Pokazi Mi Put Ivana Prlina Nikodijevic a5 Format

ИВАНА ПРЛИНА НИКОДИЈЕВИЋ

ПОКАЖИ МИ ПУТ



Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа Сремског

Господина Василија Вадића

KKOO ББООГГАА ЉЉУУББИИ ЛЛААККОО,, ЉЉУУББИИ ИИ ЧЧООВВЕЕККАА

Бог хоће да се сви људи спасу

и да дођу у познање истине

(1. Tим 2,4).)

У овој књизи песама ПОКАЖИ МИ ПУТ ауторка Ивана

Прлина Никодијевић слави Бога појући Му из своје

чежњиве душе, показујући нам пут, како једна

Богољубива душа слави Бога, Пресвету Богородицу и

Светитеље.

ПОКАЖИ МИ ПУТ је збирка песама, настала на основу

дубоке љубави ауторке према Богу, Пресветој Богородици

и Светима.

Песме су написане јасним и лепим речима,

исказане онако како сама ауторка мисли и осећа, по где

кад и у стиху и у прози.

Искреност, скромност и љубав према свима су одлике ове

душе.

Кроз песме провејава њена жеља, да се сви спасу и до

познања истине дођу. Она пева нежно о Преславној

Богородици, славећи Њене заштитничке молитве за спас

људске грешне душе.

Пева о Господу, o Његовом рођењу, страдању, Васкрсењу

и Вазнесењу.

Што је слика тамнија – то ће бити већи зрак сунца

Христовог Васкрсења.

Јасно ставља до знања да је човек грешан и тиме свакога

позива на покајање. Њене песме остављају поруку.

Ko Бога љуби лако, љуби и човека и свако створење

Божије – лако љуби људе.

Свето Јеванђеље je основ њене мисли, којим Јеванђеље

казује, како ћемо на земљи бити срећни, a на небу

спашени.

Исус Христос, Спаситељ света, је Светлост, која људско

срце и душу осветљава, вечито греје, a ум просвећује.

Живот човеков на земљи од вајкада је велика тајна и

загонетка.

Сви се ми трудимо, да оставимо траг за собом, својим

примером и делима, ма колико се задржали на овој

земљи.

На мене је посебно оставила добар утисак песма

„ПРИМИ ГОСПОДА“.

И да завршим речима молитве:

„ПОКАЖИ НАМ ПУТ, ГОСПОДЕ

– КОЈИ ТЕБИ ВОДИ

И ОД СВАКОГ ГРЕХА НАС ОСЛОБОДИ!“

Протојереј–ставрофор, Хаџи Душан Стефанов,

Аустралија,

Лета Господњег, Мај 2013.

ГГООССППООДД ДДААРРУУЈЈЕЕ ППЕЕССММЕЕ ДДАА ССЕЕ ППИИШШУУ

Када пред собом имате збирку од 85 песама и то

песама које пишу не само позвани већ, пре свега,

призвани, одмах на почетку запитате се: да ли је писац

само аутор? Не. Јер, када се у стихове претачу

(бого)мисли које извиру из вере, из дубине душе и срца,

онда се рађа поезија, небоземна, настала као резултат

христoчежњивог молитвеног живота.

Управо, такав живот је песникиње Иване Прлине

Никодијевић, Српкиње, једне од оних наших жена, које су

животне прилике и околности само физички одвојиле од

отаџбине, али не и духовно. Ту везу са мајком Србијом

Ивана осећа управо захваљујући светоотачкој,

светосавској, крстоваскрсној Православној вери, којој

припада свим својим бићем. Надахнута красотом српских

Светиња, манастира и Цркава, кротошћу монаха и

монахиња, испуњена миром који доносе свештеничке

молитве произнесене у Светом Олтару Храма, Ивана из

дубине душе шаље нам стихотворенија оплемењена

љубављу и Љубављу – Господом нашим Исусом Христом.

Наслов песничке збирке Покажи ми пут, на први

поглед, читаоца би могао да завара, мислећи да је аутор

тај који тражи да му се покаже пут, узани, трновити пут

којим се ређе иде.

Међутим, Ивана зна да је Христос Пут, Истина и

Живот.

Зато су те речи са корице књиге упућене свима онима,

који још трагају за истином, за храном од које неће

огладнети, пићем од којег неће ожеднети. Трагају, дакле,

за Литургијом, синергијом са Логосом.

Из те релације и корелације, Ивана благовести сву пуноту

живота у Христу.

Збирка не почиње случајно песмама: Оче наш,

У храму и На Светој Литургији. Ауторка је упућена у

Тајну, да без Храма и Богослужења у Њему нема

црквености, нити истинског хришћанског живота.

Одшкринух врата, полако уђох,

у велелепни Храм.

Дођох Ти Мајко и Теби Христе –

да вам себе дам.

Желим да следим кораке ваше,

Христе и Богомајко!

Христу и Богородици она се обраћа као безгрешно дете,

једноставним и топлим речима гледајући их лицем у Лице

изговарајући:

Дођох (...) да вам себе дам

да следим кораке ваше.

Ето правилно постављеног почетка, ево темеља на којем

се гради тврђава вере. Песникиња се од тог тренутка

предаје у Руке Божије, отпочињући молитвено стиховни

колоплет.

Полази од Христа, Сина Божијег, Јединородног,

Оваплоћеног. А наслови и стихови песама посвећених

Господу настају, између осталог, као резултат упијања

Светих Јеванђељских поука и порука, црквеног појања,

проповеди о вечном животу... Но, свему томе песникиња

даје лични доживљај и печат: Роди нам се Христос Спас,

Цар над царевима, Оче наш, Извор воде живе, Пустите

децу к мени.... Али, истовремено осећа и своју немоћ

(Господе, Покажи ми пут, Смири ме Христе,

Пред Тобом клечим, Вапај, Жеђ...). Не губећи веру, наду

(Узданица, Небески Лекар, Подај Боже) и ослонац

(Молим, Лек) Ивана не заборавља да на крају Господу

заблагодари (У славу Теби, Спасе, Хвала Ти Господе,

Господ ми дарова песме да пишем).

Међу овим и другим песмама тражити најбољу

немогуће је. Стога, јер све су Светој Тројици упућене.

А оно што је у Његову славу и хвалу изречено,

стапа се увек у једно, јединствено, непоновљиво,

нераздељиво...

Кроз стихове о Богородици, Дјеви Марији, а

преовладавају оне посвећене Чудотворним иконама,

видимо бесконачност поверења које Ивана има у

Пречисту, Преблагословену, Славну... Она Јој се, као и

Христу, моли са истом усрдношћу и ревношћу, изливајући

пред Њену боголикост све своје душевне патње, сву бол,

дубоко свесна пале огреховљене људске природе која

иште спасење.

Пречиста Дјево

Теби се молим,

очисти ми душу

од греха и боли.

Богородице Дјево

замоли Христа

да душа моја

опет заблиста.

Заступница целог света пред Господњим

Престолом прожима целокупно Иванино биће. Зато Јој се

песмама обраћа искрено, нежно, са умилењем, радосно

осећајући како покајања и прозбе преумљују, препорађају.

То најбоље видимо из песме Пресветој Богородици

Беочинској:

О радости наше, и лепше и слађе,

ко год лека тражи – у Теби га нађе.

О радости наше, о Мајко Премила,

у Теби је спас, у Теби је сила!

О радости наше, Владичице слатка,

излечи се душа која Те дотакла!

О радости наше, о Пресветла Мајко,

исцели се тело што Те се дотакло!

Средишњи део збирке оплемењују душу песме

Светотројичне, богомољачке, понекад и дубоко

психолошке. Овај циклус отварају стихови посвећени

Иваниној Крсној слави, Светом Великомученику Георгију

и Анђелу чувару.

Међутим, овде песникиња отвара душу на један посебан

начин, износећи пред нас лично признање о

грехољубивости живота. Лажне насладе и задовољства не

доносе ништа осим осећања испражњености. Тај душевни

вакуум, осећај одбачености, богоостављености ишчезава

оног тренутка кад уследи повратак Цркви.

Све што радих

грех је био,

у греху сам се и родила,

ал чим уђох у Твој Дом –

ја се препородила...

Таму и страх замењују светлост икона, благоуханије

Светитељских моштију, жеља за доброделањем и

праведношћу. Тада незаустављива плима благодати

потреса хришћанско биће и рађа се истинско покајање,

метаноја. Јача жеља за напуштањем зла и прихватањем

свега што је Богу драго и мило. Међутим, Ивана ту радост

не жели да сачува само за себе, у себи, већ да је раздели,

несебично подели са целим човечанством. Пред њом сада

и(ва)скрсава један нови свет, кога гледа кроз Христа и у

Христу, Који је њен Прозор у небо. Сумњи више нема

места. Нисмо сами.

