POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRENJA UVIAJA SAOBRAAJNIH NEZGODA

Postoje razliiti pristupi definisanju pojma uviaja:

procesualistike definicije uviaja,

kriminalistike definicije uviaja i

specifina definicija uviaja kao sistema radnji.

Procesualistike definicije uviaja

Ovo su najstarije i najee definicije uviaja. One se temelje na Zakonu o krivinom postupku i prepriavaju njegove odredbe. Prema ovom pristupu, uviaj predstavlja istranu, odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom ulnom opaanju kakvih injenica vanih za razjanjenje krivinog dela, koje se registruju u zapisniku o uviaju.

Kriminalistike definicije uviaja

Kriminalisti smatraju da procesualistike definicije nisu obuhvatile sutinu uviaja, a to su struni poslovi na uviaju. Uviaj se ne iscrpljuje u neposrednom ulnom opaanju. Kriminalistike definicije su najee implicitne, ali ima i eksplicitnih definicija. Ove definicije prihvataju da je uviaj procesna radnja, da se temelji na ulnom opaanju, da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviaju jedini vaan dokument sa uviaja. Meutim, ovi autori istiu da je uviaj istovremeno i kriminalistika radnja, istiu znaaj misaone aktivnosti organa koji vri uviaj i navode da su struni poslovi koji se vre na uviaju vaan deo uviaja. Dakle, kriminalistike definicije istiu da kriminalistike radnje predstavljaju sutinu i sadraj uviaja, a da ZKP odreuje samo formu uviaja.

Uviaj kao sistem radnji

Uvaavajui dualnost uviaja (procesni i kriminalistiki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviaja koja najbolje odreuje smisao i formu uviaja saobraajnih nezgoda. Prema ovom, savremenom pristupu, uviaj saobraajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona, opaaju, struno obrauju i u uviajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti, tragovi i druge okolnosti znaajne za razjanjenje saobraajne nezgode.

Dakle, osnovna obeleja uviaja su:

uviaj je sistem radnji (a ne samo procesna, samo istrana, samo kriminalistika, samo saobraajna itd.),

sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa Zakonom o krivinom postupku, Zakonom o prekrajima, Zakonom o upravnom postupku, Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima itd. ),

na uviaju se opaa (to nije samo neposredno ulno opaanje, ve moe biti i posredno, uz pomo razliitih pomagala),

na uviaju se struno obrauju (a ne samo opaaju) predmeti, tragovi (trag koenja i sl.) i druge vane okolnosti (karakteristike puta, vremena, meteoroloke prilike, alkoholisanost vozaa i sl.),

registruje se i fiksira ono to je znaajno (a ne sve), i to u uviajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviaju),

uviaj se vezuje za saobraajnu nezgodu, a ne za krivino delo (najvei broj nezgoda nisu krivina dela).

Zakonski osnov za vrenje uviaja

Uviaj saobraajnih nezgoda vri se neposredno posle nezgode, pre formalnog pokretanja postupka, ali se moe vriti u toku istrage i na glavnom pretresu.

Formalno pravno, uviaj saobraajne nezgode sa obelejima krivinog dela je predvien u Krivinom Zakoniku, Zakoniku o krivinom postupku, ZoOBS i u internim aktima MUPa.

Krivini zakonik je definisao krivino delo kao ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Krivini zakonik je definisao sledea krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja: ugroavanje javnog saobraaja,1 ugroavanje saobraaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom,2 ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja,

ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja nasiljem,

otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva,

piratstvo,

nesavesno vrenje nadzora nad javnim saobraajem,3 nepruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi,4 teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja.51. 1 (1) Uesnik u saobraaju na putevima koji se ne pridrava saobraajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraaj da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku tetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kaznie se zatvorom do tri godine.

(2) Ko se ne pridrava saobraajnih propisa i time ugrozi elezniki, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraaj ili saobraaj iarom tako da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (lan 289, KZ)

2. (1) Ko unitenjem, uklanjanjem ili teim oteenjem saobraajnih ureaja, sredstava, znakova ili ureaja za signalizaciju ili zatitnih i odbojnih ograda koji slue bezbednosti javnog saobraaja na putevima, davanjem pogrenih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na saobraajnicama ili drugi slian nain tako ugrozi javni saobraaj da time dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, kaznie se zatvorom do tri godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (lan 290, KZ)

3. (1) Slubeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odravanjem saobraajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobraajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaa, ili kojem je povereno rukovoenje vonjom, koje nesavesnim vrenjem svoje dunosti izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice koje izda nalog za vonju ili dopusti vonju, iako zna da voza zbog umora, uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima.

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (lan 295, KZ)

4. (1) Voza motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreeno ili iju je povredu tim sredstvom prouzrokovao, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je usled nepruanja pomoi nastupila teka telesna povreda povreenog lica, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.

(3) Ako je usled nepruanja pomoi nastupila smrt povreenog lica, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (lan 296, KZ)

5. (1) Ako je usled dela iz l. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Ako je usled dela iz l. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3) Ako je usled dela iz l. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera, uinilac e se kazniti zatvorom do etiri godine.

(4) Ako je usled dela iz l. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(5) U sluajevima iz st. 1. do 4. ovog lana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. (lan 297, KZ)

Dakle, prema Krivinom zakoniku saobraajna nezgoda e biti tretirana kao krivino delo, ako imovinska teta prelazi iznos od 200.000 dinara (01. Januar 2006.) ili su nastale lake telesne povrede, teke telesne povrede ili smrt lica.

