Polarizacioni mikroskop

delovi mikroskopa

mineral ili stena

predmetno staklo

pokrovno staklo

Preparat

0.02-0.03 mm

-- svetlost prolazi kroz polarizator svetlost prolazi kroz polarizator --

Polarizator propušta samo jednu komponentu svetlosti – intenzitet svetlosti se smanjuje

Polarizacioni mikroskop

linearno polariziranasvetlost

nepolarizirana svetlost

izvor svetlosti

polarizator

-- svetlost prolazi kroz polarizator i analizator svetlost prolazi kroz polarizator i analizator --Polarizacioni mikroskop

linearno polariziranasvetlost

nepolarizirana svetlost

izvor svetlosti

polarizator analizator

-- svetlost prolazi kroz polarizator, preparat i analizator svetlost prolazi kroz polarizator, preparat i analizator --Polarizacioni mikroskop

svetlost razli�itih talasnih dužina koja vibrira u razli�itim ravninama

linearno polariziranasvetlost

nepolarizirana svetlost

izvor svetlosti polarizator analizator

Podela minerala na osnovu opti�kih osobina

* Opti�ki izotropni(minerali koji kristališu teseralno)* Opti�ki anizotropni minerali(svi ostali minerali)

OptiOpti��ki izotropni mineraliki izotropni minerali* kod njih se svetlost širi u svim smerovima istom brzinom(imaju jedan indeks prelamanja)• svetlost vibrira u svim smerovima normalno nasmer širenja svetlosti

OptiOpti��ki anizotropni mineraliki anizotropni minerali* brzina širenja svetlosti zavisi od smera (imaju više indeksa prelamanja)• nazivaju se dvolomima, jer zrak svetlosti koji dolazi do njih lomi se na dva zraka

Podela optiPodela opti��ki anizotropnih mineralaki anizotropnih minerala

• dele se na jednoosne i dvoosne, prema broju smerova duž kojih ne dolazi do dvojnog prelamanja, to jest premabroju opti�kih osa• opti�ki jednoosni minerali kristališu u okviru tetragonalne, heksagonalne i romboedarske sisteme• opti�ki dvoosni minerali kristališu u okviru rombi�ne, monoklini�ne i triklini�ne sisteme

Anizotropni kristali-- nastajanje dvojnog prelamanja kod kalcita nastajanje dvojnog prelamanja kod kalcita --

O ELinearno polarizovani zrak cepa se Linearno polarizovani zrak cepa se nana dva zraka razlidva zraka razli��ite brzine i ite brzine i me�usobno normalnih vibracionih me�usobno normalnih vibracionih pravaca pravaca

OO –– ordinarni zrakordinarni zrak

-- ponaponašša se prema a se prema ŠŠnelonelovom vom zakonu prelomanja i nastavlja zakonu prelomanja i nastavlja kretanje ravnokretanje ravno

-- vibrira normalno na smer vibrira normalno na smer šširenja i irenja i normalno na optinormalno na opti��ku osu ku osu

EE –– ekstraordinarni zrak ekstraordinarni zrak –– ootklonjentklonjen

-- vibrira normalno na ordinarni u vibrira normalno na ordinarni u ravni koja sadrravni koja sadržži zrak i optii zrak i opti��ku osuku osu

Indikatrisa* Indikatrisu koristimo za prikaz opti�ki karakteristika minerala

* Indikatrisa je geometrijsko telo koje se konstruiše tako što se navibracione smerove nanesu indeksi prelamanja svetlosti koji tim smerom vibrira

kugla rotacioni elipsoid troosni elipsoid

Vrste optiVrste opti��kih indikatrisakih indikatrisa

Ortoskopski usloviOrtoskopski uslovi- bez analizatora

* oblik, veli�ina, cepljivost* reljef, pseudoapsorpcija* boja, polihroizam

- sa analizatorom* razlikovanje opti�ki izotropnih i anizotropnih minerala* interferentne boje* orjentacija indikatrise u mineralu, pomra�enje* zonarnost, blizanci

Razli�iti uslovi posmatranja služe za opažanje razli�itih opti�kih karakteristika