Тражити Доказ да Он постоји бесмислено је, јер Ивана зна

да је даровани живот, то што постојимо, само по себи,

сасвим довољно. И зато нам оставља један од најлепших

стихова који гласи:

И онда када си

до неба срећан

прими Господа,

Он је вечан.

Све је друго

пролазно – знај,

приђи Господу,

себе Му дај.

Наша Ивана путује. Много. Но, њена велика

љубав ипак су манастири. Места непресушне молитве,

подвига, одрицања... Места тишине и мира, толико

потребног неком ко је готово свакодневно изложен

градској вреви. У тим српским задужбинама,

лечилиштима душе и тела, Ивана такође тражи утеху,

тражи одмор. У њима се осећа опуштено, пријатно,

прихваћено. Разговара са монасима и монахињама, диви

се тим архитектонским драгуљима српске прошлости.

Обасјана и озарена непролазном светлошћу и светошћу

Храмова, она не може а да не преточи у стихове, у прелепе

српске пределе ушушкане, сву красоту домова молитве.

Видимо је у

Студеници:

Студеници похрлимо

– Милост Божију осетимо.

Покајање ко потражи

– милом Богу биће дражи...,

Манасији:

Лепотица наша је –

манастир Манасија,

свакој души њена светлост –

као сунце сија...,

Раваници:

Раванице – лепотице,

цар-Лазара миљенице,

Светог цара задужбино,

наша дивна Светињо...,

Рукумији:

Светињо наша, Рукумијо славна,

тебе слави моја душа православна...,

У Фрушкогорској Петковици:

Светиња се дивна Петковица зове,

у њој се предано монахиње моле.

Песникиња не остаје равнодушна ни према

оронулим, девастираним Храмовима, на чијим зидинама

су видљиви трагови бурне српске прошлости. Песмом

Обновимо храм позива на њихову свеукупну обнову. То је

заправо једна општа порука за све Србе широм планете

Земље, да не забораве духовне вредности и културно –

историјски значај архитектонског блага које су нам

завештали наши славни преци.

На крају овог песничког „ивањског“ венца,

изатканог рајским нитима једне дубоко верујуће душе,

поетеса Ивана бележи и своја осећања која су резултат

љубави према онима што су свој живот потпуно

посветили Христу.

То су наши живи али и упокојени епископи,

високопречасни и високопреподобни оци и

високопреподобне мајке. Тих песама нема много.

Нећемо их раздвајати, јер у Господу сви су живи. Тако

читамо како су на Иваниној души печат вере оставили:

српски патријарх Павле, архимандрит Јован из Тресија,

отац Амвросије из Ковиља, старац Порфирије, мати

Михаила, мати Иларија, отац Тадеј...

И круг је затворен. На почетку Христос – на крају

Христос. Христос, Који ће поново доћи. Тај Суд чекамо

сви, без разлике. Песмом о Његовом другом доласку

Ивана затвара свој песнички (пр)венац и то у ритму

српске средњовековне поезије – десетерцу. Пред нашим

очима рађа се нова Небеска литургија.

Царство Божије отворено је за све и чујемо како одзвањају

Христове речи:

И, ево, ја сам са вама у све дане

до свршетка вијека. Амин

(Мт. 28,20).

Збирком песама ПОКАЖИ МИ ПУТ упаљено је

још једно кандило вере, исплетена љубитељима српске

црквене поезије својеврсна бројаница душе коју ћемо, не

само читати, већ сигурно „опет и опет у миру“

прочитавати...

Ђакон Петар Николић

Сремски Карловци

ООЧЧЕЕ ННААШШ

Оче наш небески,

што гледаш на нас,

даруј Милост Своју,

даруј души спас.

Молитвама славне

Богородице,

учини да душе

постану нам чисте.

Молитвама Светих

Твојих Апостола

отклони са очију

сваку сузу бола.


Анђеоских Сила

даруј свима нама

Свете вере крила.


Богоугодника

уброј нас у редове

Твојих војника.

Оче наш небески,

што гледаш на нас,

даруј покајање

и веру у спас.

УУ ХХРРААММУУ

Одшкринух врата, полако уђох,

у велелепни Храм.

Дођох Ти Мајко и Теби Христе –

да вам себе дам.

Желим да следим кораке ваше,

Христе и Богомајко!

Упалих свеће,

икони вашој

прилазим полако.

„Испуни мене присуством Твојим,

славна Богородице!

Што дуже Те гледам,

више се сија

Твоје прелепо Лице.

И Ти ме, Христе, прими у Свој

нежни загрљај,

очисти ране са душе моје,

врати јој стари сјај!“

Док год живота буде у мени

и срце куца моје,

душа ће моја да памти

Пресвета,

речи Твоје:

„Док те не изда животна снага,

Богу се благом моли,

увек у вери, љубави, нади –

Господ те, дете, воли!“

Твоје ми речи утеху даше,

радост ми пружише сву:

„Кад год ти је тешко, ти дођи Мени,

Ја сам за тебе ту!“

И Ти ме Христе речима Својим

дивно утеши:

„Кад год згрешиш, опроштај моли,

Ја ћу опростити!“

Душа је моја сад пуна мира,

дубоке радости.

Познах у вама ја живот вечни,

рајске сладости.

Целивам Тебе Христе Спасе

са пуно нежности.

Са Тобом су срце и душа моја

све до вечности.

И Теби хвала, Пресвета Мајко,

пуна си дивног лека!

Слава Ти Дјево, што Спаса нам роди!

Слава Ти довека!

ННАА ССВВЕЕТТООЈЈ ЛЛИИТТУУРРГГИИЈЈИИ

У Олтару

мирис тамјана,

упаљене свеће,

Христова икона

и Богородичина.

Божанственим речима

отпочиње Литургија.

Анђеоским гласовима

разлежу се

песма хора

и молитве свештеника...

Устрептале душе,

озарена лица –

радост сведоче.

Радост бива употпуњена

сједињењем душе и тела

са Христом Спасем

у Светој Тајни

Причешћа.

Сјединивши се са Богом,

душа,

примивши Пречисту Крв

и Пречисто Тело Христово,

ослобађа се од греха

и стреми ка Господу,

љубећи Га већим жаром,

чистијим срцем

и дубљом вером.

У теби налазимо

спас и утеху.

Дивна си,

Цркво Христова!


ППООККААЖЖИИ ММИИ ППУУТТ

Покажи ми пут

који води Теби,

осим Твога Пута

другим хтела не би'.


вере и љубави,

једина си Истина,

Тебе душа слави.


искреног праштања,

кротости, мира,

Божијег надања.


слаткога трпљења,

избави ме Христе

многих искушења!


који води Теби,

осветли ми душу

да грешила не би'.

РРООДДИИ ННААММ ССЕЕ ХХРРИИССТТООСС ССППААСС

2255..1122.. // 0077..0011..

Над пећином звезда сија,

роди нам се Месија.

Роди нам се Христос Спас,

радост веља свију нас.

Богомати Марија

малог Христа повија.



И пастири чуше глас

да се роди Христос Спас.



И мудраци дођоше,

Њему се поклонише.



Појте Њему на сав глас,

нек се слави Христос Спас



ЖЖЕЕЂЂ

Душа моја

жедна је Тебе

Господе Благи –

непресушни

Извору

моје вере.

Учини,

да вечно

остане тако.

Срце моје

жедно је Тебе,



Извору

моје љубави.

Учини,

да вечно


Ум мој

жедан је Тебе,



Извору

моје наде.

Учини,

да вечно


ССММИИЛЛУУЈЈ ССЕЕ ГГООССППООДДЕЕ

Дете сам Твоје

Господе,

мало и грешно.

Смилуј се!

Слабост у души

мојој је,

слабост у телу.

Смилуј се!

Срце ми видиш

Господе,

срце исцели.

Смилуј се!

Мисли ми познајеш

Господе,

очисти ум мој.

Смилуј се!

Смилуј се,

Господе!

УУЗЗДДААННИИЦЦАА

Слава Теби

Творче Благи,

надо наша,

Боже драги!

Узданица си

и спас.

Господе,

помилуј нас!

Молимо се,

Свемилосни,

што згрешисмо

– Ти опрости!


и спас.

Господе,


Улиј души

љубав, наду,

улиј веру

Своме стаду.


и спас.

Господе,


ЦЦААРР ННААДД ЦЦААРРЕЕВВИИММАА

Ти си

Цар над царевима,

Цар земље и неба,

Спаситељ наш

Који души треба.

