VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA I TRENERA

SEMINARSKI RAD IZ DEČJEG RAZVOJA KROZ IGRU

“POKRETNE IGRE”

STUDENT: PROFESOR:

Subotica, 2014

1

SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................................................................3

2. TEORIJE IGRE...........................................................................................................................................4

3. KATEGORIJE DEČIJE IGRE................................................................................................................4

4. ZNAČAJ IGRE ZA RAZVOJ DETETA.................................................................................................5

5. POKRETNE IGRE..................................................................................................................................7

6. METODSKA UPUSTVA PRI IZVOĐENJU POKRETNE IGRE..........................................................8

7. NAPOMENE PRI VOĐENJU POKRETNE IGRE...............................................................................10

8. PRIMERI POKRETNIH IGARA..........................................................................................................11

9. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................................13

10. LITERATURA....................................................................................................................................14

2

1. UVOD

Igra je aktivnost koja najpotpunije ostvaruje psihofizički razvoj deteta. Igra se po svojim

osobenostima razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Ona proizilazi iz unutrašnje potrebe deteta. Igru

odlikuje spontana, slobodna i originalna aktivnost deteta.

Igru kao fenomen su izučavali mnogi psiholozi. Vigotski je imao sledeći stav o igri: "Igra

predstavlja zonu narednog razvitka deteta. U igri je dete uvek više od svog prosečnog uzrasta, za

glavu više od samog sebe. Igra u kondezovanom vidu sadrži u sebi, kao u fokusu lupe, sve

tendencije razvoja".

"Igra se može definisati kao dobrovoljna i često spontana aktivnost najrazvijenijih životinjskih

organizama i čoveka, kojoj nije svrha podmirivanje životnih potreba, već rekreacija, učenje,

trošenje viška energije" rekao je Furlan o igri.

"Igra je voljna aktivnost koja se vrši bez krajnjeg cilja i, u celini, sa uživanjem iliočekivanjem

uživanja. (U izvesnim elementima u igri može da se ne uživa)" (Ingliš i Ingliš, 1972).

Po Frojdu period detinjstva je period stalnih trauma. Detinjstvo je period igre, jer je to prema

njemu, period neprekidnih trauma, a igra je jedino sredstvo da se putem ponavljanja savladaju oni

teški doživljaji koji sa sobom nose te traume. Za njega je igra terapeutsko sredstvo protiv

mogućih neuroza.

Razvojnim psiholozima igra je privukla pažnju ne samo zato što je ona dominantna aktivnost

deteta, već zato što je povezana sa fizičkim razvojem, razvojem intelekta, motiva, procenjivanjem

vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem ličnih osobina. Igra doprinosi tome da u procesu

socijalizacije deteta budu ravnomerno zastupljene aktivnosti ponavljanja obrazaca odraslih i

njihovo menjanje, jer bi u suprotnom ponašanje bilo stereotipno ili haotično. Učeći nametnute

obrasce ponašanja dete ovladava postupcima koje će ponavljati. Međutim, uvodeći u njih

određene promene dete razvija sopstveni odnos prema realnosti i uobličava svoju individualnost.

3

2. TEORIJE IGRE

Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troši”višak”

energije (Spenser, Šiler). Međutim, ovakvo određenje igrovne aktivnosti više se odnosi na igru

odraslih. Stenli Hol je pokušao da na igru primeni princip da je “ontogeneza rekapitulacija

filogeneze”. Međutim, analiza igre uloga pokazuje da u njoj deca”proigravaju” aktivnosti i uloge

osoba iz svoje okoline, a ne, za savremeni život, “nekorisne delatnosti predaka”.

Po teoriji K. Grosa igra, pre svega, predstavlja prvu pripremu za ozbiljan život.Gros smatra da

ima isto toliko igara koliko ima i nagona. Gros i njegovi sledbenici u teoriju unose dopunu da

dete u igri usavršava i fiksiranovostečene funkcije. Polazeći od ove najopštije karakteristike Gros

je naziva teorijomtreninga ili samovaspitanja.