Zakonik o krivinom postupku (ZKP) je predvideo da uviaj preduzima sud kad je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje (lan 110).

Rekonstrukcija dogaaja se obavlja tako to e se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaaj odigrao.

Organ koji obavlja uviaj ili rekonstrukciju moe zatraiti pomo strunog lica kriminalistiko-tehnike, saobraajne ili druge struke, koje e, po potrebi, preduzeti i pronalaenje, obezbeivanje ili opisivanje tragova, izvriti potrebna merenja i snimanja, sainiti skice ili prikupiti druge podatke.

Na uviaj ili rekonstrukciju moe se pozvati i vetak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miljenja.

U Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima definisani su osnovni pojmovi kao to su vozilo, put, uesnik u saobraaju, voza, peak, saobraajna nezgoda itd. Sa druge strane, u posebnom poglavlju, ZoOBS je predvideo osnovne dunosti u sluaju saobraajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreenih lica ili je nastala vea materijalna teta. Dakle, savezni ZoOBS se odnosi, prvenstveno, na nezgode sa obelejima krivinog dela prema Krivinom zakoniku. ZoOBS je predvideo dunosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode, voza koji se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode, uesnik u saobraajnoj nezgodi, voza koji je uestvovao u nezgodi, ovlaena lica, lekar) i institucija (nadleni organ koji je obaveten o nezgodi, nadleni organ unutranjih poslova, zdravstveno preduzee, organizacija za odravanje puteva ili druga ovlaena organizacija).

Uviaj saobraajnih nezgoda sa obelejima prekraja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluajevima, predvien je u Zakonu o prekrajima, ZoOBS i ZoBS i u internim aktima MUP-a.

Zakon o prekrajima je definisao uslove prekrajne odgovornosti, uslove za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak, postupak izvrenja reenja o prekraju i organizaciju i rad organa za prekraje. ZoP je definisao prekraj kao povredu javnog poretka utvrenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrajne kazne i zatitne mere. ZoP je predvideo i kada e se vriti uviaj povodom uinjenih prekraja.ZoOBS je odredio i dunosti vozaa uesnika u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna teta kao i dunosti OUP-a u ovim sluajevima.

ZoBS je ponovio neke dunosti u sluaju nezgoda sa obelejima krivinog dela, ali je detaljnije predvideo dunosti u sluaju nezgoda sa obelejem prekraja.Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije, uredio i osnovna ovlaenja policije u vezi obezbeenja i pregleda mesta dogaaja, pronalaenja i obezbeenja tragova i predmeta, pronalaska uinioca, prikupljanja obavetenja itd.ZNAAJ UVIAJA SAOBRAAJNIH NEZGODA

Uviaj saobraajne nezgode treba da omogui:

1) analizu konkretne saobraajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinanih interesa i

2) analizu stanja bezbednosti saobraaja u cilju shvatanja postojeeg stanja i projektovanja optimalnih upravljakih mera.

Uviaj saobraajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omogui efikasan sudski proces. Sa druge strane, uviaj treba da omogui i pravilno evidentiranje, odnosno praenje stanja bezbednosti saobraaja. Ova dva aspekta su vrlo razliiti. Naime, u sudskom procesu se utvruju okolnosti nastanka saobraajne nezgode s ciljem donoenja pravine presude ili reenja o toj nezgodi. Posebno se vodi rauna da se presuda temelji samo na injenicama koje su nesumnjivo dokazane. Ipak, brojne vane injenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. A za analizu stanja bezbednosti saobraaja i za projektovanje kontramera, bilo bi znaajno znati i ove injenice.Znaaj uviaja za analizu konkretne saobraajne nezgode

Kvalitetno vrenje uviaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobraajne nezgode. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrivanje svih vanih okolnosti nastanka nezgode, a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica:

propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije,

propusta koji su u vezi sa mogunou izbegavanja nezgode i

propusta koji su u vezi sa veliinom posledica nezgode.

O nezgodi odluuje sud. Nezgoda se analizira tako to se analiziraju njene posledice. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode, neophodno je da struna i objektivna (uviajna) ekipa, (to pre) ode na lice mesta, da fiksira zateeno stanje i saini uviajnu dokumentaciju koju e dostaviti sudu. Sud e, polazei od uviajne dokumentacije, analizirati nezgodu i utvrditi sve vane injenice u vezi nastanka nezgode. Dakle, uviaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati.

Svako izolovano posmatranje uviaja, a posebno pojeftinjenje uviaja (na raun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaajnog poskupljenja sudskog procesa, ini sudski proces neefikasnim, a konane stavove (reenja i presude) nepreciznim, a nekad i pogrenim.

Treba imati u vidu da je uestvovanje u nezgodi znaajan dogaaj u ivotu pojedinca, u ivotu njegove porodice, pa i ire zajednice. Saobraajna nezgoda esto menja ivote ljudi i oni su veoma osetljivi na mogunost utvrivanja istine u vezi nezgode. Teko je uesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije, te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. Mada je najvea greka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu, greke se ine i kad ometemo utvrivanje odgovornosti krivaca za nezgodu, pa krivce ne moemo adekvatno da kaznimo.

Znaaj uviaja za analizu stanja bezbednosti saobraaja i upravljanje bezbednou saobraaja

Do sada je u razvijenom svetu dosta panje posveivano analizi i rekonstrukciji saobraajne nezgode za potrebe sudskog procesa. U tom smislu su razvijene metode analize, ali i metode vrenja uviaja. Danas se sve vie istie znaaj upravljanja bezbednou saobraaja. Evropski savet za bezbednost saobraaja podrava uvoenje nezavisne istrage saobraajne nezgode, i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. Procenjuje se da e se samo tako saznati istina o saobraajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera.

