Draft

4

1. DEFINICIJE VOZILA I PODELE

Prema SRPS M.N0.001 (bivši JUS M.N0.001) pod opštim pojmom vozila, podrazumevaju se kopnena mobilna sredstva, sposobna da se kreću:

- drumovima (drumska vozila), - šinama (šinska vozila), - terenu (građevinske samohode mašine, mašine unutrašnjeg transporta) - poljoprivredna vozila i mašine ( traktori, kombajni i slična) - borbena vozila (samohodni topovi, tenkovi, oklopni transporteri i slična)

Ova definicija istovremeno vrši podelu vozila prema svojim tehničkim i eksploatacionim karakteristikama. U opšte uzev, svrha drumskih vozila definiše njihovu konstrukciju, opremu i uređaje, te se shodno tome i unatar gore navedenih grupa i podgrupa mogu izvršiti dalje podele.

Podela drumskih vozila: • prema vrsti ostvarivanja pogona

- vozila na mišićni pogon - vozila na motorni pogon, sa sledećim podgrupama - vozila sa pomoćnim motorom - drumska motorna vozila - priključna vozila, koja sadrže sledeće podgrupe

o prikolice o poluprikolice

- skupovi ili spregovi vozila (vučni vozovi) - zaprežna vozila

• prema nameni - vozila za prevoz lica i/ili robe (putnički i teretni automobili, tegljači, autobusi) - radna vozila - specijalna vozila - vozila unutrašnjeg transporta (na primer viljuškari, vozila prema posebnim namenama u

unutrašnjem transportu) - vojna vozila (borbena i ne borbena vozila)

Borbena vozila su po svojoj specijalnoj konstrukciji i opremi namenjena posebnim namenama, pre svega u ratne svrhe i sposobna su da se kreću po putevima i terenu, te ovu grupu vozila ne obuhvata "Zakon o bezbednosti u saobraćaju", a ni standard SRPS M NO.010, koji vrši dalju detaljniju podelu vozila.

Podela vozila prema standardu evropske unije

Kako bi se lakše vozila klasifikovala, zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG, kasnije promenjen u 98/91 EG, prema kome su sva vozila podeljena u 6 klasa, s tim da svaka klasa sadrži podklase. Na dole iznetu podelu vozila, oslanjaju se na dalje sve regulative Evropske Unije koje se odnose na vozila. U zavisnosti od nadgradnje ili vrste karoserije (limuzina, karavan, kupe, kombinovano vozilo) vozila klase M moguće je dodatno definisati. U ovu klasu uobičajeno spadaju i takozvana višenamenska vozila, pod kojima se podrazumavaju vozila, koja pored putnika mogu u prevoziti i teret unutar jedne zapremine. U koju će se podklasu dalje svrstati višenamenska vozila zavisi pre svega od ispunjenosti ostalih uslova (broj putnika, količina tereta i slično).

Draft

5

Draft

6

2. GRAĐEVINSKE MAŠINE

Za rad u građevinarstvu razvijene su poslednjih dvestotinak godina mnogobrojne mašine. Danas su veoma retki radovi u građevinarstvu koji se odvijaju bez neke vrste mehanizacije.

Raznolikost mehanizacije u građevinarstvu je izuzetna. Najveće građevinske mašine poseduju veličinu i vrednost jedne fabrike, dok najmanje mogu da stanu u šaku. Veliki broj radnih mašina nalizi primenu kako u građevinarstvu, rudarstvu, tretmanu otpada, vojsci itd. Ovde je prikazana samo jedna od mogućih podela mašina u obasti građevinarstva jer se iste mašine mogu koristiti i i drugim granama privrede i industrije.

Za osnovni princip podele uzeta je namena, odnosno primena pojedinih mašina. U skladu sa tim, građevinska mehanizacija je podeljena na sledeće grupe mašina:

- Mašine za iskop i utovar - Mašine za zbijanje tla - Mašine za prenos i dizanje - Mašine za proizvodnju i preradu materijala - Mašine za transport i vuču - Mašine za radove u steni - Mašine za specijalne radove - Mašine za radove na putevima - Mašine za prefabrikaciju - Oplate i skele - Pomoćni alati

Mašine za iskop i/ili utovar materijala se ubrajaju u mašine za zemljane radove. Mašine za iskop i/ili utovar mogu obavljati radne operacije:

- iskop materijala - utovar materijala - transport materijala - istovar materijala - razastiranje materijala - planiranje materijala

U mašine za iskop i/ili utovar spadaju:

- bageri - dozer i - skreperi - grejderi - utovarivači

Pojedine od ovih mašina mogu obavljati više različitih operacija. Bager može vršiti iskop i utovar, dok skrejper može vršiti iskop, utovar, transport, istovar i razastiranje. Prilikom analize rada i proračuna praktičnih učinaka mašina bitno je sagledati koje sve radne operacije sačinjavaju radni ciklus.

Bageri (eng. excavators) je tehničko sredstvo koje se najviše koristi za mašinski rad pri građenju. Obuhvataju širok raspon vrsta, podvrsta i tipova mašina namenjenih za površinski, podzemni i

Draft

7

podvodni iskop u tlu i steni, odnosno za iskop i utovar zemljanih i kamenih materijala. Koriste se takođe za planiranje i oblikovanje nasipa bilo od zemlje ili kamenih materijala.

Bageri se prema mestu rada dele na bagere sa cikličnim dejstvom i bagere sa kontinualnim načinom rada.

