Politika, religija i međukulturni uticaji

Uvod u flamansku kulturu

Kraljevina Belgija – Koninkrijk België

• Moderna država: konstitutivna monarhija

• Veštačka tvorevina – bufferstaat

• „Operetska revolucija“ 25. avgusta 1830. godine u Briselu, u junu 1831. velike sile na konferenciji u Londonu revolucionarima nude rešenje u obliku Ugovora od 18. članova.

• 21. juli 1831. kralj Leopold Saksen-Koburg polaže zakletvu nad ustavom Kraljevine Belgije [nacionalni praznik]

• 2. avgusta 1831. Vilem pokreće vojnu akciju protiv nezavisne Belgije koja traje samo 10 dana i Holandija ovim kao ponudu dobija i.o. deo Limburga, ali odbija da potpiše novi ugovor – status quo.

• Potpisivanjem Londonskog ugovora 1839. Kraljevinu Belgiju i Kraljevina Holandija su konačno postigle dogovor

Belgija kao federacija

• Ustav iz 1830. godine – Belgija je unitarna država, centralistički organizovana.

• Pitanje jezika u novoj državi u kojoj frankofona elita određuje društveni život: nizozemski tek 1898. dobija status nacionalnog jezika

• 1832 jezički zakoni princip teritorijalnosti• 1862/63. Taalgrens – jezička granica • Sedamdesetih se kreće sa izmenama ustava i konačna

federalizacija se ostvaruje potpisivanjem tzv. Sint-Michielsakkoord 1992/93

Monarhija

• Albert II (od 1993) obavlja slične funkcije u državi kao i holandski monarh.

• Prestolonaslednik je princ Filip

Federalna vlada• Donji dom – Kamer van Volkstegenwoordigers (150) i senat -

Senaat (74)• Predstavnici oba doma se biraju direktno • Svi punoletni građani su u obavezi da izađu na glasanje

(stemplicht)• Opšte pravo glasa od 1893. za muškarce, jednako opšte pravo

glasa za muškarce od 1918. a od 1948. i za žene.• 12 ministara i 6 državnih sekretara, premijer je od 2011. je

Elio Di Rupo• Vlinderakkoord nakon 459 dana• Resori: odbrana, donošenje zakona, pravosuđe, unutrašnji i

spoljni poslovi, socijalna pitanja

Različiti izbori u Belgiji

Federalni izbori iz 2010.

Jezičke zajednice

• Svaka ima svoje upravno telo. Svi osim frankofonog (Parlement van de Franse Gemeenschap) se biraju direktnim izborima.

• Flamanski parlament je ujedno predstavničko telo Pokrajine Flandrije i flamanske zajednice (Vlaams parlement)

• Za različite resore koji se direktno ti;u \ivota pojedinca su zaduženi različiti komiteti: kultura, jezik, obrazovanje, zdravstvo...

Pokrajinske vlade

• Teritorijalni resori: prostorno planiranje, poljoprivreda i ribarstvo, vodoprivreda, saobraćaj, ekonomija, stanovanje...

Provincije

• 10 provincija (Zapadna Flandrija, Istočna Flandrija, Antverpen, Limburg, Flamanski Brabant, Valonski Brabant, Eno, Namir, Lijež, Luksemburg) – svaka ima upravno telo Provincieraad

• Na čelu je guverner kojeg postavlja kralj• Ovo institucija se bavi pitanjima od lokalnog

značaja

Opštine

• Belgija je administrativno podeljena i na 589 opština

• Ovo je instanca lokalne vlasti najbliža građanima – Gemeenteraad

• Ovom institucijom upravlja Savet opštinskih vlasti – Het College van Schepenen gradonačelnik - burgemeester

Posleratne političke tendencije• 1948. Koningskwestie: Abdiciranje kralja Lepopolda III

• Pedesetih godina rasprave o školstvu – Schoolpact 1958 (vrij onderwijs)

• Taalgrens 1962/3

• communautair probleem - Sedamdesetih godina se preduzimaju prvi koraci ka konačnoj federalizaciji

Međukulturni uticaji