Kvalitetni uviaji saobraajnih nezgoda obezbeuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. Struna analiza svih nezgoda na nekom prostoru omoguuje shvatanje problema i njegovo reavanje. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom, imamo mogunost i da ih reimo. U suprotnom, moemo se iscrpljivati reavajui probleme koji i ne postoje. Zato kaemo da je kvalitetan uviaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednou saobraaja.SPECIFINOSTI UVIAJA SAOBRAAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIAJE

Meu brojnim oblicima kriminaliteta saobraajne nezgode se izdvajaju po:

uestalosti,

obimu posledica,

specifinosti izvrioca,

specifinosu i kompleksnou strunih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela,

specifinim ciljevima uviaja i

specifinim strunim poslovima koji se obavljaju na uviaju.

U dosadanjoj naoj praksi o ovim specifinostima se nije vodilo dovoljno rauna. Nedopustivo se vre improvizacije i pojeftinjenja uviaja, ne vodei rauna da se time ukupni sudski proces znaajno poskupljuje.

1. Ko i kako analizira saobraajnu nezgodu?Saobraajnu nezgodu analizira i razmatra sud, odnosno sudija. Pri tome najveu strunu pomo prua mu, po pravilu, saobraajno-tehniki vetak. Oni analiziraju nezgodu i odluuju o krivici, a nisu videli kako se nezgoda dogodila, niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Oni o posledicama nezgode mogu saznat posredno preko oevidaca (uesnici u nezgodi i svedoci). Oevici nisu objektivni, niti su struni. Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluivanja o nezgodi.

Da bi se prevazili problemi objektivnosti i strunosti, na lice mesta saobraajne nezgode sa znaajnijim posledicama, po pravilu, izlazi uviajna ekipa.

Uviajna ekipa ima osnovni zadatak da struno, objektivno i sveobuhvatno snimi sve vane posledice saob. nezgode, te da ih uspeno prenese onima koji e odluivati o nezgodi (sud), tako da oni steknu utisak kao da su bili na licu mesta.

Pri tome se do vanih informacija dolazi:

neposrednim, ulnim opaanjem,

strunim znanjima i

izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka.

2. Koji je znaaj uviaja saobraajnih nezgoda?

Svaki uviaj se vri u vezi sa nekom tetom. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi tete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreivanja poinioca, kao i onih sauesnika koji su svojim injenjem ili neinjenjem mogli da spree ili smanje posledice. Kad se otkriju ovi uesnici, najveim delom je ostvaren cilj uviaja. Meutim, kod saobraajnih nezgoda osnovni cilj uviaja se premeta sa pitanja ko? (kriminalistiki znaaj) na pitanje kako? (saobraajni znaaj). Naime, u manje od 10% saobraajnih nezgoda uesnici se udaljavaju sa lica mesta. Meu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaenja, da bi se veoma brzo sami prijavili policiji.

Kod saobraajnih nezgoda najee je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobraajna nezgoda? ak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu, posle njegovog otkrivanja obavezno se vraamo i najvie bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobraajna nezgoda?

Dakle, kod uviaja saobraajnih nezgoda, mnogo je izraeniji saobraajni (kako?), nego kriminalistiki (ko?) znaaj uviaja.Uviaji saobraajnih nezgoda su najei uviaji koje vre OUP-i. Posledice saobraajnih nezgoda (merene brojem poginulih, brojem povreenih ili veliinom materijalne tete) prevazilaze posledice svih ostalih dela.

3. Ko su uesnici saobraajnih nezgoda?Dok su izvrioci ostalih krivinih dela kriminalci, uesnici saobraajnih nezgoda, po pravilu, nisu kriminalci, ve poteni graani, uesnici u saobraaju.

4. Kako se vri saobraajno-tehnika analiza nezgode?

U osnovi analize saobraajne nezgode su saobraajno-tehniki prorauni, na osnovu tragova nezgode (odreivanje brzina uesnika nezgode, odreivanje mesta sudara, odreivanje meusobnog poloaja i brzina neposredno pre sudara, odreivanje poloaja i brzina u trenucima reagovanja, prostorno-vremenska analiza, analiza postupanja po saobraajnim znakovima, analiza mogunosti izbegavanja sudara itd).

Da bi ovi prorauni bili kvalitetni i pouzdani, lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviaju.

Poseban znaaj imaju merenja na licu mesta, crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobraajne nezgode.

Ove radnje se kod uviaja povodom nekih drugih dela (npr. kod kraa, pronevera i sl.) uopte ne vre ili imaju mnogo manji znaaj.

Da bi se zadovoljili otri zahtevi saobraajno-tehnike analize nezgode nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreene posebne radnje koje nisu znaajne kod ostalih uviaja:

izuzimanje tahografskih uloaka i tahografa,

izuzimanje sijalica,

vanredni tehniki pregled vozila,

zdravstveni pregled lica uesnika nezgode,

merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja,

merenje konkretne vidljivosti,

merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena),

merenje konkretne preglednosti i sl.

Sve su ovo veoma vane specifinosti uviaja saobraajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi rauna u praksi. Naime, ove i druge specifinosti zahtevaju da radnici na uviaju saobraajnih nezgoda pored optih znanja o uviaju, steknu i niz specifinih znanja o saobraaju, o propisima u bezbednosti saobraaja i o uviaju saobraajnih nezgoda.

