Politike bazirane na dokazimaVizija D4D je da promoviše aktivno i … · 2019-03-21 · 5 Uvod Migracija nije nova pojava, međutim u eri globalizacije – koncept migacije zauzeo

Politike merenja i evaluacije reintegracije:

Politike bazirane na dokazima u cilju obezbeđivanja

održive reinegracije

Institut Demokratija za razvoj (Democracy for Development (D4D) Institute) osnovala je u aprilu 2010. godine grupa analitičara koji su postajali sve više zabrinuti što su aktivnosti na izgradnji države zanemarile demokratiju. Misija D4D je da utiče na razvoj javnih politika kako bi se ubrzao društveno ekonomski razvoj, poboljšalo upravljanje i osnažila demokratska kultura na Kosovu.

Vizija D4D je da promoviše aktivno i edukovano građanstvo koje i u celosti učestvuje u javnom prostoru i koristi javnu arenu predstavljanja i procesa odlučivanja za razmišljanje i razmatranje koje vodi ka odlučivanju i gradi konsenzus oko pametne, e�kasne i održive raspodele resursa, kao i pravičnog razvitka.

Za više informacija o aktivnostima D4D, molimo posetite našu Internet stranicu: www.d4d-ks.org.

Dem

ocra

cy fo

r Dev

elop

men

t Ins

titut

e| S

erija

: Jav

ni in

tere

s | B

r. 17

| Pr

ištin

a, 2

019.

|

Dem

ocra

cy fo

r D

evel

opm

ent I

nstit

ute

| Ser

ija: J

avni

inte

res

| Br.

17 |

Priš

tina,

201

9. |

Priština, 2019.

Merenje i evaluacija politika reintegracije:

Politike bazirane na dokazima u cilju

obezbeđivanjaodržive reinegracije

Copyright © 2019. Democracy for Development (D4D).

Sva prava zadržana. Osim za citiranje kratkih odeljaka u svrhe kritike i pregleda, niti jedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohraniti u sistemu za čuvanje, niti preneti u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, fotokopiranjem, snimanjem ili drugačije, bez prethodne dozvole od D4D.

Dokument pripremili: Aliriza Arenliu, Gersi GashiPrilozi: Elmedina Bajgora

Dizajn i izgled: Rrota, www.rrota.com

Ovaj dokument o politikama izrađen je kao deo projekta „Distribuiranje informacija u korist legalnih migranata i povratnika“(“Disseminating information for legal migration and returnee benefits”), koji implementira Democracy for Development uz podršku Nemacke Vlade preko Nemacke Agencije za Medjunarodnu Saradnju „Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH”. Sadržaj ove publikacije predstavlja poglede i stavove autora i ne predstavlja stavove GIZ-a.

Supported by:

Sadržaj

Uvod .......................................................................................................................... 5

Repatrijacija kao globalni fenomen ......................................................................... 8

Kosovski kontekst .................................................................................................. 10

1. Kratka istorija migracije ..............................................................................................10

2. Repatrijacija na Kosovu ...............................................................................................11

Analiza strategije: Nacionalna strategija za održivu reintegraciju

lica vraćenih na Kosovo kroz repatrijaciju 2018 – 2022. ......................................... 13

Raniji nalazi u vezi sa vraćenim migrantima sa Kosova ......................................... 15

Metodologija .......................................................................................................... 18

Rezultati ................................................................................................................ 21

1. Vrste i oblici migracije i iskustva u vezi sa tim kako je bilo dok su živeli u inostranstvu .. 21

2. Zaposlenost, prihodi, stanovanje i vlasništvo nad imovinom nakon povratka ................... 23

3. Usluge dobijene nakon povratka i nivo zadovoljstva uslugama i radom organa vlasti ..... 25

Nalazi sa sastanaka fokus grupa ........................................................................... 36

Zaključci ................................................................................................................. 39

Lista publikacija ..................................................................................................... 44

Reference ............................................................................................................... 50

5

Uvod

Migracija nije nova pojava, međutim u eri globalizacije – koncept migacije zauzeo je sve više prostora u diskursu pošto se ljudi sve više kreću iz ekonomskih, političkih, humanitarnih ili drugih razloga. U 2017. godini, procenjuje se, 258 miliona ljudi živi u zemljama koje nisu mesto njihovog porekla, a to je 49% više u odnosu na 2000. godinu1.

