

Подносилац захтева има формално образовање

Без формалног образовања, односно завршена основна

школа 0

Средња стручна спрема 3. степен 3

Средња стручна спрема 4. степен 5

Виша школа 7 Факултет (сви степени

академског образовања) 10

Величина пољопривредног газдинства ≤10 хектара 10 >10 хектара 0

Број чланова комерцијалног регистрованог пољопривредног газдинства

1 0 2 3

3-5 7 >5 10

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да финасирају

подносиоца захтева (клијента) у целокупном износу инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке да су

спремни да финасирају подносиоца захтева (клијента) у

преосталом делу износа потребног за реализовање

инвестиције

3

Постојање средстава на банковном рачуну у висини

средстава потребних за реализацију целокупне

инвестиције, односно уколико је подносилац захтева већ извршио набавку и плаћање инвестиције.

5

Газдинство се бави органском производњом или производњом традиционалних производа односно производа са географским ознакама порекла производа.

да/не 10/0

156

Оцена бизнис плана 0-20 Табела 56. Критеријуми рангирања подносиоца захтева за: адаптирање (изградњу и реновирање купатила и увођење система централног грејања и слично), односно привођење намени објеката по угледу на аутентичне сеоске куће, односно салаше или вајате уз очување народног градитељства и традиционалне архитектуре; рестаурацију аутентичних објеката на селу- воденица и ваљарица (објеката за извлачење влакана, односно сукна); рестаурацију винских подрума који се налазе у границама виноградарских географских производних подручја (рејона); опремање просторија за пружање услуга исхране (набавка кухињских елемената, столова, столица, расхладних уређаја за чување хране и пића); као и за унапређење понуде у сеоском туризму кроз побољшање пратећих садржаја у области рекреације, партерног уређења дворишта и набавка дворишног мобилијара; који ће бити у функцији сеоског туризма. Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Подносилац захтева је лице рођено почев од 01.01.1970. да/не 10

Подносилац захтева има пребивалиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 10

Подносилац захтева је жена да/не 10

Подносилац захтева има формално образовање

Без формалног образовања или завршена основна школа 0

Средња стручна спрема 3. степен 1

Средња стручна спрема 4. степен 2

Виша школа 3 Факултет (сви степени

академског образовања) 5

Величина пољопривредног газдинства ≤10 хектара 10 >10 хектара 0

Број чланова комерцијалног регистрованог пољопривредног газдинства

1 0 2 3

3-5 7 >5 10

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да финасирају

подносиоца захтева (клијента) у целокупном износу инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке да су

спремни да финасирају подносиоца захтева (клијента) у

преосталом делу износа потребног за реализовање

инвестиције

3

Постојање средстава на 5

157

банковном рачуну у висини средстава потребних за реализацију целокупне

инвестиције, односно уколико је подносилац захтева већ извршио набавку и плаћање инвестиције.

Газдинство се бави органском производњом или производњом традиционалних производа односно производа са географским ознакама порекла производа.

да/не 5/0

Оцена бизнис плана 0-20

Поседовање доказа о броју гостију током 2009. године

нема 0 ≤100 5 >100 10

Оглашавање и промоција туристичке понуде газдинства на средсвима информисања (ТВ, радио, интернет, новине)

да/не 5/0

Табела 57. Критеријуми рангирања подносиоца захтева за набавку неопходне опреме ради обављања старих, уметничких заната, односно послова домаће радиности, и то као: опанчари, корпари, грнчари, пинтери, ковачи, занати у области обраде дрвета (колари, тесари, дуборез), израда сувенира, ткање, иконописање, наивна уметност и израда ручних радова. Критеријум Начин бодовања Број поена

Максималан број поена 100

Подносилац захтева има седиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 15/0

Број запослених ≤5 5

>5 10

Подносилац захтева може да докаже да има могућност да реализује инвестицију за коју подноси захтева за добијање подстицаја

Писмо о намерама из банке да су спремни да финасирају

подносиоца захтева (клијента) у целокупном износу инвестиције.

1

Постојање средстава на банковном рачуну за део потребних средстава за

реализацију инвестиције и писмо о намерама из банке да су

спремни да финасирају подносиоца захтева (клијента) у

преосталом делу износа потребног за реализовање

инвестиције

3

Постојање средстава на банковном рачуну у висини

средстава потребних за 5

158

реализацију целокупне инвестиције.

Подносилац захтева има позитиван биланс стања за претходне две године (2008. и 2009. година)

Лице основано 2010, године те нема биланс успеha или лица са једним или оба биласа успеha из претходне две године у којима је исказано негативно пословање

односно са негативним биласом успеha за 2009. годину за лица која су основана 2009. године

0

Последња два биланса успеha са исказаним позитивним

пословањем односно биланс успеha са исказаним позитивним пословањем за 2009. годину за

лица која су основана 2009. године

5

Чланство у некој гранској асоцијацији за промоцију и унапређење промета старих, уметничких заната, односно послова домаће радиности

да/не 10/0

Оглашавање и промоција производа на средсвима информисања (ТВ, радио, интернет, новине)

да/не 10/0

Предузетник је особа женског пола односно 50% и више чланова задруге су жене.

да/не 10/0

Постојање уговора о испоруци производа одређеним купцима, односно уговора о извођењу јавних радова

да/не 15/0

Постојање уговора о ангажовању стручног лица за естетско и друге видове квалитативног усавршавања производа у традиционалном и етно смислу

да/не 10/0

Освојене награде на туристичким сајмовима и манифестацијама да/не 10/0

Табела 58. Критеријуми рангирања подносиоца захтева за пројекте који су истовремено усмерени за набавку репроматеријала и запошљавање жена из сеоских подручја, у области послова домаће радиности, и то за: плетење, ткање, кукичање-хеклање и нецовање, вез разних текстилних производа, премотавање и упредање (цвирновање) конца и вуне, израду сувенира, народних ношњи, предмета са народним везом, производа дрвне домаће галантерије. Критеријум Начин бодовања Број поена Максималан број поена 100 Минимум 50% чланова удружења су лица рођена почев од 01.01.1970. да/не 10/0

Минимум 50% чланова имају пребивалиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 5/0

Минимум 50% чланова су жене да/не 10/0

159

Удружење је основано у циљу неговања старих, традиционалних заната и вештина (плетење, ткање, кукичање-хеклање и нецовање, вез разних текстилних производа, премотавање и упредање (цвирновање) конца и вуне, израду сувенира, народних ношњи, предмета са народним везом, производа дрвне домаће галантерије) као и за унапређење економског положаја сеоских жена

да/не 10/0

Број чланова удружења ≤10 0

11-20 5 ≥21 10

Подносилац захтева има седиште у оквиру подручја са отежаним условима рада у пољопривреди (маргинално подручје)

да/не 10/0

Чланство у некој гранској асоцијацији за промоцију и унапређење промета старих, уметничких заната, односно послова домаће радиности

да/не 10/0

Оглашавање и промоција туристичке понуде газдинства на средсвима информисања (ТВ, радио, интернет, новине)

да/не 10/0

Постојање уговора о испоруци производа одређеним купцима, односно уговора о извођењу јавних радова

да/не 10/0

Постојање уговора о ангажовању стручног лица за естетско и друге видове квалитативног усавршавања производа у традиционалном и етно смислу

да/не 10/0

Освојене награде на туристичким сајмовима и манифестацијама да/не 5/0

Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Табела 59. Врсте квалификоване инвестиције, јавни расход, максимални износ подстицаја

Редни број Врста квалификоване инвестиције

Проценат поврата средстава од плаћеног

износа реализоване инвестиције без

припадајућег пореза на додату вредност

Максимални износ подстицаја у РСД

Физичка лица

1.

за изградњу објеката по угледу на аутентичне сеоске куће, односно

салаше или вајате, уз очување народног градитељства и

40% oдносно

50%* 1.000.000

160

традиционалне архитектуре, а у циљу бављења сеоским туризмом;

2.

за адаптирање (изградњу и реновирање купатила и увођење

система централног грејања и слично), односно привођење намени

објеката по угледу на аутентичне сеоске куће, односно салаше или

вајате уз очување народног градитељства и традиционалне архитектуре, а у циљу бављења

сеоским туризмом;

40% oдносно

50%* 800.000

3.

за рестаурацију аутентичних објеката на селу - воденица и

ваљарица (објеката за извлачење влакана, односно сукна) који ће бити

у функцији сеоског туризма;

40%

oдносно 50%*

600.000

4.

за рестаурацију винских подрума који се налазе у границама

виноградарских географских производних подручја (рејона) који

ће бити у функцији сеоског туризма;

40%

oдносно 50%*

600.000

5.

за унапређење понуде у сеоском туризму кроз побољшање пратећих

садржаја у области рекреације, партерног уређења дворишта и набавке дворишног мобилијара;

40%

oдносно 50%*

600.000

6.

за опремање просторија за пружање услуга исхране (набавка кухињских

елемената, столова, столица, расхладних уређаја за чување хране

и пића).

40%

oдносно 50%*

200.000

Предузетник и задруга која је основана за уметничке и старе занате и послове домаће радиности

7. опреме ради обављања старих,

уметничких заната, односно послова домаће радиности

40% oдносно

50%*

Удружења

8.

пројекте који су, истовремено, усмерени за набавку

репроматеријала и запошљавање жена из сеоских подручја, у области

послова домаће радиности

100% 800.000

*Корисници из маргиналних подручја која су дефинисана Правилником о одређиваљу подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, добијају повраћај од 50% док сви остали корисници добијају повраћај у висини од 40% Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања.

161

За 2010. годину планирано 80.000.000 РСД. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: 233 произвођача је поднело захтев. Просечни износ помоћи по кориснику: нп Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Испуњеност услова за доделу подстицаја (комплетност поднете документације, усклађеност инвестиције из Главног пројекта са принцима народног градитељства и традиционалне архитектуре, као и благовременост подношења захтева) утврђује Министарство на основу приложене документације и нултог прегледа који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева. Нулти преглед који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева као и утврђивање усклађености инвестиције из Главног пројекта са принцима народног градитељства и традиционалне архитектуре, предвиђени су за све намене где је предмет инвестиције изградња, адаптација, односно реконструкција објеката у циљи бављења сеоским туризмом. Пријаве на конкурс које нису поднете на време или су поднете од стране подносиоца захтева који не остварују право на конкурс, као и пријаве које нису комплетне, нити у складу са условима јавног конкурса, неће бити разматране. Ако два или више подносиоца захтева имају исти број бодова, приликом утврђивања ранг листе предност ће имати подносиоци захтева који су раније поднели захтев. Министарство утврђује ранг листу подносиоца захтева за које утврди да испуњавају услове прописане овом уредбом, у складу са критеријумима одабира који су утврђени у конкурсу. Подносиоци захтева имају право приговора на ранг листу у року од 15 дана од дана објављивања. Одлука донета по евентуално уложеним приговорима је коначна. Подносилац захтева који оствари право на подстицајна средства у складу са овим конкурсом (у даљем тексту: корисник средстава), дужан је да инвестицију за коју је остварио право реализује у року који ће се утврдити решењем, а у зависности од врсте инвестиције. У случају када се на основу ранг листе утврди да нема довољно средстава за исплату подстицаја свим рангираним подносиоцима захтева, одредиће се праг изнад кога ће се налазити све пријаве на основу броја бодова за које постоји довољно финансијских средстава за доделу подстицајних средстава. Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину. Име под-мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О УСЛОВИМА И НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ КРОЗ ПОДРШКУ АКТИВНОСТИМА УСМЕРЕНИМ НА СТВАРАЊЕ ПРОИЗВОДА СА ВЕЋОМ ДОДАТОМ ВРЕДНОШЋУ У 2010. ГОДИНИ