Nabrojane specifinosti, a posebno brojnost i specifinost postupanja na licu mesta, opravdavaju nastojanja da uviaje saobraajnih nezgoda vre specijalizovane ekipe, posebno obuene i opremljene za ove poslove. U ovim ekipama znaajno mesto imaju saobraajni policajci, specijalizovani za vrenje uviaja saobraajnih nezgoda.METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAAJNIH NEZGODA

Fiksirati lice mesta SN znai trajno sauvati vana obeleja tog lica mesta, a radi kasnije analize.Fiksiranje lica mesta saobraajne nezgode je osnovni zadatak uviajne ekipe. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluujui uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa.

Naime, onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluuje (sudija, vetaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila, niti je bio na uviaju. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode, odnosno na osnovu uviajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateenog stanja.Treba imati na umu da su uviaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni.

Naime, analiza nezgode e se vriti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). Uviajna ekipa bi trebalo da to sveobuhvatno fiksira zateeno stanje, tako da svi uesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta.

Ovde se javlja niz problema, meu kojima se istiu problemi u vezi sa koliinom informacija. Od uviajne ekipe se oekuje da kvalitetno fiksira to veu koliinu informacija. Sa druge strane, velika koliina informacija optereuje uviaj.

Od ekipe na uviaju se oekuje da nae pravu meru, tako da fiksira sve to je vano, ali da se ne bavi detaljima koji su nevani i nepotrebno bi optereivali uviaj i uviajnu dokumentaciju.

Pri fiksiranju lica mesta saobraajne nezgode koriste se sledee metode:

1) metod izuzimanja,

2) metod fotografisanja i videosnimanja,

3) grafiki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i

4) verbalni metod.

Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeu ljudi. U nameri da nekome prenesemo naa iskustva i dogaaje (npr. bio sam na svadbi), koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaaju, o uesnicima i sl.). Ukoliko elimo da prenesemo izgled nekoga ili neega koristimo se fotografijama, a ako elimo da prenesemo situacije (poloaj, veliine i raspored predmeta i objekata) crtamo crtee. Konano, ako elimo da verno i sveobuhvatno prikaemo sva obeleja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo pare torte ili bocu pia koje smo pili).

ELEMENTI UVIAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFINOSTI

Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviaju, dobijamo razliite elemente uviajne dokumentacije, i to:

1) zapisnik o uviaju saobraajnih nezgoda,

2) fotodokumentaciju sa uviaja,

3) skicu lica mesta,

4) situacioni plan lica mesta i

5) ostale priloge.

Zapisnik o uviaju

Verbalni metod se bazira na mogunostima da se reima (verbalno) prikae zateeno stanje na licu mesta. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviaju, slubenih beleki, raznih izvetaja i sl.

Zapisnik o uviaju je procesno najznaajniji element uviajne dokumentacije.

Mada u tehnikom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta, zapisnik ima najveu procesnu vrednost, jer se jedino pominje u zakonu.

Zapisnik o uviaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni, opisni i zavrni.

U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrenje uviaja i najvanije podatke o nezgodi, organu i uviajnoj ekipi, mestu i vremenu uviaja (nezgode), nainu obezbeenja lica mesta, meteorolokim prilikama, znaajnim radnjama koje su realizovane pre poetka uviaja i sl.

U opisnom delu bi trebalo to sveobuhvatnije opisati sve vane elemente zateenog stanja na licu mesta, a posebno opti izgled lica mesta, naena vozila, lica, leeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis, poloaj, dimenzije i druga vana obeleja), podatke o putu i vremenu, podatke o vozilima uesnicima nezgode, podatke o licima uesnicima nezgode (ukljuujui i podatke o putnicima u vozilima), podatke o povredama uesnika u nezgodi, podatke o oteenjima vozila i objekata, primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje, skiciranje, izuzimanje, mulairanje itd.), preduzete radnje na uviaju itd.

U zavrnom delu zapisnika o uviaju unose se podaci o naloenim radnjama koje e uslediti posle uviaja (vozilo upueno na vanredni tehniki pregled, dat nalog za obdukciju lea i sl.), podaci o vremenu zavretka uviaja, ime, prezime i potpisi zapisniara i rukovodioca uviaja.

Verbalni metod ima niz prednosti, i to:

ovaj metod se najlake primenjuje na licu mesta,

zapisnik ima najveu procesnu vrednost, jer se jedini pominje u Zakonu,

jednostavno prikazuje niz optih podataka (o nezgodi, o uesnicima, o svedocima, o meteorolokim prilikama, o radnjama na uviaju, o mestu i vremenu, o radnjama pre i posle uviaja, o sastavu uviajne ekipe itd.),

zapisnik o uviaju razdvaja vano od nevanog,

zapisnik o uviaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd.

Najvaniji nedostaci verbalnog metoda su:

ovaj metod nije oigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima,

verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuenosti i iskustva lica na uviaju,

ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateenog stanja, a posebno oteenja vozila, raspored tragova i predmeta, izgled saobraajne povrine, geometriju raskrsnice, elemente krivina,

verbalni prikazi nepregledno saoptavaju male koliine informacija, te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije, meusobnog poloaja tragova, geometrije saobraajnice i sl.

Pri pisanju zapisnika o uviaju, posebnu panju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobraajne nezgode. Pri tome je potrebno evidentirati sva vana obeleja predmeta/traga, i to:

vrstu i izgled traga,

poreklo i nain nastanka traga,

poloaj traga,

bitne veliine i druga obeleja traga i

detaljan opis izgleda i poloaja karakteristinih detalja na tragu.