Implikacije, kao i razlozi koji imaju veze sa ljudskim pravima, mnogostruke su, pošto su migranti, naročito oni neregularni, naročito ranjivi u odnosu na kršenja ljudskih prava i zloupotrebe2. Migracije su višedimenzionalni fenomen, a to omogućava širu perspektivu u odnosu na mnoga socijalna pitanja i doprinosi proširenju mogućnosti za rad među migrantima u zemlji domaćinu, dok istovremeno, takođe, može da nosi ozbiljne implikacije za migrante, pošto postoji mnogo više mogućnosti za zloupotrebe od strane poslodavaca3. Ovo je više očigledno među ženama migrantima, jer njih poslodavci više nadgledaju, pa žalbe u vezi sa zlostavljanjem često nisu ni opcija. Goš (Ghosh) kaže da su žene više ranjive, kako on to navodi, jer „Odsustvo spoljnih kontakata i izolovanost od kolega, strah od odmazde i druge metode kao što je zadržavanje njihovih pasoša od strane poslodavaca, sve to doprinosi stvaranju mreže eksploatacije i došlo se do zaključka da je to glavnigotrajniju eksploataciju žena migranata u nekim slučajevima.” 4

1 United Nations. The international Migration Report 2017. December 18, 2017. Preuzeto sa: https://www.un.org/development/desa/publications/international-migration-report-2017.html

2 United Nations. Migration and Human Rights. Preuzeto sa: https://www.ohchr.org/Documents/Issues/Migration/MigrationHR_improvingHR_Report.pdf

3 Daniel Costa & Philip Martin. Temporary labor migration programs. Economic Policy Institute. 2018. Preuzeto sa: https://www.epi.org/publication/temporary-labor-migration-programs-governance-migrant-worker-rights-and-recommendations-for-the-u-n-global-compact-for-migration/

4 Jayati Ghosh. UNDP. Migration and Gender Empowerment: Recent trends and emerging issues. April 2009. Preuzeto sa: http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdrp_2009_04.pdf

6

Politike merenja i evaluacije reintegracije: Politike bazirane na dokazima u cilju obezbeđivanja održive reinegracije

Neregularne migracije iznele su na videlo pitanja politika koja nastavljaju da budu ključni izazovi i za zemlju domaćina i za zemlju porekla. Zemlja domaćin želi da održava stabilnost u smislu ekonomske i socijalne integracije, dok se zemlja porekla suočava sa izazovima po pitanju uspešne reintegracije povratnika5.

U 2014/15. godini, Kosovo je doživelo najveće talase migracije posle rata, kada je više od 100 hiljada ljudi napustilo zemlju6. 7. Zvanična kosovska statistika za 2015. godinu procenjuje da je 74.343 stanovnika Kosova napustilo zemlju8. Veliki talas migracije predtavljao je težak izazov za zapadne zemlje, naročito za Nemačku koja je bila prvi izbor migranata. Istovremeno, Kosovo, suočeno sa izazovom koji predstavlja veliki broj povratnika, izradilo je nacionalnu strategiju za reintegraciju lica iz repatrijacije na Kosovu za period 2013-2018. Strategija je precizno navela uloge i odgovornosti centralnih i lokalnih organa vlasti u procesu reintegracije migranata koji su se vratili. Godine 2017, Strategija je ažurirana kako bi obuhvatila i period 2018 – 2022. Uprkos tome što su mnogi povratnici dobili podršku od javnih i međunarodnih organizacija, potoji tek ograničeno znanje o uticaju intervencija u procesu njihove reintegracije. Stoga je cilj ovog dokumenta da izvrši evaluaciju uticaja postojeće politike i da sačini preporuke kako bi se podigao do optimuma proces reintegracije migranata koji su se vratili na Kosovo.

Ovaj dokument ima strukturu po redosledu i daje sledeće: (a) teorijski pristup dok se bavi repatrijacijom kao globalnim fenomenom, (b) kosovski kontekst migracija, što obuhvata različite talase migracija.

5 European Parliament. October 2017. Preuzeto sa: http://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/BRIE/2017/608779/EPRS_BRI(2017)608779_EN.pdf

6 Ministry of Internal Affairs. National Strategy for Sustainable Reintegration of Repatriated Persons in Kosovo. 2017

7 Alison Smale. New York Times. Kosovars who fought for land are now eager to leave. 2015. Preuzeto sa: https://www.nytimes.com/2015/03/08/world/europe/kosovars-who-fought-for-land-are-now-eager-to-leave-it.html

8 Estimation Population in Kosovo 2015. Preuzeto sa http://ask.rks-gov.net/media/3386/estimation-kosovo-population-in-2015.pdf

7

Uvod

Izveštaj se nastavlja sa još dva odeljka sa kratkom analizom Nacionalne strategije za održivu reintegraciju lica iz repatrijacije na Kosovu 2018 – 2022. i prethodnim nalazima i istraživanjima u vezi sa migracijama povratnika na Kosovu.

