POJAM I PODELA TEHNIČKIH MATERIJALA. VRSTE I SVOJSTVA MATERIJALA

Osnovna podela tehničkih mateijala je na :

- Prirodne- Veštačke materijale

Prirodni materijali nalaze se u prirodi ( ne proizvodi ih čovek - napr. Drvo, kamen, ....)

Veštačke materijale čovek dobija preradom ruda i sirovina raznim hemijskim i tehnološkim postupcima.

Drvo je najrasprostranjenija sirovina na svetu.

Prerada drveta počinje sečom šumskih stabala, pa je jako važno pošumljavanje terena na kojima je šuma posečena, kako bi se šuma obnavljala. ( Drveta će biti sve dotle dok ga čovek bude razumno koristio )

Posle seče kada se okresu grane i stablo iskrati na određenu dužinu dobijaju se trupci.

Trupci se transportuju do strugara ( pilana) i tamose režu u grede , daske i letve.

Drvo se koristi u :

1. Tehničke svrhe2. Hemijske svrhe, i 3. Kao gorivo

Drvo koje se koristi u proizvodnji nazivamo tehničko drvo, ( u građevinarstvu, brodarstvu, rudnicima, mostogradnji,...).

Hemijka industrija koristi drvo za dobijanje celuloze, za proizvodnju papira, smola, terpentina, esencije, katrana, plastičnih masa,...

Kao gorivo drvo sa najčešće koristi za zagrevanje prostorija u domaćinstvima.

Posebnim postupcima prerade od drveta se dobijaju:

- Furnir- Šper ploče- Iverica- Lesonit- Brodski pod- Parket,....

Furnir se proizvodi na posebnim mašinama ljuštenem, sečenjem i rezanjem trupaca kružno ili uzdužno.

Tako se dobijaju tanki listovi drveta kojima se oblaže iverica ili neko manje kvalitetno drvo, .....

Šper ploča se dobija slagnjem neparnog broja listova furnira .

Slika - petoslojne šper ploče

Pri slaganju za dobijanje šper ploče listovi furnira okreću se unakrsno da bi se povećala čvrstoća šper ploče.

Šper ploča se najčešće koristi u izradi nameštaja.

Panel ploče su sastavljene od tankih i uskih letvica od lakih vrsta drveta ( jela, smreka, topola, bukva...)

Ove ploče su međusobno slepljene pa je na njih sa obe strane zalepljena šper ploča .

NJENA DOBRA OSOBINA JE DA SE NE VITOPERI ( NE KRIVI SE ) – čvrsta je i veoma pogodna za izradu nameštaja.

Iverica se dobija od otpadaka drveta ( piljevine i iverja) koji se mešaju sa veštačkim smolama-lepkovima, a zatim presuju.

Iverice se često oblažu plastičnim folijama sa imitacijom šara drveta, pa se tako dobija oplemenjena iverica.

Iverica se koristi za izradu nameštaja, oblagane zidova, za reklamne panoe, za pregradne zidove,...

Lesonit ploče se izrađuju od sitnih otpadaka drveta, tako što sedrvo dobro isitni a zatim mu se dodaju veštačke smole- lepkovi, pa se tako dobijena masa presuje specijalnim presama.

Lesonit se najčesšće koristi za poleđinu ormara i drugog nameštaja.

( U prirodi ima mnogo vrsta drveća ali se sve one svrstavaju u dve osnovne grupe:

- Crnogoricu ( zimzeleno drrveće- jela, smreka, ariš, bor , omorika,...)- Belogoricu ( listopadno drveće- hrast, bukva,grab, lipa, javor, toploa,...)

Папир

Папир се појављује око 1100 године наше ере у Кини, а око 1150 у Европи.

Пре њега за писање се користио Папирус ( у старом Египту), а затим Пергамент.

Папирус Пергамент

Папир је вештачки материјал претежно биљног порекла и за његову производњу је

потребно више сировина. Основна сировина за производњу папира је целулозни

материјал који се добије хемијском, механичком или комбинованом прерадом дрвета,

дрвенастих делова биљака или секундарних сировина-текстилног отпада и старог

папира.

Производњу папира делимо у три фазе:

1. Прво се дрво добро уситњава, додаје се вода, уситњено дрво са водом се претвара у

влакнасту масу која се зове каша, у кашу се додају разни хемијски састојци који се

зову пунила, лепила и боје.

2. Припремљена маса пушта се у каде где се меша и уједначује, а затим спроводи у

машину за прављење папира, каша се чисти, испира водом и простире на  покретно

жичано сито, ту се одваја већи део воде, остављајући за собом влажан слој каше

(пулпе).

3. Охлађена маса одлази у машину која има широке и тешке ваљке. Тешки ваљци

пресују кашу у танке листове истискујући при томе још воде.Врели ваљци суше 

папир, а потом се намотава у велике ролне.

Папир разликујемо по дебљини, тежини, боји и храпавости што зависи од биљних

влакана, начина њихове обраде, садржаја пунила, лепка као и од начина ливења и

даље обраде.

Најпознатије врсте папира су:

-бездрвни писаћи папир (употребљава се израду канцеларијског папира, школских

свески итд),

- новински папир (рото-папир  који се употребљава за  штампање новина, књига,

разних брошура),

- папир за папирну конфекцију (свеске, блокови, етикете),

- разне врсте картона за израду  корица за свеске и књиге, за израду амбалаже, за

паковање итд.

Разликујемо сиви и бели картон:

Сиви картон је доброг квалитета, жилав је, еластичан је и лако се савија, а при томе

не пуца, погодана је за израду кутија, макета кућа, летећих модела, модела

геометријских тела итд.

Бели картон се прави од дрвета, крт је, али чврст, раван и не витопери се, добар је за

каширање, користи се за израду равних површина макета, за корице књига,

подметаче за писање, израду корица од хербаријума, али при савијању пуца и то му је

велика мана.