Zapisnik o uviaju se radi kod svakog uviaja saobraajnih nezgoda.

Fotodokumentacija

Fotodokumentacija je ureeni skup unapred odreenih grupa fotografija, koje sistematino prikazuju izgled najznaajnijih elemenata zateenog stanja.

Obino u fotodokumentaciju ulaze sledee grupe fotografija:

iri (opti) izgled lica mesta,

blii izgled lica mesta,

meusobni poloaj predmeta i tragova nezgode,

izgled predmeta i tragova nezgode,

izgled vozila i objekata (posebno oteenja na njima),

izgled leeva (posebno spolja vidljivih povreda) i

izgled detalja na tragovima i predmetima.

Fotografisanje je, posle izuzimanja, najobjektivniji i najoigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. Pri tome se objektivnost odnosi na sadraj fotografije, ali ne i na sadraj fotodokumentacije.

Fotografija je sveobuhvatna, tj. na njoj e se nai sve to je optiki vidljivo ispred objektiva, bez obzira da li mi to smatramo vanim.

Fotografija jednostavno saoptava ogromnu koliinu informacija, a to je posebno vano pri fiksiranju oteenja vozila, opteg izgleda lica mesta, nepravilnih tragova i predmeta i sl.

Razmerna fotografija prua mogunost odreivanja vanih duina na licu mesta. Stereofotogrametrija i analitika fotogrametrija omoguavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreivanje dimenzija sa fotografije.

Meutim, fotografisanje ima i niz nedostataka: U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktino (zahteva opremu, obuena lica i vreme). Meutim, imajui u vidu ukupne tete, gubitke i trokove u vezi nezgode, a posebno trokove sudskog procesa, ovo se ne moe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja; Sadraj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuenosti i iskustva ekipe za uviaj. Naime, subjektivno se bira ta e se snimiti i pod kojim uglom. Ovaj nedostatak se moe prevazii samo dobrom obuenou ekipa za uviaj; Fotografija je optereena nizom nevanih detalja, pa se neki vani detalji ne mogu jasno uoiti. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja; Problem i opasnosti od fotomontae postali su posebno znaajni sa razvojem raunara. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u slubenim prostorijama i uvanjem negativa.

Zbog nabrojanih prednosti, fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviaju, a nedostatke prevazii. Velika je zabluda da zapisnik moe zameniti fotodokumentaciju. Niz vrlo vanih postupaka pri analizi nezgode ne moe se korektno sprovesti bez fotografija.

Danas se kod tekih saobraajnih nezgoda sve ee koriste video kamere. U tom smislu policija je u nekim mestima ve tehniki opremljena i struno osposobljena.

Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja, iji je cilj senzacija ili informisanje o dogaaju, a ne i pruanje dokaza za analizu dogaaja.

Primena video kamera ne iskljuuje i fotografisanje na licu mesta. Poseban znaaj imaju primena digitalne fotografije, digitalnih video kamera i multimedijskih uviajnih dokumentacija.

Skica lica mesta

Kao rezultat primene grafikog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi.

a) Skica je jednostavan, slobodoruni, grafiki prikaz zateenog stanja na licu mesta. U skicu se ucrtavaju svi vani elementi zateenog stanja, a zatim se kotira sve ta je mereno, i to onako kako je mereno.Skice se, po pravilu, izrauju na licu mesta saobraajne nezgode, u vreme uviaja. Skica se crta kod svakog uviaja saobraajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu.

Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviajne dokumentacije:

jednostavno i brzo se crta,

razdvaja vano od nevanog,

jednostavno prikazuje geometriju saobraajne povrine,

jednostavno prikazuje meusobni poloaj tragova, predmeta i saobraajne povrine,

jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrena na licu mesta,

sa skice se vidi ta je mereno na licu mesta,

sa skice se vidi kako su odreene veliine merene,

jednostavno prikazuje razliite alternative itd.

Skica ima i niz nedostataka:

ne daje opte podatke o saobraajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviaju),

nije verna, jer se crta slobodoruno, pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom),

tehniki nivo skice je vrlo nizak, ne prikazuje izgled lica mesta, izgled oteenja vozila, izgled kolovoza i sl. (ovo prevazilazi fotodokumentacija),

skica nekad nije univerzalna, tj. nije jasna irem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova).

Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviajnu dokumentaciju.

Situacioni plan lica mesta

Situacioni plan je crte u razmeri koji tehniki korektno, verno prikazuje zateeno stanje na licu mesta.

Ovi crtei se rade u prostorijama, uz pomo pribora za crtanje, a na osnovu skica i beleki sa lica mesta. Na situacionom planu se kotiraju samo najvanije mere, i to onako kako e biti koriene u analizi. Dakle, na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje e biti koriene za analizu nezgode, ali ne i mere koje slue za crtanje crtea u razmeri (crte je ve nacrtan), niti mere koje omoguavaju rekonstrukciju nezgode. Posebno se vodi rauna da crte bude pregledan i prihvatljiv tehniki neobrazovanim licima (sudijama, tuiocima, advokatima, strankama i sl.). Ovakav crte ima velike prednosti, i to:

kvalitetno razdvaja vano od nevanog,

crte je kvalitetan i prilagoen korisnicima,

crte je rastereen od svih kota koje nisu neophodne, zbog potovanja razmere, crte verno (proporcionalno) prikazuje zateeno stanje,

najjednostavnije prikazuje geometriju saobraajnice i meusobni raspored svih tragova i predmeta saobraajne nezgode,

vrlo jednostavno saoptava ogromnu koliinu informacija o saobraajnoj situaciji, koje su vane za analizu nezgode,

jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaaja.