Bageri sa cikličnim dejstvom su:

- Specijalni bageri - Bageri sa čeonom kašikom - Bageri sa dubinskom kašikom - Bager hvatač (grajfer) - Bager skreper (dreglajn) - Babel bager , kabel - skreper - Poluuniverzalni i univerzalni bager - Bageri sa kontinualnim načinom rada su: - Bager vedričar - Bager rovokopač

Podela bagera kašikara vrši se na sledeći način:

1.Prema nameni i obimu rada:

- Građevinski bageri kašikari ili univerzalni građevinski bageri sa malom do srednjom veličinom kašike od 0,1 do 2,5 m ˆ 3.

- Specijalni bageri za jednu vrstu građevinskog rada sa kašikom nešto većom od univerzalnih bagera

- Otkopni bageri za eksploataciju rudnika i rad na velikim iskopima za temelje u građevinarstvu sa kašikom zapremine od 2,0 do 8,0 m ˆ 3.

- Bageri velikog kapaciteta na površinskom kopu za iskop i prebacivanje u nasip ili otkop uglja, zapremina kašike od 10 do 100 m ˆ 3

- Koračajući - walking bageri srednjeg ili velikog kapaciteta sa kašikom od 4 do 100 m3. Koriste se za izvodjenje zemljanih radova na velikim hidrotehničkim objektima

2. Prema vrsti pogonskog mehanizma i prenosa na pojedine organe bagera sa jednom kašikom:

- Jednomotorni sa pogonskim motorom SUS i transmisionim prenosom na radne organe - Jednomotorni sa elektromotorom sa spoljnim napajanjem i transmisionim prenosom na

radne organe - Mnogomotorni, gde se svaka radna i pomoćna operacija izvodi direktno putem sopstvenog

elektromotora

Draft

8

- Sa hidrauličnim prenosom od pogonske mašine i hidromotora na radne organe preko pojedinih hidrocilindara ili hidromotora

3.Prema načinu prenosa snage i momenta na radnu opremu:

- Sa krutom vezom kašike i strele - Mehaničkim prenosom - Sa hidrauličkim prenosom - Sa elastičnom vezom (sa mehaničkim prenosom) - dreglajn, grajfer i kranovi

4.Prema okretljivosti gornjeg dela bagera:

- Punookretni bageri sa okretanjem 360 ° oko vertikalne ose - Bageri sa delimičnim okretanjem od 180 - 270 °

5.Prema vrsti mehanizma za kretanje:

- Bageri na pneumatskim točkovima - Bageri na gusenicama - Koračajući bageri - Auto - bageri - Bageri na šinama - Plovni bageri

Bageri sajlaši su vrsta bagera uglavnom na gusenicama ili na nekom plovilu (plovni bageri), kod kojih se kretanje kraka i opreme za iskop upravlja, pokreće i izvodi preko pletene čelične užadi (sajli), raznih vitla i koturova. U praksi se zovu mehanički, kao pandam hidrauličnim bagerima. Dele se u dve grupe:

Dreglajne - s nepromenjenom rešetkastom strelom, imaju povlačnu košaru (skrejper). Ukoliko imaju mehaničku zahvatnu lopatu (grajfer)zovu ih u praksi samo grajferi. Dreglajni, odnosno grajferi (to je u stvari jedan te isti bager - sajlaš sa jednim od navedenih košara ili lopata) služe za masovni iskop šljunka i peska iz vode i to sa kopna ili plovila.

Bageri - sajlaši sa dvodelnim zglobno vezanim krakom i uglavnom utovarnom (čeonom) lopatom. Koriste se uglavnom u rudarstvu gde ih zovu bageri lopatari.

Draft

9

Bageri refuleri (eng. suction dredgers) su vrsta plovnih bagera koji podvodni iskop (uglavnom aluvijalnih kamenih materijala) izvode usisavanjem sa dna preko cevi. Njihov sastavni deo je naravno kompresor za vazduh, pumpe za izvlačenje mešavine vode sa iskopanim materijalom i dalje guranje kroz cevi na kopno. Dele se na refulere u užem smislu i na refulere sa rotirajućom otkopnom glavom koja olakšava iskop jače zbijenih materijala. Otkopna rotirajuća glava može biti različitog oblika: kolo sa vedrima, kolo sa zubima, rotirajuća rešetka, itd. Konstrukcijskih oblika ovih bagera ima mnogo,a razlikuju se u pogledu veličine, snage i učinka, načina plovljenja, opreme za iskop pod vodom.

Bager-utovarivač, "kombinirka" (engl. backhoe loader) je kombinacija bagera i utovarivača u jednoj mašini. To je traktor na gumenim točkovima koji spreda ima utovarnu lopatu, a pozadi bagerski krak sa dubinskom kašikom bagera. Ti alati se mogu menjati pa je ovo jedna od korisnijih mašina za razne vrste operacija, najčešće kod zemljanih radova i montažerskih - polaganje cevi u iskopane rovove.

Draft

10

Bager utovarivač

Bageri vedičari (engl. bucket excavator) su vrsta bagera na šinama ili gusenicama ili plovni bageri, s više vedrica koje omogućavaju neprekidan iskop zemljanih i aluvijalnih materijala. Dele se na:

- Bagere vedričare sa lancem vedrica (bucket chain dredger, bucket chain excavator) - Bagere vedričare sa kolom vedrica (bucket wheel excavator)

Kao bageri sa velikim učinkom uglavnom rade u otvorenim kopovima rude (kompaktni rotorni bageri). Kod bagera sa lancem vedrica staza lanca je vezana zglobno za vozni mehanizam. Koriste se i u održavanju vodotoka (plovni bageri vedričari), kao i kopovima u šljunkarama (bageri vedričari na šinama ili gusenicama). U ovu vrstu bagera mogu se svrstati rovokopači i drenopolagači.

