Maj, 2017MEĐUNARODNA EKONOMIJA

Marija ĐorđevićEKONOMSKI FAKULTET, Univerzitet u Beogradu

Poglavlje 14: DEVIZNA TRŽIŠTA I DEVIZNI KURSEVI

1

• Devizna tržišta su ona tržišta na kojima pojedinci, komercijalne kompanije, hedž fondovi, investicioni fondovi, komercijalne banke i centralne banke kupuju ili prodaju stranu valutu (devize).

• Osnovne uloge deviznog tržišta: transfer kupovne moći od jedne zemlje ka drugoj i od jedne valute ka drugoj, kreditna funkcija i logistika za hedžing i špekulacije.

• Učesnici u razmeni: 1. pojedinci i firme, 2. komercijalne banke, 3. brokeri i 4. centralna banka

• Tražnja za devizama: potreba uvoznika za robom i uslugama i potreba investitora da ulažu u inostranstvu.

• Ponuda deviza: izvoznici robe i usluga i strani investitori koji ulažu u domaću zemlju.

• 90% ukupnog obima transakcija potiče od trejdera i špekulanata.

2

3

•Devizni kurs (R) je cena domaće valute izražena po jedinici strane valute (122.70 RSD/€)• Ravnotežni devizni kurs se formira u preseku krive ponude i krive tražnje za valutom u uslovima politike fleksibilnog deviznog kursa. 

• Pozitivne promene u tražnji i negativne promene u ponudi deviza dovode do apresijacije te valute, dok negativne promene u tražnji i pozitivne promene u ponudi deviza dovode do depresijacije valute.•Moguće restrikcije slobodnom formiranju ravnotežnog deviznog kursa: politika fiksnog deviznog kursa (tada centralna banka vrši intervencije)

• Istim valutama se trguje na više tržišta istovremeno. Ne postoji centralna lokacija, već globalna mreža međunarodnih dilera i brokera, kao i bankarskih šaltera i lokalnih menjačnica.

• Arbitraža je procedura u kojoj se valuta kupuje tamo gde je jeftinija, da bi odmah bila preprodata na tržištu gde je skuplja. 

• U procesu arbitraže, devizni kursevi se ujednačavaju na svim tržištima.

• Primer: $0.96 = €1 (NYC), €1 = ₤0.64 (Frankfurt) i ₤0.64 = $1 (LDN).‐> EURO JEFTINIJI U NYC NEGO U FRA & LDN !

• Ukršteni devizni kurs: Na osnovu FRF i LDN kurseva dobijamo da je $1 = €1 i to poredimo sa NYC kursom.

4

5

• Ponuda evra potiče od izvoza, dok tražnja za evrima potiče od uvoza.  • Nakon pomeranja krive tražnje udesno, dolazi do rasta ravnotežnog deviznog kursa u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa. 

• S druge strane, u režimu fiksnog deviznog kursa, sa ekspanzijom tražnje, pri nepromenjenom deviznom kursu ($1/€) javlja se višak tražnje za evrima (duž ET; €250). Taj višak tražnje potiče od većeg uvoza u odnosu na izvoz. Da bi se sačuvao fiksni kurs, centralna banka mora da interveniše prodajom (€250) deviznih rezervi. 

• Promptni devizni kurs je cena valute po kojoj se obavlja transakcija kod koje se plaćanje i naplata obavljaju u roku od dva dana od ugovaranja transakcije. 

• Terminski devizni kurs je cena valute koja se ugovara danas, ali se sama transakcija obavlja u nekom trenutku u budućnosti. Određuje se u preseku ponude i tražnje (hedžing, špekulacija, itd.) za stranom valutom za kasniju isporuku.

• Terminski diskont ili premija:

TDiliTP TK PK

PK brojperiodaugodini 100• Broj perioda: 4 kvartala, 12 meseci, itd.