Situacioni plan ima i niz nedostataka:

crtanje ovih crtea je sporo i sloeno, pa se teko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom, dobrom organizacijom, a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove),

ovi crtei se crtaju posredno, na osnovu skice i beleki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta),

na crteu nije sve kotirano, pa se ne zna ta je na licu mesta mereno, niti kako je ta mereno (prevazilazi se skicom),

situacioni plan ne daje niz optih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviaju),

situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd.

O znaaju situacionog plana najbolje govori injenica da se saobraajno-tehniko vetaenje temelji i najvie oslanja na situacioni plan.

S obzirom na prednosti i nedostatke moe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova:

skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviajnim dokumentacijama i

situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obelejima krivinog dela, a po mogunosti i kod ostalih nezgoda.

Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluajevima kada se ne crtaju situacioni planovi.

Ostali prilozi (najee su to izuzeti predmeti)

Izuzimanje predmeta saobraajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struno obrade, izdvoje, spakuju i sauvaju, tako da se mogu koristiti pri kasnijim vetaenjima i analizi nezgode.Izuzimanje je najoigledniji i najsveobuhvatniji metod fiksiranja. Kada se izuzme neki predmet, time su, po pravilu, fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleja tog predmeta, bez obzira da li ih smatramo vanim ili ne. Izuzimanje omoguava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu, to je i najvanija prednost ovog metoda.

Meutim, izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode (primena ove metode nije praktina iz vie razloga):

Postupak na licu mesta je specifian i mora da potvrdi oiglednost, tj. mora da dokae da izuzeti predmet/trag potie sa lica mesta.

Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu strunost i uee strunih lica u ekipi za uviaj.

Pakovanje i uvanje je sledei problem kod primene ove metode. Naime, izuzet predmet se, po pravilu, ne moe spakovati u fasciklu A4 formata, kao ostali elementi dokumentacije, ve se mora posebno pakovati i uvati to je vrlo nepraktino.

Ovako zapakovan predmet/trag se nekad uva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije), pa je nepraktino njegovo korienje pri razmatranju i razjanjavanju saobraajne nezgode.

Konano, brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti, jer su fiksirani na kolovozu, na ostalim povrinama i na nepominim objektima (tragovi koenja, vonje, klizanja, oteenja objekata, oteenja kolovoza i sl.).

Nabrojane prednosti i nedostaci odreuju obim primene ove metode.

Izuzimanje predmeta SN koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vani tragovi na tom predmetu, a oekuje se dalja analiza (vetaenje) traga predmeta.U praksi se najee izuzimaju tahografski uloci, otpali delovi sa vozila (komad pokazivaa pravca, komadi razbijenog stakla, ljuspice boje i sl.), delovi odee i obue peaka, tragovi krvi, sklopovi vozila (farovi, pneumatik, spona, koioni cilindar, tahograf i sl.) itd.

Ne mogu se izuzeti svi vani tragovi. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati, tj. moe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. Ovaj proces se zove mulairanje traga. Mulairanje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove, a posebno na tragove obue i tragove vonje sa dobro otisnutim (utisnutim) arama obue, odnosno pneumatika.

Cilj mulairanja je da se dobije negativ traga. Najee se pri mulairanju koristi gipsana kaa. Pri tome se:

utvrdi potreba za mulairanjem,

pronae i detaljno analizira reljefni trag,

na tragu pronae segment sa dobro izraenim karakteristinim detaljima (individualnim karakteristikama),

ovaj segment traga se dobro oisti od stranih materijala (granice, grudvice zemlje i sl.),

ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili slinim prirunim sredstvima visine 3-4 cm,

napravi se itka gipsana kasa,

na trag se paljivo (aom ili kaikom) nalije prvi sloj gipsane kae,

kad prvi sloj malo ovrsne stavlja se armatura (tapii, granice, ica i sl.),

preko armature izliva se drugi, deblji sloj gipsane kae,

povrina mulaa se zaravna i na njoj napiu podaci o nezgodi,

posle stvrdnjavanja (10-15 min.) mula se digne i oisti mlazom vazduha ili vode i

konano, mula se pakuje i uva tako da se sprei lomljenje i unitavanje karakteristinih detalja na mulau.

Mulairanje ima veliki znaaj pri traganju za NN vozilom. Posebno se esto mulairaju tragovi vonje. Naime, mulaom se praktino izuzima negativ traga, to predstavlja pozitiv ara pneumatika. Kasnije e vetak moi detaljno i uporedo analizirati mula traga sa lica mesta i mula pneumatika osumnjienog vozila ili sam pneumatik. Ova analiza obezbeuje eliminaciju, a ako su na tragu naeni i dobro mulairani karakteristini detalji (individualne karakteristike), ovako se moe vriti i identifikacija vozila.

Mulairanje je vrlo oigledan metod fiksiranja i nekad se, po oiglednosti, moe porediti sa izuzimanjem predmeta. Mulairanje dolazi do izraaja ako se trag ne moe izuzeti (na primer, trag vonje u snegu, u blatu, u rastopljenom asfaltu, u pesku i sl.). Meutim, vrlo je vano na licu mesta dokazati da mula potie sa lica mesta. Ovo se postie fotografisanjem traga koji se mulaira, prisustvom svedoka, opisom u zapisniku o uviaju i sl. Konano, valja naglasiti da se mulairanjem dokazuje da je vozilo prolo putem, ali ne i da je uestvovalo u nezgodi. Zato se na licu mesta mora voditi rauna i o drugim dokazima.

