Pogoni transportnih uređaja

Za razna kretanja nekog složenog dizaličnog postrojenja služe pogonski uređaji i to: pogon za dizanje, pogon za horizontalno kretanje dizalice i tereta, pogon za okretanje krugih delova dizalice oko vertikalne ose i pogon za promenu ispusta strele dizalice. Svi navedeni pogonski uređaji imaju svoj poseban pogon, a danas je to najčešće pogon preko elektromotora. Šematski prikaz dizanja tereta sa električnim pogonom prikazan je na slici 1.

gde je: S-elastična spojnicaK-kočnicaR-dvostepeni reduktorD-doboš -kuka

Elektromotor je preko elastične spojnice vezan za reduktor. Izlazno vratilo reduktora vezano je sa dobošem na koji se namotava uže. Pri okretanju vratila reduktora, zavisno od smera, uže se namotava ili odmotava sa doboša čime se ostvaruje dizanje ili spuštanje tereta okačenog o kuku na kraju užeta. Teret možemo zaustaviti na određenoj visini pomoću kočnice i onemogućiti njegovo dalje

kretanje.

Opterećenja konstrukcija transportnih uređaja

Opterećenja mogu biti glavna i dopunska. Glavno opterećenje nastaje usled tereta i sopstvene težine, a dopunsko usled klaćenja tereta, odnosno sila inercije, zatim pritiska vetra, promene temperature, nagiba dizalice na kojoj radi, udara o graničnike i zemljotresa. Pri pravolinijskom kretanju tela sila potrebna da savlada silu inercije iznosi:

Fin=m· [N] – kod translatornog kretanjaMinerc=J∙ε [N·m] – kod rotacionog kretanja , ε-ugaona brzina

J=

Moment potreban da savlada sile inercije (M) klaćenje tereta nastaje na početku okretanja ili na početku pravolinijskog premeštanja tereta koji visi na užetu. Sila koja deluje po osi užeta biće:

[N]

F1=m· =Fu·sinα=Gter·tgα [N]

Ako uređaj radi na otvorenom prostoru onda imamo i uticaj vetra izražen preko sile pritiska od vetra.

Fv=c·q·A [N]gde je: c-koeficijent koji uzima u obzir oblik površine na koju deluje vetar

q-površinsko opterećenje po 1m2 konstrukcije opterećene vetrom (odbijaju se šupljine)A-površina cele konstrukcije izložene vetru (tu se ne odbijaju šupljine)

Uticaj temperature na veličinu napona:

Proračunski slučaj opterećenja1

U toku rada na noseću konstrukciju mogu delovati istovremeno sva ranije navedena opterećenja, međutim pošto neka opterećenja vremenski traju veoma kratko, a neka se ne poklapaju sa drugim ili se javljaju kada uređaj ne radi, to se pri proračunu nosećih konstrukcija ovo proverava u tri slučaja i to:

1.Slučaj opterećenja pri normalnom radu dizalice bez vetraΣF1=γ·(ψ∙FQ+FG+FH) [daN]gde je: γ-koeficijent pogonske klase

FQ-opterećenje od teretaψ-dinamički koeficijentFG-opterećenje od sopstvene težineFH-opterećenje od horizontalnih opterećenja

2.Slučaj opterećenja pri čemu je normalan rad dizalice i pri čemu se uzima u obzir uticaj vetra, kao i uticaj usled promene temperature.

ΣF2= ΣF1+FV+F∆t [daN]3.Opterećenja, uzima se u obzir najnepovoljniji od sledeća dva slučaja:

-dizalica je van pogona i izložena je najjačem uticaju vetra-dizalica je sada u pogonu, ali bez vetra i usled otkazivanja kočnice

svom snagom udara u odbojnike.ΣF3= FG+Forkan [daN]

Dozvoljeni napon kod konstrukcija transportnih uređaja

Proračun elemenata dizaličnih konstrukcija izvodi se prema čvrstoći i prema dužini veka trajanja.

gde su:

[σ]-dozvoljeni naponσmer-opisano naprezanje materijala (merodavno)

σ-najveći napon dela konstrukcije koji se ispituje

Kn-koeficijent stanja materijala čija se prosečna vrednost uzima Kn=1,2ν-stepen sigurnosti koji se određuje prema izrazu ν=K1·K2

K1-koeficijent koji zavisi od namene mehanizma (dat u tablici knjiga str.26)K2-koeficijent opterećenja koji zavisi od režima rada (dat u tablici knjiga str.26)

Uređaji za vešanje tereta

Uređaji i pribori za vešanje tereta služe da se teret veže za savitljivo uže mehanizma za dizanje ili da se teret zahvati samim uređajem bez vezivanja.

1.Za transport komadnih tereta se koristi:a)užadi i lanci za vezivanjeb)teretne platforme (liftovi)c)klešta i hvatačid)noseće grede.

2.Za sitnozrnasti materijal primenjuju se kofe različitih tipova ili specijalni uređaji za zahvatanje tereta kao što su elektromagneti i grabilice.

UNIVERZALNI PRIBOR ZA VEŠANJE TERETA

2

1.Jednokrake kuke Kuke su najčešće primenjivani delovi za vešanje tereta, a najčešće su izrađene od

Č1330 u obliku otkovka. Izgled i karakteristične mere jednokrake kuke: slika 2

gde je: GT=QQ-težina teretadb-prečnik vrata kukedo-prečnik zezgra zavojniced-spoljašnji prečnik zavojnice.Kuke imaju obično poprečni

presek trapeznog oblika, pri čemu uža strana trapeza leži na spoljašnjem delu kuke. Na delu vrata kuka je okruglog poprečnog preseka a na kraju na jednom delu vrata ima navoj, koji preko navrtke omogućava vezu kuke sa traverzom. Vrat kuke prolazi kroz otvor traverze, a preko navrtke i aksijalnog ležaja prenosi na kuku opterećenje. Kuke su standardizovane, prodaju se kao gotova roba a biraju se prema veličini najvećeg (zadatog) tereta.

