Pol Anderson-Bice Vremena

7/27/2019 Pol Anderson-Bice Vremena

1/85

Pol Anderson, BIE VREMENAPrevela Ljubica Igrutinovi

PREDGOVORBudite spokojni jer nemam nameru da se pretvaram da je ova pria istinita. Prvo, taj zahtev je

literarna konvencija koja je propala zajedno sa lepim spomenom na Teodora Ruzvelta. Drugo, ne bistepoverovali. Tree, bilo koja pripovest potpisana mojim imenom mora opstati ili propasti kao zabava; ja sampisac, a ne kultist. etvrto, taj sastav je zaista moj. Nedoumice i praznine koje su se pojavljivale u toj gomilizabeleki, novinskih iseaka, fotografija i seanja na izgovorene rei koje su mi zavetane, zamenjivao sam

pretpostavkama. Kada je bilo neophodno, menjao sam imena linosti, mesta i dogadjaje. I itavom svojomduinom, ova pria koristi tehnike proznog kazivanja.

Konano, ni sam nimalo ne verujem u nju. Oh, da, moemo se sastati, vi i ja, da u nedogledpreturamo po zvaninim dokumentima, starim novinama, godinjacima i asopisima. Bio bi to ogromannapor i troak; a ishod, makar i povoljan, malo bi toga potvrdio; ima vanijih poslova koje treba obaviti;naa bi nas otkria, razumljivo, u tome mogla ugroziti.

Jedina svrha ovih stranica jeste da kaem neto o doktoru Robertu Andersonu. Ovu knjigu dugujemnjemu. Mnoge izreke su njegove, a ja sam se u svakom pogledu trudio da, u znak seanja, sauvam ponetood njegovog stila i duha.

Shvatate i sami da sam mu ve bio duan mnogo vie. U onome to sledi prepoznaete dosta toga izmojih prethodnih pria. Ideje, likovi i sudbine roeni su u dugim satima dok smo sedeli pored vatre odnaplavljenih trupaca, ispijajui eri i sluajui Mocarta. Iako u mnogome izmenjeni, delom u literarne svrhe,a delom da bi prie ipak bile moja tvorevina, u samoj biti one su bile njegove. On ne bi prihvatio nikakavudeo u podeli dobiti. "Ako je proda", nasmejao se, "izvedi Karin na ekstravagantnu veeru u San Franciskui ispij jednu aicu za mene.".

Naravno, priali smo i o mnogim drugim stvarima. U seanju mi je mnotvo naih razgovora. Imaoje otkaen smisao za humor. Neodoljiv je bio izazov kojim je svoje tajnovite fantazije neoekivanim obrtompretvarao u blage ale. Takva je bila gomila materijala koja je ostala za njim.

S druge strane, neki delovi su neuobiajeno hladni.A moda i nisu. U nekoliko navrata, kada sam imao priliku da budem sa njim u prisustvu jednog ili

dvojice mlaih unuka, zapazio sam da je njegovo uivanje, u drutvu te deice, na trenutke bilo preseenoneim to je liilo na patnju. Kada sam ga poslednji put video, na razgovor skrenuo je na temu kakva jebudunost pred nama i on je sasvim iznenada uzviknuo: "Oh, Boe, mladi, siroti mladi! Pole, tvoje i mojepokolenje prolo je sramotno lako. Sve to se ikad od nas oekivalo bilo je da budemo beli Amerikancizadovoljavajueg zdravlja i nae mesto pod suncem je bilo bezbedno. Ali prolost se i ovde sada vraa sasvojom prosenom klimom, a to je ledeno doba". Popivi naiskap iz ae, ponovo je dolio, mnogo bre negoto je to stvarno eleo. "Preivee ilavi i srekovii", dodade on. "A ostali... proi e kako im Bog da. Za

jednog lekara ovakva istina je sasvim normalna stvar, zar ne?" Zatim je promenio temu.U svojim poznim godinama Robert Anderson bio je visok i suvonjav, pomalo pogrbljen, ali u

izvrsnoj kondiciji, koju je on pripisivao peaenju i vonji biciklom. Lice mu je bilo isto tako mravo, saplavim oima iza debelih stakala naoara, a seda kosa i odea delovale su neuredno na gotovo isti nain.

Govorio je polako, uz povremene prekide da bi se pozabavio svojom lulom duvana, u kojoj je uivao dvaputa dnevno. Delovao je smireno i milo. Ipak, oseao se slobodan, barem koliko i njegov maak. "U mojimgodinama", primetio je, "ono to bi se ranije zvalo nastranost ili svojeglavost, sada se prihvata kaosimpatina ekscentrinost. U potpunosti koristim sve prednosti te injenice." iroko se osmehnuo. "Doi e ina tebe red, seti se se ta sam ti govorio."

Gledano sa strane, njegov ivot je proticao mirno. Rodio se u Filadelfiji 1895. godine, i bio je dalekiroak mog oca. Iako je naa porodica poreklom iz Skandinavije, jedan njen ogranak iveo je u Americi jood vremena graanskog rata. Ipak, nita nismo znali jedan o drugom sve dok se jedan od njegovih sinova,koga je zanimala genealogija, nije doselio u nae susedstvo i uspostavio vezu sa nama. Kada nam je starigospodin doao u posetu, pozvao je moju suprugu i mene elei da nam uzvrati gostoprimstvo i od togtrenutka postali smo bliski.

Njegov otac bio je novinar, koji je 1910. godine preuzeo posao izdavaa dnevnog lista u malomgradu koji je imao ne vie od deset hiljada stanovnika. Gradi, koga sam odluio da zovem Senlak, nalaziose u gornjoj srednje-zapadnoj oblasti. Svoje domainstvo moj je prijatelj kasnije opisao kao uslovno

1


2/85

episkopalno i u osnovi demokratsko. Upravo je zavrio studije medicine kada je Amerika ula u Prvi svetskirat. Prijavio se kao vojnik, ali nikada nije uestvovao u prekomorskim akcijama. Po otputanju iz vojskeupisao je doktorske studije. Imam utisak da je negde u medjuvremenu, u danima potitenosti, pomalo pukao.To nije moglo biti tako estoko. Konano se vratio u Senlak, otpoeo privatnu praksu i oenio se svojomdugogodinjom verenicom.

ini mi se da je uvek bio neumoran. Posao lekara opte prakse nimalo nije bio dosadan, pre nego tosu napretkom bili osudjeni na to da ga svedu na obino ispisivanje uputa bolesnicima - i njegov brak je biosrean. Od etvoro dece, tri deaka su stasala i jo napreduju.

Godine 1955. napustio je posao da bi se posvetio putovanjima u drutvu svoje ene. Kada je 1958.godine ona umrla, prodao je kuu i kupio letnjikovac u blizini. Putovao je mnogo manje; bez njegove Kejt

putovanja nisu bila tako zabavna, kako je sam setno primetio. I pored toga , sauvao je ivo zanimanje zasvet oko sebe.

Govorio mi je o narodu, koga sam kasnije nazvao Maurai, poput bajke koju je izmislio, ali nije biodovoljno vet da od nje napravi priu. Desetak godina kasnije, mada nije bilo nikakvog razloga, inilo mi sekao da je zabrinut za mene, a ja sam zauzvrat bio zabrinut ta se to vremenom moglo s njim dogoditi. Aliubrzo je prestao sa tim. Bio je ponovo onaj stari, mada je s vremena na vreme ispoljavao pritajenuneumoljivost. Nema sumnje da je bio pri istoj svesti kada je u svom testamentu napisao odeljak koji seticao mene.

Preostalo mi je samo da na najbolji nain iskoristim ono to sam nasledio.Krajem te godine, sasvim iznenada, usnuvi, Robert Anderson je preminuo. Nedostaje nam.

1.Poetak prie oblikuje njen kraj, ali o poreklu Deka Heviga ne mogu rei skoro nita uprkos

injenici da sam pomogao da doe na ovaj svet. Ko je tog hladnog februarskog jutra 1933. razmiljao ogenetskom kodu, ko bi pomislio da e jednoga dana Ajntajnovo delo sii sa svog matematikog Olimpameu obine ljude, ko je pretpostavljao kakva se snaga krije u narodima koje smo smatrali zauvek

pokorenim? Dobro se seam kako se teko i sporo raao. Elinor Hevig bila je prilino mlada i sitna, a on jebio njeno prvo dete. Bio sam neodluan da uradim carski rez; moda je moja krivica to sa istim muem nijeimala vie dece. Konano se crvena namrgoena ivotinjica nala bezbedno u mom naruju. Pljusnuo sam

ga po stranjici i on je, udahnuvi, uz negodovanje zaplakao. Dalje je sve teklo uobiajenim redom.Poroaj se odvijao na poslednjem, treem, spratu nae okrune bolnice koja se nalazila na tadanjemrubu grada. Odloivi hirurki pribor, bacio sam irok pogled kroz prozor. Sa moje desne strane, duzaleene reke, tiskao se Senlak sa kuama od crvene opeke i krovovima povrh drvoreda. Svitalo je. Iz

pravca eleznike stanice dopirala je sablasna rika motora dizalice za ito i rezervoara za vodu. Ispred menei levo, iroko zatalasana brda, bela pod niskim sivim nebom, tu i tamo ispresecana ogoljenim estarima,vijugavim ogradama i ponekom farmom. Horizont je ocrtavala tama. Bio je to Morgan Vuds. Dahomzamaglih prozorsko okno i od njegove sveine moje oznojeno telo zadrhta.

"Pa", rekoh poluglasno, "dobro nam doao na Zemlju, Done Frenklin Hevie". Njegov otac je veimao spremna imena za oba pola. "Nadam se da uiva".

Stigao si u pakleno vreme, pomislih. itav svet je u beznau tekom kao zimsko nebo. Samo u

protekloj godini, spomenimo, japansko osvajanje Mandurije, poasni mar na Vaington, kidnapovanjemalog Lindberga. I ova godina nije nita bolje poela: Adolf Hitler postao je kancelar Nemake... Pa, dobro,na novi predsednik je trebalo da ue u Belu Kuu, kraj prohibicije bio je sasvim izvestan, a prolee je ovde

predivno, ba kao i jesen.Krenuh ka ekaonici. Ugledavi me, Tomas Hevig ustade. Videlo se da mu pitanje treperi na

usnama. Ozarenog lica, pruio sam mu ruku: "estitam, Tome", rekoh. "Postao si tata zdravog, jedrogdeaka. Veruj mi na re, upravo sam ga niz stepenice otkotrljao u deiju sobu".

Nekoliko meseci kasnije ponovo sam pokuao da se naalim.Senlak je trgovako-industrijski sredite poljoprivredne oblasti. Takvo okruenje nije mi prualo

previe izbora i ja sam, razume se, bio lan Rotari kluba, traei veto neko opravdanje ne bih li svojeobaveze prema klubu sveo na neizbene. Nemojte me pogreno razumeti. To su moji ljudi. Dopadaju mi se iu mnogo emu im se divim. Oni su velianstveni. Ali mene, jednostavno, zanimaju i mnoge druge stvari.

2


3/85

Kejt i ja imali smo svega nekoliko, ali istinski bliskih prijatelja. Njen otac, bankar, posebno je marioza mene, a ja sam ga zadirkivao da je takav jer mu treba demokrata sa kojim bi se nadmudrivao. Bila je tu idama koja je vodila mesnu biblioteku. Zatim, trojica ili etvorica profesora iz Holberg koleda sasuprugama, mada je udaljenost od etrdeset milja, u to vreme, predstavljala izvesnu prepreku u naemvianju. I, naravno, druili smo se sa Hevigovima.

Hevigovi su bili doseljenici iz Nove Engleske i uvek, pomalo, u enji za zaviajem; ali, tridesetihgodina morala se koristiti svaka prilika za posao. Tom Hevig predavao je fiziku i hemiju u naoj srednjojkoli. Osim toga, bio je trener atletskog tima. Vitak i lep, povuen i mladalaki srameljiv, uspevao je ovom

poslu zahvaljujui prvenstveno razumevanju svojih aka. Voleli su ga. Elinor je bila ivahna crnka,strastveni igra tenisa i neumorna u dobrotvornom radu u okviru crkve. "To je veoma privlaan i koristan

posao", objasnila mi je jo na poetku naeg poznanstva i slegnuvi ramenima, dodala: "U najmanju ruku,Tomu i meni prua utehu da nismo licemeri. Ne elimo da ljudi misle da pripadamo crkvi samo zato to tokolski odbor oekuje od Toma".

Jednog dana zazvonio je telefon u mojoj kancelariji i sa druge strane zauh je, iznenaen, kako megotovo histerinim glasom, preklinje da doem.

Prostorije za rad lekara u to vreme, a naroito u provincijskom gradiu, bile su sasvim drugaije oddananjih. Dve prednje sobe stare, velike kue u kojoj smo iveli, prilagodio sam potrebama svoje prakse.Imao sam sobu za prijem bolesnika i sobu za preglede i struni tretman, ukljuujui lake operacije. A

obavljao sam i poslove sekretarice. Kejt mi je pomagala oko dokumentacije - kad se bolje prisetim, ini mise neverovatno malo, mada se ona nikad nije odala - a kad bi se dogodilo da posetioci moraju due ekati nared, zabavljala ih je u dnevnoj sobi. Obavio sam jutarnje obilaske i poto nisam imao obaveza za nekovreme, odvezoh se ulicom Union pravo u Elm.