Bageri vedričari

Hidraulični bageri (engl. hydraulic excavators) su univerzalne građevinske mašine i mogu se definisati kao "standard" u pogledu korišćenja bagera. Posebno su bitni snažni hidraulični bageri sa lomljivim krakom (engl. crawler-mounted hydraulic excavator). Kod njih su mehanizmi prenosa i rada priključaka na hidraulični pogon. Lopata hidrauličnih bagera može biti utovarna, dubinska ili zahvatna lopata (grajfer). Mogu biti opremljeni sa teleskopskom produžnom strelom ili krakom, kao teleskopski bageri. Neki od manjih hidrauličnih bagera imaju postolje na gumenim pneumaticima, dok su jači uvek na gusenicama.

Draft

11

Mini bageri (mini excavator) su umanjene vrlo slične konstrukcije velikih hidrauličnih bagera. Koriste se za manje iskope i rad u gradskim uslovima, tamo gde je uzak front rada. Ponekad imaju gumene gusenice da ne bi uništavali travnjake ili asfalt. Standardno ih prave iste firme, koje proizvode i njihovu veliku braću.

Mini bager

Plovni bager (engl. dredger) je bager na raznovrsnim plovnim sredstvima ili brodu. Postoji dosta vrsta bagera prilagođenih za rad plovila, kao što su:

- Plovni bageri s jednim krakom - Plovni bageri vedričari - Portalni plovni bager - Bageri rifuleri

Sastavni deo ovih bagera je oprema za transport iskopanog materijala na kopno, ako ga bager ne tovari na neko drugo transportno sredstvo. Tu najčešće bitnu ulogu imaju transportne trake ili ploveći cevovodi. Postoje različita rešenja ovih bagera u pogledu same konstrukcije, radnog učinka, načina kretanja i sl.

Rovokopači, trenčeri (engl. trencher) su posebna vrsta bagera za iskop vrlo dubokih a uskih rovova u zemlji i šljunkovitom materijalu. Uobičajeno se zovu trenčeri. Trenčeri za iskop rova u tlu

Draft

12

slični su bagerima vedričarima s kolom ili lancem manjih vedrica. Postoje različita konstruktivna rešenja ovih bagera. Podvrsta njih su drenopolagači, za postavljanje cevi ili nekih drugih vodova u iskopane rovove.

Teleskopski bageri (engl. hydraulic excavator with telescopic boom) su univerzalni hidraulični bageri s krutim krakom koji se produžuje teleskopskim, po potrebi. Dohvat je oko 20 m. Sve vrste teleskopskih krakova su okretne u punom krugu. Ovi bageri se koriste za razastiranje i planiranje zemljanih materijala, izradu nasipa, čišćenje i uredjenje vodotokova, zatim u tunelogradnji i sl. Mogu biti na gusenicama ili na kamionskom postolju (teleskopski autobageri).

Kabel-bager, kabel-skrejper (engl. Dragline scaper) je posebna vrsta bagera sajlaša za iskop kamenih aluvijalnih materijala iz vode s kopna pomoću jednog povlačećeg koša (skrejper), koja se zabacuje i vuče uz pomoć posebne opreme u obliku žičare. Kabel - bager obuhvata, uz ostalo, opremu s druge strane vode (tornjevi ,koturovi) koja drži i vodi užad sa opremom za iskop. Može biti opremljen sa otvorenim ili zatvorenim košem.

Dubinska (iskopna, otkopna) lopata bagera (engl. excavator bucket) jedan je od osnovnih alata hidrauličnih bagera, bagera-utovarivača za iskop tla. Dubinske lopate su srazmerno uže od utovarnih lopata.

Draft

13

Utovarne (čeone,visinske) lopate su osnovne elementi rada bagera i utovarivača. Služe prvenstveno za utovar rastresitih materijala, mogu biti sa zubima ili bez njih, a veće mogu da se i otvaraju.

Zahvatna lopata bagera, grajfer (engl. clamshell bucket) je vrsta složene dvodelne lopate bagera, po kojoj se u praksi čitav bager koji je koristi naziva grajfer. Dvodelna lopata se prilikom iskopa otvara i zatvara te na taj način drži i prenosi iskopani materijal.

Draft

14

Draft

15

Draft

16

Dozeri su mašine za zemljane radove koji se sastoje od osnovne bazne mašine - traktora guseničara ili dvoosovinskog traktora na pneumatskim točkovima i rama na čijem je prednjem delu raonik sa nožem. Pogodan je za izvršenje sledećih radnih zadataka:

- Iskop zemlje treće i četvrte kategorije - Razastiranje materijala - Grubo planiranje materijala

Draft

17

- Izrada manjih nasipa i bočnih pozajmišta - Skidanje humusa sa površine terena - Zatrpavanje temeljne jame, kanala, rovova - Čišćenje terena od šiblja, korenja, rastinja - Čišćenje terena od većeg nevezanog kamenja - Obaranje stabala - Iskop materijala iz majdana, ili iz sprudišta - Pomoć skreperu u fazi punjenja skreperskog koša - Vuča drugih mašina (nabijača, transportera) - Čišćenje snega

Prema načinu učvršćenja i položaju kakav može da zauzme raonik sa nožem razlikuju se sledeće vrste dozera:

- Buldozer - osnovna mašina, kod koje je nož postavljen upravno na čelo traktora - Engldozer - raonik se može postaviti u kosi položaj u odnosu na čelo traktora, bilo na levu

ili na desnu stranu - Tiltdozer - raonik se može iz horizontalnog položaja naginjati bilo na levu ili na desnu

stranu - Univerzalni buldozer - raonik se može pomerati i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni

Zajednička karakteristika je da je moguće pomeranje noža translatorno, bilo da se on diže ili spušta. U zavisnosti od snage motora traktora i vučne sile dozera klasificiraju se na:

Buldozer Vučna sila Jačina motora veoma teški 300 kN 300 kW teški 200 - 300 kN 150 - 300 kW srednji 140 - 200 kN 75 - 150 kW laki 30 - 140 kN 35 - 75 kW malogabaritni 30 kN 35 kW

Pogonski motor je dizel motor, a samo za malogabaritne može biti i benzinski.