Konoskopski usloviKonoskopski uslovi

* razlikovanje opti�ki izotropnih minerala od opti�ki anizotropnih izbrušenih normalno na opti�ku osu* razlikovanje opti�ki jenoosnih i dvoosnih anizotropnih minerala* razlikovanje opti�ki pozitivnih i opti�ki negativnih minerala* odredba ugla opti�kih osa

Razli�iti uslovi posmatranja služe za opažanje razli�itih opti�kih karakteristika

•• Svojstva minerala s iskljuSvojstva minerala s isklju��enim analizatoromenim analizatorom– Reljef– Beckeova linija (relativan indeks loma)– Pseudoapsorpcija– Boja (zonarnost)– Polihroizam

• Svojstva minerala koja se posmatraju sa i bez analizatorom– Oblik zrna– Veli�ina zrna– Cepljivost

ReljefReljef

• svojstvo koje zavisi od razlike u indeksima prelamanja minerala kojeg posmatramo i njegove okoline, na primer - kanada balzama• ako razlike nema kažemo da mineral nema reljefa i mi njegove granice u preparatu ne vidimo• sa pove�anjem razlike u indeksima prelamanja granice zrna, pukotine u njemu i neravnine na njegovoj površini postaju sve vidljivije

- nizak reljef (razlika u indeksima +/-0.04)- umereni reljef (razlika u indeksima +/-0.04-0.12)- visok reljef (razlika u indeksima >0.12)

* reljef može biti pozitivan (n(nmm>>nnkbkb)) ili negativan (n(nmm<<nnkbkb))

kvarc – n=1.55(nizak reljef)

granat – n=1.70-1.90(visok, izražen reljef)

ReljefReljef

Bekeova linijaBekeova linija

• pozitivni i negativni reljef se obi�nim posmatranjem ne mogurazlikovati, ali se posmatranjem takozvane Bekeove linije možezaklju�iti koje sredstvo ima viši indeks prelamanja

• pri pove�anju rastojanja izme�u objektiva i preparata na oboduzrna formira se difuzna svetla linija koja ide u sredstvo višegindeksa prelamanja

* ukoliko se rastojanje smanjuje linija ide u sredstvo sa nižimindeksom prelamanja

Bekeova linija se vidi pri ortoskopskim uslovima posmatranja, prigušenoj svetlosti i sa velikim uve�anjem

Bekeova linijaBekeova linija

a) izoštrena slikab) pove�ano rastojanjec) smanjeno rastojanje

PseudoapsorpcijaPseudoapsorpcija

•����������� ��������������������������������������������vojnim prelamanjem nastalih talasa

• psudoapsorpcija – ukoliko se dva talasa izrazito razlikuju po indeksima prelamanja, a jedan od njih je blizak indeksu kanada balzama, u jednom položaju reljef �e biti nizak, a u drugom izražen, usled �ega �e granice zrna i pukotine biti izražene, to jest mineral �e izgledati tamnije kao da je deo svetla apsorbovan

PseudoapsorpcijaPseudoapsorpcija

PseudoapsorpcijaPseudoapsorpcija

PolihroizamPolihroizam

• kako je boja posledica selektivne apsorpcije kod anizotropnihminerala apsorpcija može, ali ne mora, biti razli�ita za razli�itevibracione smerove – polihroizam. Posmatra se boja za svaki talaskoji je nastao usled dvojnog prelamanja

• anizotropni jednoosni minerali – maksimalno dve boje• anizotropni dvoosni minerali – maksimalno tri boje(u jednom preseku maksimalno dve boje)

Polihroizam kod biotitaPolihroizam kod biotita

Polihroizam kod hornblendePolihroizam kod hornblende

kon�anice

milimetarska podela (skala)

Oblik i veliOblik i veli��ina zrnaina zrna

Idiomorfna – pravilna zrnaHipidiomorfna – delimi�no pravilnaAlotriomorfna - nepravilna

Cepljivost i merenje ugla cepljivostiCepljivost i merenje ugla cepljivosti

cepljivost kod piroksenapod uglom od 87-90o

cepljivost kod amfibolapod uglom od 124o