6

• Valutni svopovi se odnose na promptnu prodaju valute i njenu terminsku kupovinu. Jednim instrumentom se definiše kurs po kome se danas prodaje valuta, kao i kurs po kome se ta ista valuta kupuje u budućnosti.

• Devizni forvard ugovor definiše kurs i količinu strane valute koja će se otkupiti ili prodati na određeni dan u budućnosti. Dobici/gubici su simetrično raspodeljeni između dve ugovorne strane. Forvard kurs se određuje u ravnoteži, dok je cena samog ugovora jednaka nuli.

Primer. Osobe XY i ZW su potpisale forvard ugovor kojim se definiše da će za tačno 1 godinu osoba XY otkupiti €1000 od osobe ZW po kursu od 120 rsd/€. Ukoliko stvarni kurs za 1 god bude bio 125 rsd/€, dobija XY dok je na gubitku ZW, a ako stvarni kurs bude bio 115 rsd/€, na gubitku je XY. 

• Devizni fjučers ima isti sadržaj kao i forvard ugovor, a razlikuje se po tome što su količine strane valute kojima se trguje standardizovane (tipično 1000, 10.000, itd.), a ne prilagođene konkretnim dvema ugovornim stranama,  pa je obim transakcija mnogo veći i tržište fjučersa je likvidnije.

• Devizne opcije su tip ugovora koji definiše kurs i količinu strane valute koja se može otkupiti (kol opcija) ili prodati (put opcija) po tom kursu na određeni dan u budućnosti. Za razliku od fjučersa/forvarda, vlasnik opcije zadržava pravo da ne iskoristi opciju u zavisnosti od tržišnih uslova (u gornjem primeru kada je kurs u budućnosti 115 rsd/€, XY ne bi trebalo da iskoristi opciju koja mu daje pravo da otkupi evro za 120 rsd/€). Zbog odsustva asimetričnog rizika kod vlasnika opcije, one imaju premiju koja mora da se plati da bi se dobila opcija. Evropske opcije (mogućnost korišćenja opcije samo na dan isticanja opcije) ima manju premiju od američke opcije (mogućnost korišćenja opcije bilo kog dana do dana isticanja opcije).  7

• Primer tržišnog rizika za svakoga ko očekuje da će u budućnosti morati da prodaje ili kupuje stranu valutu (uvoznici, izvoznici, itd.).

• Hedžing (hedging): utvrđivanje izloženosti deviznom riziku i ulaganje u terminske ugovore kao oblik osiguranja. • Primer: Uvoznik očekuje da će za tri meseca morati da obezbedi $24 miliona za plaćanje američkom proizvođaču i da će kurs dolara porasti sa 107.7rsd/$ na 110rsd/$. Hedžing podrazumeva kupovinu fjučers ugovora koji mu garantuje isporuku $24 miliona po ceni 108rsd/$.

• Špekulacije podrazumevaju otvorenu (nehedžovanu) poziciju sa motivom da zarade profit. Špekulanti kupuju potcenjenu i prodaju precenjenu valutu.

• Stabilizujuće vs. destabilizujuće špekulacije.

8

9

• Kamatna arbitraža predstavlja međunarodne tokove kratkoročnog kapitala u cilju zarade većeg prinosa u inostranstvu

• Nepokrivena kamatna arbitraža predstavlja pozajmljivanje novca u zemlji i valuti koja nudi nižu kamatnu stopu na štednju i investiranje u zemlju u kojoj štednja ima veći prinos. Ovakva investiciona strategija nosi rizik od depresijacije strane valute u kojoj se vrši štednja, čime se gubi na vrednosti.

• Pokrivena kamatna arbitraža je strategija koja takođe podrazumeva pozajmljivanje novca u zemlji sa nižom kamatom i štednju u zemlji sa višom kamatom, ali pored toga uključuje i kupovinu odgovarajućeg instrumenta na deviznom terminskom tržištu zbog osiguranja od nepovoljnih promena deviznog kursa.