Ти си

Цар над Царевима

води и ваздуху.

Слава Оцу

и Сину

и Светоме Духу!

Ти си

Цар над царевима.

Сви Ти се поклањају.

Твоју Милост,

Моћ и Љубав

Светитељи јављају.

Ти си

Цар над царевима,

Царе наш небески.

Ти нас к Себи

управљаш

путевима чудесним.

Ти си

Цар над царевима

у златноме руху.

Слава Оцу

и Сину

и Светоме Духу!

ДДООККААЗЗ

Тражиш доказ

да постојим –

живот

сам ти дао.

Доказ

да Ме спознаш –

разум

сам ти дао.

Доказ

да Ме видиш –

очи

сам ти дао.

Доказ

да Ме чујеш –

и слух

сам ти дао.

Ти –

и даље

тражиш

доказ.

ССУУЗЗЕЕ ГГООССППООДДЊЊЕЕ

На молитви клечим

пред иконом Христа,

молећи за цео свет

и за себе грешну.

Управих поглед

у Пресветлог Спаса

и остадох нема –

сузе Mу теку

низ светло Лице.

Док нема гледам

у распетог Спаса,

мислима Га питам

зашто сузе рони.

Он подиже поглед

пун туге и бола

и тихим гласом

тужно изговара:

„Лијем сузе

због многих грехова

и што многи,

које зовем

– ЋУТЕ!“

ППООММООЗЗИИ ММИИ,, ББЛЛААГГИИ ББООЖЖЕЕ

Помози ми, Благи Боже,

ослободи од свих мука,

нека ме кроз живот води

Твоја Света Рука.

Приђи ми, Благи Боже

и пружи ми Помоћ Своју,

опрости ми што сагреших

и оснажи душу моју.

Помози ми, Благи Боже,

молим, почуј срца глас.

Под Твојом ћу Заштитом

да пронађем спас.

ППУУТТ,, ИИССТТИИННАА ИИ ЖЖИИВВООТТ

Пут ка Царству Небеском

Ти си нама Христе.

Поведи нас путем тим

молитвама Пречисте.

Истина једина

Ти си нама Христе.

Испуни нас истином

молитвама Пречисте

Живот пун радости

у Теби је, Христе.

Живот вечни даруј нам

молитвама Пречисте.

ЛЛЕЕКК

Прими ме грешну,

Господе,

опроштај молим,

спаси ме,

не дај да више

падам у грех!

Милост је Твоја

најдражи лек.

ТТИИ ССИИ ТТУУ –– АА ГГДДЕЕ ССААММ ЈЈАА

Кад тонем

у понор

страсти

страшне –

Ти си ту,

да ме

подигнеш!

Кад падам

гресима

у вирове

таме –

Ти си ту,

да ме

избавиш!

Када

у болести

тешкој лежим –

Ти си ту,

да ме

исцелиш!

Када ме

зовеш

Знацима Својим

да приђем Теби –

где сам

тада ЈА?

ППЕЕССММАА ХХРРИИССТТУУ

Исусе славни,

Господе мили,

на Своје нас Груди

Ти Преблаги приви'!

Исусе слатки,

Господе силни,

у Руке нас Твоје

Ти преблаги прими!

Исусе мудри,

Господе дивни,

требамо Те Христе,

Преблаги, Свесилни!

И пружи нам радост,

веру, љубав, наду,

смирења, спасења –

Своме грешном стаду!

ГГООССППООДДЕЕ

Ти си ми

љубав,

Господе,

спас,

вера,

трпљење,

молитве Теби

дају ми

снагу,

наду

и смирење.

Чувај ме,

Христе,

помози

да душа

пронађе

пута,

да стигне Теби

покајана,

да више

не лута.

ННЕЕББЕЕССККИИ ЛЛЕЕККААРР

Ко нам боли лечи,

када душа јечи?

Христе Боже,

то си Ти –

Лекар небески!

Ко нам ране вида,

када срце рида?


то си Ти –


Ко нам мелем даје,

брише уздисаје?


то си Ти –


ИИЗЗВВООРР ВВООДДЕЕ ЖЖИИВВЕЕ

Умивам лице

сузама врелим,

ја само једно

Господе желим:

молитвама Твоје

Мајке Преславне,

учини, да ум

чист ми постане!

И не оглуши се

о молбе ове,

треба Те Господе

и срце моје.

Без Тебе оно

живети не може!

Молим Те,

смилуј се,

помози ми Боже!

Без Тебе

ни душа

жива ми није,

јер Ти си Господе

Извор Воде Живе!

Живот вечни

даруј нам

са Извора тог.

Славу Теби појем,

из свег гласа свог.

ММООЛЛИИММ

Знам.

Верујем

да постојиш.

Чујем Те,

слушајући глас

у себи.

Памтим

сваку реч

и молим:

САЧУВАЈ

ЉУБАВ

У НАМА!

ППООДДААЈЈ ББООЖЖЕЕ......

Подај Боже здравља

да живимо дуго.

Подај Боже снаге,

да праштамо

једно – другом.

Подај Боже љубави

целоме свету,

нека мир обавије

нашу планету.

Подај Боже веру,

сузе покајања,

молитве нек бришу

наша очајања.

ССММИИРРИИ ММЕЕ,, ХХРРИИССТТЕЕ!!

Смири ми душу,

Христе,

нек Руке Твоје

чисте паучину

што ме гуши,

помози

слабој ми души!

Смири ми мисли,

Христе,


чисте прашину

што ме гуши,

помози

слабој ми души!

Смири ми срце,

Христе,


чисте

са њега

боли ми тешке,

опрости

све моје грешке!

Смири ме,

смири,

Христе!

ХХВВААЛЛАА ТТИИ ГГООССППООДДЕЕ

Хвала Ти,

Преблаги Господе,

на искушењима

која ми дајеш,

да познам

Вољу Твоју,

да грехе своје окајем.

Хвала Ти,


на љубави

коју ми пружаш,

љубав и милост Твоја

лепши су од рајских ружа.

Хвала Ти,


што учиш ме

да се молим.

До краја живота свога

нећу

престати да Те волим.

ППРРЕЕДД ТТООББООММ ККЛЛЕЕЧЧИИММ

Пред Тобом

клечим,

Господе,

душа

трепери –

жељна Те,

а срце

дрхти –

воли Те,

опроштај

молим,

спаси ме!

ППИИТТААММ ССЕЕ

Чиме сам Твоју Љубав заслужила,

када Ти ништа нисам пружила,

сем слабе вере што носим у себи?

- Тиме, што увек се окренеш Мени!

Чиме сам Твоју Милост заслужила,


сем овај прегршт песама моји'?

- Тиме, што Мајку и Мене волиш!

Чиме сам Твоју Помоћ заслужила,


сем ово мало љубави моје?

- Тиме, што Свете у помоћ зовеш!

Чиме сам Твоје Трпљење заслужила,


сем својих грехова, њихове сене?

- Тиме, што увек пронађеш мене!

УУ ССЛЛААВВУУ ТТЕЕББИИ,, ССППААССЕЕ

Хвала Ти Господе, што ме

свакога јутра будиш,

што Ти због грехова мојих

стпљења са мном не губиш!

Хвала ти Господе, што ми

рањену душу лечиш,

што Милост шаљеш ми Своју,

молитвом Ти ме тешиш!

Хвала Ти, Господе, што ми

Ти Љубав Своју шаљеш,

јачаш ми веру, наду

и већу снагу ми дајеш!

Хвала Ти, Господе, што Ти

грехе опрашташ моје!

У славу Теби, Спасе,

моја Ти душа поје!

ППРРИИММИИ ГГООССППООДДАА

Прими Господа

у срце своје,

кад срце и душа

боли броје,

кад груди твоје

уздахе крију

и када очи

сузе лију.

И онда када си

до неба срећан

прими Господа

– Он је вечан.

Све је друго

пролазно – знај,

приђи Господу,

себе Му дај.

ППУУССТТИИТТЕЕ ДДЕЕЦЦУУ КК ММЕЕННИИ

Пустите дечицу своју

да слободно приђу Мени,

да учим их љубави, нади,

да учим их правој вери.

Пустите дечицу к Мени,

те дивне цветиће нежне,

да Руке их чувају Моје

од судбине неизбежне.

Пустите анђеле мале,

у Моје да седну Крило.

Будите и ви као деца.

Лепше би вам тада било.

ВВААССККРРССЕЕЊЊЕЕ ХХРРИИССТТООВВОО

Тешке је муке на Kрсту

Господ поднео за нас,

у трећи дан је васкрсао

Премили Христос Спас.

