„Покошена ливада“

Десанка Максимпвић

Природа и човек

Овим кратким филмом смо кренули у имагинарну шетњу планетом Земљом: У чему људиуживају шетајућиприродом? Како људи својеодушевљење лепотомприроде преноседругим људима?

песмпм;

сликпм;

звукпм;

кппираоем прирпде (вртпви)...

Табла – наш делић планете

Каква је наша слика природе?

Стилска фигура којом се

опонашају звукови из природе назива

се ОНОМАТОПЕЈАКако можемо

да је оживимо?

Ппкпшена ливада, Десанка Максимпвић• Ливада крај реке

сања.Зрикавци тужнозричу.Помрлих трава душејош лебде врх откосашто се лагано суше.О, ви не знате тужнуо смрти трава причу.Зрикавци тужнозричу.

Јутрос дођосе некидивови као храшћеу домовину трава;и мртво паде безбројљупких, шарених, глава;и безброј нежнихтела

зденуше у плашће,дивови као храшће.

Свега девојка једназлатног, округлог окаи трепавица бели'лепрша на ливадии рањеницима делимирисне осмехечедне,уместо црвеног сока, -девојка златног ока.

Сутра опет у зорудоћи ће дивови они,и страшне суровевилезденуће у сена многемирисне главе миле.

Лежаће у једномгробутолики милиони.Доћи ће дивови они.

Тужно зрикавцизричу,чује се до облака;вечера целог жалезелен-коњици својелепе витезе пале.Плачу над гробовимамртвих, драгихјунака,чује се до облака.

Как

о с

у оп

иса

не т

раве

?

• Душе – помрлих трава

• Љупких шарених глава

• Безброј нежних тела

• Девојка једна златног, округлог ока

• Мирисни осмеси чедни

• Девојка златног ока

• Мирисне миле главе

• Своје лепе витезе

• Мртвих драгих јунака

Как

о с

у оп

иса

ни к

оса

чи?

• Страшне сурове виле

• Зденуше у плашће

• Дивови као храшће

• Зденуће у сена многа

При

рода

доби

ја љ

удск

е о

соби

не:

• Ливада крај реке сања. –персонификација

• Зрикавци тужно зричу –ономатопеја

• Дивови као храшће –поређење

Речи сјајне за описе бајне!ЕПИТЕТ:

Стилска фигура којом се на сликовит начин ближе одређује и конкретно означава главни појам;

Украс речи;

Најчешће је то придев, али може бити и именица

ПЕРСОНОФОКАЦИЈАСтилска фигура

(језичко изражајно средство) којом се неживим и непостојећим (измишљеним) стварима, појавама и апстрактним појмовима, преко радње коју врше, дају особине и својства живих бића.

Свако прича своју причу:

Лирски субјект (лирско ја)

• Књижевни јунак, коме песникпоклони своје мисли, осећањаи размишљања и коме удахнеживот на свој јединствени,оригиналан начин, постаје ууметничкој лирици ЛИРСКОЈА или ЛИРСКИ СУБЈЕКТ

Описивање (дескрипција)

ОПИС природе у књижевном делу назива се

ПЕЈЗАЖ;просторни - песник описује предео у природи и његов положај у простору;временски – писцу је важнија временска ситуацију у одређеном пределу природе.

Пронађите у песми – ко приповеда „тужну причу о смрти трава“.

Ко је преживео „покољ“?

Причу преносе преживели.