• Primer.  Godišnja kamatna stopa na dinarsku štednju u Srbiji iznosi 8%, a godišnja kamatna stopa na štednju u evrima u Nemačkoj iznosi 2%. Promptni devizni kurs trenutno iznosi 100 rsd/€. Na terminskom tržištu se može kupiti devizni fjučers koji garantuje kupovinu evra za 105 rsd/€ u roku od godinu dana od danas.

10

• Investitor pozajmljuje €1M od nemačke banke, uz obavezu da kroz godinu dana vrati €1,02M, glavnicu zajedno sa kamatom.

• Danas na promptnom deviznom tržištu investitor prodaje pozajmljenu svotu evra i kupuje dinare po ceni od 100 rsd/€ i raspolaže sa 100M rsd koje investira u štednju po srpskoj kamatnoj stopi od 8%. 

• Nakon godinu dana investitor raspolaže sa 108M dinara. Koliko ta suma iznosi u evrima, zavisi od deviznog kursa u tom trenutku. Ukoliko devizni kurs nakon godinu dana bude bio:

1. 100 rsd/€, investitor može da kupi €1.08M, da vrati dug od €1.02M i zaradi €60k 2. 110 rsd/€, investitor može da kupi €0,982M, da vrati dug od €1.02M i bude na gubitku 

od €38k. • Ovaj tip arbitraže se naziva nepokrivenom, jer je investitor izložen tržišnom riziku 

nepovoljne promene deviznog kursa.

• Investitor pozajmljuje €1M od nemačke banke, uz obavez da kroz godinu dana vrati €1,02M, glavnicu zajedno sa kamatom.

• Danas na promptnom deviznom tržištu investitor prodaje evro i kupuje dinare po ceni od 100 rsd/€ i raspolaže sa 100M rsd koje investira u štednju po srpskoj kamatnoj stopi od 8%. Istovremeno, investitor ulazi u fjučers ugovor koji mu garantuje da kroz godinu dana može da otkupi evro po ceni od 107 rsd/€. 

• Nakon godinu dana investitor raspolaže sa 108M dinara. U tom trenutku, investitor otkupljuje evro po fjučers ceni i dobija €1.0286M, vraća dug od €1.02M i pravi sigurnu zaradu od €8,6k.

11

12

• Kada pokrivena kamatna arbitraža omogućava sigurnu zaradu, to dovodi do masivnog uključenja vlasnika kapitala koji se bave arbitražom u ovu aktivnost, što kao krajnji ishod ima obaranje kamate u zemlji sa visokom kamatom, kao i do podizanja kamate u zemlji odakle se novac pozajmljuje.  

• Kao posledica priliva arbitražnog kapitala, imamo da važi pokriveni kamatni arbitražni paritet:‐ kada je u stranoj zemlji kamata veća u odnosu na domaću za iznos od i*‐ i, na terminskom tržištu strana valuta ima terminski diskont u iznosu od i*‐ i‐ kada je u domaćoj zemlji kamata veća u odnosu na stranu za iznos od i ‐ i*, na terminskom tržištu strana valuta ima terminsku premiju u iznosu od i ‐ i*• Sva odstupanja od ovog pariteta znače da i dalje postoji prostor za arbitražu i dovode do priliva/odliva kapitala

• Evrovaluta (eurocurrency) predstavlja depozit u komercijalnoj banci u zemlji koja nije zemlja porekla te valute. Primer: depozit u US$ u nekoj britanskoj banci. 

• Tržište na kojima se odvija pozajmljivanje i plasman tih sredstava se naziva tržište evrovalute. Alternativni naziv je ofšor (offshore) tržište.

• Evroobveznice (eurobonds) su dugoročne hartije od vrednosti koje se prodajuvan teritorije zemlje koja ih izdaje, u cilju prikupljanja dugoročnog kapitala u nedomicilnoj valuti zemlje koja ih kupuje. Slični evroobveznicama su evrozapisi, koji se razlikuju po tome što su u pitanju srednjeročne hartije od vrednosti.

13