Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost Niš

Seminarski rad

Predmet: Politički sistem

Tema: Sudska vlast u Republici Srbiji

SADRŽAJ:

UVOD ------------------------------------------------------------------1SUDSKA VLAST-----------------------------------------------------2APELACIONI SUD--------------------------------------------------4UPRAVNI SUD-------------------------------------------------------4NADLEŽNOST OPŠTINSKIH I OKRUŽNIH SUDOVA---5NADLEŽNOST TRGOVINSKIH SUDOVA-------------------6NADLEŽNOST VIŠEG TRGOVINSKOG SUDA------------7NADLEŽNOST VRHOVNOG SUDA SRBIJE----------------7SPOLJAŠNJE UREDJENJE SUDOVA-------------------------7UNUTRAŠNJE UREDJENJE SUDOVA------------------------8PRAVOSUDNA UPRAVA-----------------------------------------10VOJNI SUD-----------------------------------------------------------11FINANSIRANJE SUDOVA---------------------------------------11ZAKLJUČAK--------------------------------------------------------12LITERATURA-------------------------------------------------------13

UVOD

Sudska vlast kao državna funkcija davnšnjeg je datuma,dok sudska vlast kao državna institucija novijeg datuma.Sudska funkcija, u smislu funkcije raspravljanja i otklanjanjan sporova između pripadnika jedne iste države, jedna je od najstarijih državnih funkcija. Usrednjem veku sudska funkcija bila je osnovna funkcija parlamenta.

Jedna od najvećih tekovina savremene države je što je ta funkcija konačno odvojena od funkcije stvaranja prava, zakonodavstva i što je velikim svojim delom poverena na vršenje posebnim državnim organima, sudovima, i posebnim profesionalnim državnim službenicima, sudijama.

-1-

SUDSKA VLAST

Sudska vlast ili pravosuđe je naziv za granu vlasti čija je funkcija tumačenje zakona.Sastoji se od posebnih institucija - sudova - koji tumače zakone, najčešće u sporovima između pojedinaca, odnosno pojedinaca i države. Odluke sudova su obavezujuće za izvršnu, i nešto rjeđe, zakonodavnu vlast.

Izvršna vlast ili egzekutiva je naziv za granu vlasti čija je funkcija sprovođenje zakona.U modernim demokratskim državama se nalazi u rukama državnog poglavara koji može biti nasljedni monarh (što je najrjeđi slučaj) odnosno nesporedno izabran funkcionar (u predsjedničkom sistemu) ili šef vlade posredno izabran od strane parlamenta kome je odgovoran (parlamentarni sistem)

Zakonodavna vlast ili legislativa je naziv za granu vlasti čija je funkcija donošenje zakona.U modernim demokratskim državama se nalazi u rukama predstavničkog tijela, tj. parlamenta, mada pod određenim uslovima zakonodavne vlasti mogu preuzeti i predstavnici izvršne vlasti   i   sudske vlasti .

Narodna skupština Republike Srbije donela je pet temeljnih propisa iz oblasti pravosuđa – Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu pravosuđa, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Zakon o uređenju sudova počinje sa načelnim odredbama o sudovima kao organima posebne, samostalne državne vlasti. Načela su najopštija pravila o sudovima i sudskoj nadležnosti i obuhvaćena su u čl. 19. Zakona. Sudovi su definisani kao samostalni organi državne vlasti koji štite ustavom zajemčene slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost. (član 1.)

-2-

Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom. Ne mogu se osnivati privremeni, vanredni ili preki sudovi. Za osnivanje mirovnih veća, arbitraža i drugih izbranih sudova važe posebni propisi. Sudovi su organizaciono i funkcionalno odvojeni i nezavisni od zakonodavne i izvršne vlasti. Sudska nadležnost određuje se ustavom i zakonom. Zabranjeno je tzv. uskraćivanje pravosuđa sud ne može odbiti da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadležan. Svakome je zajemčeno pravo da mu sudi sudija koga odredi slučaj, primenom unapred utvrđenih pravila, nezavisnih od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari. Sa ovim je neodvojivo vezano načelo prema kome sudskim predmetima može da administrira samo sudska vlast, ali tako da ni ona nema pravo na arbitrarnost, već je vezana opštim normama. Načelo podele vlasti podrazumeva i jednaku efikasnost svih oblika državne vlasti. Svi treba da poštuju izvršnu sudsku odluku i njoj se povinjuju. Ovde je pre svega rač o odnosima između sudova i izvršne vlasti, što je u zakonu posebno naglašeno. Zabranjeno je korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja, bilo koje javno istupanje i svaki drugi uticaj na sud, jer su suprotstavljeni nezavisnosti i nepristrasnosti sudova i jednakosti građana pred zakonom. S pravom na nepristrasno suđenje povezano je pravo na pravilan i ažuran sudski postupak. Tako je strankama i drugim učesnicima u postupku dostupno pravo na pritužbu zbog odugovlačenja i nepravilnosti u postupku, ali i u slučajevima kad smatraju da postoji bilo kakav uticaj na sud. Sudovi su dužni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć, a drugi državni organi i organizacije da sudovima ukazuju pravnu pomoć i dostavljaju potrebne podatke. Sudovi mogu drugim državnim organima da dostave spise i isprave potrebne za vođenje postupka samo kad se time ne ometa sudski postupak. Sudovi su državni organi, posebna vrsta vlasti, predstavnici države i njenog suvereniteta. Stoga je propisano da se naziv i sedište suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije ističu na vidnom mestu sudske zgrade, a da se zastava Republike Srbije ističe i u sudnici.