Izveštaj ima za cilj da analizira uticaj postojećih politika i šema za podršku koje se bave potrebama povratnika na Kosovu i koje implementiraju različiti zainteresovani akteri. Analiza se zasniva na tri izvora informacija: postojeći podaci, ankete i istraživanja sprovedena sa povratnicima i fokus grupe koje su odrađene sa ralzičitim ciljnim grupama i korisnicima. Nalazi imaju za cilj da dalje pojačaju uticaj politika za reintegraciju povranika, preko davanja preporuka koje se baziraju na nalazima istraživanja.

Nalazi studije se konkretno zasnivaju na intervjuima sa 277 migranata koji su se vratili, sa upitnikom koji sadrži i pitanja sa „zatvorenim“ odgovorima i pitanja sa mogućnošću „otvorenih“ odgovora, a održane su i dve fokus grupe sa migrantima koji su se vratili na Kosovo.

8


Repatrijacija kao globalni fenomen

Poslednjih decenija, a naročito poslednjih godina, nelegalne ili neregularlne migracije postale su značajno pitanje javne politike u mnogim državama. Kao takvo, ovo pitanje zahteva značajne ljudske, finansijske, diplomatske, fizičke, tehnološke i druge resurse9 i za zemlje koje primaju ove ljude i za zemlje iz kojih oni dolaze.

Mnoge nacionalne vlade (SAD, Nemačka, Grčka, Kenija, Iran, itd.) pojačale su svoju rešenost da vrate migrante u zemlje njihovog porekla (Newland, 2017)10. Razlozi za veće vraćanje migranata razlikuju se od zemlje do zemlje: od razloga nacionalne bezbednosti, ekonomske zaštite svojih građana, do sprovođenja strožih zakona o migracijama i pritisaka političkih frakcija u smeru strožih politika prema migrantima i izbeglicama. Različite vlade primenjuju raznovrsne strategije za lica iz repatrijacije, koje idu od prinudnog do pomognutog dobrovoljnog povratka (Assisted voluntary return - AVO), gde se nude višestruke beneficije migrantima koji se vrate u zemlju svog porekla.

Da bi se bolje razumeo rast fenomena povratničke migracije, statistički dokazi biće prikazani na sledeći način: a) IOM je u 2005. godini pružio pomoć i asistenciju za oko 2.500; b) u 2013. za 46.233 slučajeva; c) u 2015. za 69.540 slučajeva, i d) u 2016. godini ovaj broj je bio blizu 100.000, gde se više od polovine njih vratilo iz Nemačke tokom 2016. godine11. Razvijene zemlje primenjuju strože politike u vezi sa ilegalnom migracijom.

9 McAuliffe, M., & Koser, K. (Eds.). (2017). A Long Way to Go: Irregular Migration Patterns, Processes, Drivers and Decision-making. ANU Press.

10 Newland, K. (2017). Migration as a factor in development and poverty reduction: the impact of rich countries’ immigration policies on the prospects of the poor. In Impact of Rich Countries’ Policies on Poor Countries (pp. 187-213). Routledge

11 IOM. Migration Portal. 2017. Preuzeto sa: migrationdataportal.org

9

Dok se povratnička migracija ilegalnih i drugih migraata nastavlja, većina zemalja porekla se i dalje bori sa sličnim socio-ekonomskim poteškoćama kao i kada su ti migranti napuštali zemlju. Zato se migranti koji su se vratili suočavaju sa problemima kada traže posao, kao i kod prilagođavanja na ista pitanja i probleme koji su ih možda i doveli to toga da prvi put reše da postanu migranti i napuste zemlju.

Ovaj izveštaj istražuje situaciju sa povratničkom migracijom na Kosovu koje je poslednjih godina prošlo kroz masovnu migraciju svog stanovništva prema Evropi, nakon čega su se ti isti migranti vraćali nazad na Kosovo.