Светлошћу Својом је

разорио мрачни ад,

а славним Васкрсењем

отворио нама рај.

Следимо Његова дела,

доброту због нас васкрслу,

отворимо своја срца

за љубав хришћанску.

МАЈКО, СЛАВА ТИ

ММААЈЈККОО,, ССЛЛААВВАА ТТИИ

На сред Храма

срца мога

обитаваш Ти –

Дјево Чиста,

Мајко Христа,

вечно слава Ти.

А у Храму

душа моја

стоји скрушена,

са сузама покајања

и молитвом

чишћена.

У Олтару

Храма мога

стоје свеће три,

тамјан гори,

мирис шири.

Мајко, слава Ти!

ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ

Рођење Твоје Пресвета Дјево

донесе нама спас,

родила Ти си

Божијег Сина –

Христа,

Спаса свију нас.

Благословена Ти си

Богородице дивна,

радост си наша,

утеха силна,

сунце си сјајно,

лепота умилна.

Пресветла,

славна Владичице,

светли на нас Твоје Лице,

љубав Твоја и благост

прелива наше срце,

буди увек наша

заштита и радост.

ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ

„„ССВВИИХХ ЖЖААЛЛООССННИИХХ РРААДДООССТТ““

Радости наша

утехо славна

Маријо Дјево

буди са нама.

Наше су боли

у Твојој сузи,

нада си наша

у свакој тузи.

За све жалосне

– веља Радости

даруј нам мира,

рајске сладости.

ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ „„ТТРРООЈЈЕЕРРУУЧЧИИЦЦИИ““

Светињо славна

древног Хиландара,

чудотворна Мајко

Тројеручице,

Ти болне лечиш,

тужне тешиш,

сужње бодриш,

страдалне чуваш;

за све се молиш

и све нас волиш.

Пресвета

Владичице,

славна

Тројеручице,

китим Те цвећем,

мирисним венцем,

величам Тебе

кроз своје песме –

онако, како

срце ми осећа.

И док Те гледам,

радосно ми лице,.

Слава Ти и хвала

славна

Тројеручице!

ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ ЛЛЕЕППААВВИИННССККООЈЈ

Из далека и из близа манастиру долазе

паћеници, поклоници и дарове доносе.

Присуствују Светој Служби Анђели и верници,

са сузама сви се моле Богомајци – Заступници.

Благи отац – архимандрит игуман Гаврило

пред иконом чудотворном пали кандило.

Пред иконом светом свако поколење

уз молитву усрдну доби исцељење.

Слепи људи прогледаше, неми прозборише,

хроми људи проходаше, болесници оздравише,

опседнути спасише се, глуви људи опет чуше,

свак' ће наћи себи спаса кад се моли из дна душе.

Пресвета Богородице, дико наше Светиње,

предивна наша Царице, заштити и помилуј ме.

ППРРЕЕЧЧИИССТТАА ДДЈЈЕЕВВОО

Пречиста Дјево,


очисти ми душу

од греха и боли.


замоли Христа,

да душа моја

опет заблиста.


чуј срца глас,

у Теби ћу Мајко

пронаћи спас.


радост ми јави,

јер срце Те моје

и душа слави.

ЧЧУУДДООТТВВООРРННООЈЈ ИИККООННИИ

„„УУББЛЛААЖЖИИ ММООЈЈЕЕ ЖЖААЛЛООССТТИИ““

Ублажи све жалости,

Пресвета Царице,

у душе усели радости,

осмехе врати на лице.

Целиване Руке Твоје,

Мајко Премилог Спаса,

милују срца,

и кад се моле без гласа.

Искрене вапаје чујеш

и долазиш у помоћ.

Из душа нестају суше...

У Теби је Мајко,

чудотворна моћ.

ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ „„ООДДИИГГИИТТРРИИЈЈИИ““

Наша си светлост

у греховној тами,

Рука, која

показује путе,

мелем си души,

у помоћ хиташ

када нас боли

притисну љуте.

Наша си радост,

утеха и нада,

Твоја је љубав

мед и млеко.

Слава Ти вечна

и бескрајно хвала,

Пресветла наша

Путеводитељко.

УУ ЧЧААССТТ ИИККООННИИ „„ООММЕЕККШШААЊЊЕЕ ЗЗЛЛИИХХ ССРРЦЦАА““

Желим да сви који Те не воле

и који одступише од Сина Твога,

покајањем пронађу пут до Тебе,

пронађу прави пут до Бога.

Желим, да свима који не верују,

улијеш веру у Цркву и Христа,

да њихово срце омекша се,

да душа њихова постане чиста.

А Ти то можеш,

Пресветла Мајко;

волим Те и молим јако:

пред иконом Твојом

„ОМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА“

нек свако зло

у свима попуца.

ЛЛЕЕШШТТИИЈЈААННССККООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ

Лештијанска,

славна

Богородице,

док гледам Тебе

светли ми лице,

светли ми лице

Светлошћу Твојом,

Теби се молим

свом душом својом.

Покровом

Твојим

покриј нас,

душама рањеним

подари спас,

подари спас,

исцели боли

свакоме,

ко се

Теби помоли!

_______________________________________________________

Икона у мананастиру Покрова Пресвете Богородице, Лешје

ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ ББЕЕООЧЧИИННССККООЈЈ

О радости наше и утехе силне,

Беочин што има монахиње дивне!

О радости наше, топлих молитава,

даноноћно ту се народ спасава.

О радости наше, о Богомати,

ко год чује за Те у манастир сврати.

О радости наше, Ти Дјевице Блага,

дајеш здравље, веру – у Теби је снага!

О радости наше и помоћи дивне,

молитве сестринства – дубоке и силне!

О радости наше, и лепше и слађе,

ко год лека тражи – у Теби га нађе.

О радости наше, Мајко Премила,

у Теби је спас, у Теби је сила!

О радости наше, Владичице слатка,

излечи се душа која Те дотакла!

О радости наше, о Пресветла Мајко,

исцели се тело што Те се дотакло!

О радости наше, дивна Богородице,

са радошћу гледам Твоје мило Лице!

_______________________________________________________

Икона у мананастиру Беочину

ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ ККУУВВЕЕЖЖДДИИННССККООЈЈ

Владичице наша,

Пресветла, умилна,

Заштитнице

манастира Кувеждина,

Ти што видиш наше муке

и што бдиш над нама,

пружи Своје Свете Руке,

помози нам молитвама!

Молитвама благог

оца Варнаве

нек се душе наше

од греха раставе.

Нек се срце наше

у вери заблиста,

да у себе примимо

Спаса нашег – Христа.

Ти што видиш наше муке

и што бдиш над нама,

пружи Своје Свете Руке,

помози нам молитвама!

_______________________________________________________

Икона у мананастиру Кувеждину

ССУУШШАА

Пресвета Мајко, молитвене моћи,

само нам Ти можеш помоћи!

Слаби нам тело и слаби душа,

а веру нашу убија суша,

суша у души од слабе вере,

суша у срцу... Призивам Тебе.

Ороси душу капима живим,

ојачај веру, срце нам смири,

окрени нас, Мајко, Себи и Христу,

помози да вратимо душу чисту.

У срца наша љубав засади,

милостиња нека мостове гради,

мостове, који Богу води нас;

тамо је љубав, утеха и спас.

Научи нас, Мајко, да душа кличе,

да срце верно на сав глас виче:

„Слава Ти, Мајко, и Теби Боже!

Без Вас се ништа, а с Вама – све може!“

ССУУЗЗЕЕ ППРРЕЕССВВЕЕТТЕЕ ББООГГООРРООДДИИЦЦЕЕ

Плачем пред иконом Твојом,

предивна наша Владичице,

угледах – сузе теку

низ Твоје светло Лице.

То плачеш Ти због грехова мојих,

којих је душа пуна,

осећам бол због тога,

срце се стегло као струна.

Плачеш, због васцелог света,

што се од Сина одвојио Твога,

сузама бола и умиљења,

милост иштеш од Бога.

Пресветла Мајко наша,

од Твојих се суза миомирис слеже,

Твоја је молитва славна и јака

од које све тамне силе беже.

Пресвета Дјево, Маријо славна,

Твоје се Лице мени смеши,

сузама Ти си умолила Сина;

душа моја више

не жели да греши.

ММООЛЛИИТТВВАА ППРРЕЕССВВЕЕТТООЈЈ ББООГГООРРООДДИИЦЦИИ

Предајем

старању Твоме

душу

и тело,

Пресветла.

Научи ме,

да следим

кораке Твоје,

и правим путем

увек да ходим,

Преславна!