Ovim zakonom postižu se tri cilja:

1) da u stvarima većeg društvenog značaja sude manje brojni ali hijerarhijski viši sudovi (zbog toga se proširuje nadležnost okružnih

sudova); -3-2) da okružni sudovi u stvarima većeg društvenog značaja ujednačeno primenjuju pravo (zato se obrazuje Apelacioni sud) i

3) da se dosegne ustavna uloga Vrhovnog suda kao najvišeg suda u Republici (što se postiže obrazovanjem Upravnog suda).

APELACIONI SUD

Apelacioni sud je sud opšte nadležnosti, koji odlučuje o žalbama na odluke okružnih sudova i o sukobu nadležnosti opštinskih i okružnih sudova shodno zakonu, o prenošenju nadležnosti okružnih sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom. Apelacioni sud se osniva za teritoriju Republike Srbije i ima sedište u Beogradu, a odeljenja izvan sedišta u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, koja se uređuju posebnim zakonom. Dakle, Apelacioni sud se pojavljuje kao posrednik između okružnih sudova i Vrhovnog suda Srbije, kao sud isključivo žalbene nadležnosti u krivičnoj i građanskoj materiji. Apelacioni sud ima dvojaku ulogu: unifikator je prakse u krivičnim i građanskim stvarima i sredstvo kojim se Vrhovni sud Srbije oslobađa žalbene nadležnosti u krivičnim stvarima. Postojanje samo jednog Apelacionog suda prepreka je razlaganju sudske prakse u najtežim krivičnim delima (za koja u prvom stepenu sude okružni sudovi) i društveno najznačajnijim parnicama.

UPRAVNI SUD

Novina u Zakonu o uređenju sudova je obrazovanje Upravnog suda kao posebnog suda, koji se obrazuje za teritoriju Republike Srbije i ima sedište u Beogradu (čl. 10. i 12.) Odredbama člana 26. Zakona utvrđeno je da Upravni sud u prvom stepenu sudi u upravnim sporovima i vrši druge poslove određene zakonom. Proširenje stvarne nadležnosti okružnih sudova i obrazovanje Apelacionog suda omogućuje da Vrhovni sud Srbije, lišen žalbene nadležnosti, doslednije izvršava svoju ustavnu ulogu.

-4- Ostaje problem obimne prvostepene nadležnosti Vrhovnog suda Srbije u upravnim sporovima. Taj problem se rešava obrazovanjem Upravnog suda. S druge strane, time se i suđenje u upravnim sporovima specijalizuje. Upravni sud preuzima prostepenu nadležnost Vrhovnog suda Srbije u upravnim sporovima.

NADLEŽNOST OPŠTINSKIH I OKRUŽNIH SUDOVA

Opštinski sudovi u prvom stepenu sude za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina i u građanskim stvarima koje zakonom nisu stavljene u nadležnost okružnog ili trgovinskog suda. Opštinski sud sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. Nadležnost opštinskih sudova umanjena je na račun povećanja prvostepene nadležnosti okružnih sudova. Naime, okružni sudovi preuzimaju suđenje u krivičnim delima protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta, u krivičnim stvarima prema maloletnicima i za krivična dela protiv časti i ugleda kad su učinjena preko sredstava javnog informisanja. Iz nadležnosti opštinskih sudova izuzeto je i okružnim sudovima pridodato i suđenje u prvom stepenu za krivična dela protivprirodnog bluda, povrede ugleda Republike Srbije i davanja mita. U građanskoj materiji, okružni sudovi u prvom stepenu sude kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o autorskim pravima i pravima industrijske svojine; o sporovima povodom zaštite prava ličnosti (uključujući i parnice za naknadu štete koje proizlaze iz povrede prava ličnosti), i u sporovima oko ispravke informacije i objavljivanja odgovora na informaciju. Okružni sudovi u prvom stepenu sude i u parnicama povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora (ako spor nije rešila arbitraža), u parnicama nastalim iz obaveznog socijalnog osiguranja, matične evidencije i izbora i razrešenja organa pravnih lica. Okružni sud odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisanja.