162

Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је социјалног карактера и односи се на унапређење услова живота на селу, кроз подизање животног стандарда сеоског становништва.Подмера се односи на унапређење производње пољопривредно – прехрамбених производа, вина, ракије и других алкохолних пића са географским пореклом, као и унапређења квалитета вина, ракије и других алкохолних пића па осим социјалног, има и економски карактер, будући да утиче на бољи пласман производа са географским пореклом на тржишту, кроз активности промоције и унапређења пласмана. Ефекат мере требало би да се манифестује кроз смањење незапослености руралног становништва (већином жена), што се одражава на повећање прихода пољопривредног газдинства као и повећање броја производа са географским пореклом и унапређење квалитета. Пратећи ефекат поменуте мере био би преливање прихода (и додатни приход) из пољопривреде у туризам. Корисници, услови подобности и одабира физичко лице - носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ; правно лице; предузетник. Табела 60. Критеријуми рангирања за све типове инвестиција

Физичко лице Предузетник Микропредузеће Задруге

Пребивалиште у маргиналном подручју

Предузетник регистрован у

маргиналном подручју

Предузеће регистровано у маргиналном подручју

Задруга регистрована у маргиналном

подручју Да 15

Не 0

Да 15

Не 0

Да 15

Не 0

Да 15

Не 0

Стручна спрема подносиоца

Стручна спрема подносиоца

Стручна спрема директора

Стручна спрема директора

III 5

IV 7

>IV 10

III 5

IV 7

>IV 10

III 5

IV 7

>IV 10

III 5

IV 7

>IV 10

Број чланова газдинства

Позтиван биланс у последње две године

Позтиван биланс у последње две године

Позтиван биланс у последње две године

1-3 10

>3 15

Да 15

Не 10

Да 15

Не 10

Да 15

Не 10

Лице се већ бави делатношћу

Предузетник се већ бави делатношћу

Микропредузеће се већ бави делатношћу

Задруга се већ бави делатношћу

Да 10

Не 5

Да 10

Не 5

Да 10

Не 5

Да 10

Не 5

Подносилац је жена Подносилац је жена Предузеће запошљава мин 2 жене

Мин 2 жене члана задруге

Да 10

Не 0

Да 10

Не 0

Да 10

Не 0

Да 10

Не 0

Постојање уговора са добављачима

сировине

Постојање уговора са добављачима

сировине

Постојање уговора са добављачима сировине

Постојање уговора са добављачима

сировине Да 15

Не 10

Да 15

Не 10

Да 15

Не 10

Да 15

Не 10

Табела 61. Додатни критеријуми за инвестиције у опрему, меhaнизацију, и лабораторијске анализе Подносилац је рођен Подносилац је рођен Инвестиција усмерена Инвестиција

163

01.01.1970. и касније 01.01.1970. и касније ка извозу усмерена ка извозу Да 10

Не 5

Да 10

Не 5

Да 10

Не 5

Да 10

Не 5

Подносилац се бави органском

производњом

Подносилац се бави органском производњом

Подносилац се бави органском производњом

Подносилац се бави органском

производњом Да 15

Не 5

Да 15

Не 5

Да 15

Не 5

Да 15

Не 5

Табела 62. Додатни критеријуми за инвестиције у реконструкцију објеката и хладњаче

Бизнис план (економска и техничка

оцена)

Бизнис план (економска и техничка

оцена)

Бизнис план (економска и техничка

оцена)

Бизнис план (економска и техничка

оцена) Макс 25 Макс 25 Макс 25 Макс 25

Напомена: Стручна спрема подносиоца захтева: III – Трећи степен средње стручне спреме IV – Четврти степен средње стручне спреме >IV – Виша школа, факултет (сви степени) Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Табела 63. Врсте квалификоване инвестиције, јавни расход, максимални износ подстицаја Редни број Врста квалификоване инвестиције Максимални износ

подстицаја у РСД Физичка лица, правно лице, предузетник

1.

изградњу, адаптацију и реконструкцију објеката и набавке опреме за чување, прераду и паковање примарних

пољопривредних производа, као и набавку опреме за чување, прераду и паковање шумских плодова и лековитог

биља из природе

3.000.000

2.

увођење система за унапређење безбедности и квалитета хране кроз заштиту географске ознаке, стандарде добре

пољопривредне праксе- GLOBALGAP, управљање безбедности хране по ISO 22000, увођење HALAL и

KOSHER сертификата

400.000

3. лабораторијске анализе које представљају део елабората за добијање ознаке географског порекла 300.000

Правно лице 7. Опрема за вино и ракију 3.000.000 Правно лице-Задруге

8. изградњу хладњача за чување садног материјала украсног биља 3.000.000

Подстицаји се утврђују у проценталном износу од 50% од вредности укупне реализоване инвестиције, без урачунатог пореза на додатну вредност. Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за

164

предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања. За 2010. годину планирано 100.000.000 РСД. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: 106 233 (уколико сви корисници испуне преузете обавезе) Просечни износ помоћи по кориснику: 943.396,2 РСД (уколико сви корисници испуне преузете обавезе). Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Испуњеност услова за доделу подстицајних средстава (комплетност поднете документације, као и благовременост подношења захтева) утврђује Министарство на основу приложене документације и нултог прегледа који врши пољопривредни инспектор, а којим се проверавају подаци из захтева. Нулти преглед који врши пољопривредни инспектор а којим се проверавају подаци из захтева као и утврђивање усклађености инвестиције из Главног пројекта са стањем на терену, предвиђени су за намене где је предмет инвестиције изградња, адаптација и реконструкција објеката и изградња хладњаче. Неблаговремене пријаве неће бити разматране. Пријаве које су поднете од стране подносиоца захтева који немају право учешћа на конкурсу као и пријаве које не испуњавају услове јавног конкурса неће бити даље разматране. Непотпуне пријаве које нису, по телефонском обавештењу надлежног радника овог Министарства, допуњене у року од три дана од дана обавештавања о уоченом недостатку, неће бити разматране. Ако два или више подносиоца захтева имају исти број бодова, приликом утврђивања ранг листе предност ће имати подносиоци захтева који су раније поднели захтев. Испуњеност услова за доделу подстицаја утврђује Министарство на основу приложене документације, а за инвестиције за изградњу, адаптацију и реконструкцију објеката као и изградњу објеката за складиштење пољопривредних производа и извршеног нултог прегледа од стране инспектора надлежног за послове пољопривреде, којим се проверавају подаци из захтева. Министарство утврђује ранг листу подносиоца захтева за које утврди да испуњавају услове прописане уредбом и овим конкурсом, у складу са критеријумима одабира који су утврђени у конкурсу. У случају када се на основу ранг листе утврди да нема довољно средстава за исплату подстицаја свим рангираним подносиоцима захтева, одредиће се праг изнад кога ће се налазити све пријаве на основу броја бодова за које постоји довољно финансијских средстава за доделу подстицајних средстава. Евалуација програма Уредбе које су објављене до 2010. године су анализиране у Сектору за рурални развој на основу података добијених од Сектора за Аграрну оперативу (садашња УАП). На основу тих анализа су се креирале мере за наредну годину. Уредбе које су објављене 2010. године и оне које ће бити објављене у будућности се анализирају од стране УАП. Њихови налази ће бити прослеђени Сектору за рурални развој, и на основу тога се креирају мере за наредну годину

165

Име групе мера политике МЕРЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ПОДРШКЕ Име мере политике Назив уредбе: ПОДРШКА У СПРОВОЂЕЊУ ПОВЕРЕНИХ И ДРУГИХ САВЕТОДАВНИХ ПОСЛОВА У ПОЉОПРИВРЕДИ Циљеви, образложење и општи опис Циљ ове мере је унапређење саветодавног рада и унапређење научних и едукативних активности усмерених ка пољопривредним произвођачима. Ефекат мере је у повећаном коришћењу саветодавних активности од стране произвођача, односно примене стручних знања на сам процес производње, што дугорочно може довести до повећања приноса, а самим тим и до повећања прихода на газдинству. Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) Подстицајна средства се могу користити за подршку у спровођењу стручно-едукативних послова ради унапређења рада лица која обављају саветодавне послове, а који се реализују кроз посебне пројекте, и то из области: подршка повезивању политике, истраживања и саветодавног рада у пољопривреди; обука за подршку у развоју села и диверзификације руралне економије и производње

на фармама, конкурентности и прилагођавању променама окружења, мултифункционална пољопривреда, партиципативне методе и социо-економска анализа, стратешко планирање и програмирање на локалном нивоу и сл; обука тренера и лица која обављају саветодавне послове за примену савремених

технологија у пољопривредној производњи и менаџменту производње, стандарда и регулатива ЕУ.

Подстицајна средства се могу користити као подршка у спровођењу саветодавних послова у пољопривреди и за: инвестирање у опрему и унапређење услова рада саветодаваца, набавку и израду рекламног и пропагандног материјала неопходног за препознавање и

популаризацију саветодавне службе у пољопривреди; организовање годишњег семинара саветодаваца; спровођење програма рада описаног у Глави I - ХОРИЗОНТАЛНО, Питање 1 -

Саветодавне службе у пољопривреди и регистар пољопривредника Корисници, услови подобности и одабира Корисници средстава су 22 привредна друштва са целокупне територије Србије (у прилогу: Списак саветодавних служби) која имају најмање четири запослена дипломирана инжењера пољопривреде одговарајућег смера и која спроводе послове који се у складу са законом обављају као поверени Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) 100% јавни фонд Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у

166

различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: нп Просечни износ помоћи по кориснику: нп За 2010. годину планирано 170.000.000 РСД. 22 ПССС. Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Средства се додељују подношењем захтева од стране сваке ПССС након објављивања Уредбе. Средства се исплаћују квартално након поднетих кварталних извештаја о обављеним пословима од стране ПССС. Контролу обављених послова врши Институт за примену науке у пољопривреди. Већи део средстава се ПССС исплаћује на основу броја саветодаваца, док се мањи део исплаћује на основу оцењивања саветодаваца од стране ИПН-а (стимулативна средства). Евалуација програма Квантитативну евалуацију (број предавања и семинара, као и број учесника, број одабраних пољопривредних газдинстава ) врши ИПН, док се квалитативна евалуација (ефекат рада ПССС – повећање прихода на газдинству) се још не врши. Име мере политике Назив уредбе: УРЕДБА О РАСПОДЕЛИ И КОРИШЋЕЊУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ И ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА МРЕЖЕ ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ У 2010. ГОДИНИ Циљеви, образложење и општи опис Циљ уредбе је да се обезбеди: пружање подршке у развоју руралних подручја сарадња са локалним партнерима, јавног и нејавног сектора, донаторима и пружаоцима

услуга у области руралног развоја и дефинисања пројеката ефективна припрема и праћење имплементације економских, социјалних,

инфраструктурних и пројеката који су тренутно у фази реализације, као и подршка у идентификацији и привлачењу фондова за финансирање пројеката из области инфраструктуре и заштите животне средине ефективна и ефикасна употреба свих расположивих домаћих и страних донаторских

фондова у области руралног развоја Ефекти мере огледаће се кроз равномерније коришћење срестава мера аграрне политике, убрзану процедуру аплицирања за мере подршке у пољопривреди и добијање повратних информација у циљу унапређења аграрне политике. Корисници, услови подобности и одабира Правна лица која су се у последње 3 године бавила пословима руралног развоја у

средини у којој обављају делатност; Удружења, удружења грађана и друштване организације као и друге непрофитне

организације које имају својство правног лица, а чије се активности одвијају на регионалном нивоу.