ГОСПОД МИ ДАРОВА,

ПЕСМЕ ДА ПИШЕМ

ККРРССННАА ССЛЛААВВОО –– ССВВЕЕТТИИ ЂЂООРРЂЂЕЕ

Крсна Славо, Свети Ђорђе,

душа моли да јој дођеш,

да јој дођеш, исцелиш је,

од грехова очистиш је!


срце зове да му дођеш,

да му дођеш, да заблиста,

да прослави Бога Христа!


тело чека да му дођеш,

да му дођеш, пружиш лека!

Славићу те све до века!

ААННЂЂЕЕЛЛУУ ЧЧУУВВААРРУУ

Молим Ти се Анђеле

Чувару мој Светли,

душу ми спаси

и ум просветли!

Ти, Који с моје

десне стране стојиш,

моје грехе

и добра дела бројиш.

Понекад кад згрешим

горко заплачеш,

када се покајем,

ти се радујеш.

За добра дела

китиш ме бисером,

да нижем ђердан

искреном молитвом.

Хвала Ти Анђеле,

што жеље ми знаш,

срце ми наградиш,

радост му даш!

ГГООССППООДД ММИИ ДДААРРООВВАА,, ППЕЕССММЕЕ ДДАА ППИИШШЕЕММ

Од трња и цвећа

исплетен венац –

живот није лак.

Вера у Христа

доноси спас,

љубав и ослонац јак.

Господ ми дарова,

песме да пишем.

– Слава Му

до вечности.

За Њега су

срца и душа

препуни нежности.

Сваки корак,

молитву, мисао

Господ нам зна,

сваку песму

у славу Његову,

душа Му оставља.

ЦЦЕЕЛЛИИВВААЊЊЕЕ ММООШШТТИИЈЈУУ

Улазим нечујно

у Храм манастира,

у очима ми сузе искре.

Прилазим полако

средини Храма

и икону целивам.

С трептајем душе кренух

ка моштима Светим.

Из мене извиру

сузе и молитве,

бујица речи

покајних и нежних.

Прекрстих се,

ничице

пред Светога падох

и дуже време

на коленима остадох.

Устадох и целивах

мошти Светитеља

и опет сам

пред Њим на коленима.

Одједном –

благоухан мирис...

Подижем главу,

Свеца видим где стоји

и смеши се на мене грешну.

Осетих,

како све боли одлазе.

Низ лице ми теку

сузе радоснице.

ВВААППААЈЈ

„ИЛИ, ИЛИ,

ЛАМА САВАХТАНИ!“ *

У великој тузи пролазе ми дани.

Не, ниси ме оставио,

већ ја Тебе јесам!

Опрости ми Боже,

долазим Ти грешан.

Сва је моја душа од греха прашњава,

само Твоја Милост и Љубав је спасава.

Молим Ти се, Боже, душу ми излечи,

не дозволи да ми срце јечи,

но избави мене од греховне таме,

молитвама Пречисте

Ти се смилуј на ме!

Помози да устанем из греховног пакла,

приђи, да бих Твоје ја ране дотакла,

да се сетим Твојих рана, мука тешких.

Помилуј ме, Боже,

призива Те грешник!

_______________________________________________________

– Или, Или, лама савахтани?

– Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио ?

(Речи Крстораспетог Христа, Мт. 27,46).

ППООККААЈЈААЊЊЕЕ

Предамном стоје

грехови моји,

гледам их

као у огледалу,

један по један се

као ђердан нижу:

Икону Твоју

пред себе стављам,

целивам Тебе

и свећу палим.

Сузе се роје

на лицу мом...

Опрости ми

Христе,


склони са душе

греховни лом!

ССВВЕЕ ШШТТОО ДДИИШШЕЕ......

Ори се небом

песма славуја,

умилним гласом

Творца славе,

земљу умива

мирисна роса,

травке и цвећа

дигоше главе.

Све што

дише,

лети,

гмиже,

сваки педаљ

земље ове

лепоту и љубав кује.

Славе Творца

постојањем.

Са Њим се

све радује.

ДДООББРРАА ДДЕЕЛЛАА

Кад прођемо крај жеднога

који иште мало пити,

подајмо му воде ладне.

Богу ће мило бити.

Кад прођемо крај гладнога

који мало хране жели,

пружимо му парче хлеба.

Господ се том весели.

Кад прођемо крај болесног

који мало лека тражи,

помолимо се заједно,

да му Господ боле блажи.

Кад прођемо крај тужнога

што утехе мало иште,

рецимо му речи ове:

У БОГУ ЈЕ УТОЧИШТЕ!

Кад прођемо крај сиротог

који ничег нема,

капутом га огрнимо.

Награду нам Господ спрема.

Добра дела нижимо

као бисере,

да се наше душе

са Богом веселе.

ММООЛЛИИТТВВАА ССВВЕЕТТООММЕЕ ДДУУХХУУ

Животворни

Душе Свети

сиђи

и народ

мој посети,

посети

и узми га

под руку,

ум његов

Мили,

просветли,

да познају

Бога Оца,

Творца Свевишњега,

да познају

Христа Спаса,

Сина Божијега,

да познају

Тебе, Силни,

Душе Свети,

Животворни.

Смилуј се,

и моју

молитву прими.

ННИИССММОО ССААММИИ

Када у патњама живот тече,

кад губимо наду и веру у спас,

знајте, да тада нисмо сами

– чврсте Руке штите нас.

Када је радост у души нашој,

кад певамо песме на сав глас,

знајте, ни тада нисмо сами

– будне Очи прате нас.

Руке Господње хрле ка нама,

Његове Очи гледају нас.

Бескрајна Љубав и Милост Божија

души су нашој утеха и спас.

ДДУУХХООВВННАА ТТААММАА

Ја кудих Тебе

Господе Благи,

на Тебе се жалих

Творитељу драги,

роптах на живот

што си ми дао

и питах се,

како Ти мене није жао.

Дуго је требало

да Те упознам

и грехе своје

сама да спознам,

дуго је требало

да Те заволим,

за грехе своје

опрост да замолим.

Душа је била

робиња сама,

заробила је

духовна тама,

из које нисам

излаза нашла,

све док Те Боже

нисам пронашла.

Сада ми душа

не ропће више,

из ока лију

покајне кише,

срце Те моје

кроз песму слави,

Господе силни,

Господе славни.

ДДООЂЂИИ ННААММ ......

Дођи нам,

брза Помоћнице,

души даруј лека,

Преславна Богородице,

слава Ти довека!

Дођи нам,

Христе Спасе,

срцу љубав пружи,

у радости са Тобом

вечно да се дружи.

Дођи нам,

Анђеле дивни,

Чувару грешних нас,

улиј нам снагу и веру,

од Бога измоли спас.

ППРРООЗЗООРР УУ ННЕЕББОО

Молитва

отвара

прозор

у небо.

Душа се

пуни

Божанског

мира.

Срце

задрхти

од радости

веље.

Све

око мене

је пуно

миомира.

ГГРРЕЕШШННИИЦЦАА

Дуго нисам веровала

ни у Тебе, ни у Бога,

ни у Мајку што Те роди,

живела сам као птица

у греховној слободи.

Све што радих

грех је био,

у греху сам се и родила,

ал чим уђох у Твој Дом –

ја се препородила...

Тек тад познах вера шта је,

љубав и надање,

и шта чека душу моју:

шкргут зуба и страдање

ако се не покајем,

своју душу сузама

врелим не оперем.

Зато чуј молбе

душе грешнице,

у Царству Своме Христе

мене сети се

и пружи ми опроштај

као разбојнику,

као што опрашташ

свакоме грешнику!

ДДУУШШАА ППРРААВВЕЕДДННИИККАА

У свету

Анђела

душа

обитава,

душа

праведна.

У свету

Светлости,

дивној

вечности,

уз Бога

Славнога.

СВЕТИЊА МЕ К СЕБИ ЗОВЕ

ССВВЕЕТТИИЊЊАА ММЕЕ КК ССЕЕББИИ ЗЗООВВЕЕ

Пред иконом чудотворном

у сновима мојим стојим,

целивам је, руке пружам

и кроз сузе Њој се молим:

нашој дивној Владичици,

Богомајци, Заштитници.

Испуњава моје снове.

Светиња ме к себи зове.

_______________________________________________________

Манастиру Велика Ремета

ММААННААССТТИИРР ККООППООРРИИНН

Чудотворне мошти

Светог Стефана

чувари су

манастира Копорина.

Исцељења многа

овде су се десила,

посредним молитвама

Копоринског сестринства.

„Копоринска“ деца

благо су највеће,

монахиње ту се моле

за њихово зачеће.

Много света хрли

велелепном Храму,

са вером се поклања

Светоме Стефану.