-5- Prilikom proširenja provostepene nadležnosti okružnih sudova u građanskoj materiji primenjeno je merilo vrste pravne stvari. Nadležnost u sporovima povodom štrajka, kolektivnog ugovora, socijalnog osiguranja, zaštite prava ličnosti i utvrđivanja i osporavanja očinstva i materinstva preneta je na okružne sudove najpre zbog društvenog značaja sporova, ali delimično i kao zamena za nepostojanje radnih sudova i porodičnih sudova (koji su u uporednom pravu česti). Iz istih razloga preneto je u prvostepenu nadležnost okružnih sudova vođenje krivičnog postupka prema maloletnicima. Proširivanje provostepene nadležnosti okružnih sudova ne znači da će doći do njihove preopterećenosti, posebno ako se ima u vidu da oni obrazovanjem Upravnog suda gube nadležnost u upravnim sporovima. Umanjenje nadležnosti opštinskih sudova dobro je i zbog toga što oni treba da sude stvari koje, posle usaglašavanja nekih zakona (pre svega iz porodničnog prava) sa ustavom, treba da iz upravne pređu u sudsku nadležnost. Zakonsko generalno prenošenje stvarne nadležnosti primenjivo je samo na opštinske sudove.

NADLEŽNOST TRGOVINSKIH SUDOVA

Za suđenje u građanskim stvarima postavljena je pretpostavka nadležnosti opštinskih sudova. Otuda se nadležnost trgovinskih sudova taksativno nabraja u članu 24. Zakona o uređenju sudova.Trgovinski sudovi vode sporove između domaćih i stranih pravnih lica, preduzeća i preduzetnika, ako proizlaze iz ugovora u privredi. Nadležni su i u parnicama nastalim iz pregovora koji prethode zaključenju ugovora u privredi (reč je o deliktnoj, a ne ugovornoj odgovornosti). Trgovinski sudovi su nadležni za parnice iz autorskog prava i industrijske svojine, za statusne trgovinske parnice, za parnice povodom stranih ulaganja, upisa u sudski registar, narušavanja konkurencije, zaštite firme, u parnicama u kojima se primenjuje vazduhoplovno pravo, u onima koje nastanu povodom stečaja, prinudnog poravnanja i likvidacije. Pored toga trgovinski sudovi sude u vanparničnim stvarima shvaćenim u najširem smislu: u postupku za upis u sudski registar, postupku stečaja, prinudnog poravnanja i likvidacije, izvršnom postupku; u vanparničnim stvarima shvaćenim u najužem smislu i u privrednoprestupnim stvarima.

-6-NADLEŽNOST VIŠEG TRGOVINSKOG SUDA

Viši trgovinski sud odlučuje o žalbama na odluke trgovinskih sudova, a u prvom stepenu u stvarima određenim zakonom. Viši trgovinski sud odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti trgovinskih sudova, utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti trgovinskih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.

NADLEŽNOST VRHOVNOG SUDA SRBIJE

Vrhovni sud Srbije odlučuje o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije, kao i o sukobu nadležnosti između sudova shodno zakonu i o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. Pored toga, Vrhovni sud Srbije utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast; bira među sudijama pozivne članove Visokog saveta pravosuđa i predlaže kandidate za jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa; utvrđuje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti; određuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda i dr. Vrhovni sud Srbije o pravnim sredstvima odlučuje u veću od pet sudija. Veće od devet sudija odlučuje o pravnom sredstvu izjavljenom na odluku veća Vrhovnog suda Srbije.

SPOLJAŠNJE UREĐENJE SUDOVA

U Srbiji postoje sudovi opšte nadležnosti (opštinski sudovi, okružni sudovi, Apelacioni sud i Vrhovni sud Srbije) i posebni sudovi (trgovinski sudovi, Viši trgovinski sud i Upravni sud). Vrhovni sud Srbije najviši je sud u Republici Srbiji, sa sedištem u Beogradu. Još tri suda su republičkog ranga, s područjem koje čini cela Srbija. To su: Apelacioni sud, Viši trgovinski sud i Upravni sud. NJihova sedišta su, takođe, u Beogradu.Opštinski sudovi osnivaju se za teritoriju jedne ili više opština, okružni sudovi za teritoriju više opština, a trgovinski za teritoriju više opština.