Postoje tri karakteristična načina iskopa dozerom:

- Ravan iskop - Klinasti iskop - Grebenast iskop

Transportovanje materijala dozerima je ekonomično samo na kratke daljine. Za dozere guseničare optimalne daljine se kreću od 30 m do 60 m, i ne preporučuje se se dalji transport od 100 m, a kod točkaša do 150 m.

Na prvoj slici je klasičan dozer guseničar (engl. crawler dozer), dok je na drugoj dozer na pneumaticima, koji se ređe sreće i svojom konstrukcijom podseća na utovarivač sa dozerskim nožem.

Draft

18

Kao univerzalna građevinska mašina dozer se koristi za vuču drugih građevinskih mašina, kao noseći sistem druge tehnološke opreme, kao cevopolagači.

Dozeri

Gusenice (engl. track) su jedan od tip kretača građevinskih mašina dozera, bagera, bušilica, transportnih sredstava (damperi ili minidamperi), složenih postrojenja (glodalice, finišeri, pokretne drobilice) za lakše i sigurnije kretanje po svim vrstama podloga, klizavim i neravnim terenima. Mnoge mašine po gusenicam su i dobile naziv "utovarivač guseničar", bager guseničar i sl. Omogućavaju sporo kretanje, a time i veliku snagu pri iskopu. Princip rada mašina i vozila sa gusenicama kao kretačima biće objašnjeni u narednim poglavljima skripte.

Nož dozera (engl. blade) je osnovni radni alat dozera smešten na njegovu voznu konstrukciju sa prednje strane. Može biti različito oblikovan, tj. može biti zaobljen i sa strane zatvoren (U - nož za iskop tvrdog tla i kamenog materijala), može biti ravan (S -nož služi uglavnom za razastiranje i planiranje rastresitih materijala), može se delimično zakretati i podizati hidrauličnim putem u svim ortogonalnim ravnima. Nož može biti posebno oblikovan i ojačan na donjem delu, zavisno od toga da li se koristi za planiranje rastresitih materijala ili iskop kamenog materijala. Nož isto tako može biti u obliku rešetke (čišćenje terena) ili dvostranog rala (V-nož za čišćenje terena od grmlja i drveća).

Rijač, riper (engl. ripper) je alat za razaranje tla ili stene. Oblika je neke vrste izduženog uskog rala (sličnog polusavijenom, malo dužem klinu) koje se utiskuje i povlači kroz tlo ili stenu. Učvršćuje se uglavnom zglobno sa zadnje strane dozera ( najčešće) ili dozer - utovarivača, a može i na grejder. Može biti jednostruk, dvostruk ili trostruk u smislu broja rijača. Može biti pokretni i nepokretni, stim da se pokretni više praktikuje jer se pri nailasku na veću prepreku sam podiže, dok

Draft

19

nepokretni zapinje i otežava rad. Jednostruki udarni rijač u obliku udarnog čekića omgućava dozeru iskop svih vrsta stenskog materijala.

Skejper, skreper je vrsta koša (engl. scraper) – alat za iskop zemljanih materijala struganjem, u vidu sanduka ili koša, koji se prilikom povlačenja puni. Osnovni je alat bagera sajlaša (dreglajn).

Draft

20

Skejper, skreper (engl. bowl scraper, wheel scraper, tractor scraper) je građevinska mašina za masovni iskop, samoutovar – prevoz do nekoliko kilometara, istovar, s grubim razastiranjem uglavnom koherentnih i glinovitih materijala. Sve radne operacije skreper izvodi u kretanju .

Sastoji se od posebno oblikovanog prednjeg dela - vrste vučne mašine koja može biti traktor točkašili je izveden noseći ram na koji se oslanja posebno oblikovani sanduk ili tzv. skreperski koš (po kome je cela mašina dobila ime), zadnjeg nosećeg dela takođe na gumenim pneumaticima. Otvaranjem dna sanduka i spuštanjem posebno oblikovanog noža izvodi se u smeru kretanja iskop tla struganjem, a sanduk se istovremeno puni. Pri pražnjenju sanduka, njegovo otvaranje je u drugom smeru od smera kretanja same mašine. Može imati sanduk sa elevatorom koji olakšava njegovo punjenje. Skreper takođe može imati pogon i vuču (motore), osim na prednjim i na zadnjim točkovima. Danas se koristi uglavnom za izgradnju puteva i to u jedinicama Severnoatlanskog saveza - NATO pakt. Polako nestaje iz upotrebe jer ga učinkom potiskuje kombinacija: hidrauličnih bagera i utovarivača sa kamionima kiperima i damperima.

Troosovinski skreper

Draft

21

Traktor skrepera može pored pneumatika biti i guseničar, sa jednom ili dve osovine. Po kapacitetu skreperi se dele na:

- Skrepere male zapremine (do 6 m3) - Skrepere srednje zapremine (6 - 15 m3) - Skreperi sa velikom zapreminom (15 i više m3)

Konstruktivno se razlikuju:

- Vučeni skreper - kod koga su traktor za vuču i skreperski koš dva odvojena elementa - Motoskreper - mašina koja predstavlja jedinstvenu celinu

Glavna primena skrepera:

- Iskop i površinsko otkrivanje pozajmišta - Iskop lakog, srednje tvrdog i tvrdog zemljišta, kod rada u srednjetvrdom i tvrdom zemljištu

potrebna je pomoć traktora gurača - Razastiranje u slojevima jednake debljine zemljanih i kamenih materijala iz skreperskog

koša

Grejder (engl. grader, motor grader) je vrlo brza, pokretljiva mašina za razastiranje, planiranje i oblikovanje svih vrsta rastresitih materijala. Grejder čini traktorska osnova na gumenim pneumaticima (dva ili četiri pozadi, dva napred), na čiji je središnji okvir (povezuje prednji i zadnji deo) učvršćen u svim smerovima dugačak i uzak nož. To je osnovni alat čija pokretljivost u radnim položajima, daje grejderu obeležja univerzalne građevinske mašine. Može biti s prednje strane opremljen manjim dozerskim nožem, a sa zadnje rijačem koji omogućuju olakšan iskop razaranjem nekih vrsta tla.