РРААВВААННИИЦЦАА



Светог цара задужбино,

наша дивна Светињо,

духовне си пуна моћи,

у теби су Свете мошти –

Свете мошти Лазареве.



за Лазареве мошти Свете

зна свако српско дете.

Даноноћно долазе ти

и дарове доносе ти

поклоници, паћеници,

страдалници и верници.



за душу си апотека,

мелем си од меда – млека.

Теби да је вечна слава,

задужбино нашег цара

– Светога Лазара.

ЦЦРРККВВАА ББООЖЖЈЈАА

Много света

Цркви хрли,

Храму Божјем

у Ставама,

да пронађу

себи лека –

души, телу

у ранама.

Црква Божја

мала поста

за сав народ

што јој стиже,

јер сви желе

да с' исцеле,

Господу

да буду ближе.

Душе, тела

исцељења

многа су се

догодила,

све молитвом

топлом, јаком,

оца Марјана.

_______________________________________________________

Храм Св. Апостола Петра и Павла у Ставама код Ваљева

ППЛЛААЧЧ

Корачам

улицом празном

док срце ми

обруч стеже.

Стижем

до срушене Цркве,

сузе низ лице беже.

То беше Црква Успења,

– сад је само рушевина.

Плачу над њом

и небо и земља.

На разваљеним вратима

икона тужно сведочи

страдање Цркве Христове

што веру

и радост точи.

Унутар зидина чујем

фресака уздахе и плач,

на крову оштећеном

– Крст,

нама радост,

некоме – мач.

Целивам Икону Спаса,

поглед упрех у висине,

дуго ће срце да памти:

ПЛАЧ

НА ПРАГУ

РУШЕВИНЕ.

ММААННААССТТИИРР ССВВЕЕТТЕЕ ТТРРООЈЈИИЦЦЕЕ

Тамо где Љубав станује,

мисли ме моје воде,

до дивне Светиње наше –

манастира Беле Воде.

Тамо где Светлост царује,

све личи на рај,

тамо свој корак управљам,

да слабостима буде крај.

Тамо где Дух Свети дише,

где кандила и свеће се пале,

где предивно тамјан мирише –

нестају бриге, велике и мале.

_______________________________________________________

Беле Воде код Љубовије

ММААННААССТТИИРР ППРРЕЕССВВЕЕТТЕЕ ББООГГООРРООДДИИЦЦЕЕ

Четврт века постојања

манастира је тог,

даноноћно ту се моли

и прославља Бог.

Сваког дана долазе

дивној Светињи

и молитве узносе

Богомајци Марији:

„Пресвета наша Царице,

Богомати, Заштитнице,

Христа Бога

моли за нас,

да дарује Своју Љубав,

веру, милост,

снагу, спас,

да нам грехе

опрости

и помилује нас.“

Молитвеник

пред Господом –

игуман Сергије,

молитвама топлим

пред иконама Светим,

наша срца грије.

_______________________________________________________

Манастир у Химелстиру – Немачка

ППРРААВВООССЛЛААВВЉЉЕЕ УУ ЈЈУУЖЖННООЈЈ ААФФРРИИЦЦИИ

У Храму Светог Томе,

ту где тамјан мири,

у Јужној се Африци

Православље шири.

Наша браћа у Христу

праву веру примише,

сада им душа светли,

тамјаном одише.

Да их води Богомајка,

да их чува Свети Тома,

да им дела буду права –

нек их Господ управља.

ЛЛЕЕППООТТИИЦЦАА УУ РРЕЕССААВВИИ

Лепотица,

давно „никла“ у Ресави,

изнад града Деспотовца

– бисер прави.

Накит јој је хладна река

што на сунцу блиста,

а хаљина – шума красна,

зелена и чиста.

Ципелице од мерака

– мека трава,

а шеширић – небо плаво,

царица је права.

Лепотица наша је

манастир Манасија,

свакој души њена светлост

као сунце сија.

РРУУККУУММИИЈЈОО ССЛЛААВВННАА

Светињо наша,

Рукумијо славна,

тебе слави моја

душа православна.

У теби се крије

благодат велика,

ту се вера кали

попут челика.

Над моштима Светог

Мартирија Синаита

сваком болеснику

молитва се чита.

Ту молитва лечи,

срцу радост пружа,

ту душа процвета

попут рајских ружа.

ММААННААССТТИИРР ППЕЕТТККООВВИИЦЦАА –– ФФРРУУШШККАА ГГООРРАА

Дивна долина Фрушке горе

у поновни живот се враћа,

обнавља се Светиња,

обнавља је монахиња.

Монахиње: Антонина,

Меланија и Јована

од јутра до мрака

вредно раде без умора.

Светиња се дивна

Петковица зове,

у њој се предано

монахиње моле.

Молитве су њихове

за спас нашег рода,

да нам душу никада

не помути злоба.

За љубав и њихов труд

хвала им од срца,

јер срце њихово

за све нас куца.

Погледати у долину

сваком оку сада прија,

јер обновљен манастир

као сунце сија.

ССТТУУДДЕЕННИИЦЦАА

Студенице, Свето место,

помињана ти си често,

да л' са књигом у рукама,

у песмама ил' мукама.

Свакога си пригрлила

и нову му снагу дала,

улила му веру јаку

да осети милост сваку.


помињана ти си често.

То је тако од давнина,

све учећи отац – сина.

Учићемо тако и ми,

своју децу у туђини

Православљу, Светињама.

То је света дужност нама.



Сваки Србин, ма где био,

радо би те посетио.

Студеници похрлимо,

Милост Божију осетимо.

Покајање ко потражи,

милом Богу биће дражи.



Име ти је свето, јако

и остаће на век тако.

ООББННООВВИИММОО ХХРРААММ

Видимо ли Цркву

где сама стоји,

вернике чека,

векове броји.

Видимо ли Крст

на Цркви оној,

не долазимо јој,

утихнуло звоно.

Видимо ли небо

што плаче над Њом,

зидови јој се круне,

прокишњава кров.

Пођимо браћо

и сестре миле,

вратимо Светињи

одежду од свиле.

Вратимо пређашњи

златни јој сјај,

обновимо

земаљски рај.

ННЕЕББОО ННААДД ССВВЕЕТТИИЊЊООММ

Над Светињом

небо сјајно,

проткано

златним

нитима

и меким облацима

што створише Руке

Свемилосног Творца,

дозива нас.

На Светињу силазе

Свете

Силе

Небеске,

кандила и тамјан горе,

молитве се узносе,

доносећи спас.

НЕВЕСТА ХРИСТОВА

ННЕЕВВЕЕССТТАА ХХРРИИССТТООВВАА

Лепшег Женика нема на свету

од Христа Спаса у Рајском цвету!

Душа се моја обручила с Њим,

волим Га, желим Га, ја срцем свим.

Дођох у дивни древни манастир,

души да нађем утеху и мир.

Била су тешка сва искушења,

кроз њих је душа нашла спасења.

Сузама својим сам је умила

и срце устрептало вером пунила.

Молитве сузне до Христа стигле

и мене грешну из пакла дигле.

Женик ме зове да к Њему дођем;

све што је земно – све брзо прође,

Небеско вечно оста да траје,

да светли жарко у Сунцу славе.

Радосно хитам Женику своме.

Помени ме, Христе, у Царству Своме!

Лепшег Женика нема на свету

од Христа Спаса у Рајском цвету!

ММААТТИИ ИИЛЛААРРИИЈЈАА

Једино Господ Свевишњи зна

колико си претрпела

страдања и искушења,

Господ ти беше ослонац,

путоказ, нада и утеха

на стазама спасења.

Од детињства твога мајко

не беше ти никад лако.

Храбра си била.

С' молитвама светим на уснама

никада ниси посустала,

носила те вере крила.

Ти молитвом благородном

нероткињу чиниш плодном –

молитва је твоја јака.

Помоли се и за нас мати,

да се душа Богу врати,

привиј нас на груди своје.

Духовна си наша мајка.

_______________________________________________________

Манастир Покајница, Велика Плана

ММААТТИИ ММИИХХААИИЛЛАА

Још као мала,

твоје срце Цркву заволи

и од тада душа радошћу гори.

Следивши позив мати Петроније

пошла си у манастир Свете Меланије.

Након смрти твоје мајке духовне,

дошла си, мајчице, ти у Ваведење.

Са љубављу дивном, мати Михаила,

примила је тебе мати Ангелина.

Теби Господ дао је, да обиђеш Његов Гроб

и да видиш силазак Светог Огња небеског.

Многих чуда Божијих ти си сведок била,

са радошћу, љубављу за све се молила.