Dan je bio uasno vreo, nebo bez oblaka, na zemlji ni daka vetra, a drvee pokraj puta presijavalo sepoput metala u svim nijansama zelene boje. Deca i psi, iscrpljeni vrelinom, odmarali su se u hladu. Nije bilopesme ptica. ulo se samo kako moja kola tutnje. Poeo je da me obuzima strah. Setih se da je Elinoruplakano izgovorila Donijevo ime, a ovo je vreme pogodovalo poliomielitisu.

Uleteo sam u njihovu kuu. U senci sputenih aluzina, ulo se zujanje ventilatora. Elinor me zagrli iosetih da sva drhti. "Bobe, jesam li ja to poludela?" ree ona, guei se. "Reci mi, molim te, da nisam!"

"Stani, polako", promrmljah. "Jesi li pozvala Toma?" Tom je preko leta svoju skromnu kolsku platu

nadoknaivao radom u mlekari, na kontroli kvaliteta."Ne, ja ... mislila sam...""Sedi Eli". Razdvojih nas. "Deluje dovoljno razumno. Moda je sve posledica ove nesnosne

vruine. Opusti se, zavali se udobno, olabavi vilicu, polako zavrti glavom u krug. Osea li se bolje? U redu,sada mi reci ta misli da se desilo."

"Doni. Njih dvojica. Onda opet samo jedan." Zagrcnula se. "Onaj drugi!""Uh, ekaj, Eli", rekoh. "Hajde da to dobro razmotrimo."Gledala me je moleivo, zbunjeno prepriavajui dogaaj. "Ja, ja, ja sam ga kupala i zauh deji

pla. Pomislih da je to zvuk kola, ili neeg slinog, sa ulice. Ali izgledalo je kao da dopire iz ... spavaesobe. Na kraju, zamotah Donija u pekir - nisam ga mogla ostaviti u vodi - i krenuh sa njim da proverim. Usobi je bio jo jedan majuni deak. Leao je u kolevci, go i mokar, vritei i ritajui se. Bila sam tako

zapanjena da sam ispustila Donija iz ruku. Sagnuvi se da pogledam nije li pao u kolevku, videla sam gakako iezava. Kroz vazduh. Po instinktu se maih za njega, ali mi u ruci ostade samo pekir. Doni jenestao! Mislim da sam tokom nekoliko narednih sekundi izila napolje da ga traim. Obila sam sav kraj inisam ga nala."

"A ta je bilo sa drugom bebom?", zahtevao sam odgovor."Ona ...je tu ... ini mi se.""Hajde", rekoh. "Idemo da vidimo."Uavi u sobu, uzviknuh radosno, sa beskrajnim olakanjem: "Pa ovde nikog nema osim dobrog

starog Dona."Ona me stee za ruku. "Naizgled je isti." Dete je bilo mirno i neto je gukalo. "ak ima i isti glas.

Nije mogue da je to on!""Vraga nije. Eli, imala si privienje. Po ovakvom vremenu, to nije iznenaujue, pogotovo to si jo

slaba." Do sada, moram priznati, nisam imao slino iskustvo, barem ne sa osobama trezvenim kao Eli. Ipak,ono to sam rekao nije bilo neverovatno. Nastup koji uliva poverenje mono je sredstvo u lekarskoj praksi.

3


4/85

Uspeo sam da je sasvim ubedim tek kad smo uzeli Donijevu krtenicu i uporedili otiske prstiju istopala sa detetovim. Preporuio sam joj osveavajui napitak, razgalio je uz oljicu kafe i vratio se na

posao.Prolazilo je vreme, a nita se neobino nije deavalo i ja sam poprilino zaboravio dogaaj. Desilo se

to godine kada smo naa jedina devojica i ja po prvi put dobili upalu plua i ona je preminula ubrzo poslesvog drugog roendana.

Doni Hevig bio je pametan, matovit i samotnik. to je vie ovladavao pokretima i govorom, manjeje boravio u drutvu svojih vrnjaka. Izgledao je najsreniji dok je na stoiu crtao slike, ili u dvorituoblikovao ivotinje od gline. Kada bi ga neko od starijih odveo na reku, provodio je sate na obali uivajui uigri brodiem. Elinor je bila zabrinuta za njega. Tom nije. "Bio sam isti takav", govorio bi. "To inidetinjstvo neobinim, mladost uasnom, i pitam se da li se isplati kad odraste."

"Trebalo bi da bolje pazimo na njega", izjavila je Elinor. "Kad bi samo znao koliko esto Doninestane. Oh, svakako, za njega je to igranje murke, skrivanje u bunju, podrumu i ko zna gde jo. Sjajnazabava, nema ta, sluati mamu kako viui jurca gore-dole, lovei ga. Jednog dana put e ga navesti prekoograde i..." Prsti joj se zgrie u pesnicu. "Mogao bi utei."

Prava nevolja dola je kad je Doni imao etiri godine. Do tada je ve prestao sa igrom nestajanja(barem su njegovi roditelji tako mislili; nisu znali ta se dogaa u njegovoj sobi) jer je zbog nje dobijao

samo pljuske. Ali, jednog letnjeg jutra Doni nije bio u svom krevetu, i nigde ga nije bilo, i itava policijskastanica i veina suseda bacie se u potragu.U pono se oglasilo zvono na vratima. Elinor je spavala, poto je po mom nareenju popila pilulu za

smirenje. Tom je sedeo sam, budan. Zvono ga je trglo, on ispusti cigaretu - rupa na tepihu e ga dugopodseati na tu besanu no - i sapliui se o stolicu pojuri ka vratima.

Na tremu je stajao ovek. Nosio je mantil i eir sa irokim obodom, to ga je inilo bezlinim. Tomga, svejedno, ne bi primetio, jer se celim biem ustremio na deaka koji je drao oveka za ruku.

"Dobro vee, gospodine", ree ovek ljubaznim glasom. "Pretpostavljam da traite ovog mladogdentlmena?"

Tom pade na kolena da zagrli sina i dok je kroz suze, mucajui pokuavao da se zahvali, oveka vienije bilo.

"udno", priao mi je Tom kasnije. "Nije moglo trajati due od nekoliko trenutaka da mi je svapanja bila usredsreena na Donija. Zna i sam da je naa ulica dobro osvetljena. Niko, makar traosprintom, ne bi mogao tako brzo da iezne. Osim toga, odjek koraka izazvao bi lave pasa iz dvorita. Ipak,

plonik je bio pust i tih."Deak nije rekao nita, osim da je bio tu "u blizini", izvinio se i obeao da vie nee lutati sam.

I nije. ta vie, izronio je iz svoje usamljenosti do te mere da je stekao nerazdvojnog druga, PitaDanbara. Pit je prilino odudarao od svog tihog i povuenog prijatelja. Nije bio naivan; sada je vlasnikkafane A & T. Ali se i Don, kako je sada eleo da ga zovu, na svoj nain isticao; bio je nadmoan u svakom

pogledu. Igrali su se igara koje je on smislio, poseivali njegova omiljena skrovita, a zatim i odabranedelove Morgan Vudsa, gde je Doni, u glavnoj ulozi, prikazivao doivljaje iz sveta svoje mate.

Sedeli smo, jednom prilikom, u mojoj sobi, zaguljivoj od mirisa duvana i konog nametaja.Vladala je uobiajena strka. Duboko uzdahnuvi, Eli mi ree: "Plaim se da je Don toliko dobar usanjarenju, da ak i za Pita stvarni svet gubi sjaj. U tome je nevolja. Previe je dobar."

U naredne dve godine viao sam Dona prilikom nekoliko uobiajenih lakih bolesti i nije bilorazloga da sumnjam da s njim neto nije u redu. Stoga sam se zaprepastio kad je Elinor zahtevala da sesastanemo i popriamo o Donu. Nasmejala se preko telefona. "Ma, zna ti Toma. Jenki i njegova savest.

Nikad mi ne dozvoljava da privatne posete koristim za tvoje struno miljenje." Zvuala je nesreno.Zavalio sam se u svoju kriputavu, okretnu stolicu, sklopio ruke i rekao: "Hoe da kae da ti Don

pria o stvarima koje ne mogu biti istina, a tebi izgleda kao da u njih veruje? Vrlo tipino. Proi e ga tovremenom."

"Nisam sigurna, Bobe." Ona namrgoeno pogleda u au sa piem. "Zar nije malo prestar za takvestvari?"

4


5/85

"Moda. Posebno ako se uzme u obzir njegov izuzetno nagli fiziki i mentalni razvoj proteklihmeseci. Ali iz lekarskog iskustva zauvek sam shvatio injenicu da 'prosean' i 'normalan' ne znae isto ... Pa,dobro, znai Don ima izmiljenog drugara?"

Ona pokua da se nasmeje. "U stvari, izmiljenog iku."Ja izvih obrve. "Zaista? ta ti je, molim te, rekao?""Gotovo nita. ta uopte deca priaju svojim roditeljima? Ali sam ga sluajno ula dok je Pitu

priao o ika Deku koji dolazi po njega i vodi ga na svakovrsna arobna putovanja.""ika Dek, kae? A kakva su to putovanja? Jel' u ono kraljevstvo iz mate, jednom si mi

pomenula, kojim vlada Leo Lav?""N-ne. To je tajanstvena Zemlja ivotinja koju je opisao Tomu i meni; savreno dobro zna da je to

ista izmiljotina. Ali, ova putovanja sa njegovim 'ikom'... sasvim su drugaija. Dodue, odlomci, koje samja uhvatila, deluju vie nego istinito. Na primer, poseta indijanskom selu. Nisu to bili Indijanci iz knjiga ilifilmova. Doarao je njihov ivot sa mnogo pojedinosti, skoro da sam mogla osetiti miris osuenog krzna ivatre sa zgarita. Drugom prilikom, ubeivao je Toma da se vozio avionom. Verujem da je mogao izmislitiavion vei od kue. Ali, kako se na njemu odravao bez propelera? Mislila sam da deaci vole da uzvikujuiii-jouuu, igrajui se aviona koji se obruava. Ne, njegov avion leteo je mirno i gotovo neujno. Unutra se

prikazivao film. U tehnikoloru. On je ak imao i ime za mainu. Det? Da, mislim da je rekao 'det'.""Plai se da e ga njegova mata savladati?" Bilo je to suvino pitanje. Ona klimnu glavom, gutajui

knedlu. Priavi joj blie, blago sam je pomilovao po ruci i rekao: " Eli, mata je najvee bogatstvo kojedetinjstvo moe da prui. Sposobnost da se mata do takvih detalja, kao ono sa Indijancima, neprocenjive jevrednosti. Tvoj deak je vie nego razuman; on je moda genije. ta god radila, nikad ne pokuavaj daugui njegovu izuzetnu nadarenost."

Jo uvek verujem da sam bio u pravu - moda neumesan, ali, ipak, u pravu.Svoju priu, tog vrelog dana, zavrio sam cerekajui se: "to se tie njegovog, uh, det aviona,

kladim se u tuce utipaka da Pit Danbar ima nekoliko Malih Velikih Knjiga Baka Rodersa."

Kao i svi mali deaci i Don je u poetku nerado iao u kolu, ali je tu odvratnost ubrzo prevaziao.Nesumnjivo da mu je mnogo toga bilo dosadno. Umeo je da razmilja svojom glavom i ponekad mu seinilo da je priteran u klopku. Ipak, imao je odline ocene, a najiskrenije su ga privlaile nauka i istorija.

('Zvezda je prola blizu naeg Sunca i otrgla pramen plamteeg gasa od koga su kasnije nastale planete ...Razdoblja u istoriji civilizacije su Egipat, Grka, Rim, Srednji vek i Moderno doba, koje je poelo 1492.')Proirio je krug, mada ne i bliskih prijatelja. Sloili smo se sa Hevigovima da je prava teta to je na

Bili etiri godine stariji, Dimi dve, a Stjuart tri godine mlai od Dona. U tom uzrastu male razlike ugodinama velike su u zrelosti i predstavljaju teko premostivu prepreku u druenju. Don je izbegavaozabave sa vrnjacima, opstajui na samom rubu zbivanja i drutva kome je pripadao. Elinor je, na primer,morala u celosti da preuzme obaveze oko proslave njegovog roendana. Ipak, kada bi nekom polo zarukom da savlada njegovu povuenost i podstakne zadivljujue umee razgovora, Don je delovao prilinodopadljivo.

U osmoj godini ponovo je priredio iznenaenje. Nekoliko starijih, obesnih deaka iz sportskog tima,naumilo je zabavu na svoj nain: iz zasede su presretali i mlatili decu koja su se vraala iz kole. kolski

autobus prevozio je samo decu sa farmi, a Senlak je u to vreme bio retko naseljen. Trebalo je peaiti krozpreteno usamljene krajeve. rtve, prirodno, nisu mogle nikome da se poale.

Ali, sportisti koji behu zaskoili Dona Heviga, jesu. Kroz pla su zapomagali da je pozvao itavuvojsku u pomo. Van svake sumnje, dobili su dobre batine.