Repatrijacija kao globalni fenomen

10


Kosovski kontekst

1. Kratka istorija migracije

Kontekst je od vitalnog značaja da bi se razumela migracija. Kosovo je, istorijski, prošlo kroz pet talasa migracija, a procenjuje se da je od 1969. do 2017. godine približno 800 hiljada Kosovaca emigriralo sa Kosova 12. Razliozi za emigriranje razlikovali su se u različitim periodima, pošto su pre 1989. godine uglavnom nekvalifikovani mladi ljudi emigrirali da budu radnici u inostranstvu, uglavnom odlazeći u Nemačku i Švajcarsku. Tokom perioda od 1989. do 1997. godine, kada je ukinuta autonomija Kosova, procenjeno je da je oko 150.000 Albanaca prestalo da radi u javnim službama i, za razliku od prvog talasa, ovaj je karakterisala migracija ljudi sa višim obrazovanjem. Sledeći talas desio se zbog političkih razloga, pošto je tokom 1998-1999. godine oko 800.000 ljudi pobeglo od rata i represije. Većina ratnih izbeglica vratila se na Kosovo nakon završetka rata. Posle 1999. godine, glavni razlozi za odlaske bili su spajanje sa članovima porodice koji su u inostranstvu, zatim neregularna migracija i privremena legalna migracija ljudi sa višim obrazovanjem.

Najskoriji nalet bio je između 2014. i 2015. godine kada je oko 100.000 13 kosovskih građana po prvi put bilo u ulozi onih koji traže azil u raznim zemljama EU. Istraživanje koje je sproveo 14 dalo je veliku podršku stavu da su glavni faktori koji su pogurali ovu ilegalnu migraciju bili sledeći: a) ekonomska nestabilnost do 70%; b) razočaranost i gubitak vere u državne institucije do 54%; c) odsustvo perspektive za bolji život

12 UNDP (2014) Kosovo human development report 2014: migration as a force for development. United Nations Development Program, Prishtina. https://doi.org/10.18356/34bf7a52-en

13 Gollopeni, B. (2016). Kosovar Emigration: Causes, Losses and Benefits. Sociologija i prostor/Sociology & Space, 54(3)

14 INDEP (2015). An overview of migrations of Kosovars into the EU: Migration as a Multifaceted Phenomenon. Preuzet sa: http://www.qendrore.com/indepi/wp-content/uploads/publications_en/An%20overview%20of%20migrations%20of%20Kosovars%20into%20the%20EU%20Migration%20as%20a%20Multifaceted%20Phenomenon.%20%5BZana%20Dobruna%20Burim%20Ejupi%20and%20Learta%20Hollaj%2C2015%2006%2CDemocratic%20Governance%5D.pdf

11

Kosovski kontekst

do 41%; d) problemi socijalne prirode do 26.3% i e) pitanja i problemi političke prirode do 28%.

Po sličnim linijama, poslednji talas migracija bio je smatran za glasan izraz nezadovoljstva postojećom situacijom na Kosovu i slabim upravljanjem na Kosovu – što je sve išlo ka tome da se ovo tumači kao revolt protiv političkog sistema15. Detaljniji pogled u podatke ukazuje da je tokom perioda 2012-2016. Kosovo, kroz legalne i ilegalne migracije, izgubilo 122.657 stanovnika ili 6.9% svoje ukupne populacije16.

2. Repatrijacija na Kosovu

Kosovo je od strane većine zemalja EU proglašeno za bezbednu zemlju porekla. Od 2009. do 2016. godine, opseg pozitivnih odluka za dodelu azila išao je od 2-7% ilegalnih migranata kojima je bio odobren azil. Uprkos tome što su zemlje EU, preko raznih kanala, uključujući i medije na Kosovu, ponavljale svoje proglase da neće odobravati zahteve za azil povezane sa socio-ekonomskim razlozima, to nije sprečilo više od oko 100 hiljada ljudi sa Kosova da se tokom 2014 – 2016. prijavljuju kao tražioci azila. Često su se odbijeni tražioci azila smatrali za lica iz repatrijacije u zemlji njihovog porekla, što je bio početak ciklusa povratničke migracije. Povratnička migracija ili povratak je „proces povratka nazad na mesto sa kojeg su krenutli“17. Isti dokument smatra da postoje dve vrste povratničke migracije: (a) dobrovoljni povratak koji može da bude ili spontani povratak (povratak bez bilo kakve podrške) ili pomognuti dobrovoljni povratak (AVR), i (b) o vraćanje lica u zemlju porekla. Međutim, u praksi ove podele nisu baš uvek jasne i čiste, pošto mnogim dobrovoljnim povratnicima nije data niti jedna druga

15 Möllers, J., Arapi-Gjini, A., Herzfeld, T., & Xhema, S. (2017). Exit or Voice? The Recent Drivers of Kosovar Out-migration. International Migration, 55 (3), 173-186.