И даље се моли, мати Михаила,

за нас грешне, да нас чува Бож'ја Сила.

Да нас чува, избавља – од олуја греховних,

да нам прости, подигне нас из свих замки паклених,

да нам да разум, Њега да познамо,

да нам срце очисти, да Га заволимо,

да у души посеје веру праву, чисту;

помоли се, мајчице, ти за нас Христу!

И још моли нашу славну Владичицу,

Пресвету, дивну, Богородицу!

Волимо те, наша дивна мајчице,

пред Господом Силним – молитвенице!

_______________________________________________________

Манастир Ваведење, Београд

ППООББЕЕДДИИ ННООЋЋ

(савет духовника)

Победи ноћ,

не бој се мрака,

вера је моћ,

вера је јака.

Победи страх,

Христа упознај,

Речи Бож'је

у себи спознај.

Победи грех

да душа блиста,

приђи Богу

срца чиста.

Победи ноћ,

не бој се мрака,

вера је моћ,

вера је јака.

ЊЊЕЕГГООВВООЈЈ ССВВЕЕТТООССТТИИ

ППААТТРРИИЈЈААРРХХУУ ССРРППССККООММ ГГ.. ГГ.. ППААВВЛЛУУ

Светости Ваша,

светлости наша,

препуни љубави

за душе страдалне,

молите Бога

за спас српског рода,

да се ослободи

тешких мука.


радости наша,

Ви што свога рода

бол и рану знате,

измолите од Свевишњег

да оно, што нам отимају,

сачува Његова Света Рука.

Душе се чисте

Вашим молитвама,

у њима грешници

налазе спас.


похвало наша,

молите Христа

и милостивну Мајку

да сачува нам децу,

да сачува нас.

ООЦЦУУ ТТААДДЕЕЈЈУУ

Од малена ти си био, оче благи, побожан

и Божанском Светлошћу био обасјан.

Цркве си од песка као дечак правио,

о играма другим ниси мислио.

Са Богом у мислима ти си био радостан.

„Боже дај, да и ја за нешто будем користан!“

То беху твоје речи, речи детета,

не слутећи да већ тада душа беше света.

Када лекари нису имали за тебе лека,

посветио се себе Богу – Лекару у век века.

Када си у тамници био и наду губио,

Анђео – Божији Гласник, наду је теби вратио.

Вратио ти снагу и веру у спас,

јер Господ, и када страдамо, не оставља нас.

Настојатељ манастира и парох си био ти,

учио си људе многе, пример свима био си.

Људи су се радо обраћали теби,

да пронађу лека ближњима и себи.

Молитвама топлим лечио си оче,

исцељени многи о томе сведоче.

Преподобни оче, моли се за нас,

нек молитве твоје буду души спас.

ССЛЛААВВООППООЈЈ ССТТААРРЦЦУУ ППООРРФФИИРРИИЈЈУУ

Подвижниче љубави, смирености, кротости,

учитељу вере праве, праштања и надања,

прослави те Свевишњи Господ на небесима –

благошћу, прозорљивошћу

и многим чудесима.

Сматрали те чудотворцем, светитељем новог доба,

а ти себе – најгрешнијим!

Пратили те све до гроба

твоја мудрост, твоја кротост,

твоја љубав према Христу.

Видевши ти душу чисту,

чувши твоје благе речи,

озарени сви су били, љубав твоја душу лечи.

У душама многим си видео распећа.,

за њих грешне, за њих болне,

у Олтару душе твоје

горело је безброј свећа!

Не могу се описати

све красоте душе твоје,

прими старче Порфирије ове молбе моје:

преподобни оче Свети

моли Бога за нас грешне,

да просветли душе наше

и од греха очисти,

да сагради мост у души –

мост љубави, кротости,

смирења, благости,

да учврсти стрпљење

и одгони слабости.

ООЦЦУУ ААРРХХИИММААННДДРРИИТТУУ ЈЈООВВААННУУ ММААРРИИЧЧИИЋЋУУ

Високопреподобни Оче архимандрите,

манастира Тресије дивни игумане,

-оче Јоване,

ризница си наша духовних поука,

нек' Анђео чува те и Божија Рука.

У огањ се љубави душа твоја претвори,

заволевши Господа више од живота.

Сновиђење твоје се обистинило:

-монашки си постриг и чин примио.

Уз оца Епифанија духовно си растао,

Епитрахиљ красни он је теби дао

-да у њему служиш Свете Литургије.

Учио си и учиш нас o љубави према Богу,

да познамо и творимо Свету Божју Вољу.

Огледало ти си живота часнога,

љубави, искрености и духа чистога,

смирености, кротости, вере праве и надања,

и учиш нас да се не бојимо страдања.

Својим чистим животом и душе красотом

пример свима си.

Овај славопој ти пишем из љубави,

велики си оче, духовник си прави.

Молитве твоје нека нам буду

путоказ љубави ка Господу!

Моли се за нас грешне и слабашне,

молитве нам твоје душу и срце снаже;

много значи молитва једног праведника,

срећни смо, што имамо те

ми за духовника!

_______________________________________________________

Манастир Сабора Светих Архангела Тресије код Сопота

ООЦЦУУ ААММВВРРООССИИЈЈУУ

На планини Голији

-манастир Ковиље,

а у њему живи

отац Амвросије.

Сав молитви дивној,

Богу и Цркви предан,

у раду тече

сваки Господњи дан.

А љубав свесилна

у њему обитава,

љубав умилна

да све што дише – спаја...

Овај дивни подвижник

благих речи

што трепере

к'о гранчице маслинове,

и у душу и у срце

примио је

и соколе

и вукове.

ООЦЦУУ ДДУУШШААННУУ ССТТЕЕФФААННООВВУУ

Слуга Бож'ји,

отац Душан,

за сваког се

топло моли,

да духовно

прогледа,

да Господа

заволи.

Још се моли

да нам Бог

све грехове

опрости,

да нам срце,

ум и душу

благи Христос

очисти.

Молимо се

и ми за њ',

да му Господ

снаге да,

мудрости -

да води нас,

Христу Богу -

где је спас!

ССВВООММЕЕ ДДУУХХООВВННООММ ООЦЦУУ

Где год да кренем

свугде ме твоје

молитве прате,

у срце

и душу грешну,

као најдражи гости ми сврате.

Хвала ти оче

на бризи и разумевању,

хвала на помоћи

у моме

духовном сазревању.

Нека те чува

Свевишњи Бог

и Пресвета Богородица,

буди увек

доброга здравља

и радосног лица.

ДДРРУУГГИИ ДДООЛЛААЗЗААКК ХХРРИИССТТООВВ

Службу служи отац Макарије,

службу служи на Свету Недељу,

и овако народу беседи:

„Чујте речи, децо моја драга,

што их вама упућујем сада.

Господ ми је сновиђење дао

о Другоме Доласку Христовом,

о великом, праведном суђењу:

Мили Боже, чуда великога,

да л је снег прекрио пропланке

ил су звезде у трави заспале,

те је тако бело одасвуда?

Нит су звезде у трави заспале,

нит је снег прекрио пропланке,

већ то иде Анђеоска војска.

Предводе је осам Архангела:

Први иде Свети Михаило,

за њим иде Архангел Гаврило,

а за њима Свети Салатило,

Јегудило, Јеремило, Архангел Урило,

Варахило, Свети Рафаило.

Иза војске Свете Анђеоске иде чета Божјих ученика

а за њима војска праведника.

Три Анђела свирају у трубе, најављују свиту Цара свога,

праћену од Светих Херувима

и од Светих славних Серафима.

У свити Царској Пресвета Царица,

Мајка наша славна – Богородица,

с десне стране Сина, Христа Спаситеља,

што са десне стране Свога Оца седи,

Оца Свога и Оца нашега,

Сведржитеља, Свемилосног Творца.

Проговара наш Премили Спас:

– Нек сви чују речи Оца Мога

и све душе пред свог Творца стану

и скрушено на колена клекну.

Изиђоше пред Светога Оца

нанизани као на ђердану,

сагнуше се, до земље повише,

на коленима дуго остадоше,

све док Отац, наш Премили Творац,

не отвори суђење речима:

– децо моја, грешна и праведна,

дође часак овог суђења.

Нека свако ка Мени приступи,

Моме Сину нека се поклони,

Моме Сину – Праведном Судији.

Свако има књигу свог живота

од дела својих исписану:

добра дела – са златним словима

а неокајана – са словима црним.

Пренагле ли ваша лоша дела,

нечастиви демони ће доћи,

одвешће вас на дно провалије,

где је вечни огањ на адреси,

где царује сам нечастиви, да будете његови робови.