Osnovni poslovi na kojima je grejder angažovan:

Draft

22

- Planiranje terena (oblikovanje posteljice) - Profilisanje zemljanog dela puta - Razastiranje zemlje - Planiranje kosina - Otkop bočnih kanala trougaonog ili trapezastog oblika - Razastiranje i mešanje materijala kod stabilizacije - Premeštanje iskopanog materijala poprečno (najviše do 10 m) - Nasipanje puta iz bočnih rezervi - Planiranje šljunka ili tucanika - Ravnanje bočnih strana kanala - Čišćenje snega na putevima - Čišćenje kanala

Grejderi mogu biti vučeni (priključeni) i samohodni, takozvani motogrejderi. Kod vučenih grejdera razlikuju se dva sledeća tipa:

- Lakši tip sa vučnom silom od 30 do 40 kN - Teži tip sa vučnom silom od 100 do 120 kN

Motogrejderi se klasifikuju na sledeći način:

Motogrejder Težina Snaga motora laki 70 - 90 kN 45 - 55 kW srednji 100 - 120 kN 65 - 75 kW teški 130 - 150 kN 115 - 135 kW naročito teški 170 - 230 KN 275 - 315 kW

Dužina raonika kod motogrejdera iznosi 3,0 do 4,20 m kod novijih tipova i do 4,80 m. Pogonski agregat je dizel - motor. Sistem prenosa snage može biti:

- mehanički - hidraulični - kombinovani

Grejder

Utovarivači (engl. loader) se koriste za utovar vezanog i nevezanog zemljanog materijala, ili za iskop zemlje prve i druge kategorije i utovar. Utovarivač je samohodna mašina, a radni organ je izdužena kašika, montirana na traktoru sa gusenicama ili pneumaticima. Zapremina kašike se kreće

Draft

23

od 0,3 do 4,0 mˆ 3, a može biti i veća. Princip koji treba koristiti za ostvarenje ekonomičnog rada transportnih vozila je da ona moraju biti 3 - 5 puta veće zapremine od zapremine utovarne lopate. Rukovanje je pomoću mehaničke ili hidrauličnih komandi. Utovarnom lopatom utovarivač zahvata materijal, te istresa uglavnom čeono ili bočno u transportno sredstvo. Radi toga u radu izvodi tzv. "V" kretanje. Kod standardnihn zglobnih utovarivača sa gumenim pneumaticima prednji točkovi i utovarna lopata zglobno su vezani za zadnji deo mašine na drugom paru pneumatika. Gumeni pneumatici utovarivača su najčešće zaštićeni od oštećenja mrežom lanaca koja ih obavija. Mogućnost višestruke izmene radnih alata daje utovarivaču obeležje univerzalne građevinske mašine. Posebne celine čine bageri - utovarivači (kombinirke), teleskopski utovarivači, tunelski (podzemni) utovarivači posebno konstruisani za rad u podzemlju, zatim miniutovarivači.

Utovarivači (engl. loader) se koriste za utovar vezanog i nevezanog zemljanog materijala, ili za iskop zemlje prve i druge kategorije i utovar. Utovarivač je samohodna mašina, a radni organ je izdužena kašika, montirana na traktoru sa gusenicama ili pneumaticima. Zapremina kašike se kreće od 0,3 do 4,0 m3, a može biti i veća. Princip koji treba koristiti za ostvarenje ekonomičnog rada transportnih vozila je da ona moraju biti 3 - 5 puta veće zapremine od zapremine utovarne lopate. Rukovanje je pomoću mehaničke ili hidrauličnih komandi. Utovarnom lopatom utovarivač zahvata materijal, te istresa uglavnom čeono ili bočno u transportno sredstvo. Radi toga u radu izvodi tzv. "V" kretanje. Kod standardnih zglobnih utovarivača na gumenim pneumaticima prednji točkovi i utovarna lopata zglobno su vezani za zadnji deo mašine na drugom paru pneumatika. Gumeni pneumatici utovarivača su najčešće zaštićeni ili oštećenja mrežom lanaca koja ih obavija. Mogućnost višestruke izmene radnih alata daje utovarivaču obeležje univerzalne građevinske mašine. Posebne celine čine bageri - utovarivači (kombinirke), teleskopski utovarivači, tunelski (podzemni) utovarivači posebno konstruisani za rad u podzemlju, zatim miniutovarivači.

Miniutovarivači (engl. skid -steer loader)su mali, robusni, vrlo pokretljivi i u mestu vrlo okretni utovarivači na pneumaticima, namenjeni za utovar i prenos svih zemljanih materijala. Prednja utovarna lopata učvršćena je na zadnju stranu vozne konstrukcije, pa mogu tovariti preko sebe. Pokretljivost se postiže mogućim nezavisnim okretanjem svih pneumatika. Posebno je bitno da postoji mogućnost izmeneraznih alata i spreda i pozadi na dodatnom bagerskom kraku.To ga čini univerzalnom građevinskom mašinom i gotovo je nemoguće da bilo kakav rad u gradskim uslovima - rekonstrukcija ulica prođe bez miniutovarivača. Postoji veliki broj različitih miniutovarivača u smislu njihove veličine , snage, koncepcije kretanja, a takođe postoji 20 - tak alata koji se vezuju na njega.