Kada se o tui proulo, stigla ih je dodatna kazna: "Siledije su obine kukavice", govorili su oevisinovima. "Vidi kako si proao kad se taj fini Hevig uhvatio u kotac sa vama." Ubrzo su u Dona svigledali sa strahopotovanjem, mada je on i dalje crveneo, zamuckivao i odbijao da opisuje detalje; posle toga

prozvali smo ga Dek.U protivnom, dogaaj bi proao nezapaeno. Bilo je to u godini rata kada je pala Francuska.

"Ima li vesti o fantom-iki?" upitah Elinor. Nekoliko porodica bilo se okupilo na prijemu kodStoktonovih, i ja sam hteo da predahnem od rasprava o politici.

"Molim?", ree ona zasijavi pod natkrivenim tremom, gde smo stajali. Osvetljeni prozori i amorrazgovora u pozadini nisu mogli pomraiti lepotu punog meseca nad kapelom Holberg koleda i pesmu

5


6/85

cvraka kroz toplu, mirisno-zelenu tamu. "Oh", nasmeja se ona uz draesnu rupicu na obrazu. "Misli namog sina. Ne, ve neko vreme. Bio si u pravu, to je samo prolazna faza."

"Ili je nauio da je dri u tajnosti." Nije trebalo da glasno razmiljam.Pogoena, ona mi odvrati:"Hoe da kae da bi Don mogao sasvim da uuti? Ve je povuen, ne razgovara sa nama o

vanim stvarima, a ni sa ostalima, koliko sam upoznata...""To jest", bre bolje sam nastavio, "poinje sve vie da podsea na svog oca. E pa, lepo, Eli, ima

divnog sina, a tvoja e snaha imati dobrog oveka. Hajdemo unutra da dospemo jo malo pia."

U mojim belekama zapisan je taan datum kada je Dek Hevig na neko vreme izgubio prisebnost.Bio je utorak, 14. april 1942. Prethodnog dana Tom je ponosno saoptio novost sinu. Deaku ranije

nita nije pominjao, bio se poverio samo Eli, jer nije bio siguran u ishod svojih nadanja. Meutim, sada jesve bilo na papiru. kola je odobrila njegovu ostavku, a vojska prihvatila prijavu u dobrovoljce. U rat jetrebalo da krene im se zavri kolska godina. Istini za volju, bolje bi sluio domovini da je ostao. Ali,

pohod je bio neminovan, sve ga je predskazivalo, a ptica zloslutnica bee se nadvila nad tmurne pragoveSenlaka. ak sam i ja, iako pomalo prestar za ratovanje, razmiljao o toj mogunosti, ali su me prijatelji,sreom, ubedili da odustanem.

Zvonjava telefona izvukla me je iz kreveta pre svitanja. Bila je to Elinor:

"Bobe, mora doi, smesta, molim te, molim te. Doni. Poludeo je. Bojim se de je ... modanagroznica ili... Bobe, doi!"Pourio sam da prigrlim krhkog deaka, smirim njegovo mahnitanje, da mu po potrebi dam injekciju.

Pre nego to sam stigao Dek je vritao, povraao, grebao se do krvi, udarao glavom u zid i pripijao uz ocakao da e mu se pod kou uvui. "Tatice, tatice, nemoj ii, ubie te, znam, znam, video sam, bio sam tamo ivideo, gledao sam u onaj tamo prozor i mama je plakala, tatice, tatice, tatice!"

Dobar deo nedelje morao sam mu davati sredstva za umirenje, postepeno poveavajui dozu. Trajaloje prilino dugo dok sam ga sasvim umirio. Ve je uveliko bio mesec maj, a Dek je jo bio u jadnom stanju.

Ovo, sasvim sigurno, nije bilo normalno ponaanje. Drugi deaci, iji su oevi bili u ratu, slavili su,ili su barem tako govorili. Dobro, razmiljao sam, Dek nikad i nije bio kao ostala deca.

Oporavio se i prionuo na uenje. Svaki zamisliv trenutak provodio je u drutvu Toma, bili su

nerazdvojni kao nikad do tada, naroito za vreme Tomovih odsustva provedenih kod kue. Izmeu dvasusreta pisao je, gotovo svakog dana, pisma ocu......koji je poginuo u Italiji, 6. avgusta 1943.

2.Lekar ne moe dugo podnositi posledice uinjenih greaka, koje su neminovne, ukoliko ne nae

nain da ih ispravi. U sluaju Deka Heviga uspeo sam da se iskupim. Ipak, pomogao sam mu vie kaoprijatelj, nego kao lekar.

Ogromno iskustvo pomoglo mi je da uvidim da je Dek, bez obzira na hrabro dranje, bio ozbiljnouzdrman. U 1942. godini bilo je teko nabaviti benzin van istonih drava. Zamolio sam kolegu da preuzmemoju praksu, i kada je poeo kolski raspust, Bil i ja poli smo na izlet ... i poveli Deka sa nama.

U Minesota Erouhedu iznajmili smo mali amac i uplovili u divljinu jezera, movara, i raskonihstabala. Put nas je vodio u Kanadu. Proveli smo mesec dana sami - moj trinaestogodinji sin, ja i moj

bezmalo usvojeni sin, za koga sam verovao da ima devet godina.Predeo kroz koji smo prolazili bio je vlaan i pun komaraca; veslanje protiv eonog vetra, veoma

naporno; ba kao i vua amca; za pravljenje logora trebalo nam je mnogo truda, s obzirom da nismo imalisvu onu zgodnu opremu koja danas taj posao ini lagodnim. Ipak, Deku su ta nona iscrpljivanja bagodila. Oekivao sam da e ga boravak u prirodi za nekoliko dana zaceliti.

Tiha svitanja, svetlo-zlatna u vrhovima kronji jasenove ume spram iroke vode; pesma ptica,utanje vetra, miris zimzeleni; pitoma veverica koju smo hranili iz ruke; kovitlanje jelena u begu; kupinekoje smo brali na toplim svetlim proplancima ume, sve dok se nije pojavio medved i mi smo mu, uz najvie

poasti, prepustili mesto,; ogromni i neustraivi los, kako nas posmatra dok se prikradamo; zraci sunca nazalasku kroz providna krila slepih mieva; suton, vatra i prie; a iznad svega, Bilova mladalaka radoznalost,koja je Deku, bolje nego to bih ja to ikad uinio, pokazala kako se veliki i zanimljiv svet skriva iza naetuge; vree za spavanje i pogled u nebo sa zvezdama bez broja.

6


7/85

Ovi prizori inili su temelj njegovog izleenja.Vrativi se kui, napravio sam greku. "Nadam se, Dek, da si prebrodio onu viziju u vezi sa svojim

ocem. Nema naina da se predskae budunost." Dek je, meutim, samo pobeleo, okrenuo se i pobegao.Trebalo mi je mnogo nedelja da ponovo steknem njegovo poverenje.

I njegovo pouzdanje, u svakom sluaju. Ono to mi je poveravao, bila su razmiljanja, nadanja iproblemi obinog deaka. Vie nisam pominjao njegovu opsednutost, a nije ni on. Koliko su mi vreme iokolnosti dozvoljavale, trudio sam se da mu barem malo nadoknadim oca, koji mu je oajniki nedostajao.

Rat je bio u jeku i vie nismo mogli ii da dua putovanja. Preostali su nam seoski putevi zapeaenje, Morgan Vuds za tumaranje, reka za plivanje i pecanje, jezero Vinego i moja jedrilica, usidrena ublizini. Dek je navraao u moju radionicu i provodio vreme pravei hranilicu za ptice ili vealicu za metlusvojoj majci. Mogli smo lepo da razgovaramo.

U vreme kada se to dogodilo, verujem da Dek ve bee uspeo da postigne smirenost u odnosu naoevu smrt. Mi smo se, opet, pretvarali da je njegovo predoseanje bila puka sluajnost.

Elinor je ve radila u biblioteci, a sada je i nekoliko sati nedeljno pomagala u bolnici. Udovitvo jeteko pogodilo. Zahvaljujui snanoj volji brzo se oporavila, ali je dugo bila uzdrana i nedrueljubiva. Kejti ja pokuavali smo da je izvuemo iz kue, ali je ona pozive ee odbijala nego to ih je prihvatala.

Kada je, konano, poela da proviruje iz svoje aure, bila je u drutvu nekih drugih ljudi, koji nisu

pripadali starom krugu porodinih prijatelja. Nisam izdrao da ne primetim: "Zna, Eli, prokleto mi je dragoto si opet sa nama. Ipak - oprosti - iznenaen sam tvojim novim prijateljima."Pocrvenela je i skrenula pogled. "U pravu si", ree ona snudeno."Oni su, svakako, savreno dobri ljudi. Ali, uh, nisu oni koje ti zove intelektualnim tipovima, zar

ne?""N-ne ... U redu." Uspravila se u stolici. "Bobe, budimo otvoreni. Ne elim da ostanem ovde samo

zato to ti mnogo znai Deku. Niti elim da se iva pokopam, kao to je bio sluaj prvih nekoliko godina.Tom je imao velikog uticaja na mene; istina je da ja, zapravo, nemam akademski nain razmiljanja, kao to

je bio njegov. A... vi, sa kojima smo se druili... imate svoje porodice."Shvatio sam da je beskorisno produbljivati razgovor na tu temu - koliko su njeni novi pratioci, bahati

i koristoljubivi, bili strani njenom sinu, i kako e ih iz dna due prezirati.

Dek je imao dvanaest godina kada su nuklearne bombe unitile dva grada i poslednju ovekovunevinost. Od 1942. njegovo zadivljujue napredovanje usporeno je do prosenog, ali sa vidljivim

posledicama prerano sazrelog deteta. Imao je pojaanu potrebu za samoom, i ona je prevladala. Pit Danbar,kao i ostali kolski drugari, bili su ne vie od sluajnih poznanika. Ljubazno, ali nepokolebljivo, Dek jeodbijao sve to nije bilo u njegovom planu. I dalje je revnosno uio, ali je slobodno vreme uvao samo zasebe i nikog vie: puno je itao, naroito istorijske knjige; etao je sam po nekoliko milja; slikao ilioblikovao predmete alatkama koje je sakupio uz moju pomo.

Ne htedoh rei da je bio potiten. Usamljeni deaci nisu retkost i uglavnom izrastu u prihvatljivedrutvene osobe. Dek je, na primer, rado gledao program Amosa i Endija, mada mu se vie sviao FredAlen; i sam je imao rezak smisao za humor. Seam se mnogih karikatura koje je nacrtao. Jedna od njih bila

je delimino osmiljena po uzoru na knjigu Stranac i ostali, koju mu ja bejah pozajmio: u mranoj, vlanojumi stajale su dve ljudske prilike. U prvom planu, nesumnjivo, H. P. Lavkraft, nakostreen, upirui prstomu neto. Pored njega, ena u tvidu, koja mu ljutito odgovara: " Naravno da su bledunjave i peurkaste,Hauarde. To jesu peurke."

Kako je bivao samostalniji, mnogo smo se bolje razumeli; razlika u godinama izmeu njega i Bilanije vie bila od znaaja, tako da su njih dvojica ponekad ili zajedno u etnju, na plivanje ili vonju amcem- ak smo 1948. ponovo krenuli u severnu Minesotu, ovog puta sa Dimom i Stjuartom.

Ubrzo po povratku, moj drugi sin upitao me je: "Tata, koja je dobra knjiga iz filozofije?""ta ree?" Odloio sam novine. "Filozofija, u trinaestoj?""to da ne?" dobaci Kejt preko svog runog rada. "Da je u staroj Atini, poeo bi i ranije.""Pa, hm, filozofija je prilino iroka oblast, Dime", poeo sam da vrdam. "Reci mi odreeno, ta te

zanima?""Oh," promrmljao je, "slobodna volja, vreme i tako to. Dek Hevig i Bil su na izletu mnogo o tome

razgovarali."

7


8/85

Saznao sam, potom, da je Bil u svom koledu imao sjajan nastup i veliki ugled kao znalac filozofije,ali se ubrzo uhvatio u zamku - da li je istorija univerzuma bila napisana pre njegovog poetka? Ako jeste,kako znamo da imamo slobodan izbor? Ako nije, kako moemo promeniti tok budunosti ... ili prolosti?Bila su to pitanja suvie ozbiljna da bi ih jedan srednjokolac mogao prouiti tako detaljno, kao to to Dekve bee uinio.

Kada sam upitao svog tienika ta eli za boini poklon, odgovorio mi je: "Neto meni razumljivo,to objanjava relativitet."

Godine 1949. Elinor se ponovo udala. Njen izbor bio je poraavajui.

Sven Birkelund imao je dobre namere. Njegova porodica doselila se iz Norveke kad je Svenu bilotri godine; sada je imao etrdeset i bio je uspean farmer, vlasnik ogromnog imanja i lepe kue na desetmilja izvan grada, ratni veteran i skoranji udovac sa dva sina: Svenom Juniorom, od esnaest, i Haroldom,od devet godina. Pleat, riokos i silovit, isticao se vatrenom muevnou - priznala mi je Kejt, mada ga nije

podnosila - a i bio je pismen; redovno je pratio izvesne asopise (Reader's Digest, National Geography,Country Gentleman); tu i tamo proitao bi poneku knjigu; voleo je putovanja i bio prodoran poslovni ovek.