-7-

Vrhovni sud Srbije neposredno je viši sud za Apelacioni sud, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Viši trgovinski sud je neposredno viši sud za trgovinski sud, a Apelacioni sud je neposredno viši sud za okružni i za opštinski sud. U odnosu na pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i priemene Zakona o sudijama neposredno viši sud za opštinski sud jeste okružni sud. Zakonom se definišu teritorijalni činioci uređenja sudova. Sedište suda je u zgradi gde je sud, a područje suda je teritorija na kojoj se prostire njegova nadležnost. Suđenje, shvaćeno kao niz procesnih radnji, odvija se u zgradi suda. Sudske radnje mogu se preduzimati i izvan zgrade suda, na celom području suda, ali samo kad je to posebnim zakonom dopušteno.Zakon dopušta i da se ustanovi stalan oblik suđenja izvan sedišta odeljenja izvan sedišta suda, koja se osnivaju u opštinskim sudovima za teritoriju jedne ili više opština. Zakonom je ustanovljen sudski odmor koji traje od 15. jula do 31. avgusta i tada se sudske radnje ne preduzimaju. Svrha sudskog odmora je određivanje okvirnih pravila za usklađivanje rada sudova s godišnjim odmorom sudija. Istovremeno, građani se upoznaju s time da postoji vreme u godini kada je sud zatvoren za suđenje u stvarima koje nisu hitne. Za vreme sudkog odmora vodi se istraga i postupa u pritvorskim predmetima, krivičnom postupku prama maloletnicima, u radnopravnim, zemljišnoknjižnim, meničnim, čekovnim i stečajnim stvarima, u stvarima smetanja poseda, zakonskog izdržavanja, čuvanja i vaspitavanja dece, po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određivanje privremenih mera i u svim stvarima koje su zakonom određene kao hitne. Predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje.

UNUTRAŠNJE UREĐENJE SUDOVA

Kod unutrašnjeg uređenja sudova prvo se govori o utvrđivanju godišnjeg rasporeda poslova u sudu. Predsednik suda najpre pribavlja mišljenje sudija i zatim do 1. decembra, utvrđuje raspored poslova za narednu godinu, koji saopštava na sednici svih sudija. Raspored se zajedno sa prigovorima sudija i mišljenjem predsednika suda o prigovorima upućuje predsedniku neposredno višeg suda. Raspored poslova u Vrhovnom sudu Srbije utvrđuje predsednik Suda na Opštoj sednici.

-8-

Sudska odeljenja obrazuju se u sudovima u kojima više veća ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti. Razlog za stvaranje odeljenja je primena istih propisa na relativno slična činjenična stanja. Na sednicama odeljenja razmatraju se: rad odeljenja, sporna pravna pitanja, stručno usavršavanje i unapređenje rada sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i sve što je važno za rad odeljenja. Značaj odluka donetih na sednici uslovljen je hijerarhijskim položajem suda. U Apelacionom sudu postoji odeljenje za hitno postupanje u stvarima u kojima zakon određuje da je postupak po žalbi hitan. Odeljenje sudske prakse, koje prati i proučava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomoćnike i pripravnike s pravnim shvatanjem suda, postoji u sudu s većim brojem sudija.

Zajednička sednica odeljenja saziva kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.

Na sednici svih sudija razmatraju se pitanja značajna za ceo sud. Sednicu svih sudija uvek saziva predsednik suda, bilo po sopstvenom nahođenju ili na zahtev odeljenja suda ili najmanje četvrtine svih sudija. Na sednici svih sudija dva posebna suda – Višeg trgovinskog suda i Upravnog suda, daje se i mišljenje o nacrtima zakona i drugim propisima kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti posebnih sudova. Vrhovni sud Srbije ima krivično odeljenje, građansko odeljenje, upravno odeljenje i odeljenje sudske prakse.

Sudsku upravu čine poslovi koji ne spadaju u suđenje. To su prateće delatnosti koje omogućavaju vršenje sudske vlasti. Nosilac uprave je predsednik suda i odgovoran je za pravilnost i blagovrenemost sudskih poslova. Predsednik suda je ovlašćen da organizuje rad suda, zahteva zakonitost, red i tačnost u vršenju sudskih poslova, otklanja nepravilnosti u radu, razmatra pritužbe i predstavke i vrši druge poslove određene zakonom i sudskim poslovnikom. Predsednik suda može pojedine poslove sudske uprave poveriti predsednicima odeljenja ili drugim sudijama.