167

Детаљи пружене подршке (нивои и састав исплата – удео приватних и јавних средстава) 100% јавни фонд Утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година, и предвиђени буџет за предстојеће године, по мери политике Поједине уредбе РР се креирају у континуитету од 5 година, док се један број уредби доноси по потреби (не постоји континуитет). Одређени тип инвестиција се у различитим годинама спроводио кроз различите уредбе. Из ових разлога, тренутно није могуће представити утрошени износ, на годишњем нивоу, током последњих 5 година. Тренутно се у сарадњи са УАП ради на решавању овог питања. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: 16 регионалних центара Просечни износ помоћи по кориснику: 2.812.500 РСД. За 2010. годину планирано 45.000.000 РСД. Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Подношење захтева за подстицајна средства и административна контрола поднетих захтева, се врши у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Сектор за рурални развој. Евалуација програма Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Сектор за рурални развој спроводи евалуацију на тај начин што се упореде планиране активности и циљеви корисника на почетку године са стварним резултатима оствареним на крају године. Име мере политике Назив уредбе: ЕДУКАЦИЈА МЕНАЏЕРА У ЗАДРУГАМА Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је примарно социјалног карактера, јер утиче на постизање вишег нивоа квалификације кадрова, као и на унапређење самог система функционисања задруга. Ефекти ове мере огледају се кроз промену начина функционисања задруга у смислу примене унапређених знања и добре пољопривредне праксе. За 2010. годину планирано 10.000.000 РСД, али се од ове мере умеђувремену одустало услед ограничених средстава аграрног буџета. Име мере политике Назив мере: МЕРЕ УНАПРЕЂЕЊА У СТОЧАРСТВУ (СЕЛЕКЦИЈА) Законодавни основ: Закон о буџету Републике Србије Закон о мерама за унапређење сточарства (Сл. Гласник Републике Србије 61/91,

53/93, 48/94, 101/2005); Закон о сточарству (Сл. Гласник Републике Србије 41/09); Уредба утврђивању Програма развоја и унапређења сточарства за период 2008-2012

(Сл. Гласник Републике Србије 99/07);

168

Уредба о утврђивању дугорочног програма мера за спровођење одгајивачког програма у Републици Србији за период 2010-2014. године (Сл. Гласник Републике Србије 25/10); Уредба о утврђивању годишњег програма мера за спровођење одгајивачког програма

за 2010. годину (Сл. Гласник Републике Србије 31/10). Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је економског карактера - унапређивање сточарске производње и генетског квалитета у сточарству. Ефекат ће се остварити кроз повећање квалитета сточног фонда, што индиректно доводи до повећања квалитета производа у прерађивачкој индустрији. Корисници, услови подобности и одабира Правна лица. Евалуација програма Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Сектор за аналитику и аграрну политику, спроводи евалуацију на тај начин што се упореде планиране активности и циљеви корисника на почетку године са стварним резултатима оствареним на крају године. Табела 64. Утрошени износ средсстава од 2005. - 2010. године Година 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Укупно за говеда, овце, козе, свиње, коње и пчеле, у хиљадама РСД

51.827 96.182 122.176 126.940 110.459 130.000*

*средства планирана текућим буџетом Управљање програмом (одговорни орган, обрада и одабир пријава) Потребна документација подноси се Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде приликом објављивања Конкурса за спровођење Програма развоја и унапређења сточарства, односно у 2010. години Уредбе о утврђивању годишњег програма мера за спровођење одгајивачког програма за 2010. годину. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде склапа уговоре са селекцијским службама, односно одгајивачким организацијама о обиму мера за спровођење програма развоја и унапређења сточарства који ће бити финансиран из средстава буџета Републике Србије. О обављеном обиму уговорених послова координатори подносе извештај министарству на основу чега Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде врши исплату средстава корисницима. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде врши контролу испуњености услова преко пољопривредне инспекције. Име мере политике Назив мере: ОСНИВАЊЕ КОМПЕНЗАЦИОНОГ ФОНДА Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је обезбеђење почетних средства за оснивање Компензационог фонда, сагласно важећем Закону о јавним складиштима. Оснивањем Фонда испуњени су услови за пуну имплементацију наведеног Закона, као и за гарантовање успешног пословања и осигурања поверења свих субјеката у ланцу јавних складишта(у случају штете настале по основу издатих робних записа за

169

ускладиштену робу у систему јавних складишта, иста ће се надокнадити из средстава Фонда). Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Корисник је Компензациони фонд (у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде). За ову меру текућим буџетом обезбеђено је 50.000.000 РСД. Име мере политике Назив мере: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ОБАВЕЗЕ Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је испуњавање обавеза по основу чланства у међународним организацијама, финансирање наступа домаћих произвођача на светским сајмовима као и друге активности у вези са преузетим међународним обавезама из делокруга Министарства. Корисници, услови подобности и одабира Корисници су међународне организације у којима је МПШВ члан; организатори наступа домаћих произвођача на међународним сајмовима(према достављеној фактури најповољнијег понуђача). Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: нп За ову меру текућим буџетом обезбеђено је 40.000.000 РСД. Надзор Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Име мере политике Назив мере: МЕРЕ И АКЦИЈЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ, КАО И НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКЕ АКТИВНОСТИ Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је подршка развоју пољопривредне производње, унапређењу услова живота сеоског становништва, развој социјалних активности у руралним областима.Реализује се кроз подршку спровођењу специфичних научно-истарживачких пројеката од суштинског значаја за осавремењавање пољопривреде. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: нп За ову меру текућим буџетом обезбеђено је 45.000.000 РСД. Надзор Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Име мере политике Назив уредбе: ПРОГРАМ МЕРА ЗА СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ КАМАТЕ ЗА КРАТКОРОЧНО КРЕДИТИРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У 2010. ГОДИНИ

170

Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је подршка даљем развоју тржишта кредита. Реализује се кроз субвенционисање дела камата на име краткорочних кредита које одобравају пословне банке, а намењени су корисницима из области пољопривредне и прехрамбене производње. На овај начин, корисницима кредита су обезбеђени услови повољнији од важећих тржишних услова: за физичка лица каматна стопа је 6% на годишњем нивоу, без валутне клаузуле; за физичка лица и земљорадничке задруге, имаоце робних записа, 3% на годишњем нивоу, без валутне клаузуле. Корисници, услови подобности и одабира физичка лица - носилац пољопривредног газдинства уписаног у РПГ; физика лица и земљорадничке задруге (носилац пољопривредног газдинства уписаног

у РПГ) имаоци робних записа који су издати у складу са Законом о јавним складиштима, који користе ускладиштене пољопривредне производе по робном запису као предмет залоге за обезбеђење потраживања банака по одобреним кредитима по основу ове Уредбе.

Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: нп За ову меру текућим буџетом обезбеђено је 300.000.000 РСД. Име мере политике Назив мере: ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИСТАР Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је подршка успостављању и функционисању Виноградарског регистра, као основног услова који ЕУ има када је виноградарство у питању, неопходног за вођење адекватне аграрне политике у овој области. Реализује се кроз финансирање обезбеђивања неопходних услова за функционисање регистра, као и обављање послова везаних за Виноградарски регистар. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: нп За ову меру текућим буџетом обезбеђено је 30.000.000 РСД. Име мере политике Назив мере: СПРОВОЂЕЊЕ ПРОЦЕДУРЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА Циљеви, образложење и општи опис Циљ мере је обезбеђење услова за спровођење започете процедуре реформе система географског порекла вина и усклађивање са новом Регулативом ЕУ («PDO / PGI » систем), као и обезбеђивање услова за спровођење послова контроле производње вина са геогарфским пореклом и осталих послова везаних за географско порекло. Број корисника и просечни износ помоћи по кориснику Број корисника: нп За ову меру текућим буџетом обезбеђено је 10.000.000 РСД.

171

АКТИВНОСТИ КОЈЕ СЕ ТИЧУ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА КОЈЕ СУ ФИНАНСИРАНЕ ЈАВНИМ СРЕДСТВИМА – АП ВОЈВОДИНА (АГРАРНИ БУЏЕТ) 2006. година Реализација Програма руралног развоја АП Војводине за 2006. годину се вршила у складу са резултатима конкурса, а по следећим програмима: организовање младих фармера, њихова едукација и диверсификација – 1.477.519,00

динара за 8 корисника; побољшање производње и продаја пољопривредних производа (складишта, сушаре,

хладњаче итд.) – 38.337.000 динара за 95 корисника; стварање могућности повећања зарада на сеоском подручју (иновације, стари занати и

локални производи) – 20.000.000 динара за 24 корисника; развој инфраструктуре у руралним подручјима – 50.926.827 динара за 63 корисника; подстицање развоја туризма у руралним срединама, обнова и развој села – 50.040.827

динара за 66 корисника и унапређење органске пољопривредне производње и обновљиви извори енергије у

функцији одрживог развоја села – 10.000.000 динара за 17 корисника. Ова средства су додељивања по конкурсу: регистрованим пољопривредним газдинствима, удружењима, задругама, физичким лицима, правним лицима, локалној самоуправи, месним заједницима у зависности од програма. Укупно за 2006 годину издвојено је 170.782.174 динара за 273 корисника. 2007. година Програмом руралног развоја Аутономне Покрајине Војводине за 2007. годину финансирани су пројекти у склопу следећих развојних програма: Едукација и стручно усавршавање активног пољопривредног становништва и

подстицање на удруживање. Овим програмом се подстиче едукација и обука младих фармера за специфичну пољопривредну производњу или преквалификацију ради проналажења алтернативних прихода. Одобрена су средства за 30 корисника у износу од 10.000.000 динара. Побољшање чувања и пласмана пољопривредних производа – изградња хладњача.

Финансирањем изградње и опремања хладњача за чување пољопривредних производа омогућава се пласман истих у току читаве године као и унапређење конкурентности пољопривредника ради задовољења одређених потреба и стандарда. Одобрена су средства за 4 корисника у износу од 45.000.000 динара. Чишћење и уређење сеоских сметлишта. У циљу побољшања квалитета живота на

руралном подручју, као мера заштите животне средине и сеоских предела, финансиран је програм чишћења и уређења сеоских сметлишта. Одобрена су средства за 27 корисника у износу од 10.000.000 динара. Подстицање за бављење сеоским туризмом и могућност повећања зарада. У циљу

подстицања агро, еко, сеоског односно одрживог туризма у најширем смислу финансирана је обнова традиционалног сеоског домаћинства у функцији туризма, обнова салаша, изградња, доградња и адаптација објеката који служе у сврхе туризма и набавка опреме за бављење руралним туризмом. Овим је омогућена диверзификација активности на пољопривредним газдинствима или у њиховом окружењу ради обезбеђивања алтернативних прихода. Одобрена су средства за 50 корисника у износу од 35.000.000 динара.

Укупно за 2007. годину издвојено је 100.000.000 динара за 111 корисника.. Такође су финансирана и два посебна пројекта:

172

''Изградња објекта школске млекаре'' Хемијско- прехрамбене и текстилне школе ''Урош Предић'' из Зрењанина (одобрено 4.000.000 динара) ''Изградња војвођанског салаша на економији школе'' Пољопривредне школе са домом

ученика Футог из Футога (одобрено 1.000.000 динара) 2008. година У 2008. години финансирани су пројекти који односе се на: Едукацију и стручно усавршавање активног пољопривредног становништва и

подстицање на удруживање (Укупно је издвојено 10.000.000,00 динара за 49 пројекта) Изградња логистичког и продајног центра повртарских производа и изградња

хладњача (Укупно је издвојено 56.000.000,00 динара за 4 пројекта) Подстицање за бављење сеоским туризмом (Укупно је одобрено 37.691.532,00 динара

за 51 пројекат) У току 2008. године укупно је утрошено 117.691.532 динара за 82 корисника. За организовање и деловање Локалних акционих група (2007. и 2008. године) утрошено је 10.600.000,00 динара. Основни циљеви оснивања Локалних акционих група су: Повећање информисаности руралног становништва о средствима за рурални развој

(средства републичких и покрајинских фондова и средства фондова ЕУ) Помоћ потенцијалним корисницима средстава у попуњавању конкурсне документације Повећање учешћа становништва у изради стратешких планова заједнице и допуне

постојећих. Основане су и финансиран је рад Локалних акционих група у Чоки, Алибунару, Малом Иђошу, Житишту, Иригу, Тителу и Опову.

2009. година У 2009.години нису реализовани програми за подршку руралном развоју, јер у буџету нису била издвојена средства за ову намену. АКТИВНОСТИ КОЈЕ СЕ ТИЧУ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА КОЈЕ СУ ФИНАНСИРАНЕ ЈАВНИМ СРЕДСТВИМА – НА НИВОУ ОПШТИНЕ (АГРАРНИ БУЏЕТ) Општине на територији Републике Србије, кроз различите подстицајне мере доприносе руралном развоју ( кроз посебан фонд за рурални развој, или из средстава опредељених за исте намене из фонда за развој пољопривреде. Такође, поједине општине учествују и у кофинансирању пројеката усмерених ка руралном развоју.

V. ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА 18. Молимо наведите да ли постоји јасна домаћа политика, са сродним

инструментима, за признавање и заштиту ознака географског порекла и традиционалних имена пољопривредних и прехрамбених производа. Ако постоји, опишите инструменте за регистрацију и заштиту.

Поступак признања и заштите ознака географског порекла је уређен Законом о ознакама географског порекла (Law on indications of geographical origin) “Службени гласник РС, бр. 18/2010). Ознакама географског порекла обележавају се природни,

173

пољопривредни, прехрамбени и индустријски производи, производи домаће радиности и услуге. Закон о ознакама географског порекла уређује заштиту имена порекла и географских ознака, као и заштиту традиционалних и историјских назива. Одредбе овог закона не примењују се на вино и ракију и друга алкохолна пића у коме су стицање и систем заштите, као и остваривање права коришћења ознаке географског порекла на тим производима уређени посебним прописима. Име порекла (Designation of Origin) се дефинише као географски назив земље, региона, или локалитета, којим се означава производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљени географском средином, укључујући природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом подручју. Географска ознака (Geographical Indication) се дефинише као ознака која идентификује одређени производ као производ пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике производа суштински могу приписати његовом географском пореклу и чија се производња и/или, прерада и/или припрема одвијају на одређеном ограниченом подручју. Традиционални и историјски називи се дефинишу као ознаке које нису географски називи одређене земље региона или локалитета, а који је дугом употребом у промету постао општепознат као традиционални назив производа који потиче са тог подручја, или је у питању историјски назив тог подручја. Поступак за признање ознаке географског порекла покреће се подношењем пријаве за признање ознаке географског порекла пред органом државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: орган надлежан за послове интелектуалне својине). Пријаву могу да поднесу: домаће физичко или правно лице које на одређеном географском подручју производи

производе који се означавају називом тог географског подручја; удружења физичких лица, привредне коморе, удружења потрошача и државни органи

заинтересовани за заштиту имена порекла, односно географске ознаке у оквиру својих активности; страна физичка или правна лица, односно страна удружења, ако је име порекла,

односно географска ознака призната у земљи порекла, када то произилази из међународних уговора.

Битни делови пријаве имена порекла, односно географске ознаке су: захтев за регистровање имена порекла, односно географске ознаке; опис географског подручја; подаци о специфичним карактеристикама производа. Опис географског подручја садржи податке о географском подручју са кога потиче производ и обухвата ближе одређење граница тог подручја, географску мапу тог подручја и податке о географским и људским факторима који проузрокују специфичне карактеристике, квалитет или репутацију производа у питању. Граница географског подручја одређује се прецизним навођењем насеља и природних географских објеката (планине, планински венци, реке, висоравни и сл.) које омогућава да се дато подручје разграничи од других подручја. У случају пријаве имена порекла, подаци о специфичним карактеристикама производа подносе се у виду елабората који између осталог треба да садржи податке о устаљеном начину и поступку производње производа, податке о посебним својствима и квалитету производа, податке о узрочној вези између посебних својстава и квалитета производа и

174

описаног географског подручја, доказ да производ потиче са описаног географског подручја, као идоказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа. У случају пријаве географске ознаке, подаци о специфичним карактеристикама производа подносе се у виду спецификације који између осталог треба да садржи опис начина производње производа, податке о квалитету или посебним својствима производа, или податке о стеченој репутацији, податке о узрочној вези између квалитета, или репутације, или других посебних својстава производа и описаног географског подручја, као и доказ да производ потиче са описаног географског подручја. Елементи елабората и спецификације су прописани у чл. 22. и 23. Закона о ознакама географског порекла. Уз податке о специфичним карактеристикама поризвода доставља се и потврда о извршеној контроли квалитета и специфичних каратеристика производа. Контролом квалитета и посебних својстава производа у смислу овог закона, сматра се контрола усклађености квалитета и посебних својстава производа, начина производње производа и порекла сировине, са подацима садржаним у спецификацији, односно елаборату. Контролу квалитета и посебних својстава пољопривредних и прехрамбених производа врше сертификациона тела која су овлашћена од стране министарства пољопривреде и која су акредитована од стране националног акредитационог тела у складу са одговарајућим стандардима и прописима о акредитацији. Министарство пољопривреде је донело Правилник о условима, начину и поступку контроле квалитета и посебних својстава пољопривредних и прехрамбених производа са ознакама географског порекла („Службени гласник РС”, број 73/10) којим се ближе дефинише услови, начин и поступак контроле квалитета и посебних својстава пољопривредних и прехрамбених производа. У поступку испитивања услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке пољопривредних и прехрамбених производа, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке прибави мишљење Министарства пољопривреде. Регистрована ознака географског порекла траје неограничено. Према Закону о ознакама географског порекла, признање статуса овлашћеног корисника је други корак који следи после регистрације ознаке географског порекла. Регистровање ознаке географског порекла је предуслов за признање статуса овлашћеног корисника. Статус овлашћеног корисника се може признати сваком физичком или правном лицу, као и удружењима тих физичких или правних лица, уколико на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја и који поседују квалитет, посебна својства, односно репутацију у складу са подацима о специфичним карактеристикама производа из члана 22, односно члана 23. овог закона. Према члану 56. Закона о ознакама географског порекла, регистровано име порекла, односно географску ознаку, могу да користе само лица којима је признат статус овлашћених корисника тог имена порекла, односно те географске ознаке. Овлашћени корисници имена порекла, односно географске ознаке имајум искључиво право да име порекла, односно географску ознаку користе за обележавање производа на које се име порекла, односно географска ознака односи. Министарство пољопривреде ће у наредном периоду донети подзаконске акте којим ће се ближе прописати облик и садржина ознаке, као и начин контроле означавања пољопривредних и прехрамбених производа који носе неку од ознака географског порекла. Члан 57. предвиђа да лица која нису овлашћени корисници имена порекла односно географске ознаке не могу да користите нити да подражавају или копирају име порекла или географску ознаку регистровану ознаку географског порекла, као и да користе

175

превод, транскрипцију или транслитерацију регистроване ознаке географског порекла, чак и ако се тој ознаци географског порекла, додају речи „врста”, „тип”, „начин”, „имитација” и сл. Статус овлашћеног корисника имена порекла односно географске ознаке траје 3 године од дана уписа признатог статуса у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

- Вино; Означавање вина са географским пореклом има најдужу традицију означавања од свих производа у Србији и она досеже од половине XIV века. Модеран начин апелације и контроле производње вина са географским пореклом се регулише од 1929. године, а данас је она прописана следећом законском регулативом: Законом о вину („Сл. гласник РС“, бр. 41/09) који је потпуно усклађен са

Уредбом Савета министара бр. 479/2008/ЕЗ; Правилником о заштити географског попрекла вина и ракије („Сл. гласник

СРС“, бр. 23/80); Правилником о квалитету и другим захтевима за вино („Сл. лист СРЈ“, бр. 54/99,

39/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 56/03)); Правилником о рејонизацији виноградарства („Сл. гласник СРС“, бр. 50/77). Систем ознака географског порекла вина се заснива на рејонизацији виноградарских географских производних подручја чија се имена могу користити као ознаке географског порекла. У циљу усклађивања са новом ЕУ реформом организације заједничког тржишта вина, Законом о вину је уведено ново виноградарско подручје: виноградарски регион, као шири географски појам, а у циљу ЕУ усклађивања по питању ознаке географског порекла: географска ознака, односно PGI. Вина са географским пореклом је могуће производити само од дозвољених и препоручених сорти за одређено географско подручје, и у оквиру тих рејонизацијом прописаних подручја. Српска законска регулатива за означавање вина са географским пореклом је усклађена са системом PGI/PDO означавања вина у ЕУ са јасно дефинисаном процедуром установљавања географских ознака, признавања ознака за свако појединачно вино са географким пореклом, али и са процедуром строге контроле производње грожђа и вина са географским пореклом и њихово физичко-хемијско испитивање и сензорно оцењивање и на крају обележавање таквог вина евиденционим маркицама којима се олакшава контрола оваквог вина у промету и онемогућавају било какве малверзације. Табела 65. Традиционалне ознаке за вина са географским пореклом Категорија вина са географским пореклом

Ознака квалитетне категорије

Скраћена ознака квалитетне категорије

Скраћена ознака у ЕУ

1. Регионално вино „Географска индикација“ „Г.И.“ PGI

2. Квалитетно вино са географским пореклом

Квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом

„Контролисано порекло и квалитет“ „К.П.К.“

PDO Врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским

„Контролисано и гарантовано порекло и квалитет“

„К.Г.П.К.“

176

пореклом и квалитетом

Сви виногради који су у систему ознака географског порекла вина, су пре прихватања елабората и признавања ознака географског порекла исконтролисани и премерени применом геоинформационог система и технике, а технологија производње грожђа и вина усклађена са условима за одговарајућу врсту, категорију и тип вина, као и са условима који се траже за одговарајуће географско подручје, односно географску ознаку. Контрола производње грожђа намењеном производњи вина са географским пореклом и производња вина са географским пореклом у свим фазама је поверена контролној организацији која је присутна све време током бербе грожђа и допремања грожђа у винарије. Контролу врши и инспекција Генералног инспектората, која надзире рад контролне организације и контролише цео процес географског порекла. Физичко-хемијско испитивање и организацију сензорног оцењивања од државне комисије врше овлашћене лабораторије акредитоване за ову делатност. Контролна организација достављаја узорке вина под шифрама, чиме се избегава било каква пристрасност од стране лабораорија или чланова комисије за сензорно оцењивање. Сва амбалажа за вина са географски пореклом се обележава евиденционим маркицама које су обезбеђене са неколико система заштите (холограм, дубока штампа и др.) и непоновљивим бројевима, чиме се обезбеђује лака контрола вина са географским пореклом у промету и онемогућавају се прекршаји. Са друге стране, пошто су евиденционе маркице различитих боја (зелена, црвена и љубичаста) у зависности од категорије вина, омогућава се лако препознавање квалитета вина са географским пореклом од стране потрошача. Законске забране које се тичу довођења потрошача у заблуду по питању ознака географског порекла су изразито прецизне и усаглашене са регулативом ЕУ, Споразумом о стабилизацији и придруживању и ТРИПС споразумом. Процедура производње и обележавања вина са географским пореклом Поступак признавања ознака за вина са географским пореклом (ознака географског порекла: географске ознаке и ознаке контролисаног географског порекла; традиционалне ознаке: ознаке квалитетне категорије и додатне ознаке; признатог традиционалног назива) и провере испуњености услова за њихово коришћење спроводи се кроз следеће кораке: 1. Процедура признавања ознака географског порекла: Израда Елабората о географском пореклу вина и његово подношење, заједно са

Захтевом за прихватање Елабората и прихватање ознака за вино са географским пореклом и доказом о уплати административне таксе и трошкова надокнаде, Министарству пољопривреде, шумарства и водопровреде. Провера документације и утврђивање података наведених у предлогу

Елабората/Анекса елабората са подацима из приложене документације и подацима из других расположивих база података; Утврђивање података из предлога Елабората/Анекса елабората увиђајем на терену; Стручна контрола података из предлога Елабората/Анекса елабората и утврђивање података из предлога Елабората/Анекса елабората увиђајем на терену (испуњеност агроеколошких услова); Израда Стручног мишљења везано за признавање ознака за вино са географским пореклом од стране Контролне организације, давање сагласности на дато стручно мишљење од стране пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића Генералног инспектората и достављање Стручног мишљења са

177

Записницима о утврђивању података и 5 истоветних и оверених примерака усаглашених са утврђеним стањем. Израда Решења о признавању ознака за вино са географским пореклом и прихватање

Елабората/Анекса елабората од стране Министратсва овером печатирањем свих страница усвојеног Елабората.