A Elinor... uvek puna ivota, ve est godina ivela je neudata.Zaljubljenom je teko skrenuti panju i upozoriti ga. Kejt i ja nismo to ni pokuavali. Prisustvovali

smo venanju i proslavi, izraavajui nae najbolje elje. Mene je najvie zabrinjavao Dek. Deak je

delovao preplaeno i izmueno; govorio je i hodao kao robot. U svom novom domu retko je imao priliku danas vidi. Napokon, ni on ni ja nismo imali elju da detaljno razmatramo vreme koje je pred nama. Jer, imajtena umu: dok je Elinor bila bivi pripadnik Episkopske crkve, a Dek roeni agnostik, Birkelund je bio

protestant kome je Biblija bila zakon; dok je Elinor uivala da priprema, a Dek da kusa njenu gurmanskuhranu, Birkelund je sa svojim sinovima najradije jeo krompir i meso. Veernje sate odmora Tom bizapoinjao uz knjigu, a zatim bi se posvetio razgovoru sa Elinor. Birkelund je to vreme koristio da sreujeraune; u protivnom, sedeo bi prilepljen uz radio, a verovatno bi to inio i uz televizor, da ga je bilo. Elinor

je, uz Tomov uticaj, prihvatila duh politikog liberalizma, dok je Birkelund bio vatreni pristalica i lanAmerike Legije - nikad nije propustio nijedan sastanak; i izvuete li oigledan zakljuak, u pravu ste -

postao je zakleti pristalica senatora Dozefa Makartija.I tako redom. Ne mislim da su se njeni snovi sruili preko noi. Siguran sam da se Birkelund trudio

da joj udovolji, da bi postepeno poputao u istrajnosti samo zato to nije imao uspeha. Elinor je uskorozatrudnila, i to je bila samo oteavajua okolnost u vezi koja je ionako kratko trajala. (Poalila mi se da sujoj, budui da je ve bila u poodmakloj trudnoi, njegovi noni nasrtaji postali bljutavi, a poto nije imaonameru da prestane, pozvao sam ga, kao porodini lekar, na razgovor, oitao mu lekciju i on se, madazlovoljno, pomirio sa injeninim stanjem.)

Za Deka su novonastale okolnosti predstavljale pakao, u pravom smislu te rei. Njegova polubraa,slika i prilika svoga oca, bunila su se kada bi ih napadao u zatiti svojih prava. Junior, kome je jedino bilostalo do lova i devojaka, nazivao je Deka mekucem, jer nije bio u stanju da ubije, i nastranim, jer ga nikadnije viao sa devojkama. Harold je smiljao i koristio bezbroj naina kojim mali deak maltretira starijeg,nemonog da se brani.

Povueniji nego ikad, Dek je opstajao. Pitao sam se kako.

U jesen 1950. roena je Ingeborg. Birkelund joj je dao ime po tetki, jer se, igrom sluaja, njegovamajka zvala Olga. Iako razoaran to je roena devojica, nije mu smetalo da priredi veliko slavlje. U

pijanom drutvu, praen sveoptim smehom, neprestano je zbijao alu kako mu je za jedan minut vremena,koliko je lekar odobrio, bilo teko ostvariti nameru da dobije sina.

Lekar i njegova supruga takoe su bili pozvani, ali su se setili da imaju ranije ugovorene obaveze.Tako da nisam video, ve kasnije uo iz prie, kako je Dek napustio proslavu i izazvao veliko ogorenjesvog ouha. Mnogo vremena potom, Dek mi je prepriavao dogaaj sa svim pojedinostima: "Kada je otiaoi poslednji gost, osim onih koji su uveliko spavali na podu, priterao me u je oak i zapretio da e me prebitiod batina. Odgovorio sam da u ga ubiti, ako samo pokua. Stvarno bih to uinio. Uvideo je da se ne alim iizaao je gunajui. Od tada smo razgovarali samo u neizbenim prilikama. I dalje sam pomagao u kunim

poslovima; moj zadatak bio je da raspremim sto, a posle veere otiao bih u svoju sobu."I ko zna gde jo.

Nekakav sklad vladao je do poetka decembra. Nije vie bitno ta ga je, u osnovi, poremetilo, ali jebilo vezano za trenutak kada je Elinor upitala Deka da li je razmislio koji bi koled eleo da pohaa.

8


9/85

Birkelund je zagrmeo: "A mogao bi, do avola, da obue uniformu i krene da slui svojoj otadbini, kakoto sam ja to uinio, ako, uopte, budu hteli da ga prime u vojsku." Tako je zapoela svaa i Elinor je,uplakana, glavom bez obzira, pobegla u svoju sobu.

Sledeeg dana Dek je nestao.Vratio se krajem januara, ne rekavi ni rei gde je bio i ta je radio i izjavio da e otii zauvek ako

njegov ouh, kao to je pretio, prijavi sluaj nadlenima za maloletne prestupnike. Uveren sam da je bionadmoan u nastupu, jer se bio izborio za pravo da ga vie ne uznimiravaju. Bili su zaprepaeni

promenama u njegovom izgledu i nainu ophoenja.U domu je ponovo uspostavljena ravnotea, dodue nesigurna. Samo est meseci kasnije, Dek je u

nedelju, po povratku iz crkve, poao u uobiajenu dugu etnju i zaboravio da zakljua vrata svoje sobe. MaliHarold je to primetio, uao i poeo da pretura po radnom stolu. Ono to je naao i smesta pokazao ocu,razbilo je u paramparad sve dotanje jadne napore.

Padao je sneg, i beli nanos polako se taloio na prozorska okna. Dnevna svetlost, koja se kroz njihcedila, bila je srebrno-siva. Napolju, gotovo topli vazduh i savrena tiina.

Elinor je sedela na kauu u mojoj dnevnoj sobi i plakala. "Bobe, mora da razgovara s njim, ti, ti, timu mora pomoi... ponovo... ta se desilo kada je pobegao? ta je onda radio?"

Kejt je obuhvati rukama i poloi njenu umornu glavu na svoje rame. "Nita loe, draga moja",

promrmlja ona. "Oh, budi sasvim sigurna. Ne zaboravi nikad, Dek je Tomov sin."etao sam gore-dole, u tmurnom sumraku sobe bez osvetljenja. "Iznesimo injenice na videlo",rekoh smelije nego to sam se stvarno oseao. "Kod Deka je naena ova broura za koju Sven tvrdi da jekomunistika propaganda. eli da to prijavi erifu, okrunom pravobraniocu, ili bilo kome ko bi primoraoDeka da otkrije u kakvo je drutvo upao kada je otiao od kue. Ti si se iskrala do garae, sela u kamionet ikrenula. Usput si srela Deka, pokupila ga i dovela ovamo."

"D-d-da, Bobe, Ne mogu ostati dugo. Ingeborg je kod kue... Sven bi rekao da nisam normalnamajka..."

"Imao bih da kaem nekoliko rei o poverenju". odgovorio sam, "a da ne pominjem slobodu govora,tampe i miljenja." Zastavi na kratko, nastavio sam: "Uh, ree mi da si otela brouru?"

"Ja..." Ona se otre iz Kejtinog zagrljaja, pa, grcajui kroz suze, ree odlunim glasom kog se dobro

seam: "Kakve svrhe ima zvati policiju, kad nema dokaza.""Smem li da ga vidim?" upitah je.Oklevala je. "To je... nestaluk, Bobe. Sasvim b-b-eznaajno. Dek te eka..."Bio je u mojoj radnoj sobi, kako mu be naloeno, dok smo mi veali. Hladnokrvnost koju je

pokazao mogla je da rashladi i sam taj zimski dan."On i ja emo sada da razgovaramo", rekoh ja, "a Kejt e ti doneti kafu i neto hrane da prezalogaji.

Samo, mora mi dati povod za razgovor."Pribrala se, klimnula glavom i posle kratkog napipavanja po novaniku, pruila mi nekoliko listova

papira vezanih spajalicom. Smestio sam se u svoju omiljenu fotelju, naslonio levu nogu na desno koleno,dobro napunio lulu i poeo da itam.

Proitao sam ga dvaput. I triput. U zanosu, skoro sam izgubio iz vida da nisam sam.

Pokazau ga i vama. U njemu nema zagonetki.Ali, vratimo se u prolost. Bio je jedanaesti mart, godine gospodnje hiljadu devet stotina pedeset

prve.Hari S. Truman bio je predsednik Amerike, poto je na izborima pobedio Tomasa E. Djuija, i bivi

potpredsednik, koji je imao dovoljno odvanosti da prizna da je njegova stranka bila tek rukavica na ruciMoskve. Moskva je bila glavni grad Sovjetskog Saveza, za koji me moj oboavani Franklin Delano Ruzvelt

bee ubedio da je svetilite demokratije i na odani saveznik u svetom ratu za trajan mir. Istona Evropa iKina bile su nakljukane istom priom. Linosti na naslovnim stranama novina bili su Alder His, OvenLatimor, Dudit Koplon, Morton Sobel, Dulijus i Etel Rozenberg. Na neki nain, meutim, kod mene imojih prijatelja nisu mogli potisnuti oseanje odvratnosti prema Dozefu Makartiju. Jer, pod zastavomUjedinjenih Nacija, ameriki mladii i dalje su ginuli - pet i po godina posle pobede u ratu! - a njihove ubice

bili su Severnokorejci i Kinezi. Pre manje od dve godine, ubrzo po osnivanju NATO-a, zagrmele su prveruske atomske bombe. I tako redom, nizali su se dogaaji na putu do konane podele. Veina nas, uemocionalnoj paralizi, oekivala je Trei svetski rat, koji je mogao izbiti svakog asa.

9


10/85

Kada se sve uzme u obzir, nisam mogao optuiti Svena Birkelunda da je prenaglio sa odlukom.to sam vie iitavao tekst, moja zbunjenost je rasla.Ko god da ga je napisao, pisao je jezikom komuniste - prelistavao sam neke takve spise i ranije - ali

sam nije bio zadojeni komunista. Ko je, onda, bio pisac?Vratimo se u prolost, kaem. Pokuajmo da rasvetlimo kako je svet izgledao 1951. godine.Osim nekoliko izuzetaka, Amerika nikad nije dovodila u pitanje sopstvena prava, a kamoli svoje

pravo da postoji. Znali smo da imamo probleme, ali smo verovali da ih moemo reiti, s vremenom i uzdobru volju, kada bi svi ljudi, bez obzira na rasu, boju koe i veroispovest, iveli slono u predgraima i

pevali iste pesme. Crnci protiv Odbora za obrazovanje bio je dogaaj iz daleke budunosti; studentskepobune deavale su se u drugim zemljama, dok smo mi bili zabrinuti zbog ravnodunosti naih studenata; uIndokini, Francuzi su se suoavali sa nejasno saoptenim potekoama.

Televizija se uurbano uvlaila u nae domove i svi smo razmatrali njen mogui uticaj.Interkontinentalni nuklearni projektili uveliko su bili na putu, i niko nije pomiljao da bi mogli bitiupotrebljeni za bilo ta drugo osim za nezrelo meusobno unitenje. Novine su pisale o prenaseljenosti, alito je ubrzo palo u zaborav. Penicilin i DDT bili su savreni ovekovi prijatelji. Zatita prirode znaila jeodravanje odreenih oblasti u prirodnom stanju, ukljuujui i, za one bolje upuene, paralelno izbrazdaneoranice na padinama breuljaka. Smog je zagaivao Los Aneles i povremeno London. Okean, besmrtnamajka svih nas, trebalo je da zauvek prihvata i preiava na otpad. Let u kosmos bio je predvian za

naredni vek, kada neki ekscentrini milioner pristane da finansira poduhvat. Postojalo je svega nekoliko,ogromnih i skupih raunara, sa mnogo svetleih lampica. Ako ste pratili novosti iz nauke, poneto ste znali otranzistorima i moda nestrpljivo oekivali pojavu ipova i depnih radio-aparata u rukama Amerikanaca;seljaku iz Indije ili Afrike ova dostignua, svejedno, nita ne bi znaila. Sva sredstva za kontracepciju bila su, u osnovi, mehanika. Gen je bio mesto na hromozomu. Ukoliko se nije osudio na povratak u kameno doba,ovek se u potpunosti predao maini.

Smestite se, dakle, ako moete, ako se usuujete, u 1951, i itajte ovaj nestaluk, na ijoj je prvojstrani bila napomena: Copyright 1970 by John F. Havig.

3.VITITOV UNIVERZITETSKI RENIK

Aktivista: Osoba koja koristi taktiku u cilju osloboenja; ta je taktika, ukoliko je koristi faista,poznata i pod nazivom makartizam i represija.Agresija: svaka politika prema drugim dravama koju zagovara faista.Beli: Poreklom sa Kavkaza; sa bojom koe koja se kree od smee do boje slonovae. Ne sme brkati

sa crnim, smeim, crvenim ili utim.Bombardovanje: Nain ratovanja u kome se iz vazduha baca snaan eksploziv, osuen zbog

posledica po ene, decu, stare, bolesne i ostalo civilno stanovnitvo, osim ako to nisu itelji Berlina,Hamburga, Drezdena, Tokija, Osake, i tako dalje, mada ne i Hiroime i Nagasakija. (Cf.) Projektil.

Crni: Delimino, ili u celosti podsaharskog afrikog porekla; sa bojom koe ije nijanse idu odtamno do svetlosmee. Ne brkati sa smeim, crvenim, belim ili utim. Ova re zamenila je nekadanjunegrit, koja danas zvui uvredljivo jer znai crnja.