Po Pijažeovom shvatanju “suština igre je asimilacija ili primat asimilacije nadakomodacijom”.

Pijaže smatra da je detetu za njegovu afektivnu i intelektualnu ravnotežu neophodno da

“raspolaže delom aktivnosti čija se motivacija ne sastoji u prilagođavanju stvarnosti, već

naprotiv, u asimilovanju te stvarnosti u sebe, bez prinuda i kazni”. Pijaže, dakle, igru izučava kao

razvojni fenomen u sklopu opšteg, a posebno kognitivnog razvoja.

3. KATEGORIJE DEČIJE IGRE

Pijaže razlikuje četiri kategorije dečije igre, a to su:

funkcionalna igra;

simbolička igra;

igra sa pravilima;

konstrukcione igre

Funkcionalna igra, ili igra vežbe, je prvobitan oblik koji se javlja na senzomotornom nivou.

Simbolička igra dostiže svoj vrhunac između 2-3 i 5-6 godine i ona je oblik reprezentacija u

preoperacionom mišljenju.

4

Igra sa pravilima zamenjuje simboličku igru i ona napreduje u skladu sa socijalizacijom deteta.

Igre sa pravilima se javljaju u 5un a5 između 4. I 7. Godine i razvijaju se tokom čitavog života.

Ovo su igre sa senzomotornim kombinacijama (loptanje, trke…), ili intelektualnim

kombinacijama (karte, šah…). U ovim igrama se takmiče pojedinci, jer samo tada pravila imaju

svoj smisao. Pravila su preuzeta od prethodnih generacija ili privremenim sporazumom.

Uporedo sa simboličkom igrom razvijaju se konstrukcione igre koje 5un a početku razvoja

prožete aludičkim simbolizmom, ali kasnije teže da predstavljaju prave adaptacije ili rešenja

problema i zato ih tada i označavaju kao stvaralačke igre.

4. ZNAČAJ IGRE ZA RAZVOJ DETETA

Dečija igra doprinosi razvoju psihofizičkih funkcija, sposobnosti i znanja, stvara uslove za

formiranje emocionalno stabilne, socijalizovane i kreativne ličnosti.

Ponašanje deteta u igri može da bude i indikator njegovog emocionalnog i intelektualnog razvoja.

Dete kroz igru u velikoj meri razrešava konflikte, projektuje svoju ličnost... Igra je takođe i neka

vrsta vežbanja sposobnosti deteta, izdržljivosti i ima funkciju pripreme za kasniji život. Igra utiče

na razvoj saznanja, emocionalni i socijalni razvoj kod deteta.

Povezanost igre sa socijalnim razvojem

Na razvoj saznanja utiču aktivnosti moždanih hemisfera, dečja igra, konkretna aktivnost... Na

ovaj način saznanje se proširuje po obimu i dubini. Od osnovnog značaja za razvoj detetovog

saznanja jeste njegov hod. On osamostaljuje dete, oslobađa ga od pomoći odraslih prilikom

njegovih pokreta i istraživanja okoline. Hod proširuje domen dečje orijentaciono - saznajne

aktivnosti i sam njegov početak prati intelektualni napredak.

Dete opaža predmete i događaje mnogo više neraščlanjeno, difuzno i celovito, nego odrasli. Dete

nije sposobno da pravi razlike između fantazije i stvarnosti npr. komad drveta kojim se dete igra

za njega može biti veštica od koje se odjednom uplaši, može biti lutkica koju voli.

5

Povezanost igre sa emocionalnim razvojem

Osećanja su kod deteta najjača. Ona ga podstiču na aktivnost i pomažu mu u stvaranju prijatnih

odnosa prema okolini. Osećanje deteta je uglavnom prisno, iskreno, ali preovlađuje prijatno

nestašno raspoloženje, retko kad razdražljivo i tužno.