2. Процедура испуњавања услова за коришћење признатих ознака за вина са географским пореклом: На основу горе поменутог решења, произвођач датог вина стиче право на подношење

Захтева за контролу производње вина са географским пореклом за дату годину производње. Захтев са доказом о уплати административне таксе и доказом о плаћеној накнади за послове контроле неопходно је предати најкасније до 31. октобра текуће године за контролу производње грожђа и вина са географским пореклом која ће се обавити у наредној години. Сама контрола производње врши се у складу са подацима из Елабората. Контрола производње грожђа (на основу података и пратеће документације из

Елабората) од стране Контролне организације кроз обавезне прегледе винограда након резидбе, односно у току вегетације и сачињавање записника о тим прегледима. Контрола бербе грожђа и пријема убраног грожђа (на местима назначеним у

Елаборату за пријем) у винарију; перманентна контрола бербе од стране лица овлашћених за обављање техничких послова контроле код произвођача вина са ризичном производњом и вођење евиденције од стране Контролне организације; вођење евиденције произвођача вина са географским пореклом о пријему убраног и прерађеног грожђа намењено производњи вина са географским пореклом. Контрола производње вина кроз утврђивање количине прерађеног грожђа,

утврђивање да ли је обављена производња вина у складу са Елаборатом, као и узорковање наведеног вина (5 узорака од минимум 0,75 литара). Код произвођача вина са ризичном производњом обавља се минимално две контроле. Физичко-хемијска анализа узоркованог вина од стране овлашћене лабораторије

(узорци се добијају шифрирани од стране Контролне организације). Сензорно оцењивање вина од стране званичне Комисије Министарства коју

организује овлашћена лабораторија са Листе оцењивача (узорци се добијају шифрирани од стране Контролне организације). Сачињавање Стручног мишљења о испуњености услова за коришћење ознака за вино

са географским пореклом из дате године бербе од стране Контролне организације и давање сагласности на дато стручно мишљење од стране пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића Генералног инспектората. У року од 10 дана од дана сензорног оцењивања вина, Контролна организација

доставља подносиоцу захтева (произвођачу вина са географксим пореклом) и Министарству записнике о контроли и стручно мишљење. На основу стручног мишљења Контролне организације са свим записницима,

Министарство пољопривреде, издаје Решење о испуњености услова за коришћење географске ознаке и стављању вина са географским пореклом у промет за дату годину. На основу тог решења, произвођач датог вина стиче право да користи дату ознаку географског порекла, као и на пуњење и обележавање исконтролисане количине вина са географским пореклом у складу са важећим законским прописима Републике Србије. Након добијања решења из тачке 12 и обрасца Захтева за издавање евиденционих

маркица (Образац ЗЕМВИГП), произвођач вина преузима тачно одређен број евиденционих маркица за дато вино са географским пореклом по поступку који је

178

објашњен у процедури издавања и преузимања евиденционих маркица по доле наведеној процедури.

3. Процедура издавања евиденционих маркица за вина са географским пореклом: На основу Закона о вину („Службени гласник РС", бр. 41/09) произвођачи вина са географским пореклом мора да, пре пуштања вина са географским пореклом у промет, свако појединачно оригинално паковање таквог вина из дате године бербе обележе евиденционом маркицом за вино са географским пореклом. Број евиденционих маркица на који произвођач има право да користи за обележавање произведеног вина одређен је у Решењу о испуњености услова за коришћење ознаке и стављање у промет датог вина са географским пореклом из дате године бербе.

19. Молимо детаљно опишите све остале програме квалитета који се тичу порекла производа или других карактеристика квалитета.

- Ракије и друга алкохолна пића;

Алкохолна пића и категорије алкохолних пића, производња и квалитет, заштита географских ознака, декларисање, опис и представљање алкохолних пића су прописани: Законом о ракији и другим алкохолним пићима („Службени гласник РС„ бр.

41/2009) ближе описан у одговору на питање бр. 12. Правилником о категоријама, квалитету и декларисању ракија и других

алкохолних пића („Службени гласник РС„ бр. 73/2010). Правилником о заштити географског порекла вина и ракије („Службени

гласник СРС“, бр. 23/80); Правилником о рејонизацији виноградарства („Сл. гласник СРС“, бр. 50/77). Географске ознаке порекла ракије и других алкохолних пића су прописане Законом о ракији и другим алкохолним пићима („Службени гласник РС„ бр. 41/2009), као име, назив или ознака која идентификује ракију и друга алкохолна пића као производ пореклом са територије Републике Србије, региона, односно локалитета Републике Србије, где се квалитет, репутација или друге карактеристике производа суштински могу приписати њиховом географском пореклу. Законом је такође прописана и заштита географских ознака и забране које се тичу довођења потрошача у заблуду по питању географских ознака порекла.Законом је такође прописано да министар ближе прописује подношење захтева и техничке документације, услове и начин производње, декларисање, опис и представљање ракија и других алкохолних пића са географском ознаком. Техничка документација је прописана Правилником о заштити географског порекла вина и ракије („Сл. гласник СРС“, бр. 23/80) и садржи приказ свих природних (клима, земшљиште и др) и људских фактора, приказ производње воћа, одн. грожђа, производњу ракија и доказ о испитаном физичко хемијском и сензорсном оцењивању квалитета Такође истим правилником је прописан поступак подношења захтева, садржај техничке документације (Елаборат) и контрола над производњом сировина, производње ракије и испитивање квалитета и сензорског оцењивања. Овај правилник је делимично усклађен са Уредбом Савета министара бр. 110/2008/ЕЗ од 15 јануара 2008. На основу Закона и Правилника о заштити географског попрекла вина и ракије, систем ознака географског порекла ракија од грожђа и вина заснива на рејонизацији

179

виноградарских географских производних подручја, а ракија од воћа на основу воћарских подручја. Правилник о рејонизацији виноградарства („Сл. гласник СРС“, бр. 50/77) су ближе појашњене у делу који се односи на винарство. Поступак регистрације и заштите Заштита географских ознака порекла ракије и других алкохолних пића се налази у надлежности министарства надлежног за послове пољопривреде. Захтев за издавање решења за коришћење географске ознаке порекла произвођачи подносе Министарству. Уз захтев произвођачи подносе и техничку документацију. Поступак разматрања поднетих захтева спроводи Комисија за регистровање географских ознака порекла, а коју именује министар. Комисија разматра захтев и уколико се на основу техничке документације утврди да постоји могућност за коришћење и заштиту географске ознаке, захтев са техничком документацијом се доставља пољопривредном инспектору који код произвођача проверава истинитост приказаних података и сачињава записник који доставља Комисији. Комисија на основу захтева произвођача и записника пољопривредног инспектора, сачињава предлог за коришћење географске ознаке, на основу којег Министар издаје решење којим се одобрава коришћење географске ознаке порекла. Произвођач је дужан да ракију или друго алкохолно пиће производи на начин приказан у техничкој документацији. Уколико дође до било каквих промена, обавештава министарство и врши измене, одн. допуне техничке документације. Географску ознаку порекла може да користи само произвођач који је добио решење за коришћење географске ознаке порекла у складу са Законом и који је уписан у Регистар произвођача ракија и других алкохолних пића. Министарство пољопривреде ће на основу Закона о ракији и другим алкохолним пићима, донети више подзаконских акта којима ће се ближе дефинисати поступак заштите ознака, подношење захтева и техничке документације, издавање решења о коришћењу географске ознаке, производњу, контролу над производњом, поступак и начин сензорског оцењивања, опис, представљање и декларисање ових производа. Производњу ракија и других алкохолних пића са географском ознаком порекла контролише министарство надлежно за послове пољопривреде, преко пољопривредне инспекције Генералног инспектората. Контрола се врши у свим фазама производње почевши од производње сировина -воћа, одн. грожђа, њихове прераде, производње ракије, одлежавања и евентуалног старења. Пре пуштања у промет, ракија и друго алкохолно пиће подлеже обавезном физичко хемијском и сензорском оцењивању квалитета. Узорковање врши пољопривредни инспектор и под шифром доставља узорке акредитованој лабораторији овлашћеној од стране министарства за ову делатност. Сензорско оцењивање врши Комисија за сензорску оцену, која је решењем именована од стране министра. Географском ознаком порекла се могу обележити само оне количине ракије или другог алкохолног пића над чијом производњом је извршен напред наведен поступак контроле и које одговарају спецификацијама приказаним у техничкој документацији. Ракија и друга алкохолна пића са географском ознаком порекла морају на декларацији да имају и број решења о одобрењу коришћења географске ознаке порекла које издаје министар.Законом је прописано да таква алкохолна пића морају бити обележени и видно истакнутом евиденционом холограмском маркицом, а изглед, садржина и начин истицања евиденционе маркице ће бити ближе прописано подзаконским актом.

- Органска пољопривреда;

180

Производња пољопривредних и прехрамбених производа по методама органске пољопривреде и њихово означавање регулисани су Законом о органској производњи («Службени гласник РС», број 30/10). Детаљно описано у делу: Глава VI - ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА, Питање број 20. VI. ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА

20. Молимо наведите информације о постојећим програмима и припремама за њихово упрвљање и спровођење укључујући:

- Законску основу (назив и референца релевантног правног акта);

- Циљеве и општи опис правног прописа;

- Усклађеност са законодавством ЕУ (или степен усклађености);

- Детаље о пруженој подршци; - Опис припрема руковођења и спровођења (укључујући људске, финансијске и инфраструктурне ресурсе, и уколико је могуће организациону схему).

Органска производња у Републици Србији регулисана је Законом о органској производњи («Службени гласник РС», број 30/10), који се примењује од 01. јануара 2011. године. До почетка примене овог закона, примењивале су се одредбе Закона о органској производњи и органским производима («Службени гласник РС», број: 62/06), на основу кога су сачињени пратећи Правилници, који су још у примени. Правилници који прате закон из 2010. године су у драфт верзији израде. Законскa основa (назив и референца релевантног правног акта) Закон о органској производњи («Службени гласник РС», број 30/10); Правилник о технолошким поступцима у преради производа добијених методама

органске производње, начину чишћења и средствима за чишћење технолошких линија, дозвољеним састојцима, адитивима и помоћним супстанцама у преради намирница («Службени гласник РС», број 34/09); Правилник о методама органске биљне производње и о сакупљању дивљих биљних и

животињских врста из природних станишта методом органске производње («Службени гласник РС», број 47/09); Правилник о условима и начину промета органских производа («Службени гласник

РС», број 07/08); Правилник о начину вођења евиденције и садржини извештаја на основу којих се

води евиденција у органској производњи («Службени гласник РС» број 14/08); Правилник о обрасцу службене легитимације инспектора за органску производњу

(«Службени гласник РС», број 61/08 ); Правилник о изгледу ознаке и националног знака органских производа («Службени

гласник РС», број 107/07); Правилник о паковању, складиштењу и превозу органских производа («Службени

гласник РС», број 96/06);

181

Правиник о условима које треба да испуни правно лице које издаје сертификат, односно ресертификат за органске производе и о начину њиховог издавања («Службени гласник РС», број 81/06); Правилник о методама органске сточарске производње («Службени лист СРЈ», број

51/2002). Циљеви и општи опис правног прописа Циљеви су: Успостављање органске производње као целовитог система управљања; Производња хране која се базира на еколошкој пракси, високом степену биолошке

разноврсности, очувању природних ресурса и примени високих стандарда о добробити животиња и начина производње коришћењем природних супстанци и поступака; Уравнотежена биљна и сточарска производња која уважава природне системе и

циклусе, одржава и побољшава плодност и квалитет земљишта, квалитет воде и ваздуха; Рационално коришћење енергије и природних ресурса, као што су земљиште, вода

органске материје и сл.; Производња различитих органских пољопривредних производа у складу са захтевима

потрошача за органском храном, уз примену поступака који нису штетни за здравље људи, биљака, животиња и животну средину у целини.