Teleskopski utovarivači –handleri (engl. telescopic materials handlers) su posebna vrsta utovarivača na vrlo pokretljivoj voznoj konstrukciji sa gumenim pneumaticima sa teleskopskim (produžnim) krakom, koji se može kretati u horizontalnom i vertikalnom smislu. Koristi se za utovar, prenos i dizanje svih vrsta građevinskih materijala.Takođe koristi se kao pokretno postolje za rad na visini i položajima koji su teško dostupni sa zemlje ili drugim načinima. Postoji mogućnost korišćenja više radnih alata, što ga čini univerzalnom građevinskom mašinom.

Tunelski (podzemni) utovarivači (engl. undergraund loaders) je posebna vrsta utovarivača za utovar i prenos svih vrsta rastresitih materijala u tesnim podzemnim prostorima i tunelima. Postoji nekoliko vrsta konstrukcija tunelskih utovarivača. Jedni su niski zglobni podzemni utovarivači sa gumenim pneumaticima s velikom utovarnom lopatom koja je zglobno vezana na zadnji deo mašine. Drugi su manji tunelski utovarivači na gusenicama, pneumaticima ili šinama, koji tovare transportna sredstva prebacivanjem utovarne lopate iza sebe. Mogu biti na dizel, električni, hidraulični ili pneumatski pogon. Posebna vrsta su utovarivači sa grabilicom koji zahvataju materijal u transportnu traku koja kroz njih prolazi, te tako dopremaju materijal iza sebe. Konstruktivno, po snazi, priključcima i sl. razlikujemo ogroman broj ovih mašina.

Draft

24

Mašine za zbijanje tla

Zbijanje tla ima dvostruki cilj:

- povećanje nosivosti prirodnog tla ili nasutih slojeva - skratiti vreme sleganja nasutih slojeva

Tlo se može zbijati

- valjanjem - pri čemu se dejstvo zbijanja ograničava uglavnom na samu površinu tla - sabijanjem - čime se deluje i na dublje slojeve tla.

Sabijanjem se smanjuje zapremina tla koje se sabija i to na račun vazduha i vode. Kod koherentnog tla (pesak, šljunak...) nije veliki problem istisnuti vodu dok je kod koherentnih tla (glina, ilovača...) istiskivanjue vode dug proces i obavlja se tokom konsolidacije. Efekat sabijanja tla zavisi osim o sredstvima za sabijanje tla i od granulometrijskog sastava tla, oblika i veličini čestica tla i od količine vode u tlu.

Vrednost mašina za zbijanje tla ceni se i upoređuje prema energiji zbijanja koji troše za dobijanje 1m3 definitivno zbijenog tla. Odlučujuću ulogu pri tome igra optimalna vlažnost nabijenog tla i debljina sloja.

Mašine za zbijanje tla, generalno se mogu podeliti na:

Draft

25

- mašine za zbijanje sa statičkim dejstvom - mašine za zbijanje sa dinamičkim dejstvom.

Izbor mašina za zbijanje tla zavisi od mnogo parametara od kojih su najznačajniji vozni park firme, vrsta tla, vlažnost tla, angažovanost mašina i drugo. U narednoj tabeli dati su predlozi za angažovanje mašina prema vrstama tla:

Vrsta tla Redosled mašina za sabijanje prema povoljnosti Optimalna vlažnost (%)

Vrsta tla Redosled mašina za sabijanje prema povoljnosti Optimalna vlažnost (%)

granulirani materijal

vibracioni valjak pneumatski valjak glatki valjak

7 - 15%

granulirani materijal sa zemljom

vibracioni valjak pneumatski valjak glatki valjak

9 - 18%

fini čisti pesak pneumatski valjak glatki valjak 9 - 15

prašina jež pneumatski valjak glatki valjak

10 - 20

elastična prašina

jež vibracioni valjak pneumatski valjak glatki valjak

10 - 35

prašinasta glina ilovača

jež pneumatski valjak glatki valjak

10 - 30

elastična prašinasta glina, glina

jež vibracioni valjak pneumatski valjak glatki valjak

20 - 35

15 - 35

U mašine za proizvodnju i preradu građevinskih materijala spadaju:

- mašine za preradu kamena i šljunka - mašine za izradu i obradu betona - mašine za preradu armature - mašine za preradu i obradu drveta - Mašine za utovar i transport

Zbog ograničenih dimenzija tunelskog preseka, utovar i transport u tunelu zahtevaju mehanizaciju čiji rad pogoduje tunelskom prostoru.

Utovar iskopanog materijala u tunelima se može vršiti ručno ili mehanički. Ručno utovaranje je primenljivo kod malih tunela i hodnika koji nisu dovoljno veliki da prime ili dozvole korišćenje mehaničkih utovarnih sredstava. Mehanički utovar se vrši uglavnom tzv. tunelskim utovarivačima koje karakterišu kratke strele. Ako ventilacija ne predstavlja veliki problem, koriste se sa dizel motorima. U suprotnom se koriste sa električnim pogonom. Manji utovarivači se kreću na koloseku a veči na gusenicama što ih čini lako pokretljivim. Osim tunelskih utovarivača primenjuju se i

Draft

26

specijalnih utovarivači sa transportnom trakom koji su u stanju da vrše utovar po nekoliko vagoneta.

Transport materijala može da se vrši kolosekom lokomotivama na dizel pogon ili akumulatorskim lokomotivama na elektro pogon. Kod radova u tunelima velikog prečnika transport može biti i vozilima na pneumaticima, obično težim damperima i istovarivačima pozadi.