Za zdrav emotivni razvoj deteta od osnovnog značaja je prijatna atmosfera u porodici, lepi odnosi

između članova porodice, naročito odnosi ljubavi i poštovanja među roditeljima, a zatim i

razumevanje razvoja samog deteta i igra. Ukoliko je veće poverenje, više samostalnosti,

inicijativnosti u detetu, utoliko u njemu ima više ljubavi i radosti, a ukoliko ima manje svega

toga, utoliko je u detetu više gneva, straha, loše volje.

Povezanost igre sa socijalnim razvojem

U predškolskom uzrastu dete se dosta brzo prilagođava drugima, sarađuje sa njima u igri i radu i

time se priprema za školski život.

Razvoj socijalnosti deteta možemo sagledati u razvoju njegovog socijalnog osećanja. Dete je

sposobno da se uživljava u doživljavanje, radosti i neprijatnosti drugih i da to razume. Deca

saosećaju sa ličnostima iz bajke i priče. Suprotno ovom osećanju je zluradost, kada dete ismeva

onoga koji je doživeo nesreću, što je obično u vezi sa osećanjem nadmenosti. To ukazuje na

socijalnu neprilagođenost deteta.

Odnosi među roditeljima su od najvećeg značaja za socijalni razvoj deteta. Roditelji kod kojih

vladaju dobri međusobni odnosi umeju bolje da se posvete detetu, da sarađuju sa njim u igri i

radu.

Na decu predškolskog i školskog uzrasta snažan uticaj vrši grupa. Dete i u grupi uči socijalno

ponašanje. Ima veću mogućnost drugova u igri, što najviše dolazi do izražaja polaskom u školu.

Na izbor drugova u igri utiču naročito dobro drugarstvo i inteligencija.

6

5. POKRETNE IGRE

Pokretnu igru ubrajamo u igre sa pravilima koju deca uče od odraslih. Ona zadovoljava

potrebu za kretanjem. Prvi motiv koji pokreće dete da pristupi igri jeste potreba za kretanjem kao

osnovni znak i nagon života. Emotivno stanje koje iz toga nastaje posljedica je kretanja. Zato igra

mora biti zanimljiva, vezana sa rešavanjem zanimljivog zadatka. Igra je sve do Pijažea retko bila

glavna tema naučnih studija. On je prvi ukazao na to da je različitost i kvalitet igre vrlo važan

faktor u intelektualnom, emocionlnom i fizičkom razvoju.Danas je učenje igrom glavna ideja

ranog obrazovanja. Pokretnom igrom ostvarujemo i zadatke umnog odgoja.

Reč ''pokretna'' ukazuje na to da se igre osnivaju na pokretima. Hodanje, trčanje,skakanje,

puzanje, penjanje, gađanje, bacanje, guranje i vučenje osnova su tih igara.Pokretna igra i jeste

osnovni oblik rada na telesnom odgoju predškolskog deteta. Telesne igre, od onih grubih

(prevrtanje, prebacivanje) do pažljivo balansirajućih na zidiću uče dete o njegovoj poziciji u

prostoru, težini u vodi, o ograničenjima i snagama. Isto tako svoju važnost imaju i razne “mirne“

igre. Za malo dete izrezivanje određenih oblika od papira zahteva veliku koncentraciju i

spretnost. Građenje različitih skrovišta zahteva manualne veštine, razlikovanje materijala, kao i

dolaženje do najboljih rešenja putem pokušaja grešaka.

Dete mora zapamtiti pravila bez kojih nema pokretne igre.Zbog toga treba da pravila budu

prilagođena uzrastu deteta. Preteška pravila stvaraju u deckompleks manje vrijednosti, a previše

laka su im dosadna i zamaraju ih. U igrama sa jednostavnim pravilima kao što su npr. vije ili

ledeni čiča, vrlo je važn ko se igra zajedno. Međutim, kad dete postane socijalno odraslije, igre

naglo postanu kompleksnije, kolektivna disciplina uključuje tačno definisana pravila koja grupi

daju zajednički cilj sa vrlo malo suprotnosti.U mnogim pokretnim igrama vode se dijalozi. Dete

se tako privikava na lep književni govor. Diskusije i dokazivanja su vrlo važni u moralnom