Crveni: (1) Poreklom od amerikih Indijanaca; sa bojom koe koja se kree od smee do bojeslonovae. Ne sme se brkati sa crnim, smeim, belim ili utim, niti sa "Meksikancem", iako je veinaMeksikanaca poreklom od amerikih Indijanaca. (2) Borba za osloboenje ili borba sa njenim posledicama.

ast: Pogledati: Slava.Demokratija: Narod ija vlada, izabrana na slobodnim izborima, ima razumevanja za elje svog

naroda; na primer ehoslovaka.Ekologija: (1) Po zastarelom shvatanju: prouavanje meusobnih odnosa u ivom svetu i njegova

povezanost sa celokupnom ivotnom sredinom. (2) Sve to nije u vezi sa ovekom, a to drava unitava,kao to su drvee i sokolovi - ali ne i pacovi, vrapci, alge, i tako dalje. Stoga, progresivne zemlje nemajuekologiju.

Establiment: Sila koja kota, u sluaju da je konzervativna.Faista: Osoba koja podrava preduzimanje svih moguih mera koje vode opstanku Zapada.Heroj: Osoba koja se rtvuje i izlae opasnosti u cilju napretka. (Cf.) Svinja i Jurinik.

10


11/85

Imperijalista: Osoba koja zastupa stanovite da bilo koja zapadna drava treba da zadri bilo kojuprekomorsku teritoriju.

Jedan ovek, jedan glas: Zvanino uenje koje podrazumeva da, s vremena na vreme, starefalsifikatore treba zameniti novim. Svrha uenja je dostignue istinske demokratije.

Jurinik: Osoba koja se rtvuje ili se izlae opasnosti zbog ciljeva faiste. (Cf.) Heroj.Kolonijalista: Onaj koji veruje da bilo koja osoba evropskog ili severnoamerikog porekla ima pravo

da zadri prostor van Evrope ili Severne Amerike na kome su nastanjeni starosedeoci, osim ako to nisu Rusi.(Cf.) Starosedelac.

Koncentracioni logor: Zatvorena oblast u kojoj se gomilaju ljudi sumnjivi njihovoj vladi iliokupacionoj sili. Nijedna napredna zemlja ili pokret za osloboenje ne osniva koncentracioni logor, buduida, po definiciji, imaju punu podrku naroda. Nota bene: Liberali smatraju da je neutivo u vezi s tim

pominjati Amerikance japanskog porekla.Konformista: Pojedinac koji prihvata ustanovljene vrednosti ne postavljajui pitanja koja

uznemiravaju. (Cf.) Nekonformista.Konzervativan: (Cf): Agresija, Bombardovanje, Okrutnost, ovinizam, Kolonijalista, Koncentracioni

logor, Konformista, Uprava, Faista, Imperijalista, Makartizam, Najamnik, Vojno-industrijski kompleks,Projektil, Napalm, Svinja, Plutokrata, Predrasuda, Svojinsko pravo, Rasista, Reakcionaran, Represija,Jurinik, Ksenofobija.

Kriminalac: Faista, naroito kada je lien slobode i kanjen. (Cf.) Muenik.Ksenofobija: Sumnja da je stranac sposoban da umesto vas upravlja vaim ivotom.Ljudska prava: Sva prava ljudi na slobodu, sa stanovitem da ona imaju neogranienu prevlast nad

pravom svojine, s obzirom da se ova potonja ne smatra ljudskim pravom.Ljubav: Oseanje koje, ako bi ga svi imali, neposredno vodi ka reavanju svih ljudskih problema, ali

koje su neki (videti: konzervativan), po definiciji, nesposobni da oseaju.Makartizam: Ubistvo linosti iz politikih razloga, tvrenjem da je izvesna osoba lan komunistike

zavere, naroito kada to uini poklonik senatora Dozefa Makartija. Ne sme se poistovetiti sa dokazivanjemda je izvesna osoba lan faistike zavere, naroito kada to ini oboavalac senatora Dozefa Makartija.

Mir: Konano reenje problema faiste.Miroljubiva koegzistencija: Stanje koje prethodi miru, u kome nema agresije, ve se obnavlja sveto

pravo na osloboenje.Muenik: Osoba koja pati ili umire u cilju osloboenja. Ne sme se brkati sa kriminalcem ili, zbirno,sa neprijateljskim osobama.

Najamnik: Plaeni vojnik koji slui nekoj drugoj vlasti. (Cf.) Ujedinjene nacije.Napalm: Zgusnuti benzin, zapaljen i usmeren na neprijatelja, osuen od strane svih pravih liberala,

osim ako ga koriste Izraelci protiv Arapa.Napredan: Onaj koji vodi osloboenju.Narod: (Uvek se pie sa odreenim lanom i esto velikim poetnim slovom.) Oni koji podravaju

osloboenje. Stoga, tu se ubraja svako ko nije faista, bez obzira da li on to eli ili ne.Narodna Republika: Ona u kojoj se glasako telo sastoji od puanih cevi.Nekonformista: Onaj ko prihvata napredne ideje, ne postavljajui neprijatna pitanja. (Cf.)

Konformista.Neprikosnoveno pravo na slobodu: Osloboenje sa namerom da se stvori (narodna) Republika.Nuklearno oruje: Oruje koje koristi odreeni oblik atomske energije. Faistike vlade ga

upotrebljavaju u cilju agresije, a napredne zemlje kao oslonac za ouvanje mira.Okrutnost: Svaka radnja koju izvrava policajac. (Cf.) Svinja.Organski: Poreklom od hrane, dobijene uzgajanjem samo na prirodnom ubrivu, neprskane

hemijskim sredstvima, i tako dalje, to znai bez otrovnih sastojaka, uzronika zaraze iz zemlje i insekatatetoina, poto okolno zemljite jeste vetaki oploeno i prskano hemijskim sredstvima.

Osoblje: lanovi vojne ili politike organizacije, bilo da su neprijateljski ili korisni. Ne sme se brkatisa ljudskim biima.

Osloboenje: Proterivanje stranaca i zbacivanje zapadnjakih vlada, uticaja i ustanova, od stranedomaeg stanovnitva.

Osloboenje ena: Pokret usmeren protiv mukog ovinizma.

11


12/85

Plutokrata: Graanin republike koji, zbog svog ogromnog bogatstva koje odbija da deli sasiromanima, poseduje neprikladnu politiku mo. Ne sme se brkati sa Kenedijevima.

Pravo svojine: Utvreno pravo pojedinaca koji su zaradili, ili nekim drugim zakonitim nainomdobili vlasnitvo, ili pravo poreskih obveznika koji su na slian nain stekli svojinu koja se, potom,oznaava kao javna. Znai i bezbedno uivati u istoj, bez obzira na ljudska prava.

Predrasuda: Neprijateljstvo ili omalovaavanje pojedinca ili grupe, na isto klasnoj osnovi i bezobzira na injenice. Ne sme se brkati sa osudom narodnih neprijatelja.

Projektil: Sprava sa samonavoenjem, koja iz vazduha alje snaan eksploziv, osuena zbog tetnihposledica na ene, decu, stare, bolesne i ostalo civilno stanovnitvo, osim ako se nekim sluajem nalaze uSajgonu, Da Nangu, Hueu, i tako dalje. (Cf.) Bombardovanje.

Radioaktivne padavine: Radioaktivni materijal, poreklom iz nuklearnog oruja, iroko rasprostranjenako se vre probe u atmosferi, osuen u celom svetu zbog tetnog dejstva na zdravlje i nasledne osobine,osim ako probu ne vri progresivna zemlja.

Rasista: Bela osoba koja, kada crna osoba pozvoni na vrata, nije u stanju da lui pljuvaku.Razvoj: (1) U faistikim zemljama znai krenje stabala i panjaka, podizanje nepostojanih kua u

nizu, i tako dalje, ili, u naelu, zloupotreba prirode. (2) U naprednim zemljama znai obezbeivanje smetajamasi ljudi, ili, u naelu, korienje prirodnih bogatstava u cilju zadovoljenja ljudskih potreba.

Reakcionaran: Koji nije napredan.

Represija: Pobijanje prava slobode govora, na primer, odbijanjem da se aktivisti omogui govornica;ili pravo na slobodnu tampu, na primer, odbijanjem da se svaka koja re aktiviste tampa, prenositelevizijom ili uva u biblioteci; ili pravo da se uje re aktiviste, na primer, nasrtanjem gomile na aktivistu.

Ne sme se brkati sa zatitom naroda od reakcionarne zaraze.Republika: Drava, u kojoj je vlast izabrana ne na osnovu naslea ili bogatstva, ve glasakim telom,

iz koga izrasta politika mo.Saksija: Marihuana. Moramo li opet prolaziti kroz taj alkohol-duvan-sedativi-su-zakoniti ablon?Samoopredeljenje: Pravo kulturno ili etniki razliite grupe da sama sobom upravlja, kao u Bijafri,

Istonom Pakistanu, Goi, Katangi, Sinaju, Tibetu, Ukrajini, i tako dalje.Sirotinja: (Uvek se pie sa odreenim lanom i esto velikim poetnim slovom.) Klasa ljudi koje je

neko opisao kao one koji poseduju manje nego to im po zakonu i privilegijama pripada. Napredan u

definiciju ukljuuje sve ne-faistike pojedince, crne, smee, crvene ili ute, nezavisno od prihoda.Slava: Istroeno geslo, osim ako se ne odnosi na heroja ili muenika.Sloboda: Trenutno zadovoljstvo.Smei: Meksikog porekla; sa bojom koe koja varira od tamno do svetlosmee. Ne meati sa crnim,

crvenim, belim i utim.Starosedelac: Ne-beli stanovnik oblasti iji su preci iseljeni sa svog prvobitnog zemljita.Svinja: (1) ivotinja poznata po svojoj vrednosti, inteligenciji, hrabrosti, samouverenosti, blagoj

naravi, odanosti i (ako joj se dozvoli da sledi svoj prirodni nagon) istoi. (2) Policajac. (Cf.) Aktivist.ovinizam: Verovanje bilo kog belog oveka sa Zapada da postoji neto to treba rei o njegovoj

zemlji, civilizaciji, rasi, polu ili o samom sebi.ovinista: Svaki takav ovek; to, u irem smislu, znai faista, bilo koje nacionalnosti, rase ili pola.

Ujedinjene nacije: Meunarodna organizacija koja zapoljava vedske, indijske, irske, kanadske, itako dalje trupe u drugim krajevima sveta, da bi pomagale samoopredeljivanje.

Vetrovi promene: Pesnika metafora za pobedu nad reakcionarnim snagama. Neprimenjiva na bilokakvo napredovanje ili obnovu potonjih.

Vojno-industrijski kompleks: Zajednika uprava vojnog i industrijskog vostva, za koju se smatra daje pod uspenom kontrolom SAD. Ne sme se brkati sa vojnim i industrijskim voama SSSR ili raznih(narodnih) Republika.

uti: Poreklom iz Mongolije; sa bojom koe koja se kree od smee do boje slonovae. Ne sme sebrkati sa crnim, smeim, crvenim ili belim.

4.Uavi, soba mi se za trenutak uini nepoznatom. Moj radni sekreter, stona lampa, dotrajala kona

okretna stolica, konjskom dlakom postavljena naslonjaa za posetioce, polica sa strunim knjigama,uokvirena diploma, odkrinuta vrata hirurke sobe sa pogledom na kutije sa priborom i lekovima koje bi

12


13/85

Koh sigurno prepoznao - sve je bilo na nekom drugom mestu, na majunom ostrvu u vremenu koje je okeanbrzo razjedao; znao sam da u unutar deset godina uiniti sve da se povuem u penziju.

Na prozorima se ve bee nahvatao debeli sloj snega. U sobi je bilo mutno kao u suton. Dek jeukljuio lampu i itao asopis. Lokvica svetlosti bacala je ogromne senke. ulo se mrmljanje parnogradijatora, koji je inio vazduh suvim i toplim.

Dek ustade. "ao mi je to vas uznemiravam, dr Anderson", ree on.Pokazao sam mu rukom da se vrati u fotelju, posegnuo za lulom sveeg duvana sa police i sam se

smestio. U ustima mi je ve bio teak ukus duvana, ali moji su prsti morali neto da rade.Dek klimnu glavom u pravcu stola gde bejah spustio brouru. "kako Vam se dopada?" upita on

jedva ujno.Zagledao sam se u njega kroz gornji deo mojih bifokalnih naoara. To nije bio deak koji je znao da

e izgubiti oca, niti momak koji je pokuao i nije uspeo da sakrije svoj oaj kada ga je majka odvela ouhu -koliko prole godine. Preda mnom je stajao mladi, sa oima starca.

Bile su sive, te oi, na duguljastom licu sa uskim pravim nosem. Tamnoplava kosa, vitki, srednjerazvijeni i pomalo nezgrapni stas, bili su Tomovi; pokretljiva, puna usta i asketski izraz lica, podseali su naElinor. Sve zajedno, bio je to Dek Hevig, koga nikad nisam dokuio.

Uvek se nemarno odevao, a sada je nosio kariranu vunenu koulju i farmerke u kojima je tumarao pobrdima. Njegovo dranje bilo je pre oprezno nego skueno. Gledao me je prodorno, ne ustuknuvi pred

mojim pogledom."Pa", rekoh ja, "originalno je. Ipak, mora priznati da je pomalo zbunjujue." Napunio sam lulu."Jes', pretpostavljam da je tako. Suvenir. Verovatno da nije trebalo da ita ponesem sa sobom.""Sa tvog, uh, puta kad si otiao od kue? Gde si bio, Dek?""U blizini."Setio sam se malog tvrdoglavog deaka koji je imao isti odgovor, poto ga je neznanac vratio ocu.