Ventilacija Kod izvođenja radova u podzemlju dolazi do znatnog zagađenja vazduha koje je prouzrokovano upotrebom eksploziva, radom mašina i usled disanja radnika. Uz zagađenje vazduha često i povećana toplota ometa normalno odvijanje radova. Radi toga se ukazuje potreba za ubacivanjem svežeg vazduha, kako bi se radovi mogli nesmetano odvijati.

Po načinu rada provetravanje u tunelima može da se vrši:

- sistemom izvlačenja zagađenog vazduha isisavanjem sa čela, - sistemom ubacivanja svežeg vazduha na čelo i - kombinovanim sistemom.

Prednost sistema ubacivanja svežeg vazduha je u brzom stvaranju veoma povoljnih uslova za rad na samom čelu, jer je obično rad na iskopu ključan u procesu izrade tunela. Ovim sistemom se vazduh ispušta blizu radnog mesta i pri svom kretanju ka portalu odnosi prašinu i gasove. Međutim primenom ovog sistema zagađuje se vazduh duž celog tunela, što može da ometa rad na simultanoj izradi tunelske obloge kao i na transportu.

Sistem isisavanja ima manu što nije u stanju da efikasno doprema svež vazduh na radno čelo, što je nekada od velike važnosti ako je u pitanju povišena temperatura u tunelu. Zagađen vazduh i prašina se usisavaju u cev blizu radnog mesta izazivajući protok svežeg vazduha u tunel od portala.

Dobre strane oba sistema se postiže postavljanjem dvostruke veze na ventilatorima. Na taj način ventilacija počinje ubacivanjem svežeg vazduha na radno čelo da bi se što pre obezbedili uslovi za rad. Posle toga se prebacuje rad ventilatora na sistem isisavanja.

Za sprovođene vazduha se koriste ventilacioni cevni vodovi koji se izrađuju od limenih cevi ili impregnirane tkanine. Mana vodova od impregnirane tkanine je da se može koristiti samo za ubacivanje svežeg vazduha.

Količina potrebnog vazduha za ventiliranje tunela je u direktnoj zavisnosti od broja radnika, učestalosti otpucavanja, metoda kontrosanja prašine i stepena korišćenja opreme koja troši vazduh.

Autoprevoz (engl. rubber - tyred haulage) u građevinarstvu se uglavnom odvija putem vozila raznih konstrukcija na pneumaticima. To su vozila koja karakteriše visoka brzina na otvorenim putevima, velika manevarska sposobnost i prilagođavanje svim terenskim i vremenskim uslovima, odnosno svim radnim uslovima (vremenske prilike, osobine samog puta, dnevna ili noćna svetlost). Tipična vrsta građevinskih vozila ili uopšteno kamiona su: damperi i kamioni kiperi. Ostala vozila koja se koriste u građevinskom transportu su traktori sa prikolicama - za gradilišni transport ili tegljači sa poluprikolicama za prevoz profilnih komada i rastresitog materijala na veće daljine.

Draft

27

Damperi (engl. dump trucks, haulers) predstavljaju velika i jako snažna vozila za prevoz rastresitih tereta (zemlja, šljunak, ređe kameniti materijali svih veličina) do nekoliko kilometara u teškim uslovima rada na gradilištu. Posebno oblikovan i ojačan sanduk podizanjem unazad omogućava istovar dampera. Zbog svojih gabarita i velikog osovinskog pritiska nije moguće koristiti ga za transport putevima kojima se kreću druga vozila. Poseban problem je njihovo održavanje. U građevinarstvu se najviše koriste zglobni damperi koji omogućavaju kombinaciju snage i robusnosti dampera u veličini kamiona kipera.

Minidamperi (engl. mini -hauler) su mali robusni damperi za prevoz raznih građevinskih materijala, ali samo unutar gradilišta. Može umesto pneumatika imati gusenice, a nije retka pojava ni minidamper sa daljinskim upravljanjem.

Kamioni kiperi, kamioni samoistovarivači (engl. tipping lorry) su najčešće korišćena prevozna sredstva za prevoz građevinskih materijala izvan gradilišta. To su vozila sa ojačanom voznom konstrukcijom na kojoj se nalazi posebno oblikovan, takođe ojačan, sanduk za prevoz rastresitih materijala. Sanduk se nesmetano prazni (samoistovara) dizanjem unazad ili u stranu. Prave se uglavnom serijski u fabrikama gde se proizvode vozila i kamioni druge namene. Konstrukcija dozvoljava da se mogu koristiti u javnom saobraćaju.

Draft

28

Zglobni damper (engl. articuled dump truck) je građevinsko transportno vozilosa radnim i konstruktivnim karakteristikama velikih dampera, što se tiče snage. Koriste se za prevoz rastresitih materijala u teškim uslovima gradilišnog transporta. Deo vozne konstrukcije dampera ispod sanduka, zglobno je vezan s prednjim delom koji nosi motor i kabinu vozača. Mogu biti sa dve osovine (jedna napred ispod motora i kabine, a jedna pozadi ispod sanduka) ili tri osovine (jedna napred ispod motora i kabine, a dve pozadi ispod sanduka). Zglobna veza, kao i pogon na svim osovinama omogućava damperu veliku prilagodljivost raznim nepogodama podloge po kojoj se kreću (blato, neravnine, brazde, nagibi). Mogu se koristiti na javnim putevima jer kao što je već rečeno imaju gabarite kao kamioni kiperi.