razvoju dece i mladih ljudi. Mogućnosti pregovaranja, npr., uče kako razumeti želje i poglede

druge dece, kao i značenje i funkcije socijalnih pravila. Pregovaranje sa odraslima nikad nije isto,

jer oni imaju puno više odgovornosti u donošenju pojedinih odluka.Deca često izmišljaju svoja

pravila. Pokretnom igrom dolazi i do estetskog razvoja deteta. Sredina koja okružuje decu treba

da u deci probudi osjećaj za lepo. Dvorište mora biti čisto, sa mnogo zelenila i cveća. Posebnu

7

pažnju treba posvetiti spoljašnjem izgledu ljudi koji okružuju decu. Jednostavna i prikladna odeća

vaspitačice, njena briga za svoju spoljašnji izgled, kulturno ophođenje, pravilan književni govor

dete svakodnevno percipira te svremenom postaje dečje vlasništvo. Veoma je važna briga za

spoljašnji izgled deteta. Ono uvek mora biti oprano, počešljano i dobro odeveno. Ispravljanje

pokreta u pokretnoj igri sigurno je pogrešno. Dete će napustiti igru ako se neprestano prigovara i

gde se ne oseća ugodno. Pokreti se ispravljaju samo onda ako štete dečjem organizmu.

6. METODSKA UPUSTVA PRI IZVOĐENJU POKRETNE IGRE

1. PRIPREMA VASPITAČA

Na osnovu svoje grupe vaspitačica bira najprikladniju igru, onu koja će razviti ustrajnost,

prijateljstvo. Vaspitačica treba da dobro nauči tekst ili igru jer to najviše ruši autoritet kad

vaspitačica ne zna tekst ili pravila igre. Vaspitačica treba okupiti decu, objasniti kako će postupiti

u toku igre i kako je završiti.

2. OKUPLJANJE DECE

Okupljanje treba organizovati tako da deca sama dolaze. Na primer, decu uvek privlače nova

igračka, zastavice, šarena lopta, truba i slično. Vaspitačice greše kada okupe decu novom loptom

a kažu ''Igraćemo se vije''. Deca ostaju razočarana jer imaju želju da se igraju upravo tom loptom.

3. PRIPREMA DECE

Pokretač za igru može biti slika, pesma, recitacija, zagonetka, neki doživljaj. Na primer, kada

pričate deci u nekom svom doživljaju. Tema mora biti zanimljiva kako bi privukla pažnju dece.

Za igre koje nisu vezane nekom temom ne treba posebna priprema. Dovoljno je doneti loptu da se

deca žele igrati.

8

4. OBJAŠNJAVANJE IGRE

Od objašnjenj često zavisi uspeh igre. Ono mora biti kratko i jasno. Pravila su takva da su

primerena uzrastu dece. Vaspitačica mora paziti da se poštuju pravila igre, jer se time kod dece

razvija pravednost i poštenje.

5. TOK IGRE

Vrlo je važna podela uloga u igri. Sasvim je pogrešno ako vaspitačica pita '' Ko će biti Ledeni

čiča?'' (ukoliko je u pitanju igra „Ledeni čiča“, kada glavnu ulogu ima dete „Ledeni čiča“ koje

hvata ostalu decu i „zaleđuje“ ih). Jasno je da će se sva deca krenuti ka njoj i vikati ''Ja, ja, ja!!!''.

Bolje je da vaspitačica odmah sama odabere igrače, na primer: ''Sara će biti „Ledeni čiča“ jer ona

to još nije bila!''. Takođe se može poslužiti brojalicom ili strelicom. Podela uloga je važna samo

na početku igre jer u drugoj igri pobednik prve igre ima glavnu ulogu. Glavnu ulogu treba davati

povučenoj i stidljivoj deci, jer glavna uloga na njih pozitivno utiče.Egocentričnu decu neprimetno

treba zapostavljati. Pri igri vaspitačica je dušom i telom sa decom. Ako su mlađa, vaspitačica ima

glavnu ulogu, a kod starije dece stoji sa strane, promatra igru i bodri decu. Zanimanje za igru

smanjiće se ako vaspitačica ne pokazuje dovoljno zanimanja za igru ili čak ostavlja decu da se

sama igraju.