TEHNIKA NAELA IZRADE UVIAJNE DOKUMENTACIJE

Za nae potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naela koja bi trebalo potovati pri izradi svake uviajne dokumentacije, i to:

1) naelo OBJEKTIVNOSTI,2) naelo USAGLAENOSTI i3) naelo SVEOBUHVATNOSTI.Naelo objektivnosti

Prema ovom naelu osnovni sadraj svih elemenata uviajne dokumentacije su injenice, odnosno objektivno utvrene stvari. Misli se na ono to je ovlaeno lice utvrdilo opaanjem i/ili na osnovu nesumnjivih strunih znanja.

Sa druge strane, ako je znaajno da se u uviajnoj dokumentaciji registruje i neto to nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaenih lica), onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od injenica.

Dakle, ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrene injenice. Ako se ipak, nau zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. To je preduslov da sud, vetak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobraajne nezgode.

Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi esto od velike pomoi, ali se mora naglasiti iji su to stavovi i razdvojiti ih od injenica. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od injenica, menja se njihov tretman, tj. dobijaju teinu injenica, a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih injenica.U praksi su vrlo este greke u vezi sa naelom objektivnosti. Najea i najopasnija greka jeste unoenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviaju:

injenica koje je ekipa ulnim opaanjem utvrdila, stavova koje su ekipi preneli svedoci i uesnici nezgode, stavova do kojih je ekipa dola zakljuivanjem, a na osnovu svojih sluajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta.

Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sline greke mora se stalno imati u vidu da sadraj uviajne dokumentacije sud, vetak i dr. prihvataju kao injenice, ukoliko nije drugaije naglaeno.

Naelo usaglaenosti

Ovo naelo se moe raslaniti na:

pojedinanu usaglaenost i

meusobnu usaglaenost.

Pojedinana usaglaenost odnosi se na usaglaenost sadraja pojedinih delova uviajne dokumentacije (na primer, sutinska i terminoloka usaglaenost svih sadraja zapisnika o uviaju). Prema naelu pojedinane usaglaenosti u okviru pojedinih sadraja dokumentacije (zapisnik, fotodokumentacija, situacioni plan i dr.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji.

Meusobna usaglaenost odnosi se na usaglaenost izmeu delova uviajne dokumentacije (na primer, usaglaenost izmeu skice i zapisnika). Naelo meusobne usaglaenosti podrazumeva sutinsku, ali i terminoloku i svaku drugu usaglaenost (iste oznake tragova, ista orijentirna i fiksirna taka, ista orijentirna prava itd.) razliitih delova uviajne dokumentacije.

Jedan od najznaajnijih sutinskih elementa usaglaenosti jeste usaglaenost mera u razliitim sadrajima (u zapisniku i u skici). U zapisniku o uviaju obavezno se unose sve vane mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. Ove mere moraju biti usaglaene sa merama u skici, u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. Zato je vrlo praktino pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleke sa lica mesta.

Nepotovanje naela usaglaenosti najee je izazvano nemarnou, neznanjem ili nesavesnim radom. Ovo oteava ili onemoguuje korektnu analizu saobraajne nezgode, a s druge strane skrnavi ugled slube koja vri uviaj. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepotovanja ovog naela.

Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad lanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniko) pravljenje delova dokumentacije. Zato bi svakom uviaju trebalo pristupiti savesno i struno, to bi nam garantovalo pojedinanu usaglaenost.

Eventualne sluajne greke ili propuste morali bi otkloniti lanovi uviajne ekipe zajedno, tako da konana dokumentacija bude sutinski i terminoloki usaglaena, a ne da se naknadno (na zahtev suda) usaglaava ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl.

Naelo sveobuhvatnosti

Ovo naelo se moe dovesti u vezu sa prethodna dva, a podrazumeva da se u uviajnoj dokumentaciji mora nai sve ono to sudu ili vetaku moe biti od znaaja, a moglo se utvrditi na licu mesta saobraajne nezgode.Razlikujemo:

pojedinanu sveobuhvatnost i

sveobuhvatnost u celini.

Pojedinana sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviajne dokumentacije (pojedinano) obuhvati sve ono to se od njega oekuje. Na primer, zapisnik nee biti pojedinano sveobuhvatan, ako u njemu nema podataka o uesnicima, jer se to oekuje od zapisnika. Sa druge strane, ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moe biti pojedinano sveobuhvatan, jer se od zapisnika i ne oekuje da prikae ta je i kako mereno (ovo e prikazati skica lica mesta).

Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraeni svi elementi uviajne dokumentacije), te da se u dokumentaciji nalazi sve to je znaajno za analizu nezgode. Primera radi, ako u dokumentaciji nema skice, nije zadovoljeno naelo sveobuhvatnosti u celini. Slino je i ako u, makar jednom elementu dokumentacije, nema podataka o putu i vremenu, ako nema podataka o tome ta je i kako mereno, ako nije prikazan izgled lica mesta itd.

Zadovoljenje ovog naela zahteva strunost i iskustvo lanova uviajne ekipe.

Naalost, vrlo su retke uviajne dokumentacije koje bi zadovoljile naelo sveobuhvatnosti.

Zato je, u praksi, vrlo oteana ili ak onemoguena precizna i pouzdana analiza saobraajne nezgode, a ne retko donose se i pogreni stavovi.