Законом је детаљно уређена производња пољопривредних и других производа добијених методама органске производње, циљеви и начела органске производње, методе органске производње, контрола и сертификација у органској производњи, прерада, обележавање, складиштење, превоз, промет, увоз и извоз органских производа, надзор над вршењем поверених послова као и друга питања од значаја за органску производњу. Правилником о технолошким поступцима у преради производа добијених методама органске производње, начину чишћења и средствима за чишћење технолошких линија, дозвољеним састојцима, адитивима и помоћним супстанцама у преради намирница («Службени гласник РС», број 34/09) прописани су технолошки поступци у преради производа, односно сировина добијених методама органске производње, дозвољени састојци пољопривредног и непољопривредног порекла и помоћна средства које је допуштено користити у преради намирница намењених људској и животињској исхрани, осим вина. Правилником о методама органске биљне производње и о сакупљању дивљих биљних и животињских врста из природних станишта методом органске производње («Службени гласник РС», број 47/09) прописане су методе органске биљне производње којима се утврђују избор врста и сорти биља, плодоред, обрада земљишта, средства и начин ђубрења, систем одржавања плодности земљишта и начин сузбијања биљних болести, штеточина и корова, као и сакупљање дивљих биљних и животињских врста из природних станишта методом органске производње. Правилником о условима и начину промета органских производа («Службени гласник РС», број 07/08) прописани су условима и начину промета органских производа.

182

Правилником о начину вођења евиденције и садржини извештаја на основу којих се води евиденција у органској производњи («Службени гласник РС» број 14/08) прописан је начин вођења евиденције, као и садржина извештаја на основу којих се води евиденција у органској производњи. Правилником о обрасцу службене легитимације инспектора за органску производњу («Службени гласник РС», број 61/08 ) прописан је образац службене легитимације инспектора за органску производњу. Правилником о изгледу ознаке и националног знака органских производа («Службени гласник РС», број 107/07) прописан је изглед ознаке и националног знака којим се обележава сертификован органски производ, као и изглед ознаке којим се обележава производ из периода конверзије. Правилником о паковању, складиштењу и превозу органских производа («Службени гласник РС», број 96/06) прописани су услови у погледу паковања, складиштења и превоза органских производа. Правиником о условима које треба да испуни правно лице које издаје сертификат, односно ресертификат за органске производе и о начину њиховог издавања («Службени гласник РС», број 81/06) прописани су услови у погледу техничке опремљености и кадровске оспособљености привредног друштва, односно другог правног лица које издаје сертификат, односно ресертификат за органске производе, као и начин издавања сертификата, односно ресертификата. Правилником о методама органске сточарске производње («Службени лист СРЈ», број 51/2002) прописане су методе органске сточарске производње којима се утврђују избор врста и раса животиња, начин узгоја, исхрана и здравствена заштита животиња као и поступак са животињама које су набављене са других фарми. Усклађеност са законодавством ЕУ (или степен усклађености) Закон o oрганској производњи («Службени гласник РС», број 30/10) је усклађен : са Уредбом Савета (EЗ) бр. 834/2007 (Council Regulation (EC) No. 834/07 of 28 June

2007on organic production and labelling of organic products and repealing Regulation (EEC) No 2092/91) са Уредбом Комисије (ЕЗ) бр. 889/2008 (Commission Regulation (EC) No. 889/08 of 5

September 2008 laying down detailed rules for the implementation of Council Regulation (EC) No 834/2007 on organic production and labelling of organic products with regard to organic production, labelling and control).

Правилници који су донети на основу Закона о органској производњи и органским производима («Службени гласник РС», број: 62/06 ): Правилник о условима и начину промета органских производа («Службени гласник РС», број 07/08); Правилник о начину вођења евиденције и садржини извештаја на основу којих се води евиденција у органској производњи («Службени гласник РС» број 14/08); Правилник о обрасцу службене легитимације инспектора за органску производњу («Службени гласник РС», број 61/08 ); Правилник о изгледу ознаке и

183

националног знака органских производа («Службени гласник РС», број 107/07); Правилник о паковању, складиштењу и превозу органских производа («Службени гласник РС», број 96/06); Правиник о условима које треба да испуни правно лице које издаје сертификат, односно ресертификат за органске производе и о начину њиховог издавања («Службени гласник РС», број 81/06) и Правилник о методама органске сточарске производње («Службени лист СРЈ», број 51/2002). Усклађеност: Усклађени су са тада важећом Council Regulation (EEC) No 2092/91. Правилник о технолошким поступцима у преради производа добијених методама органске производње, начину чишћења и средствима за чишћење технолошких линија, дозвољеним састојцима, адитивима и помоћним супстанцама у преради намирница («Службени гласник РС», број 34/09) и Правилник о методама органске биљне производње и о сакупљању дивљих биљних и животињских врста из природних станишта методом органске производње («Службени гласник РС», број 47/09). Усклађеност: Усклађени су са важећим прописима који регулишу област органске производње у ЕУ

(Council Regulation (EC) No.834/07 и Commission Regulation (EC) No.889/2008). Детаљи о пруженој подршци Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде први пут 2005. године додељује подстицајна средства за развој органске производње из буџета Републике Србије. До краја 2009. године субвенције су додељиване за следеће активности: За унапређење пласмана и квалитета производа; Подизање капацитета за рад на развоју органске производње кроз едукацију сеоског

становништва за планирање и спровођење пројеката у области органске производње, подршка успостављању демонстрационих органских фарми и регионалну сарадњу; Финансијка помоћ у периоду конверзије; Подршка производњи семена, расада и садног материјала методама органске

производње; За трошкове сертификације органских производа. Табела 66. Исплаћена средства за наведену подршку

Година 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Укупно исплаћено, РСД 224.000 1.898.000 22.496 2.048.756 4.573.870 10.000.000*

*планирано текућим буџетом Уредбом.се прописују услови подршке за развој органске производње којом се прописује потребна документација коју су заинтересована лица дужна да поднесу. Испуњеност услова за доделу подстицајних средстава утврћују инспектори надлежни за послове пољопривреде и том приликом сачињавају записник о извршеном прегледу органске производње који чини основ за исплату подстицајних средстава. У 2010. години текућим Аграрним буџетом је предвиђено 10.000.000 динара за подршку за развој органске производње: Биљна производња:

- Ратарска - 25.000 динара по хектару (житарице. индустријско биље. лековито и ароматично биље);

- Повртарска - 35.000 динара по хектару;

184

- Воћарска и виноградарска - 45.000 динара по хектару Сточарска производња:

- 15.000 динара по грлу крупне стоке (за најмање 4 грла); - 5.000 динара по грлу ситне стоке (за најмање 10 грла); - 500 динара по јединки живине (за најмање 100 јединки); - 2.000 динара по кошници (за најмање 30 кошница).

Предвиђен износ средстава за ове намене исплаћује се једном годишње подносиоцу захтева који испуњава захтеване услове. Надзор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Пољопривредна инспекција. Опис припрема руковођења и спровођења (укључујући људске. финансијске и инфраструктурне ресурсе. и уколико је могуће организациону схему) Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде креира и спроводи политику у области органске производње. У Дирекцији за националне референтне лабораторије као орган управе у саставу Министарства, у Одсеку за органску производњу, израђују се нацрти решења којима се утврђује испуњеност услова за обављање послова контроле и сертификације. Одсек за органску производњу обавља надзор над радом овлашћених контролних организација у вршењу поверених послова, води збирну евиденцију о органској производњи, одобрава употребу репродуктивног материјала из конвенционалне производње и учествује у издавању изузећа од правила органске производње. Сектор за рурални развој као орган управе у саставу Министарства , обавља послове који се тичу унапређења система органске производње, припрема стручне основе за израду прописа, предлаже мере за подршку и израђује информације и анализе о стању у органској производњи, прати и врши координацију рада пољопривредних стручних служби, прати и финансира рад саветодавних стручних служби у вршењу поверених послова који се односе на пружање саветодавне помоћи фармерима из свих области пољопривреде па тако и из органске производње и пружа финансијску помоћ приликом обука за саветодавце ради стицања квалификација за пружање саветодавних услуга. Управа за аграрна плаћања као орган управе у саставу Министарства,врши пријем и обраду захтева за подстицајна средства намењена органској производњи, доноси решења о одобравању подстицајних средстава. Генерални инспекторат као орган управе у саставу Министарства, обавља послове инспекцијског надзора над применом закона и других прописа из области органске производње. Контролне организације као независна правна лица, обављају послове утврђивања испуњености услова за заснивање органске производње, врше контролу примене метода које су прописане за органску производњу и издају сертификате за производе који су добијени методама органске производње. Тренутно у Србији ове послове обавља осам контролних организација овлашћених од стране Министраства. Финансијска средства потребна за рад свих организационих јединица у саставу Министарства које су надлежне за органску производњу одређују се на основу Закона о буџету Републике Србије.

185

Шема 14. Административна организациона шема

Министарство пољопривреде. шумарства и водопривреде

Дирекција за националне референтне

лабораторије

Сектор за рурални

развој

Управа за аграрна

плаћања

Генерални инспекторат

Контролне организације

Фармери

21. Молимо опишите државни систем акредитације и сертификације органске пољопривреде укључујући систем контроле као и његов значај за увоз/извоз (нпр. ЕУ листа трећих земаља).

На основу Закона о органској производњи („Службени гласник РС“, број 30/10), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде послове контроле и сертификацје у органској производњи поверава правним лицима, тј. контролним организацијама (control body) које за обављање тих послова морају да добију овлашћење Министарства. Овлашћење се издаје на период од годину дана и може се продужити у складу са условима који су предвиђени законом. До доношења новог правилника којим ће се ближе прописати услови које треба да испуњава контролна организација у погледу техничке опремљености и кадровске оспособљености примењује се Правилник о условима које треба да испуни правно лице које издаје сертификат, односно ресертификат за органске производе и о начину њиховог издавања («Службени гласник РС», број 81/06). У 2010. години овлашћење Министарства пољопривреде добило је 8 правних лица. За 2011. годину захтев је поднело девет сертификационих организација (control body). За обављање послова контроле и сертификације у 2012. години могу се овластити контролне организације које испуњавају прописане услове и које су код Акредитационог тела Србије поднеле захев за акредитацију у складу са стандардом SRPS EN 45011:2004 (који је идентичан са EN 45011:2004 (Општи захтеви за тела која споводе системе сертификације производа, ISO/IEC Упутство 65:1996) (General requirements for bodies operating product certification systems – ISO/IEC Guide 65:1996).

186

До 2012. године сертификацију ће по стандарду EN 45011:2004 за потребе Србије вршити две домаће сертификационе куће (OCS i Evrocert) које је SNAS( Словачка акредитациона кућа, што је предвиђено пројектом који Мiнистарство пољопривреде имa са SlovakAid) обучила за примену поменутог стандарда. Акредитационо тело Србије је подело захтев за потписивање мултилатералних споразума (MLA/BLA) са Европском организацијом за акредитацију (ЕА), док је у августу ове године поднета и пријава за проширење обима мултилатералних споразума за области акредитације медицинских лаборатоија, сертификационих тела за систем менаџмента и сертификационих тела за сертификацију производа. Почетком 2011. године се очекује пред-оцењивање („pre-evaluation“) рада Акредитационог тела Србије и успостављеног система акредитације у наведеним областима. Овлашћена контролна организација обавља послове контроле и сертификације на начин којим се обезбеђује објективност, непристрасност, одсуство сукоба интереса, ефикасност, професионалност, доследност и квалитет. Поступак контроле се спроводи одвојено од поступка издавања сертификата. Произвођачи се укључују у органску производњу подношењем пријаве овлашћеној организацији и након провере података из пријаве од стране овлашћене организације закључују уговор о укључивању произвођача у органску производњу. Уговором се одређује врста органске производње у коју се врши укључивање; трајање периода конверзије; права и обавезе уговорних страна и накнада која припада овлашћеној организацији, затим услови и начин остваривања права на издавање сертификата и начин заштите за случај неизвршења уговорних обавеза. Овлашћене организације спроводе физичку контролу производних јединица, објеката и просторија произвођача и документације произвођача, најмање једног годишње. Приликом укључивања произвођача у органску производњу, контролор из овлашћене организације обавља прву контролу и сачињава извештај у коме констатује услове за заснивање органске производње и затечено стање. Приликом сваке следеће контроле, сачињава се извештај о извршеним контролама, на основу којих се доноси одлука о сертификацији органских производа и издаје сертификат да је производ или процес производње у складу са законом. За увезене производе који поседују сертификат који је издат од стране надлежног органа земље порекла, овлашћена организација на основу провере документације, издаје ресертификат (потврду). До доношења прописа којим ће се регулисати увоз органских производа, примењују се одредбе о начину издавања сертификата и ресертификата из Правилника о условима које треба да испуни правно лице које издаје сертификат, односно ресертификат за органске производе и о начину њиховог издавања («Службени гласник РС», број 81/06). Овлашћене организације воде евиденцију о органској производњој која садржи податке наведене у закону и Министарству доставља месечну евиденцију и почетком године годишњи извештај о органској производњи за претходну годину.