6. ZAVRŠETAK IGRE

Pokretna igra se ponavlja, prema dužini i karakteru igre, tri do četiri puta. Igra može trajati šest

do osam minuta. Igru završimo tako da prebrojimo, na primer, zaleđene kipove i pohvalimo

Ledenog čiču koji je jako spretan.

Možemo povesti razgovor o toku igre. Takvi su razgovori korisni jer se deci pojasne neki

momenti iz igre. Može se završiti i tako da se vaspitačica povuče iz igre. Igre će se nastaviti neko

vreme, a nakon toga će preći u slobodnu igru.

9

7. NAPOMENE PRI VOĐENJU POKRETNE IGRE

Glavne napomene pri izvođenju pokretne igre su:

1. Igralište za pokretnu igru treba obeležiti zastavicama ilinekim drugim rekvizitima da deca

ne trče po celom dvorištu i da se ne zamaraju.

2. Treba se igrati na vazduhu ili u čistoj i dobro prozračenoj prostoriji.

3. Ne treba uzeti mnogo novih igara. Dete mora imati vremena da se unese uigru. Inače

odgajamo površnu decu.

4. Vaspitačica prepušta deci široko polje da se razvijaju njihova aktivnost, iinicijativa, ali ne

sme zaboraviti da je ona pravi i jedini rukovodilac igre.

5. Primedbe koje ponižavaju slabiju decu ili čak kažnjavaju zbog slabe igrenepedagoške su i

pridonose krnjenju odgojiteljičina autoriteta.

6. Vaspitačica mora decu svrstati tako da dečaci i devojčice u grupi budu zavisni jedni od

drugih. Ponekad je dobro da se grupi u kojoj ima više dečaka postavi devojčica kao vođa

kako bi se tako uklonila neslaganja između dečakai devojčica.

7. Odgovorne uloge treba podieliti među svom decom jer ćemo tako u deci razvijati

aktivnost, inicijativu i pravilno izvršavanje dužnosti.

8. Vaspitačica mora paziti na raznovrsnost metodskih postupaka.

9. Pokretne igre moraju biti svaki dan na rasporedu. Smeju se izostaviti samo kada deca

odlaze na veće šetnje i nakon časa fizičkog vaspitanja.

10. Vaspitačica mora za vreme pokretnih igara budno paziti na fizički slabiju decu, a ponekad

ih čak i isključiti iz igre.

11. Ne valja se igrati odmah nakon jela, nego treba pričekati barem 10-15 minuta nakon jela.

U toplije godišnje doba mogu se deca nakon igre tuširati.

12. Nove pokretne igre igraju se sa celom grupom, kako bi ih deca naučila, a poznate igre

mogu se igrati i u određenim grupicama koje ne uključuju svu decu.

10

8. PRIMERI POKRETNIH IGARA

Priprema za pokretnu igru ''Ledeni čiča''

Vaspitno-obrazovni zadatak: uticaj na razvoj trčanja, spretnosti i brzine, razvijati

prijateljstva između dece. Motivirati decu i tako uticati na razvoj njihove pažnje,

pamćenja, mišljenja, maštovitosti.

Rekviziti: zastavice, štapić za zaleđivanje dece.

Sakupljanje dece: Pokazuje se štapić i pozivaju se decu na igru.

Objašnjenje igre: Deci se govore pravila kojih treba da se drže. Objašnjava im se da izvan

prostora koji je obeležen zastavama ne smeju da trče, da Ledeni čiča treba štapićem da

zaledi što više dece, a da ostala deca treba da se potrude i da pobegnu Ledenom čiči kako

ne bi bila zaleđena. Deca koja nisu zaleđena mogu da dotaknu zaleđene kipive i samim

tim da ih oslobode, odlede.