To me je navelo da se prisetim i mnogih drugih stvari.Palidrvce uini krip i bljesnu neobino jakim plamenom. Pripalio sam duvan i povukao dobar dim

pre nego to sam otpoeo govor."Sluaj me, Dek. U nevolji si. Jo gore, tvoja majka je u nevolji." To ga je uznemirilo. "Ja sam vam

prijatelj i elim da vam pomognem, ali, doavola, mora da sarauje."

"Dok, voleo bih da mogu", proapta on.Lupkao sam brouricom. "U redu", rekoh, "kai mi da priprema nauno-fantastinu priu, ili netoslino, koja se deava u 1970, i da je ovo radni materijal. Dobro. Pomislio bih da nije bilo potrebe da budeovako nejasan, ali nema veze; tvoja stvar." Upirui u njega drkom lule, nastavio sam: "Ono to nije tvojastvar, jeste injenica da je ovo umnoak. Niko ne umnoava tekst za strogo linu upotrebu. To ineorganizacije. Kojoj organizaciji ovo pripada?"

"Nijednoj. Samo nekolicini prijatelja." On ukoi vrat. "Nekolicini monih, meu svim onimgadarenskim svinjama koje radosno uzvikuju njihove parole."

Ustao sam. "Hoe li neto da popije?"On se nasmeja. "Hvala. Preporuili ste pravu stvar."Sipajui iz boce sa brendijem - ponekad je bila neophodna, i bolesniku i meni, kada je trebalo da

izgovorim neprijatnu vest - pitao sam se ta me je nateralo da mu ponudim pie. Deca ne piju, osim,ponekad, malo piva, kriom. Zar ne? Ali, setih se, iznova, da on vie nije dete.

Ispio je poput iskusnog, ako ne i tekog pijanca. Kako je to nauio? Jedva da je mesec dana bioodsutan.

Ponovo sam seo i rekao: "Ne traim od tebe da mi otkrije tajne, Dek, mada zna da ih u mom posluesto sluam, ali ih i uvam. Zahtevam da mi pomogne da sastavimo priu i pripremimo plan za tvoje

budue ponaanje, ne bismo li tvojoj majci sauvali ivu glavu."On se namrti. "U pravu ste. Nevolja je u tome to mi na pamet ne pada nita to bih vam mogao

rei.""Istinu, moda?""Dok, vi to ne elite. Verujte mi, ne elite.""'Lepota je istina, istina je lepa'. Zato je Kits pruio svetu upravo taj deli svog diplomskog rada?

Studirao je medicinu; umeo je on i bolje. Dek, kladim se u deset dolara da ti mogu ispriati tuce istinitihpria koje e te okirati, gore nego to bi me ti ikad mogao."

13


14/85

"Ne elim da se kladim", odgovori on otro. "Ne bi bilo poteno prema vama."ekao sam.Ispraznio je au naiskap i pruio mi je. U utoj svetlosti lampe, sumornoj spram zimskog prozora,

njegovo ledeno lice izraavalo je odlunost. "Sipajte mi jo pia, molim vas", ree on, "i ispriau vam.""Sjajno." Boca mi je podrhtavala u ruci dok sam sipao brendi koji je glasno klokotao. "Zaklinjem se

da u potovati sve to mi poveri."On se grohotom nasmeja. "Nema potrebe da se zaklinjete, Dok. Znam da ete utati."ekao sam.On srknu i poe da mrmlja, pogleda uprtog negde mimo mene."Drago mi je. itavog ivota nosim to teko breme, a ni sa kim da podelim ... istinu o tome ta sam

ja."Pukao sam lulu i ekao.Dek je govorio ubrzano. "Najvie vremena proveo sam u predelu San Franciska, posebno u

Berkliju. Vie od godinu dana."Prstima sam stiskao kuglu na luli."Aha." On klimnu glavom. "Vratio sam se kui posle mesec dana. Ali me, zapravo, nije bilo

osamnaest meseci. Od jeseni 1969. do kraja 1970."Posle kratke pauze, dodao je: "Jasno je da to ne ini ni punih godinu i po dana. Ali, morate uzeti u

obzir i moje posete daljoj budunosti."ulo se siktanje pare u radijatoru. Kapljice znoja presijavale su se na elu mog bezmalo usvojenogsina. vrsto je stezao au u ruci, ba kao i ja svoju lulu. Uprkos napetosti koja ga je obuzimala, njegov glasostao je smiren.

"Ima vremensku mainu?" duboko sam uzdahnuo.On odreno odmahnu glavom. "Ne, sam se kreem u vremenu. Ne pitajte me kako. Ni sam to ne

znam."Nasmejao se podrugljivo. "Svakako, Dok," ree on. "Paranoja. Zabluda da sam neto posebno u

ovom kosmosu. U redu, pokazau vam." Rukom mi dade znak.: "Pribliite mi se, molim vas. Proverite.Uverite se da u sobi, koju dobro poznajete, nema nikakvih obmana: ogledala, nevidljivih vrata u podu islinih smicalica."

Zanemeo, opipao sam prostor oko njega, mada je bilo oigledno da nije mogao doneti, ili prethodnomontirati nikakvu napravu."Zadovoljni?" upita me on. "Dobro, sada u se projektovati u budunost. Koliko daleko? Pola sata?

Ne, suvie je dugo da sedite ovde i gloete lulu ekajui na moj povratak. Onda, petnaest minuta." Uporedioje vreme na svom satu sa mojim zidnim asovnikom. "Sada je etiri i sedamnaest, slaete li se? Pojaviu senanovo u etiri i trideset, nekoliko sekundi vie ili manje." A zatim dodade, polako naglaavajui svaku re:"Samo pripazite da niko ili nita ne zauzme ovu stolicu za to vreme. Ne mogu se pojaviti u istom prostorukao drugo vrsto telo."

Odstupio sam, drhtei. "Napred, Dek, " prozborih, oseajui kako mi bilo u venama snano udara.On se odjednom raznei i posegnu da mi stisne ruku. "Dobri stari Dok. Ostajte mi zbogom."I nestao je. uo sam muklo strujanje vazduha na mestu gde je sedeo, i nita vie. Stolica je ostala

prazna. Dodirnuo sam je i na njoj nije bilo nieg.Jo jednom sam seo za radni sto i gledao u prazno narednih etvrt sata, kojih se jedva seam.Iznenada, bio je opet tu i sedeo na istom mestu odakle je krenuo.Borio sam se da ne padnem u nesvest. On pohita ka meni. "Dok, hajde, smirite se, sve je u redu, evo,

ispijte gutljaj..."Kasnije, kada sam se oporavio, pokazao mi je kako se, vraajui se iz jednominutne budunosti,

pojavljuje iza sebe i stoji sve dok prvo telo ne iezne.

Sputala se no."Ne, ne znam kako se to deava," ree on. "Nepoznato mi je ta se dogaa sa mojim miiima, ali, u

svakom sluaju, nita od onoga to vi mislite - i sloiete se da je nauno objanjenje samo iskra na povrinivelike tajne."

14


15/85

"Kakav je oseaj?" upitao sam, primetivi iznenaeno da me obuzima spokojstvo. Moram priznati dasam due bio oamuen na dan bombardovanja Hiroime. Bie da sam, nesvesno, ve nasluivao ta je bioDek Hevig.

"Teko je opisati." S negodovanjem je gledao u tamu. "Ja... naprosto poelim da krenem napred ilinazad kroz vreme... na isti nain na koji poelim, oh, da podignem au sa stola. Drugim reima, naredimtome, ta-god-li-je, da me pokrene, kao kad naredimo naim prstima da neto urade. I to se dogodi."

Za trenutak se zamislio, traei prikladne rei, a zatim je nastavio: "Dok putujem kroz vreme, ja samu svetu senki. Svetlosti ili nema, ili je sivkasta. Ako prelazim vie od razdoblja jednog dana i noi, svetlosttreperi. Predmeti su mutni, magloviti i pljosnati. Onda odluim da se zaustavim, stanem, i opet sam unormalnom vremenu i ja... Na mom putu nema vazduha. Moram zadrati dah i povremeno izranjati da bihudahnuo punim pluima, ako je put suvie dugaak, u mom sopstvenom vremenu."

"ekaj", prekinuh ga. "Ako ne moe da die, ne moe ni da dodirne, niti da bude dodirnut; nemogu te videti - kako to da ti moe da gleda? Zato si osetljiv na dejstvo svetlosti?"

"Nemam odgovor, Dok. Prouavao sam fiziku, nadajui se da u nai objanjenje za to i sva ostalapitanja. Ono to me pokree, mora biti nekakva sila. Sila koja deluje u najmanje etiri dimenzije, ali, ipak,sila. Ako ima elektromagnetno svojstvo, mogu da pretpostavim da to polje zarobi i sa sobom ponesenekoliko fotona. Materija, ak iako je jonizovana, poseduje ostatak mase i stoga sila ne deluje na nju na istinain... Ovo je samo puko nagaanje. elja mi je da se usudim da u ovo uvuem jednog pravog naunika."

"Tvoja pretpostavka, prijatelju, za mene je ve odvie teko razumljiva. Uh, rekao si da prelazak, tose tie tebe samog, nije trenutan. Koliko dugo traje? Koliko minuta po godini, ili, ve, o emu god seradilo?"

"Nema odreene povezanosti. Zavisi samo od mene. Dok delujem svojom voljom, mogu priblino daprocenim. Ako se napregnem, mogu se kretati... bre... nego u protivnom. To me iscrpljuje, i, ini mi se,dokazuje da putovanje kroz vreme koristi telesnu energiju da bi se proizvela i primenila poetna, pokretakasila... Sudei po mom satu, izleti ne traju due od nekoliko minuta; meutim, za to vreme preem ponekoliko vekova."

"Kada si bio beba..." Oklevao sam.On potvrdno klimnu glavom. "Da, poznat mi je taj sluaj. Strah od padanja je deo nagona, zar ne?

Pretpostavljam da sam se, kada me je majka ispustila, po istom refleksu bacio u prolost... i tako uzrokovao

da me ispusti."Otpio je gutljaj brendija. "Kako sam rastao, rasla je i moja sposobnost. Sada, verovatno, nemamnikakva ogranienja, ukoliko usput, po potrebi, mogu da stanem i odmorim se. Ipak, postoji ogranienje umasi koju mogu da ponesem sa sobom. Radi se o svega nekoliko kilograma, ukljuujui odeu. Malo vie, ine mogu ni da se mrdnem; kao da me neto potee nanie. Da ste me, na primer, zgrabili, ostao bih prikovanu normalnom vremenu, sve dok me ne biste pustili, jer ste prevelik teret za mene. Ne bih mogao da vas,

jednostavno, ostavim za sobom; sila deluje, ili barem pokuava da deluje, na sve to je u neposrednomdodiru sa mnom." On se bledo osmehnu. "Osim na samu zemlju, ako sam nekim sluajem bosonog.Pretpostavljam da ta koliina mase, povezana ne samo silom tee, ve i drugim, moda jaim silama, imasopstvenu - ta? - koheziju?"

"Upozorio si me da ne stavljam vrsto telo na mesto gde si nameravao da se, uh, ponovo

materijalizuje", primetih ja."Tano", odgovori on. "U tom sluaju ne bih mogao. Isprobavao sam. Putujui kroz vreme mogu se,

ako elim, pomerati u prostoru. Tako mi i uspeva da se pojavim pored sebe. Uzgred, povrina na kojoj sammoe se podizati ili tonuti, ali ja pratim to kretanje na isti nain kao i osoba koja stoji negde u normalnomvremenu. I, nezavisno od bilo kakve promene poloaja koju uinim, ostajem uvek na istoj geografskoj taki.To to se Zemlja okree oko svoje ose i krui oko Sunca, koje urno putuje kroz galaksiju, ne moe meskrenuti sa poetnog mesta... Ja ostajem ovde. Nagaam da je, opet, u pitanju sila gravitacije... Da, to setie vrste materije... Kada sam bio mali i lakomislen, pokuao sam da uem u jedno brdo. Uinio sam to sneverovatnom lakoom, kao da prolazim kroz pramen magle. Ali kada sam uao, bio sam odseen odsvetlosti i nisam mogao da izronim u normalno vreme. Oseao sam se kao zaliven u beton i poeo da gubimdah..." On uzdrhta. "Jedva sam sam se izvukao na sve vazduh."

"Pretpostavljam da se materija opire tvom premetanju", stadoh da nagaam. "Kada izranja, moelako da se probije kroz tenu, ali ne i vrstu materiju."