Napon vrata kuke računa se na mestu najmanjeg preseka-preseka jezgra zavojnice (do).

[σz]=300-600

Visina navrtke određuje se na osnovu izraza:

H=0,8-1,2∙d (usvaja se 0,8·d)

p-dozvoljeni površinski pritisak koji se uzima p=300-350 za čelik po

čeliku (č/č)t-korak zavojnice (navoja)d=db-spoljni prečnik zavojnicedo-unutrašnji prečnik zavojnice

Moment savijanja u preseku I-II iznosi:

[daN·cm]

Napon od momenta u preseku I-II:

i

Naponi usled istezanja pod uticajem tereta Q:

Ukupan normalni napon izračunava se na osnovu slođenog naprezanja:

3

A-površina naprezanjaW-otporni moment

[cm2] [cm3] [cm3]

Moraju se proveriti i normalni naponi u preseku III-IV koji potiču od kosog zatezanja užeta.

α=45°

Dozvoljeni napon III-IV 600-850 u zavisnosti od zadatog režima rada.

2.Kuke sa dva kraka Ove vrste kuka se ređe koriste i uglavnom za veće terete i pogotovu za terete koji se

kače simetrično. Slika 3.

UzengijeOne se koriste za vešenje tereta jako

velikih obično od 100t pa naviše. Uzengije po svojoj konstrukciji mogu biti kovane ili zglobne. Ovde se obavezno mora koristiti uže za vezivanje tereta o uzengiju. Slika 4.

Vešanje kukeZa male terete kuke se obično

direktno vezuju za noseći organ (traverza), uže ili lanac. Kod većih tereta kuka je obično sastavni deo donje koturače koje mogu biti po svojoj konstrukciji kratke ili dugačke. Kod dugačke donje koturače kuka je ispod koturova za uže i obešena je o traverzu. Navrtka na vrhu kuke obavezno

4

mora biti osigurana od samoizvijanja. Nosač kuke, traverza, oslonjena je bočnim limovima donjeg dela koturače i učvršćena je pločicama ili prstenovima da ne bi iz njih ispala. Traverza se proračunava na savijanje u presecima 1-1 i 2-2. Slika 5.

Donja kratka koturačaKod donje kratke koturače koturovi za užad su postavljeni

na rukavcima traverze. Zbog svoje niske konstrukcije ova koturača omogućava da se teret više podigne do blizu doboša. U ovom slučaju koriste se jednokrake kuke sa dugim vratom.Slika 6.

Specijalni uređaji za zahvatanje tereta-ovde spadaju elektromagneti, kofe i grabilice.1.Elektromagnetni-služe za hvatanje tereta koji ima magnetna svojstva (uglavnom gvožđa). Prednosti korišćenja magneta su da se ne gubi vreme za vezivanje i odvezivanje tereta, premeštaju se velike količine materijala za kratko vreme i bolje iskorišćenje skladištenja. Slika 7.

2.Kofe-služe za prenošenje

sitnozrnastog materijala. Kofe se pune ručno ili pomoću nekog drugog uređaja. U zavisnosti od konstrukcije preko sistema poluga, prazne se preko danceta ili bočne strane. Slika 8.

3.Grabilice-one takođe služe za prenošenje rastresitog materijala, a po načinu zatvaranja čeljusti delimo ih na grabilice sa jednim užetom, dva užeta, motorne i

specijalne. Slika 9 (sa dva užeta)

5

UžadU transportnim uređajima koriste se

kudeljna ili čelična užad. Kudeljna se retko koriste zbog loših mehaničkih osobina i uglavnom za ručno dizanje tereta.

Čelična užad se primenjuju kod svih mehanizama sa motornim pogonom. Užad su napravljena od čeličnih žica koja se prilikom izrade termički obrađuju i imaju veliku jačinu na kidanje i savijanje. Žice su upredene u strukove, a strukovi u uže. Strukovi se savijaju oko jezgra užeta. Slika 10.

Po svojoj vrsti upredanja razlikujemo unakrsno, istosmerno i kombinovano predenu užad. Užad su standardizovana i njihove karakteristike date su u tablicama.

Izbor prečnika užeta dobija se iz uslova:

[daN]

Fmax-najveća sila u užetu u toku radaFu-računska sila kidanja izabranog užetaK-stepen sigurnostiFu=Fmax∙K [daN]

Na osnovu izračunate sile Fu prema standardu usvajamo iz tablica prečnik užeta i tip užeta. Na vek trajanja užeta najveći uticaj ima zamaranje materijala.

LanciU transportnim uređajima se koriste zavareni lanci i (Galaovi) zglobni lanci (kao na

biciklu). Zavareni lanci su napravljeni od zavarenih karika, kružnog su poprečnog preseka, a ovalnog oblika. Lanci se uglavnom koriste za vezivanje tereta. Slika 11.

Zglobni lanci- imaju jako puno nedostataka u odnosu na zavarene lance, jer se mogu savijati samo u jednoj ravni i nemaju neku značajnu primenu kod transportnih uređaja. Slika 12.

6

7