Република Србија се не налази на ЕУ листи трећих земаља. Апликација је у драфт верзији.

22. Молимо опишите сектор и његову организацију (нпр. важност задруга) са

статистичким подацима укључујући структуру фарми, производњу, трговину (извоз/увоз).

Тек ступањем на снагу Закона о органској производњи и органским производима („Службени гласник РС“, бр. 62/06) почела је да се води јединствена евиденција о

187

произвођачима, прерађивачима и лицима која обављају промет органских производа, као и о лицима која су укључена у органску производњу. Ова евиденција се води на основу месечних извештаја о издатим сертификатима, ресертификатима и закљученим уговорима о укључивању у органску производњу које Министарству доставља овлашћена организација. Број газдинстава и површине на којима се примењују методе органске производње у Србији су веће од евидентираних, јер Министарство не располаже подaцима o произвођачима чију производњу сертификују сертификационе организације које немају овашћење Министарства у складу са Законом о органској производњи и органским производима. Међутим, Закон о органској производњи („Службени гласник РС“, број 30/10) омогућава праћење целовитог система органске производње у Републици Србији тиме што контролне организације морају бити овлашћене од стране Министарства, те прослеђивати све податке о регистрованим произвођачима. У Републици Србији у руралном подручју живи 54% становништва, док је 56% пољопривредних газдинстава са мање од 3 ha земљишта. У циљу удруживања малих пољопривредних газдинстава и развоја органске производње у мају 2009. године је на иницијативу Министарства пољопривреде формирана је Национална асоцијација за развој органске производње "Serbia organica". Министарство је планирало да за подршку развоју органске производње формира четири центра за органску производњу, који ће пирамидално формирати под-центре. На тај начин, на територији Републике Србије, до краја 2012. године, равномерно ће се успоставити организована мрежа за едукацију и берзанско пословање прозводима из органске производње. Мрежа центара би требало да обезбеди добру комуникацију и организацију произвођача, тако да би органска производња могла да постане још атрактивнија. У складу са наведеним, формиран је први Центар за ратарску органску производњу у Селенчи. У току је формирање центара за органску производњу широм Републике Србијеу, и то у Ваљеву, за воћарску производњу, у Свилајнцу за сточарску производњи и у Лесковцу за прераду органских производа. Статистички подаци

У 2008. години, према подацима које су Министарству доствиле четири овлашћене организације, укупна површина на којој су се примењивале методе органске производње износила је 595,81 ha. Од тога: овлашћене сертификационе организације сертификовале су површину од 330,36 ha

под органском производњом. На 89,66 ha су гајене културе а на 240,70 ha су ливаде, пашњаци и шуме. у периоду конверзије било је 265,45 ha. у сточарској органској производњи од животиња у периоду конверзије биле су

највише заступљене пчеле (610 кошница), затим говеда (145 грло), живина (110 јединки) и свиње (88 грла).

У 2009. години у под органском производњом укупна површина је била 2489 ha. Органски статус био је на 1824 ha, а у периоду конверзије 665 ha. Био је закључен 81 уговор о укуључивању у органску производњу. У сточарској органској производњи у периоду конверзије налази се 131 грло говеда, 42 свиње, 50 кокошака и 51 пчелиње друштво, док органски статус има 60 коња и 130 пчелињих друштава.

188

Табела 67. Органска биљна и сточарска производња у 2009. години Биљна производња Период конверзије Органски статус Укупно Ратарство, ha 490,42 144,94 635,36 Вoћарство, ha 116,31 56,65 172,96 Сакупљање биља и плодова, ha 1,07 0,8 1,87 Пашњаци и ливаде, ha 57,21 1621,6 1.678,81 Укупно 665,01 1.823,99 2.489 Сточарска производња Период конверзије Органски статус Укупно Говеда, грла 131 0 131 Коњи, грла 0 60 60 Свиње, грла 42 0 42 Кокошке, јединки 50 0 50 Пчелиња друштва, кошнице 51 130 181 Извоз на европско тржиште углавном подразумева замрзнуто воће (највише малина). Поврће је најчешће намењено домаћем тржишту, нпр. пијаце у Београду и Новом Саду, малопродајни објекти. Део производа се продаје и на фармама, што је посебно карактеристично за Војводину. Производи из увоза који су произведени у складу са прописима ЕУ, Канаде САД, Јапана и другим стандардима којима је органска производња регулисана и који поседују сертификат надлежног органа земље порекла, могу се пласирати на тржиште Србије, уколико су прописно обележени и уколико поседују ресертификат овлашћене организације. У складу са Законом из 2010. године, Царина прати извоз органских производа преко царинске декларације са бројем сертификата добијен за органски производ.

VII. ПОЉОПРИВРЕДНЕ СТАТИСТИКЕ 23. Молимо укратко опишите организациону структуру за сакупљање и

надгледање статистичких података истичући сарадњу између Министарства пољопривреде и централних/локалних статистичких канцеларија у погледу пољопривредне статистике.

Републички завод за статистику (РЗС) је државна институција која је одговорна да прикупља, обрађује и објављује званичне податке у области пољопривредне статистике. Осим прикупљања, обраде и објављивања статистичких података, РЗС је надлежан за питања квалитета и употребе званичне статистике Републике Србије и укључен је међународну сарадњу у области статистике. Републички завод за статистику није једина институција која прикупа податке о пољопривреди, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и друге институције,такође, располажу неким подацима. Меморандум о сарадњи између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и РЗС потписан је 2007. године, са циљем да унапреди статистику у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, да дефинише обавезе и да обезбеди информације које ће објективно представити стање у овој области.

189

Статистика биљне производње – организација у Републичком заводу за статистику Истраживањима биљне производње обухваћене су површине, производња и приноси за око 60 усева, за правна лица (привредна друштва и земљорадничке задруге) и породична газдинства која се баве биљном производњом. Подаци за правна лица прикупљају се редовним годишњим извештајима, на основу књиговодствених података и осталих евиденција. За породична газдинства, подаци су засновани на проценама, на основу свеобухватних података из катастра. Мрежа од око 1250 проценитеља основана је да покрије 4000 процембених подручја, при чему се свако подручје састоји од једне или више катастарских општина. Пољопривредни стручњаци или напредни произвођачи ангажовани су као проценитељи. Они су у надлежности подручних одељења Републичког завода за статистику (15). Годишње се спроведе седам статистичких инстраживања биљне производње, од којих су два процене приноса: пшенице и раних усева (1) и касних усева, воћа и грожђа (2).

Статистика сточарске производње – организација у Републичком заводу за статистику Истраживањима о сточарској производњи прикупљају се подаци о броју и билансима стоке, као и подаци о броју кошница. Подаци о примарним сточарским производима прикупљају се редовним годишњим извештајима правних лица и годишњом анкетом о броју стоке за породична газдинства (категоризација живе стоке и референтни период су складу са Регулативом ЕК бр. 1165/2008 од 2008. године). Анкета се спроводи на двоетапно стратификованом случајном узорку, којим је обухваћено око 1% (9000) од укупног броја породичних газдинстава. Подаци о клању у кланицама: Подаци за истраживање Извештај о месечном клању стоке у кланицама добијају се из евиденције Управе за ветерину – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Статистика млека: у току су пилот истраживања статистике млека, у годишљој и месечној периодици (у складу са Одлуком ЕК бр. 97/80/EC и Директивом Савета 96/16/EC).

А. Општа статистика и статистика о производима 24. Пољопривредни сектор би требало описати (у табели) следећим

статистичким информацијама (колико су доступне), за сваку годину од 2000. до 2009. (или за последњу годину за коју су доступни подаци):

a) Коришћена пољопривредна површина (КПП) на националном и регионалном нивоу (као и ситуацију из 1992. уколико је информација доступна): обрадиво земљиште; необрађено земљиште; земљиште под сталним усевима; стални пашњаци; баште; стаклене баште;.

Одговор дат кроз табеле: 24а.1 – 24а.11 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

b) Шумско подручје; Одговор дат кроз табеле: 24б.1 и 24б.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извор података је трогодишње истраживање о површинама под шумама.

c) Развој структуре фарми (навести када су анкете о структури фарми спроведене): Структура и величина фарми по региону (где постоје);

190

распрострањеност фарми по обрађеној површини; распрострањеност фарми по главним типовима производње; распрострањеност фарми по величини стада; површина коју заузимају фарме мање од 2 hа,

Последњи Попис пољопривреде у Србији обављен је 1969. године (на узорку). Подаци о коришћеном земљишту и стоци за породична пољопривредна газдинства прикупљани су кроз узастопне Пописе становништва 1971, 1981, 1991. и 2002. године. Узевши ово у обзир, неки подаци о структури фарми су доступни углавном из последњем Попису становништа, домаћинстава и станова 2002. по регионима (табеле у прилогу). Величина газдинстава, по регионима: Одговор дат кроз табеле 24ц.1.1 – 24ц.1.5 у

Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Подаци доступни за породична пољопривредна газдинства из Пописа становништва 2002.; Дистрибуција газдинстава према коришћеном земљишту, по регионима: Одговор дат

кроз табеле 24ц.1.1 – 24ц.1.5. Подаци доступни за породична пољопривредна газдинства из Пописа становништва 2002.; Дистрибуција газдинстава према типу производње, по регионима: Републички завод

за статистику не располаже подацима; Дистрибуција газдинстава према величини стада, по регионима: Одговор дат кроз

табеле 24ц.2.1 – 24ц.2.5 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Подаци доступни за породична пољопривредна газдинства из Пописа становништва 2002. Укупна коришћена површина земљишта коју користе породична газдинства са мање

од 2 ha земљишта: Одговор дат кроз табелу 24ц.3 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

d) Пољопривредно становништво и његов развој, ако је могуће на основу истраживања о радној снази: Део целокупне активне популације; регионална распрострањеност; пољопривредници који се стално и они који се повремено баве пољопривредом; распрострањеност по старости и полу;

Пољопривредно становништво – подаци из анкете о радној снази. У 2008. години извршена је ревизија упитника и Методолошког упутства Анкете о радној снази у складу са најновијим препорукама Еуростата. Учешће активног становништва: Одговор дат кроз табеле 24д.1 и 24д.2 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде. Регионална дистрибуција: Одговор дат кроз табеле 24д.1 – 24д.5 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде. Републички завод за статистику располаже подацима за нове категорије: централна Србија, Београд и Војводина. Пуно и скраћено радно време пољопривредног становништва: Одговор дат кроз

табеле 24д.1 и 24д.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Дистрибуција по полу и старости: Одговор дат кроз табеле 24д.1 и 24д.2 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде.

e) Приходи фарми за пољопривреднике који се стално баве пољопривредом (бруто додата вредност по јединици годишњег рада (ЈГР)) укључујући поређење са просечним бруто зарадама запослених ван пољопривреде;

191

Републички завод за статистику не располаже подацима.

f) Удео пољопривредног сектора у бруто националном производу (БНП) по регионима;

Одговор дат кроз табеле: 24ф.1 и 24ф.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Подаци су расположиви само за ниво Републике Србије, за период 2000-2008.

g) Површина (у хектарима); принос (у тонама или хектарима) и производња (у тонама) меке пшенице, дурум пшенице, јечма, кукуруза, ражи, овса, других житарица, основног или сертификованог семења, (сорте наведене у анексу Уредбе 1234/2007), семења репице, соје, сунцокрета, семење осталих уљарица, сушене сточне хране, грашка, азуки пасуља и слатке лупине, кромпира, репе, лана, конопље и свилене бубе (годишња производња и површина на којој се узгајају), шећерне репе, пиринча, воћа и поврћа (по главним производима), банане, хмеља, дувана, памука, сточне репе, сена (осушеног и за силажу) и кукуруза за силажу, и живих биљака односно цвећа (изражена вредност);

Одговор дат кроз табеле: 24г.1 – 24г.21 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

h) Број грла стоке, клања и просечна маса трупова телади, јунади, крава, свиња, пилади, остале перади, као и оваца и коза;

Број грла по регионима: Одговор дат кроз табеле: 24х.1.1 – 24х.1.4 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде. Број закланих грла: Одговор дат кроз табеле: 24х.2.1 и 24х.2.2 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде.

i) Број музних крава, принос млека, производња млека, испорука млека млекарама уз наведене количине и садржај масти, распрострањеност испоручених количина и број произвођача по величини стада, количина директне продаје према врсти млека и број произвођача који се баве директном продајом, количина млека за сопствене потребе, одвајајући податке о количинама за исхрану чланова домаћинства од количине за исхрану животиња.