15


16/85

"Aha, ba sam tako i ja zamilja. Da sam, recimo, umro u toj steni, verovatno da bi moje telonastavilo da putuje u budunost nekom prosenom brzinom i vratilo bi se u normalni ivot tek kada bi se i

poslednji kamen oko njega smrvio.""Zadivljujue je kako si ti, tako mali, uspeo da sauva tajnu.""Sada shvatam da sam majci zadavao mnogo briga. Ne seam se, zapravo, svega najbolje. Ali, ko

moe da se priseti nekoliko prvih godina ivota? Mogue je da mi je bilo potrebno neko vreme dok nisamuvideo da sam jedinstven, a onda me je to saznanje uplailo - mislio sam da je putovanje kroz vreme jednaod onih Runih Stvari koje ine nevaljala deca. A moda sam se i potajno radovao. Bilo kako, ika Dek mi

je sve potanko objasnio i ohrabrio me.""Je li ika Dek bio onaj neznanac koji te je vratio kada si se izgubio?""Da. Seam se veoma dobro. Preduzeo sam dugotrajno istraivanje prolosti, u potrazi za

Indijancima. Ali, sve to sam naao bila je uma. Onda je doao ika Dek, poveo me na pravo mesto -godinama je istraivao taj prostor - i sjajno smo se proveli. Na kraju me je uzeo za ruku i pokazao mi kakoda se vratim kui. Mogao je da me isporui unutar svega nekoliko minuta od mog odlaska i potedi mojeroditelje onog uasa. Verujem da je to namerno nije uinio jer mi je, elei da ih vidim unesreene, ukazaona potrebu da ubudue moram biti vrlo oprezan. I uspeo je."

Nastavio je da se prisea. "Kasnije smo zajedno ili na nekoliko divnih kraih putovanja. ika Dekje bio savreni vodi i uitelj. Nisam imao razloga da ne potujem njegov zahtev za uvanjem tajne, ne

raunajui moja hvalisanja pred Pitom Danbarom koji nita nije posumnjao, jer sam se veto pretvarao. Danije bilo ika Deka, nikad sam ne bih uspeo da upoznam najvrednije i najzanimljivije detalje sa putovanja.""Ipak si, ponekad, skoknuo i bez njega", podsetih ga."S vremena na vreme. Recimo, kada me je napala ona banda napasnika. Umnoio sam se u vremenu

nekoliko puta i premaio ih brojem.""Nije ni udo to si bio tako napredan ... Kada si saznao da e se tvoj otac prijaviti u vojsku, eleo si

da bude siguran da e se bezbedno vratiti, zar ne?"Dek Hevig se zgri. "Da. Usmerio sam se ka budunosti i pokuao da je brzo pregledam u kratkim

razmacima. Sve dok nisam pogledao u prozor i video majku kako plae. Zatim sam krenuo nazad, uprolost, i uhvatio trenutak kada sam imao priliku da proitam onaj uasni telegram - oh, Boe. Godinama,koje su sledile, nisam putovao kroz vreme. inilo mi se da to vie nikad neu poeleti."

Snena tiina uvijala se oko nas.Prekinuo sam neprijatno dugi muk zapitavi ga: "Kada si poslednji put sreo svog uitelja?"U 1969. godini. Ali, pre toga video sam ga... uoi mog saznanja o oevoj pogibiji. ika Dek je tom

prilikom bio izuzetno dobar prema meni. Vodio me je u kasni devetnaesti vek, gde me je razgalio u onimpravim, starinskim cirkusima. Pitao sam se zato je izgledao tako tuan i zato mi je, ponovo, do detalja,objanjavao razloge i potrebu za utanjem. Sada mi je jasno."

"Zna li ko je on?"On se nasmei, iskrivivi levu stranu usta. "A ta vi mislite, ko je on?" Posle nekog vremena, on

nastavi. "Prole godine ponovo sam poeo da putujem kroz vreme. Morao sam da naem sebi utoite ipobegnem iz onog munog stanja na farmi. U poetku su to bili izleti u prolost. Ne moete ni zamislitikakve je lepote bila ova zemlja pre nego to su je naselili doljaci. A Indijanci - znate, imao sam nekoliko

prijatelja meu njima. Uspeo sam da nauim svega nekoliko rei njihovog govora, ali sam uvek biodobrodoao i, oh, njihove devojke bile su tako podatne, strastvene i uvek raspoloene."

Nisam izdrao da se ne nasmejem. "A Sven mlai ti se na raun devojaka toliko rugao!"On se pobedonosno nasmeja. "Ta putovanja pruala su mi neizmernu utehu i olakanje." Potom se

nanovo uozbilji. "Ali, moete zamisliti kako su me prilike u kui - kako je Birkelund sa zadovoljstvomnazivao to mesto - sve vie i vie guile svojom ispraznou i besmislenou. ak i u odnosu na ivot okomene. Kao ono, kog u avola ja u srednjoj koli? A ja sam video sebe tamo, kao sasvim odraslog i bio samispunjen divotama koje sam doiveo, seao se razdraganog smeha mladia i devojaka i jednolinog brujanjaglasova nastavnika!"

"Pretpostavljam da te je porodina svaa, koja je buknula, naterala da krene u budunost?""Ba tako. Bio sam gotovo van pameti od gneva. eleo sam najvie da vidim nadgrobnu plou Svena

Birkelunda. Uinilo mi se da je odlazak dvadeset godina u budunost sasvim zgodna udaljenost. Znao samda je to iscrpljujui poduhvat i zato sam najpre otputovao do kraja 1969, da bih bio spreman da se izvuem u1970... Kua je jo uvek postojala. Postoji. I postojae."

16


17/85

"A Sven?" upitah blago."Mislim da je i on opstao." U glasu mu se oseti prizvuk okrutnosti. "Nije me vie briga ta e se sa

njim dogoditi. Kroz dve godine majka e se razvesti od njega.""I...?""Povee bebe, obe, nazad u Masausets. Njen trei brak bie uspean. Stoga, u ovom trenutku, ne

smem da joj zadajem dodatne brige. Zato sam se vratio. Nije me bilo mesec dana, da bih Birkelundupokazao s kim ima posla; ali, nisam smeo ostati due, jer nisam eleo nju da povredim."

Video sam u njemu onu strepnju i zabrinutost koju sam viao kod ljudi kada im je neko veoma dragbio bolestan ili na samrti. Pourio sam da nastavim razgovor. "I, kako mi ree, tada si sreo ika Deka, tvojedrugo ja."

"Aha, ekao me je kada sam se pojavio u 1969. Na put sam krenuo jedne noi, iz oblinjeg umarka -hteo sam da izbegnem zalutale prolaznike - ali, kad sam izronio, naao sam se na istini. uma je bilaraskrena i namesto nje posaen kukuruz. ika Dek je iznajmio dvokrevetnu sobu u hotelu - onom koji e

biti sagraen na mestu gde je sada Senlak Arms - da bi me sklonio na nekoliko dana. Ispriao mi je omajinom razvodu, potkrepivi to isecima iz novina i pismima koja mu je... koja mi je nedavno pisala.Zatim mi je dao hiljadu dolara - Dok, da samo znate kakve e cene biti za dvadeset godina! - i predloio mida malo razgledam okolinu.

"Podaci iz novina ukazivali su da je Berkli bio na mestu gde je bio - oh, budui izraz. Bilo kako, San

Francisko je tano naspram Zaliva, a ja sam oduvek eleo da ga posetim.""Kako je izgledao Berkli?" upitao sam, seajui se poseta tom ozbiljnom i uglednom univerzitetskomgradu.

Opisao mi ga je koliko god je bolje mogao. Ali te 1951. nije bilo prave rei kojom bi se moglodoarati ono to sam upravo doiveo, taj divlji, stravian, razdragan, zastraujui, nakazni i uvrnuti napad nazdrav razum, kao to je Telegraf Avenija na zavretku sedme decenije dvadesetog stolea.

"Zar nisi pomiljao na nevolje sa policijom?" Nastavio sam da se raspitujem."Ne, zaustavio sam se u 1966. i pristupio jednoj grupi pod lanim imenom. Tu sam dobio lansku

kartu na kojoj je pisalo da u 1969. imati dvadeset jednu godinu... Ulovili su me ti ljudi sa ulice. Priao samim, ja, staromodni neotesanko, sasluao njihovo vienje tekuih dogaaja i to mi je bilo dovoljno. Proveosam vie meseci meu radikalima. Bio je to ivot od danas do sutra, povremeni posao, demonstracije,

marihuana, smrdljivi jastuk, prljave devojke.""Iz ovoga to si napisao, ne izgleda mi da si tome ba bio naklonjen" primetio sam."Nisam. Siguran sam da je ika Dek imao nameru da uvidim kakav je oseaj biti neko ko je unapred

upozorio civilizaciju koja ga je odgojila. Ali, promenio sam se.""Hmmm, pre bih rekao da si odskoio. Tvoj nain da umakne na pravi put. Ali, nastavi. ta se dalje

desilo?""Krenuo sam u dalju budunost.""I?""Dok", ree on jedva ujno, "moete se smatrati srekoviem. Ve ste u poodmaklim godinama.""Zar u tada biti mrtav?" Srce poe da mi preskae."Kada doe vreme za to, nema sumnje. Nisam proveravao, ali pouzdanao znam da ste u 1970. ivi i

zdravi." udilo me je zato se nije nasmejao, kao to je mogao, saoptavajui mi lepe vesti. Danas znam;nije spomenuo Kejt.

"Rat - taj rat - i njegove posledice dole su kasnije", nastavio je da pria istim hladnim tonom. "Sveje usledilo neposredno nakon one noi vetica u Berkliju, kojoj sam delimino prisustvovao."

Uzdahnuo je i protrljao svoje umorne oi. "Vratio sam se u 1970, kada se pojavio nagovetajstiavanja plime. Bilo je nekoliko ljudi, ak mladih ljudi, koji su bili sposobni da se suoe sa stvarnou.Ova gomila psovki... oni su mi pomogli u tampanju i raznoenju broure, mislei da sam zalutalirepublikanac."

"Jesi li bio?""Hvala Bogu da nisam. Ne mislite, valjda, da je ijedna politika partija bila od nekakve koristi za

protekla tri ili etiri pokolenja, zar ne? A bie jo gore."Nanovo je ispraznio au, ali je odbio ponudu da mu sipam jo. "Bolje da sauvam bistru glavu, Dok.

Zaista treba da smislimo neku dobru priu za izgovor. Znam da hoemo, jer mi je moje ne-mnogo-starije ja

17


18/85

omoguilo da saznam da u se izboriti sa svojim trenutnim nedaama. Ipak, to ne znai da moemo lakoizbei obavezu koja je pred nama."

"Vreme se ne moe izmeniti?" Ipak, Pitao sam se. "Mi - nai ivoti - uhvaeni su i zarobljeni utrajanju - kao muica u ilibaru?"

"Ne znam, ne znam." Teko je uzdisao. "Znam da su svi moji napori bili uzaludni. Moji bividrugovi nazvali su me izdajicom, moji novi prijatelji predstavljali su beznaajnu manjinu, a irenje naihtekstova ilo je vraki teko."

"Ne oekuj uda u politici", primetih ja. "I uvaj se onih koji uda obeavaju.""U pravu ste. Shvatio sam to kada sam se malo pribrao i oporavio se od svih tih potresa iz

budunosti. Zapravo, odluio sam da je moja obaveza da se vratim i ostanem uz majku. Konano, tako ovajsvet mogu uiniti barem malo manje uasnim."

Nastavio je blaim tonom. "Nema sumnje da je blesavo to to sam zadrao brouru. Ali, mojanajdraa mi je pomogla da je sastavim ... Pa, na neki nain, srea mi se osmehnula. Svoj ivot sada delim sa

jednim ljudskim biem. Tek sada oseam kako sam bio usamljen.""Ti si u potpunosti jedinstven?" proaptao sam."Ne znam. Mislim da nisam. Oni su, nesumnjivo veoma retki, ali je sigurno da, osim mene, ima jo

putnika kroz vreme. Kako u ih nai?" povika on. "I da moemo da se udruimo, kakva je svrha toga?"

5.Birkelund je mnogo manje zanovetao i pravio neprilike nego to smo oekivali. Otiao sam kodnjega u privatnu posetu i objasnio mu kako je sumnjivi tekst bio, u stvari, neupotrebljeni scenario zaamatersku predstavu, naglasivi da je pisan podrugljivim tonom - a zatim sam mu oitao svetu lekciju oneprilinom ponaanju prema eni i pastorku. Prihvatio je to s vidljivom nelagodnou, ali je ipak prihvatio.Jer, kao to sam ve napomenuo, bio jE sve, samo ne zao ovek.

Meutim, u kui je i dalje vladala napetost. Dek, svakim danom sve vie naprasit i svojeglav,dolivao je ulje na vatru. "Kako se samo promenio", ree mi Elinor u oaju. "U svom nastupu, ak potpuno.

Ne mogu za sve sukobe kriviti samo Svena i njegove deake. Dek je esto zaista veoma ohol."Naravno da je bio, ojeen svojim domom, dosaivanjem u koli, optereen spoznajom dogaaja iz

budunosti. Ali, nisam to mogao rei njegovoj majci. Niti je on mogao, za njeno dobro, uiniti ita osim

povremenih nonih nestajanja u naredne dve do tri godine."Mislim", rekao sam, "da bi najbolje reenje bilo da se Dek osamostali""Bobe, njemu je tek osamnaesta", negodovala je ona.U najmanju ruku imao je dvadeset jednu, a moda i vie. Znao sam to. "Dovoljno je stasao da stupi u

vojsku." Ve je bio prijavljen, kako propisi nalau, na svoj roendan. "Bie mu to prilika da pronae sebe.Moe biti primljen na lini zahtev, a isto tako moe sluiti u najmanjem moguem roku. Verujem da enadleni iz kolskog odbora imati razumevanja ako ih lepo zamolim."