Пренагле ли више добрих дела,

примиће вас војска праведника

у редове веселих војника,

у загрљај, радосним поклицима.

Кајати се сада не можете, кајати се за живота треба.

Нека свако понаособ стане

пред Судију – Христа Спаситеља.

Како рече – тако учинише,

сви у ред пред Судију сташе,

свак сабира у мислима

своја дела почињена,

намерна, случајна, знана и незнана.

Свак се пита да л ће добар

одговор на Суду дати,

да л ће међу праведнике,

ил ће до дна пропадати.

Службу служи отац Макарије,

и овако на крају беседи:

– У име Господа нашег Свемилосног,

у име ове Свете Недеље,

браћо и сестре – моје мило стадо,

послушајте сад и ове речи:

видим Сузе Богородичине,

видим знаке што их Господ шаље,

да вас њима ка Себи привуче,

да познате сви Љубав Његову,

своје лице к Њему окренете,

душу своју уза Њ' приљубите.

У веру и наду ви се обуците,

са љубављу вељом Богу приступите,

сузама чистим срце умијте,

из дубине душе се покајте,

да опроштај овде добијете,

а у Рају с Богом ликујете!

ИИввааннаа ППррллииннаа ННииккооддиијјееввиићћ

Рођена је 1978. у Јагодини.

Живи и ствара у Швајцарској.

Члан је Удружења српских писаца Швајцарске и почасни

члан књижевног клуба „Мирослав Мика Антић“ из

Инђије.

Пише духовне и љубавне песме.

Заступљена је са својим песмама у неколико зборника и

антологија, како љубавних тако и духовних.

Такође је заступљена и у часописима са духовном

тематиком.

Објавила је коауторску књигу љубавне поезије,

под називом „НА ЗВЕЗДАНОМ ЈАСТУКУ“, са песницима

Златомиром Боровницом и Савом Гајић Ивић.

„„ППООККААЖЖИИ ММИИ ППУУТТ““::

Ко Бога љуби лако, љуби и човека .................................... 3

Господ дарује песме да се пишу ........................................ 5

1. Оче наш ............................................................................ 11

2. У Храму ........................................................................... 12

3. На Светој Литургији ....................................................... 14

ППООККААЖЖИИ ММИИ ППУУТТ 4. Покажи ми пут ................................................................ 17

5. Роди нам се Христос Спас ............................................. 18

6. Жеђ ................................................................................... 19

7. Смилуј се Господе .......................................................... 20

8. Узданица .......................................................................... 21

9. Цар над царевима ............................................................ 22

10. Доказ .............................................................................. 23

11. Сузе Господње .............................................................. 24

12. Помози ми, Благи Боже ................................................ 25

13. Пут, Истина и Живот .................................................... 26

14. Лек .................................................................................. 27

15. Ти си ту – а где сам ја ................................................... 28

16. Песма Христу ................................................................ 29

17. Господе .......................................................................... 30

18. Небески лекар ................................................................ 31

19. Извор Воде Живе .......................................................... 32

20. Молим ............................................................................ 33

21. Подај Боже ..................................................................... 34

22. Смири ме, Христе ......................................................... 35

23. Хвала Ти Господе ......................................................... 36

24. Пред Тобом клечим ...................................................... 37

25. Питам се ......................................................................... 38

26. У славу Теби, Спасе ...................................................... 39

27. Прими Господа .............................................................. 40

28. Пустите децу к Мени .................................................... 41

29. Васкрсење Христово ..................................................... 42

ММААЈЈККОО,, ССЛЛААВВАА ТТИИ 30. Мајко, слава Ти ............................................................. 45

31. Пресветој Богородици .................................................. 46

32. Пресветој Богородици „Свих жалосних Радост“ ....... 47

33. Пресветој Богородици „Тројеручици“ ........................ 48

34. Пресветој Богородици Лепавинској ............................ 49

35. Пречиста Дјево .............................................................. 50

36. Чудотворној икони „Ублажи моје жалости“ .............. 51

37. Пресветој Богородици „Одигитрији“ .......................... 52

38. У част икони „Омекшање злих срца“ .......................... 53

39. Лештијанској Богородици ............................................ 54

40. Пресветој Богородици Беочинској .............................. 55

41. Пресветој Богородици Кувеждинској ......................... 56

42. Суша ............................................................................... 57

43. Сузе Пресвете Богородице ........................................... 58

44. Молитва Пресветој Богородици .................................. 59

ГГООССППООДД ММИИ ДДААРРООВВАА,, ППЕЕССММЕЕ ДДАА ППИИШШЕЕММ 45. Крсна Славо – Свети Ђорђе ......................................... 63

46. Анђелу Чувару ............................................................... 64

47. Господ ми дарова, песме да пишем ............................. 65

48. Целивање моштију ........................................................ 66

49. Вапај ............................................................................... 67

50. Покајање ........................................................................ 68

51. Све што дише ................................................................ 69

52. Добра дела ..................................................................... 70

53. Молитва Светом Духу .................................................. 71

54. Нисмо сами .................................................................... 72

55. Духовна тама ................................................................. 73

56. Дођи нам ........................................................................ 74

57. Прозор у небо ................................................................ 75

58. Грешница ....................................................................... 76

59. Душа праведника .......................................................... 77

ССВВЕЕТТИИЊЊАА ММЕЕ КК ССЕЕББИИ ЗЗООВВЕЕ 60. Светиња ме к себи зове ................................................. 81

61. Манастир Копорин ........................................................ 82

62. Раваница ......................................................................... 83

63. Црква Божја ................................................................... 84

64. Плач ................................................................................ 85

65. Манастир Свете Тројице .............................................. 86

66. Манастир Пресвете Богородице .................................. 87

67. Православље у Јужној Африци .................................. 88

68. Лепотица у Ресави ........................................................ 89

69. Рукумијо славна ............................................................ 90

70. Манастир Петковица – Фрушка гора .......................... 91

71. Студеница ...................................................................... 92

72. Обновимо Храм ............................................................. 93

73. Небо над Светињом ...................................................... 94

ННЕЕВВЕЕССТТАА ХХРРИИССТТООВВАА 74. Невеста Христова .......................................................... 97

75. Мати Иларија ................................................................. 98

76. Мати Михаила ............................................................... 99

77. Победи ноћ ................................................................... 100

78. Његовој Светости Патријарху Српском Павлу ........ 101

79. Оцу Тадеју .................................................................... 102

80. Славопој старцу Порфирију ....................................... 103

81. Оцу Архимандриту Јовану Маричићу ...................... 104

82. Оцу Амвросију ............................................................ 105

83. Оцу Душану Стефанову ............................................. 106

84. Своме духовном оцу ................................................... 107

85. Други долазак Христов ............................................... 109

Ивана Прлина Никодијевић ............................................. 113



ИЗДАВАЧ:

КЊИЖЕВНИ КЛУБ „МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ“, ИНЂИЈА

ЗА ИЗДАВАЧА:

ЗЛАТОМИР БОРОВНИЦА, ПРЕДСЕДНИК

УРЕДНИК И ЛЕКТОР:

ВЕСНА СТОЈИЋ, НОВИ САД

РЕЦЕНЗЕНТ:

ЂАКОН ПЕТАР НИКОЛИЋ, СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

ПРЕДГОВОР:

ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ДУШАН СТЕФАНОВ,

АУСТРАЛИЈА

ИКОНА НА КОРИЦАМА:

ПРОТОЈЕРЕЈ ЈОВАН СИЛАШКИ, КИКИНДА

ВЕЛИЧИНА: 21 ЦМ

БРОЈ СТРАНА: 120

ТИРАЖ: 400 ПРИМЕРАКА

ШТАМПА И ПОВЕЗ:

„МАЛА КЊИГА“, НОВИ САД

ISBN: 978-86-86247-90-2

CIP – каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

821,163,41-14

821,163,41-14,09 Prlina.Nikodijevic I.

ПРЛИНА-Никодијевић, Ивана, 1978 –

Покажи ми пут / Ивана Прлина Никодијевић, -

Инђија: Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић“, 2013

(Нови Сад: Мала књига). – 120 стр. : илустр.; 21 цм

Тираж 400. – Стр. 3-4: Ко Бога љуби лако, љуби и човека /

Душан Стефанов. Стр. 5-10: Господ дарује песме да се

пишу / Петар Николић. – Белешка о аутору: стр. 113.

ISBN 978-86-86247-90-2

А) Прлина.Никодијевић, Ивана (1978) – „Покажи ми пут“

COBISS-SR-ID 280522247

Documents

Pokazi Mi Put Ivana Prlina Nikodijevic a5 Format