ПОКРШТАВАЊЕ СЛОВЕНА И ЊИХОВА РАНА ПИСМЕНОСТ

Почеци покрштавања;

- насељавање Словена у крајеве блиске Византији и Франачкој довело их је у додир са јаким хришћанским државама и њиховим мисионарским центрима; покрштавање није имало само верску, већ и политичку и културну димензију, јер се кроз покрштавање наметао и утицај ових земаља; зависно од центра из ког је долазило, хришћанско проповедање вере одвијало се на грчком или латинском језику, који су Словенима били страни

- покрштавање Словена био је дуг процес, али и опасан јер су многи хришћански мисионари изгубили живот проповедајући нову веру међу Словенима; поред појединачних мисија, постојале су и веће, планске мисије које би спровеле јаке државе након освајања области у којима су Словени живели; словенски народи и племена су мимо своје воље укључивани у хришћанску екумену, губећи своју политичку самосталност; прво су хришћанство примали припадници владајућег рода, а затим и остатак становништва

- део Словена који се населио у области Источних Алпа и средње Европе стекао је самосталност под кнезом Самом (623-658), али се овај Самов племенски савез након његове смрти распао; Словени су у овим крајевима примили хришћанство тек 2 века касније, након мисије Ћирила и Методија, грчких проповедника

Мисија Ћирила и Методија;

- словенске државе су биле под сталним франачким притиском, како политичким, тако и верским; у време успона Великоморавске кнежевине, кнез Растислав је из Византије позвао хришћанске мисионаре који познају словенски језик, како би се одупро латинском богослужењу; желео је да му поданици буду покрштени на матерњем језику; византијски цар Михајло III, желећи да прошири византијски културни утицај, шаље му проповеднике из Солуна, Константина (Ћирила) и Методија, који су научили словенски језик боравећи међу Словенима у околини Солуна; они преводе основне богослужбене књиге на словенски језик и 863. крећу у мисију покрштавања Словена

- мисија проповедања хришћанства на словенском језику није била могућа без словенског писма на коме би биле писане основне богослужбене књиге, као и Свето писмо; познавајући словенски језик и његове гласове, Константин ствара прво писмо познато као глагољица; мисија је дала велике резултате, а у Великоморавској се хришћанство брзо ширило, а подизани су цркве и манастири; франачко свештенство се пожалило римском папи који је Константина, који у Риму добија име Ћирило, и Методија позива на одговорност, али одобрава њихов даљи

рад, задовољан резултатима које су постигли; Ћирило умире у Риму 869, а Методије наставља свој рад у Панонији; услед политичког преврата у Великоморавској кнежевини, поништени су многи резултати њиховог рада, али је њихов утицај остао трајан, у виду покрштених Словена и створеног писма, као и великог броја ученика, међу којима се истичу Климент и Наум

Ученици Ћирила и Методија и настанак ћирилице;

- протерани из Великоморавске кнежевине, за време владавине новог кнеза Сватоплука који је потпао под утицај германских свештеника, ученици Солунске браће, пре свега Климент и Наум, дошли су на Балканско полуострво и наставили мисионарску делатност на тлу Бугарске и Македоније, пошто покушај наметања вере на грчком језику није ишао

- искуство стечено у Великоморавској убрзало је покрштавање Словена на Балкану, а у центрима у Охриду и Преславу регрутовано је 3500 нових мисионара; следбеници Ћирила и Методија стварају ново писмо, на основу грчког алфабета, које је названо ћирилица, и које постаје основно словенско писмо

- покрштавање Словена на Јадрану спроводили су током 9. века мисионари из Рима на латинском језику, али под утицајем мисионарства Ћирила и Методија почиње проповедање вере на народном језику, што доводи до негодовања из Рима; током 10. века употреба глагољице и народног језика су посебно били популарни међу Хрватима, па су свештенике који су проповедали веру на народном језику звали глагољашима; под притиском римске цркве и хрватског краља Томислава, глагољашки покрет се у Далмацији постепено гасио и морао да уступи место латинском богослужењу