Ustanovljava se pravo stranke na pritužbu propisivanjem postupka po pritužbi na rad suda i sudija. Pritužba se podnosi predsedniku suda, koji je dužan da je u roku od petnaest dana razmotri i obavesti podnosioca o njenoj osnovanosti i preduzetim merama. Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili višeg suda, predsednik suda, pored podnosioca pritužbe, o svemu obaveštava i ministra odnosno predsednika višeg suda. -9-

PRAVOSUDNA UPRAVA

Pravosudna uprava je u delokrugu ministarstva nadležnog za pravosuđe. Njen osnovni opšti pravni akt je Sudski poslovnik koga donosi ministar nadležan za pravosuđe u saglasnosti sa predsednikom Vrhovnog suda Srbije. Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe, a nadzor može da vrši samo lice koje ispunjava uslove za izbor u sud čiji se rad nadzire. O nadzoru se sačinjava zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u koji je nadzor vršen, predsedniku neposredno višeg suga (koji ima pravo nadzora nad sudskom upravnom nižeg suda i pravo da podnese predlog za razrešenje predsednika suda i svakog sudije neposredno nišeg suda) i predsedniku Vrhovnog suda Srbije (da bi bio upoznat sa stanjem u sudu u kome je vršen nadzor). Predsednik suda se obavezuje da o merama preduzetim radi otklanjanja uočenih nedostataka obavesti predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda Srbije i ministra. Tu se iskazuje saradnja izvršne i sudske vlasi na zajedničkom poslu nadzoru i otklanjanju nepravilnostu u radu sudova. Ovim načinom predupređuje se svaka mogućnost da se pravosudna uprava pretvori u instrument mešanja izvršne vlasti u samostalnost i nezavisnost suda i sudija. Ni pojedinačnim pravnim aktima ni faktičkim aktima pravosudne uprave ne sme se dirnuti u samostalnost i nezavnisnost sudija i suda. Izričito je propisana ništavost svakog fakta pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost ili nezavisnost sudova i sudija. Ništavost utvrđuje Veliko personalno veće, na predlog predsednika nadležnog suda. Lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu vodi ministarstvo nadležno za pravosuđe, kome podatke prosleđuje predsednik suda, koji je i odgovoran za njihovu tačnost, kao što je odgovorno i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo. Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna.

-10-

VOJNI SUD

Vojni sud je posebna vrst sudskog tijela koje je osnovano unutar oružanih snaga određene države.

Vojni sudovi, ovisno o zakonodavstvu države, imaju različitu ulogu, odnosno različitu nadležnost i ovlasti. Tako vojni sudovi mogu funkcionirati više kao administrativno nego sudsko tijelo u užem smislu riječi, pogotovo kada su im nadležnosti svedene na izricanje disciplinskih mjera prema pripadnicima oružanih snaga optuženih za prekršaje

Vojni sudovi, s druge strane, mogu funkcionirati kao pravi sudovi, odnosno na njima se mogu procesuirati kaznena djela koja tokom i/li van vršenja službe počine aktivni pripadnici oružanih snaga, a mogu se donositi i najteže kaznene sankcije.

Vojni sudovi, u slučaju proglašenja ratnog stanja mogu nadležnost proširiti na civile vlastite države, iako se to najčešće koristi isključivo za najteža kaznena djela kao što su špijunaža,terorizam, oružana pobuna, pokušaj rušenja ustavnog poretka i sl.

FINANSIRANJE SUDOVA

Sredstva za rad sudova, koja moraju obimom i vremenom priliva održati nezavisnost sudske vlasti, obezbeđuje Republika Srbija u budžetu. Prihodi stečeni radom sudova i organa za prekršaje posebno se iskazuju u budžetu Republike. Iz tih prihoda finansira se deo rashoda pravosudnih organa: izgradnja objekata, investiciono održavanje zgrada, nabavka opreme, materijalni troškovi, rešavanje stambenih pitanja i stručno usavršavanje.

-11-

ZAKLJUČAK

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије.Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу с Уставом.У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом.Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.

Судијска функција је стална.Изузетно, лице које се први пут бира за судију бира се на три године.Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије.

Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.Забрањено је политичко деловање судија.Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси неспојиви са судијском функцијом.

-12-LITERATURA:

Prof. dr Milan Jovanović, Politički sistem Srbijewww.wikipedia.orgUstav Republike Srbije

-13-