Број музних крава, количине помуженог млека употребљеног за људску исхрану или

прераду и количине помуженог млека искоришћеног за исхрану стоке: Одговор дат кроз табелу 24и.1 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Потрошња млека у домаћинствима: Одговор дат кроз табелу 24и.2 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде. Републички завод за статистику не располаже осталим подацима.

j) Број крава немузара (осталих крава) и број специјализованих раса товних говеда, оваца и коза;

Подаци о броју осталих крава и тову говеда: Одговор дат кроз табелу 24ј.1 у Анексу 2 –

192

Статистика пољопривреде. Републички завод за статистику не располаже подацима који се односе на тов оваца и коза.

k) Ниво у ком производња главних пољопривредних производа, укључујући најважније врсте воћа и поврћа, јаја, меда и вуне, задовољава домаће потребе;

Одговор дат кроз табелу 24к.1 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

l) Тржишни биланс стања за главне културе (мека пшеница, дурум пшеница, јечам, кукуруз, раж, овас, остале житарице, уљана репица, сунцокрет, соја, рафинирани шећер и изоглукоза), главна меса (говедина, свињетина, месо перади, као и овчије и козије месо) и главне млечне производе (маслац, обрано млеко у праху, пуномасно млеко у праху, сир). Биланс стања треба да садржи производњу, домаћу потрошњу (потрошњу за исхрану људи, односно животиња), увоз, извоз, почетне и завршне залихе;

Одговор дат кроз табеле: 24л.1 – 24л.13 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

m) Вино (површине винограда и годишња производњу, укључујући производњу алкохола и шире);

Површина винограда: Одговор дат кроз табеле 24г.1 – 24г.21 у Анексу 2 – Статистика

пољопривреде. Производња вина (домаћа прерада): Одговор дат кроз табелу 24м.1 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде. Производња вина у индустрији: Одговор дат кроз табелу 24м.2 у Анексу 2 –

Статистика пољопривреде.

n) Производња етил алкохола пољопривредног порекла уз навођење детаљних података о производу који је кориштен за производњу алкохола;

Републички завод за статистику не располаже подацима.

o) Производња и употреба сертификованог семења; Републички завод за статистику не располаже подацима.

p) Маслиново уље; број стабала маслина и тржишна цена за сваку категорију производа, назначавајући фазу производње и њен квалитет. Молимо наведите да ли постоји компјутеризовани информациони систем попут Географског информационог система гајења маслина;

Не постоји појава у Републици Србији.

q) Економски рачуноводствени подаци за пољопривреду; Републички завод за статистику нема израђене економске рачуне за пољопривреду.

193

r) Пољопривредни буџет према мерама (подршка тржишту, директна плаћања, социјално осигурање, рурални развој) и укупна помоћ у области пољопривреде;

Одговор садржан у делу: Глава I – ХОРИЗОНТАЛНО, Питање број 1.

s) Трговински токови (обим и вредност) према категорији производа:

Увоз ( назначавајући износ преференцијалне трговине):

A. из Европске уније;

B. из Босне и Херцеговине, Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Албаније, Црне Горе и са Косова;

C. из осталих земаља света, наводећи три најзначајнија партнера. Извоз ( назначавајући износ преференцијалне трговине):

D. у Европску унију

E. у Босну и Херцеговину, Хрватску, Бившу Југословенску Републику Македонију, Албанију, Црну Гору и на Косово;

F. у остале земље света, наводећи три најзначајнија партнера. Подаци о извозу и увозу рађени су по специјалном систему трговине (ублажена дефиниција) како би подаци били упоредиви са другим поглављима Упитника. Увоз из Европске уније: Одговор дат кроз табелу 24с.1.1 у Анексу 2 – Статистика

пољопривреде. Увоз из Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Албаније и Црне Горе: Одговор

дат кроз табеле 24с.1.2 – 24с.1.6 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Увоз из осталих земаља, издвојене три најважније земље партнера у размени: Одговор

дат кроз табеле 24с.1.7 – 24с.1.10 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извоз у Европску унију: Одговор дат кроз табелу 24с.2.1 у Анексу 2 – Статистика

пољопривреде. Извоз у Босну и Херцеговину, Хрватску, Македонију, Албанију и Црну Гору:

Одговор дат кроз табеле 24с.2.2 – 24с.2.6 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извоз у остале земље, издвојене три најважније земље партнера у размени: Одговор

дат кроз табеле 24с.2.7 – 24с.2.10 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

B. Статистика руралног развоја: 25. Рурална подручја:

a) Молимо укажите на то да ли постоји класификација/дефиниција руралног подручја, и у том случају, опишите основу за класификацију, и резултате широм земље.

Званична дефиниција руралних подручја у статистици не постоји.

194

Резултати пописа становништва, домаћинстава и станова исказују се по типу насеља према тзв. правној типологији насеља. Наиме, према овој класификацији сва насеља су разврстана на "градска" и "остала". Под "градским" насељима подразумевају се насеља која су правним актом или договором надлежне јединице локалне самоуправе утврђена као градска насеља. "Остала" насеља су сеоска или градска.

b) Молимо обезбедите следеће информације за сваки регион државе у периоду од 2000. до 2009. године (или последњу годину за коју су доступни подаци):

- БДП по глави становника; Одговор дат кроз табелу 25б.1 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. БДП по глави становника урађен по регионима (НСТЈ 2) једино за 2009. годину.

- % укупне радне снаге запослене у пољопривреди (ако је могуће, на основу Извештаја о радној снази);

Одговорено у оквиру питања 24 d); одговор дат кроз табеле 24д.1 и 24д.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

- додатна вредност по Синдикату пољопривредних радника; Републички завод за статистику не располаже подацима у вези са додатном вредности по годишњој радној јединици (AWU).

- густина популације по km2 и тенденције последњих година (нпр. да ли

рурална популација опада?); Одговор дат кроз табелу 25б.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

- површина подручја на коме се спроводи заштита животне средине; Податаком о заштићеним природним добрима располаже Завод за заштиту природе Србије чија је делатност заштита и унапређење природне баштине Србије.

- незапосленост. Одговорено у оквиру питања 24 d); одговор дат кроз табеле 24д.1 и 24д.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Подаци о незапосленом становништву дати су по типу насеља и нивоима: централна Србија, Београд, Војводина.

c) Молимо наведите проценат укупне популације која живи у руралним подручјима и проценте укупне и руралне популације за 2008. годину или последњу годину за коју су доступни подаци:

– вода из водовода (потрошња воде у пољопривреди у поређењу са укупном

потрошњом); Одговор дат кроз табеле 25ц.1и 25ц.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде.

– електрична енергија;

195

Одговор дат кроз табелу 25ц.2 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извор података је Попис становништва, домаћинства и станова 2002.

– прикључак на канализацију; Одговор дат кроз табелу 25ц.1 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извор података је Попис становништва, домаћинства и станова 2002.

– фиксна телефонска мрежа или покривеност мобилном телефонском

мрежом; Према подацима о употреби мобилних телефона (истраживање 2010. година), 82% домаћинстава у Републици Србији користи мобине телефоне, при чему 87,9% у урбаним областима и 73,5% у руралним областима. Податак се односи на домаћинства која имају барем једног члана старосне доби од 16 до 74 године. Од укупног становништва у Републици Србији, 82,7% користи мобилни телефон. Податак се односи на лица старосне доби од 16 до 74 године.

– основно образовање; Одговор дат кроз табелу 25ц.3 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извор података је Попис становништва, домаћинства и станова 2002.

– средњошколско образовање; Одговор дат кроз табелу 25ц.3 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извор података је Попис становништва, домаћинства и станова 2002.

– више образовање. Одговор дат кроз табелу 25ц.3 у Анексу 2 – Статистика пољопривреде. Извор података је Попис становништва, домаћинства и станова 2002.

26. Национална статистика код:

Исплате у сврхе накнаде:

- Брдска и планинска подручја: број имања, коришћена пољопривредна подручја (КПП) и број грла стоке (БГС) у следеће три категорије:

(1) Висина >800 m;

(2) Падине >20% (испод 800 m);

(3) Висине између 600 и 800 m и падине > 15%.

- Подручја са значајним недостацима:

(1) Подручја где је принос траве или житарица испод 80% националног просека: број имања, укупни КПП и укупни БГС;

(2) Подручја где су кључни економски показатељи (нпр. додатна вредност, бруто и нето приход по фарми и по Синдикату пољопривредних радника, итд), испод националног просека: број

196

пољопривредника, укупни КПП и укупни БГС.

b) Улагања: број и удео имања где је приход по Синдикату пољопривредних радника 1,2 пута мањи од просека радника на том подручју који се не баве пољопривредом и који доноси бар 50% укупног прихода власника фарме.

c) Млади пољопривредници и рано пензионисање: Старосни профил власника фарми гледано кроз петогодишње периоде, укључујући број оних испод 40 година и број оних који имају било какве пензионе бенефиције.

d) Групе произвођача:

- % производње по вредности којом руководе групе произвођача за сваки од главних сектора производње. Наведите детаље за сектор воћарства и повртарства;

- % имања која су чланови групе произвођача у сваком сектору. Наведите детаље за сектор воћарства и повртарства.

Стављање у промет и прерада:

- за сваки од главних сектора наведите: (1) % произведене количине која је прерађена и постојећи

капацитет прераде;

(2) прогнозу пораста у уделу прерађене количине и капацитета током наредних 10 година.

- за сваки од главних сектора наведите: капацитет којем је потребна модернизација.

Републички завод за статистику не располаже подацима из питања 26.

27. Молимо објасните своју припрему за пољопривредни попис и његово финансирање.

Републички завод за статистику ради на припремама пописа пољопривреде у склопу пројекта Europe Aid/126969/C/SER/YU, IPA 2007. Инструменти пописа (упитник и упутство) су усклађени са регулативом ЕУ (Regulation (EC) No 1166/2008), упутством за примену ове регулативе и Светским програмом пописа пољопривреде 2010 (ФАО-УН). Закон о Попису пољопривреде 2011. усвојен је од стране Скупштине Републике Србије крајем 2009 (''Службени гласник РС'', бр. 104/2009). У циљу тестирања методолошких и организационих принципа пописа, до сада су спроведени Пробни попис пољопривреде (01-15. децембра 2009) и Претпописни тест пописа пољопривреде (Pre-test) (02-16. новембра 2010). Тренутно се ради на промоцији пописа и финализацији методолошких и организационих принципа спровођења пописа.

197

У складу са Законом о Попису пољопривреде 2011. предвиђена су финансијска средства у износу од 16 милиона Евра. Предвиђено је да се директним грантом покрије 59% од укупне суме (9,5 милиона Евра), док ће остатак од 41% (6,6 милиона Евра) бити обезбеђен из националног буџета.