Zglobni damper

Grupa mašina za prenos i dizanje tereta na samom gradilištu obuhvata:

- Autodizalice - Toranjske, portalne, mostne, kabl, derik i druge specijalne kranove - Pumpe za beton, platforme, viljuškari, liftovi, druga sredstva za prenos na velike visine

Autodizalice (engl. truck cranes)su vrsta pokretnih dizalica montiranih na kamionskoj platformi. Sastoje se od kamiona na kojem se okreće postolje koje nosi strelu ili krak dizalice. Mogu biti:

- Autodizalice s nepromenjivom rešetkastom strelom (truck - mounted rigid-jib crane) - Autodizalice s teleskopskim kranom (teleskopske autodizalice) (engl. truck - mounted

telescopic crane)

Kod velikih autodizalica s rešetkastom strelom potrebno je s takvu strelu nastaviti drugom manjom autodizalicom. Postoji mnogo različitih vrsta i tipova posebno teleskopskih autodizalica u pogledu veličine, nosivosti konstrukcije, kao i načina logistike rada kraka za dizanje.

Draft

29

Maksimalni domet ovih dizalica je do 200 m.

Toranjski kranovi (engl. tower cranes) su najčešće korišćene mašine za transport i prenos materijala unutar gradilišta. Nezamenjivi su u visokogradnji i kod drugih visokih konstrukcija. Sastoji se od okretnog tornja i po potrebi pokretnog na šinama, na kome se nalazi strela (krak)s opremom za dizanje tereta pomoću užadi. Strela može biti horizontalna (po njoj putuje oprema za

Draft

30

dizanje) ili kosa strela pokretna u vertikalnom smislu (postoji oprema za dizanje u vidu kuke). Uglavnom preovlađuju kranovisa horizontalnom strelom.

Mogu biti slobodni, oslonjeni na građevinu, unutar građevine. Postoje prenosni, veliki (potrebno je rastavljanje prilikom prenosa sa gradilišta na gradilište) ili samohodni - manji toranjski kranovi. Postoje i tzv. toranjski autokranovi.

Lučke, brodske i portalne dizalice

Draft

31

Portalni kranovi, kao što i samo ime kaže sastoje se od jednog portalnog rama (dva stuba i greda), koji se kreće po paru šina i na taj način pokriva ceo prostor ispod potrebnim količinama materijala. Greda i stubovi su naravno od kvalitetnog čelika, mogu biti puni profili ili rešetkasti. Na gredi se nalazi radni organ-mačka krana. Upravljanje se vrši iz kabine, smeštene blizu stuba, a ispod poprečne grede. Upravljanje je daljinskim putem, a za manje kranove vrši se sa zemlje. Portalni kranovi vrše utovar i prenos i istovar materijala dužinom šina kojima se kreću. Radni učinak se računa po ranije navedenoj formuli.

Mostne dizalice koriste se u železarama, livnicama, hidroelektranama, drvnoj industriji, sa kukom, grabilicom ili magnetom, nosivosti do 250t. Znatno su većeg raspona od portalnih kojima su jako slični. Radni učinak se računa po prethodno navedenoj formuli.

Konzolne i stubne dizalice

Draft

32

Konzolne dizalice se koriste za dizanje i prenošenje raznih tereta u proizvodnim halama, skladištima, pretovarnim stanicama, za utovar i istovar tereta iz kamiona ili vagona. Zbog svoje stabilne konstrukcije veoma su pogodne za montažu mašina i uređaja ili opsluživanje teških alatnih mašina, strugova, presa, glodalica i ostalih mašina i uređaja u mašinogradnji, građevinskoj, tekstilnoj, duvanskoj i ostalim industrijama. Rukovanje dizalicom je jednostavno, velike su manipulacione mogućnosti uz maksimalno korišćenje radnog prostora, a rad je moguć i u najtežim uslovima. Stub je izrađen iz zavarene konstrukcije kvadratnog preseka, a konzola iz valjanih ili sandučastog profila. Okretanje se ostvaruje ručno ili elektromotorom preko planetarnog reduktora (360 stepeni ili manje) i ozubljenog venca, a uležištenje je preko kotrljajnih ležajeva. Dizanje se ostvaruje preko dvobrzinskog električnog vitla. Vožnja kolica po konzoli ostvaruje se električnim ili ručnim pogonom. Dizalica se vezuje za temelj anker vijcima.

Derik kranovi se koriste za podizanje i prenos materijala kod montaža industrijskih hala, čeličnih mostova, montaža zgrada, montaže elemenata prefabrikacijei sl. Osnovni elementi ovog krana su: vertikalni jarbol, katarka i pogon na tri vitla. Postoji mogućnost montaže derik-krana na kolosek, pa se njegova funkcionalnost višestruko povećava.

Draft

33

Kabl kranovi su kranovi za izuzetno velike terete na velikim rastojanjima, najspecijalnija moguća vrsta kranova. Karakteriše ih:

- Velika pokretljivost u horizontalnom i vertikalnom pravcu - Isplativi su samo na velikim investicionim projektima jer ostvaruju velike radne učinke

(hidrocentrala u Koloradu). - Rasponi transporta su izuzetno veliki - do nekoliko km (između tornjeva) - Velika brzina rada

Sastoje se od dva noseća tornja (ako gradimo hidroelektranu - tornjevi se postavljaju na suprotnim krajevima kanjona), nosećeg užeta koje povezuje tornjeve, prima sva opterećenja i na kome se nalazi mačka krana, vučnog užeta, užeta za podizanje tereta i užeta sa jahačima. Jedan toranj nosi pogonske uređaje, a drugi postrojenje za zatezanje nosećeg užeta.

Interesantna rešenja kranova (posebno kran na platformi u moru i brod - kran)

Slike platformi, viljuškara, liftova

Draft

34

Značajno je pomenuti i građevinsku dizalicu za vertikalni transport - koja se posebno primenjuje u gradskim uslovima, usled nemogućnosti montaže krana ili nekog alternativnog rešenja. Koristi se za manji transport materijala i ljudi u visokogradnji. To je vrsta ograđenog postolja koje putuje po vođicama, koje su fiksirane za objekat koji se gradi. Pored staze i postolja, ova dizalica poseduje raznu užad, pogonski motor i sl.