Naelo sveobuhvatnosti bi trebalo, u praksi, odreivati sastav uviajne ekipe, trajanje uviaja, broj potrebnih fotografija, obim i sadraj zapisnika, razmeru i sadraj situacionog plana, vrstu i broj ostalih priloga itd. Slobodno moemo rei: to je uviajna dokumentacija tanja, deblji su sudski spisi u vezi te saobraajne nezgode ili to uviaj traje krae due traje sudski proces.

PRAKTINA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJANJAVANJU SAOBRAAJNIH NEZGODA

Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluajeve u praksi, mogu se grubo razlikovati tri sluaja.

(1) Kod saobraajnih nezgoda sa malom materijalnom tetom Zakon ne predvia obavezu obavetavanja OUP-a o saobraajnoj nezgodi. U ovim situacijama uesnici nezgode se mogu sporazumeti, i to:

sloiti oko uslova nastanka nezgode, oko krivice i iznosa tete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti tetu ili

sloiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi koji e predati u osiguranje.

Osiguranje je duno da na osnovu saglasnosti uesnika i popunjenog Evropskog izvetaja o nezgodi (ili drugog izvetaja) razmatra nezgodu, postupi po zahtevu oteene stranke, proceni tetu i izvri isplatu. Umesto Evropskog izvetaja mogu se koristiti i drugaiji formulari koje odreuju osiguranja. Osiguranja e, u procesu razmatranja oteenja na vozilima, analizirati da li oteenja odgovaraju izjavama uesnika, da li postoji zakonski osnov za isplatu tete i koliki je iznos tete.

Ako je obaveten o nezgodi, OUP-a evidentira podatke, odnosno obavetenja o nezgodi. Meutim, ako ovlaeno lice izlazi na lice mesta i vri uviaj, onda bi trebalo da radi i uviajnu dokumentaciju (pie zapisnik o uviaju, crta skicu lica mesta i sl.). Naalost, u naoj praksi se esto zadovoljavamo pisanjem slubenih beleki u ovakvim sluajevima.

(2) Kod saobraajnih nezgoda sa znaajnom materijalnom tetom, kod nezgoda u kojima se uesnici nisu sporazumeli oko naina nastanka nezgode (krivice), kao i u drugim sluajevima kad jedan od uesnika to trai, Zakon je predvideo da OUP vri uviaj. Tada se analizira prekrajna odgovornost uinioca nepropisne radnje. Ovlaeno slubeno lice izlazi na lice mesta, vri uviaj, prijavljuje prekraj i uinioca prekraja organu unutranjih poslova. OUP-a (ili oteena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekraje, a na osnovu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.

Zahtev prati delimina ili potpuna uviajna dokumentacija. U ovim sluajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. Fotodokumentacija se, po pravilu, ne radi. Sa razvojem digitalne fotografije, sve ee se vri i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. U nekim sredinama se na licu mesta fotografie (klasinim fotoaparatima) i razvijaju negativi, a fotografije da se rade naknadno, samo na zahtev suda ili neke strane u sporu.

(3) Konano, kod saobraajnih nezgoda sa elementima krivinog dela (gde ima poginulih, teko povreenih ili je prouzrokovana materijalna teta vea od zakonom predvienog iznosa) predviena je krivina odgovornost uinioca krivinog dela. Ovakve saobraajne nezgode raspravlja sud (sudsko vee) u krivinom postupku. Uviaje vri istrani sudija, a ekipa OUP-a mu prua strunu pomo (obezbeuje lica mesta, skicira, fotografie, izrauje situacioni plan lica mesta, analizira i obrauje tragove itd.). U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraivati kompletnu uviajnu dokumentaciju (zapisnik o uviaju, skicu, fotodokumentaciju, situacioni plan i ostale priloge). Ukoliko se radi o nezgodama sa nepoznatim uiniocima, u uviaju redovno uestvuje i kriminalistiki tehniar koji radi i izvetaj o kriminalistiko-tehnikom pregledu lica mesta.

PROBLEMI VRENJA UVIAJA SAOBRAAJNIH NEZGODA U NAIM USLOVIMA

Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviaj saobraajnih nezgoda ima niz karakteristika klasinog uviaja, ali i niz vrlo znaajnih specifinosti. Ove specifinosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova, tj. kompletiranja uviajne dokumentacije. Svaki od elemenata uviajne dokumentacije ima vanih prednosti, zbog ega bi ga trebalo redovno primenjivati. Sa druge strane, svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateenog stanja. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateenog stanja, a posebno tragova i predmeta saobraajne nezgode.

Naalost, u naoj praksi veoma su esti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateenog stanja. esti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. Na primer, neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta, kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ta je i kako mereno na licu mesta. Na licu mesta se esto ne primenjuje fotografski metod, zbog cene. Najee se uteda u ceni fotografija sa lica mesta viestruko plaa u sudskom procesu, a nisu retki sluajevi da se nezgoda, ba zbog ove utede, ne moe pouzdano i korektno analizirati. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Naprotiv, fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. Izuzetno, zbog cene i nepraktinosti postupka, moe se prihvatiti da se, u tano odreenim situacijama, redovno rade negativi, a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekraje). Treba imati na umu to da, ako se fotografisanje izostavlja, onda e ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji, kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Naime, radniku na uviaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naini da se nedostatak fotografija delimino nadoknadi.

Posebno se ne moe pravdati nekorektno i nestruno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. Na primer, nisu retki sluajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja, a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potie sa lica mesta (to se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). Takoe su esti sluajevi da se ekipa na uviaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja vanih tragova, to svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza.

Uviaj saobraajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Cena uviaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa.

Utede na uviaju su prihvatljive, samo ako nee znaajnije poskupiti sudski proces.