Tok igre: Deca se podstiču da odlede kipove. Upozoravaju se deca koja trče izvan

obeleženog polja igre, zadirkuju kipove ili Ledenog čiču.

Završetak: U slučaju kada Ledeni čiča zaledi svu decu, završava se igra. Potrebno je javno

pohvaliti dete koje je uspelo sve igrače da zaledi i nakon toga započinje nova igra, bira se

novi Ledeni čiča. Kako bismo nagradili dete koje je poslednje zaleđeno, jer je bilo spretno

i snalažljivo u igri, treba da ga postavimo za novog Ledenog čiču.

Priprema za pokretnu igru “Takmičenje u parovima”

Vaspitno-obrazovni zadatak: uticaj na razvoj trčanja, spretnosti i brzine, razvijati

prijateljstva između dece;

Rekviziti: zastavice za ograničavanje terena za igru;

Sakupljanje dece: određuju se parovi koji učestvuju u igri;

Objašnjenje igre: Deci se govore pravila kojih treba da se drže. Objašnjava im se da izvan

prostora koji je obeležen zastavama ne smeju da trče, da se svaki par drži zajedno sve dok

voditelj igre - vaspitač, ne kaže: “STOP!”. Kada vaspitač da znak parovi se odvajaju i

11

treba da beže što dalje jedni od drugih. Kada vaspitač ponovo vikne “STOP!” parovi se

opet pronalaze. Par koji se ponovo spojio je izgubio.

Tok igre: Upozoravaju se deca koja trče izvan obeleženog polja igre i koja namerno ne

beže od svog para kada to treba da rade.

Završetak: Igra se završava kada se svi parovi ponovo spoje, a igru je izgubio onaj par

koji se poslednji spojio.

Priprema za pokretnu igru “Plavo, žuto, crveno“

Vaspitno-obrazovni zadatak: uticaj na razvoj trčanja, spretnosti i brzine, opažanja,

inteligencije.

Rekviziti: baloni u plavoj, žutoj i crvenoj boji;

Sakupljanje dece: određuju se članovi grupa;

Objašnjenje igre: Deci se govore pravila kojih treba da se drže. Postoje tri grupe (u svakoj

grupi su tri ili četri deteta): plava, žuta i crvena. Na sredini terena se nalazi po deset

plavih, žutih i crvenih balona. Baloni su izmešani po bojama. Na kraju terena se nalaze tri

predstavnika iz svake grupe. Kada takmičenje počne deca treba da prikupljaju balone iz

svoje grupe i da ih odnesu do predstavnika grupe koji stoji na kraju terena.

Tok igre: Upozoravaju se deca koja pokušaju da ponesu vise balona od jednom do

predstavnika grupe.

Završetak: Igra se završava kada jedna od ove tri grupe prikupi svih deset balona.

12

9. ZAKLJUČAK

Pokretne igre imaju veliki ulogu u motornom, emocionalnom i socijalnom razvoju deteta.

Vrlo je važno da deca svakodnevno igraju pokretne igre i zbog toga svaki vaspitač treba da

posveti posebnu pažnju na smišljanje i uvođenje pokretnih igara.

Kroz dobro osmišljenu pokretnu igru dete razvija svoju fizičku sposobnost, socijalizuje se i steče

nova prijateljstva i emocionalno se razvija. Igra je dominantna aktivnost u dečijem životu. Deca

se ne igraju jer misle da će nešto naučiti, nego zato što se zabavljaju i uživaju u igri. Zbog toga

igra predstavlja najjednostavniji alat učenja.

13

10. LITERATURA

Bogosavljev, M. (1981): Pokretne igre za predškolski uzrast; Centar za kulturu, Kikinda

Grandić, R. (2007): Prilozi uvodu u pedagogiju; Savez pedagoških društava Vojvodine, Novi

Sad

Internet:

o www.wikipedia.org Preuzeto 11.12.2014.

o www.najboljamama.rs Preuzeto 10.12.2014.

o www.encimenci.rs Preuzeto 10.12.2014.

14