"Ali, nipoto pre nego to zavri maturu!"Razumeo sam njen strah i razoaranje. "Moe nastaviti u vidu dopisne kole, Eli. A i u vojsci e

imati zanimljiv izbor nastave, koju e bistri momak, poput Deka, zasigurno pohaati. Bojim se da je ovona najbolji zalog."

Dek se ve bio saglasio s predlogom. Jedan brzi skok u budunost pokazao mu je da e biti smetenu Evropi. "To je prilika za detaljno istraivanje istorije", rekao je, a potom hladno dodao: "Osim toga,usavriu znanje o oruju i ratnim vetinama. Bio sam nam rubu da izgubim glavu u dvadeset prvom veku.

Nekoliko pripadnika druine ljudodera uhvatilo me je na prepad i da nisam uspeo da se trenutno otmem..."Vojska ba i nije pogodovala Dekovom temperamentu, ali je on prionuo na sticanje osnovne obuke,

nastavio putem elektronike i u celosti izvlaio korist iz ponuenih mu mogunosti. Mnogo toga je, sasvimsigurno, uspeo zahvaljujui izletima u prolost. Ukupno, to je iznosilo nekoliko dodatnih godina.

U pismima koja mi je slao, svoje uspehe je samo nagovetavao jer je znao da e pisma itati i Kejt.Oseao sam nepodnoljivu teskobu to joj ne smem rei stranu istinu, to nije mogla biti uz mene kada jeDek konano stigao kui na odsustvo i kada mi je satima pokazivao beleke, fotografije, uspomene.

(Dodue, poneki detalji i nisu bili naroito oaravajui - pitanje vakcinacije, jezika, prevoza, novca,zakona, obiaja - otpadaka, zaraze, okrutnosti, nasilja)... "Dok, nisam mogao ni sanjati koliko je drugaiji

bio srednjovekovni ovek. Ogromne razlike od mesta do mesta, od epohe do epohe, da, ali uvek... Orijent?...Ne, verovatno stoga to se Orijent najmanje promenio." Bilo kako bilo, posmatrao je Cezarove legije u

18


19/85

pobedonosnom maru kroz Rim i hitre vikinke lae kako poigravaju preko Oslo Fjorda, slavnog Leonardada Vinija na delu... Nije bio u stanju da sve to temeljno proui. U stvari, strano ga je ljutilo to je veinanjegovog iskustva bila povrna. Koliko se toga istinski moe nauiti u krajnje nepoznatom okruenju, meuljudima iji jezik jedva da razume i kada te u svakom trenutku vreba opasnost da bude uhapen kaosumnjiv stranac, pre nego to uspe da se trampi za komad odee iz tog vremena? (Ipak, sve bih dao da sammogao biti s njim.)

Muan je bio oseaj izneveriti Kejt, ne rei joj! Ali ako je Dek outao svojoj majci, morao sam i jasvojoj eni. Dekova starija persona bila je, bie, sasvim u pravu to je detetu izgradila i utisnula reflekstajnosti.

Razmotrimo posledice kada bi se saznalo da jedan ovek - ili mali deak - moe ploviti kroz vreme.Biti senzacija godine ni za koga nije ba prikladna sudbina. U ovom sluaju, pretpostavite samo bezbrojzahteva, molbi, mahnite nasrtaje pohlepnih, eljnih moi, ideoloki zaslepljenih, gubitnika dovoljnozaplaenih da uznastohje da ga iskoriste; zamislite nadmetanje izmeu drava ne bi li ga zatoile ili unitile,njega koji bi mogao biti pijun svih vremena ili neulovljivi zloinac. Pod uslovom da sve to preivi, a njegovzdravi razum i jeste, ubrzo ne bi imao boljeg izbora osim da se spase bekstvom u neko drugo stolee, gde esvoju nadarenost uvati u najstrooj tajnosti.

Ne, mnogo je bolje bilo od poetka navui masku.Ali, od kakve je onda koristi ovaj neverovatni dar?

"Kako se moja sluba bliila kraju, sve sam vie vremena provodio u razmiljanju, a manje utumaranju", rekao mi je.

Ponovo smo mojim brodiem otili na jezero Vinego. Dek se vratio kui, otputen dve nedelje preisteka roka, i imao je jo mnogo toga da mi ispria. Najvanija od svega bila je injenica da je bio potrebansvojoj majci kao moralna podrka u razvodu sa Birkelundom i kao utoite od niza bolnih prizora. Bio je jozreliji, ne samo telesno. Pre dve godine suprotstavio mi se ovek: veoma mlad ovek koji je polako ioprezno traio izlaz iz pometnje i povreenosti. Dek Hevig koji je sada sedeo u kabini potpuno je vladaosobom.

Zamenio sam lulu i otpustio kormilo. Brodi je, nagnuvi se, promenio pravac, gruvajui potalasima. Prolee je blistalo povrh plavetnila vode; proimao nas je opojni dah zelenila sa uma i polja,

slasni miris jabuka u cvatu i zemlje koja se ponovo raa. Hladan vetar je huao, nosei sokola u svojimkovitlacima."Imao si o mnogo emu da razmilja", odgovorih mu."Za poetak", primeti on, "kako je mogue putovati kroz vreme?""Pa, recite mi, gospodine Bounse, kako je mogue putovati kroz vreme?"Moja ala ga nije nasmejala. "Na teaju iz elektronike stekao sam zadovoljavajue dobro znanje iz

osnova fizike. Dosta toga sam proitao na svoju ruku, ukljuujui i gradivo po koje sam morao da skoknemu vreme - knjige, budua izdanja asopisa 'Scientific American', 'Nature' i ostalih. Sve teorije kau da je ovoto ja inim jednostavno nemogue, poevi od zakona o odranju energije pa nadalje."

"Eppur si muove.""A?... Oh, da. Dok, izuavao sam doba renesanse u Italiji pre nego to sam je posetio i ustanovio da

Galileo nikada nije izgovorio tu reenicu. Niti je ikada, zapravo, bacio neki predmet sa krivog tornja u Pizi."Izvalio se na klupu i otvorio jo po jednu flau piva."Da nastavim. Postoje 'kvake' u zakonu o odranjuenergije u koje zvanina nauka ne sumnja. Govorei jezikom matematike, granice sveta mogu imatikonane, ako ne i beskonane neprekidnosti i mogu predstavljati viestruke funkcije. Po mnogo emu,

putovanje kroz vreme moglo bi se poistovetiti sa putovanjem nadsvetlosnom brzinom, a fiziari tvrde da i tonije mogue."

Posmatrao sam oblaie dima iz svoje lule kako se sudaraju na povetarcu. "Ostavio si me nekolikosvetlosnih godina iza sebe", primetih ja. "Nita nisam shvatio od tvog predavanja, osim to sam stekaoutisak da ne veruje da je ita, ovaj, natprirodno ukljueno u putovanje kroz vreme."

On klimnu glavom u znak odobravanja. "Ba tako. Nezavisno od vrste procesa, izvesno je da onopotuje granice prirodnih zakona, u sutini zakona fizike. Sve se temelji na uzajamnoj povezanosti materije ienergije. I onda, zato sam jedini koji to moe da ini? Na kraju sam bio prinuen da zakljuim da je u

pitanju neka osobenost mojih gena.""Oh?"

19


20/85

"Kroz priblino deset godina bie otkrivena molekularna osnova nasleivanja.""Molim?" Uspravih se kao strela. "O tome mi mora vie ispriati.""Kasnije, kasnije. Objasniu vam sve o DNK i ostalom, to god bolje budem umeo, mada to nije

najbolji primer za ono to elim da vam kaem. Smisao je u tome da nai geni nisu prosta matrica zaizgradnju fetusa. Oni deluju tokom celog ivota i igraju ulogu u proizvodnji enzima. Geni s pravom

predstavljaju jedininu grau ivota... ta jo, osim enzima, moe biti ukljueno? Ali, ovo oveanstvo epre unititi sebe nego to e odgovoriti na to pitanje. Meni se ini da postoji neka vrsta rezonance - ili netoslino - u tim ogromnim molekulima: i ako genima poe za rukom da rezoniraju na pravi nain, eto vam

putnika kroz vreme.""Pa, zanimljiva pretpostavka." Dekovo prisustvo poelo je da me ini sklonim samopotcenjivanju."Imam empirijske dokaze", napomnu on. "Dok", nastavi on uz vidljiv napor, "bio sam sa svega

nekoliko ena. Ne u ovoj deceniji. Previe sam krut i usiljen za dananje ene. Ali, etajui kroz vreme,ponekad mi je prilino lako uspevalo da iskoristim dra svoje tajanstvenosti."

"estitam", rekoh, u nedostatku neeg pametnijeg.Srameljivo je skrenuo pogled preko jezera. "To ne znai da sam bez oseanja u odnosu na ene",

dodade on. "Hou da kaem, ako ele muvanje na brzaka, kao one Dakota devojke pre dva-tri stolea,odlino, pristajem. Ali ako je to ozbiljna veza, oseam se odgovornim. ak iako ne nameravam da s njom

provedem ostatak ivota - a pitam se da li u se ikada oeniti - uvek proverim njenu budunost za narednih

nekoliko godina, sve dok se ne uverim da se osea izvrsno." On skupi lice u grimasu kao da je preterao."Barem onoliko sjajno koliko je to obinom smrtniku dozvoljeno. Moral mi nije davao hrabrosti da vidim injihovu smrt."

Nastavio je posle kratke pauze. "Udaljavam se od teme, ali za mene je to vano. Objasniu vam naprimeru sa Meg. Bio sam u Londonu u elizabetansko doba. Moje tekoe zbog nepoznavanja ivotne sredinebile su manje nego to bi bilo uobiajeno, mada mi je trebalo neko vreme da se snaem i nauim tadanjiizgovor engleskog jezika. Prilino lako promenio sam za novi komad srebra koji sam poneo sa sobom -ljudi danas ne shvataju koliko je u, ovaj, tako razmetljivoj prolosti bilo sumnjienja i zakonskih propisa -iako mislim da me je preprodavac prevario. Svejedno, imao sam dovoljno para da se smestim u prijatnomrustikalnom prenoitu, da poseujem 'Glob' i ostala zgodna mesta za provod.

Jednog dana zadesio sam se u zabitom kraju grada. Iznenada me je neka ena cimnula za rukav i

ponudila mi devianstvo svoje keri, po izuzetno niskoj ceni. Prestravio sam se, ali pomislih da, u najmanjuruku, mogu videti siroticu, moda joj ponuditi novac, a moda ak i pokuati da nagovorim svog gazdu da jeuzme za asnu slukinju... Nema anse." (Jo jedan od njegovih zastarelih izraza.) Bila je uznemirena, aliodluna. I poto mi je sve potanko objasnila, morao sam priznati da je zabludela devojka slobodnog duhaimala vie ansi za uspeh kao prostitutka nego kao slukinja, imajui u vidu da bi u potonjem sluaju imalamukotrpniji ivot. Neko bi je, vrlo verovatno, tako sposobnu i obdarenu, hteo za sebe, ali klasne razlike isuprotnosti bile su kakve su bile.

Bila je zgodna i otresita, i izjavila je da je bolje da pripadne meni nego nekom odvratnom, prljavom,bubuljiavom matorcu. I ta sam mogao da uradim? Iskrena, nesebina dobrota nije postojala u njenomnainu razmiljanja. Da nekim sluajem nije uvidela moju sebinu pobudu, pomislila bi da je sve to previeozbiljno i uasno za nju i pobegla bi glavom bez obzira."

On otpi nekoliko dobrih gutljaja piva. "Shvatate li?" nastavi izazovno. "Poveo sam je sa sobom ipreselili smo se u pristojniju etvrt. U ono vreme nije bilo propisa koji bi nas, s obzirom na njene godine,spreavao da ivimo zajedno. Zaboravite dananje srednjokolke; sasvim sigurno ne bih dotakao ni jednu odnjih. Meg je bila ena, naprosto mlada ena. iveli smo zajedno etiri godine njenog ivota.

Naravno, za mene je to znailo plaanje unapred iznajmljenog stana za povremene dolaske izdvadesetog veka. Kao vojnik, ponekad sam bio na dunosti u Francuskoj. Naravno da sam mogao da

pobegnem kad god sam hteo i da se vratim pre isteka dozvole za izlazak, ali je trebalo platiti put doEngleske, a osim toga bila su tu i sva ostala stolea... Ipak, verujem da mi je Meg bila odana. Da ste samomogli videti kako me je branila od nasrtaja svojih roaka! Rekao sam joj da radim u holandskojdiplomatskoj slubi...

Ali, preskoimo detalje. Udaljavam se od glavne teme. Naposletku, skromni, mladi kalfa zaljubio seu Meg. Blagoslovio sam njihovo venanje i kupio im svadbeni dar. A zatim sam, u nekoliko nasuminihskokova u narednu deceniju, proverio da li je Meg dobro. I bila je, barem nalik onome to sam prieljkivao."

20


21/85

On tuno uzdahnu. "Da se vratimo na sutinu stvari, Dok. Poevi od prve godine braka, Meg jeizrodila pola tuceta dece. Ali, zato sa mnom nikada ni

Documents

Pol Anderson-Bice Vremena