16 ASK (2016). Preuzeto sa: http://ask.rks-gov.net/media/3385/vleresimi-i-popullsise-se-kosoves-2016.pdf

17 IOM Glossary on Migration. (2011) Preuzeto sa: https://publications.iom.int/system/files/pdf/iml25_1.pdf

12


alternativa osim prinudnog vraćanja18, 19 što je bilo nazivano povratkom na koji su naterani20.

Od 2012. do 2016. godine, ukupno 48.068 kosovskih građana kojima je bio odbijen zahtev za azil vratilo se iz različitih država u svoju zemlju porekla21. U saglasnosti sa izjavama predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), tokom perioda 2015-2016, ukupno 31.819 građana vraćeno je kroz repatrijaciju na Kosovo, od čega se 13.000 vratilo dobrovoljno, a 11.000 građana bilo je vraćeno prinudno. Migranti koji su se vratili na Kosovo predstavljaju izazov za već osiromašene zdravstvene, obrazovne i socijalne službe, kada se to uporedi sa drugim razvijenim zemljama. Na primer, škole treba da organizuju ubrzane časove za decu koja su se vratila na Kosovo na sredini školske godine, ili pak da opštine obezbede privremeni smeštaj za migrante koji su se vratili a koji nemaju niti sopstveni stan, niti mesto gde bi mogli da odu.

18 European Council on Refugees and Exile (ECRE) (2012),Returns. http://www.ecre.org/ topics/areas-of-work/returns.html

19 Webber, F. 2011. “How Voluntary are Voluntary Returns?” Race Class 52 (98): 98–107.

20 Cassarino J-P (2004) ‘Theorising Return Migration: The conceptual approach to return migrants revisited’, International Journal on Multicultural Societies, 6(2): 253–279. https://ec.europa.eu/home-affairs/what-we-do/policies/asylum_en

21 ASK (2016). Preuzeto sa: http://ask.rks-gov.net/media/3385/vleresimi-i-popullsise-se-kosoves-2016.pdf

13

Analiza strategije: Nacionalna strategija za održivu reintegraciju lica vraćenih na Kosovo kroz repatrijaciju 2018 – 2022.

Trenutno, Kosovo je dalo pristanak za ukupno 21 sporazum o readmisiji. Prema ovim sporazumima, Kosovo ima obavezu da prihvati vraćene migrante i da im obezbedi potrebnu podršku. Reintegreracija i kapaciitet za prijem vraćenih migranata smatraju se za neke od suštinskih uslova za liberalizaciju viza i za procese EU intgracija generalno. U ovom smeru, tokom 2013. godine, Kosovo je izradilo nacionalnu strategiju za reintegraciju lica vraćenih na Kosovo kroz repatrijaciju, gde su precizirane dužnosti centralnih i lokalnih organa vlasti u procesu reintegracije vraćenih migranata. Imajući ovo u vidu, strateški dokument za održivu reintegraciju lica vraćenih na Kosovo kroz repatrijaciju bio je ponovo dadatno napisan za period od 2018-2022. godine. U tom pogledu, dokument trenutno pruža institucionalni okvir za upravljanje reintegracijom lica vraćenih kroz repatrijaciju. Dalje, strateški dokument ima 5 strateških ciljeva: 1) Unapređenje sistema za reintegraciju za lica iz repatrijacije, primenom pristupa orijentisanog prema potrebama;

2) Održiva socio-ekonomska reintegracija lica iz repatrijacije;

3) Unapređenje inkluzivne saradnje na polju reintegracije;

4) Jačanje kapaciteta za realizovanje integrisanog pristupa za sistem za reintegraciju; i

5) Unapređenje segmenta koji se bavi praćenjem i nadgledanjem i evaluacijom. Štaviše, jedna od stavki u okviru Strateškog plana (2018-2022.) sadrži predloženu proceduru za naredne tri godine (2018-2020.) koja daje osnovne crte svih mera akcija za svaku instituciju koja učestvuje u implementaciji strategije. Akcioni plan može da se revidira na godišnjoj osnovi. Kako je konkretno navedeno u strateškom dokumentu, migranti iz repatrijacije ili oni koji su se sami vratili na

14


Kosovo su heterogena kategorija u smislu njihovog civilnog statusa, starosti, pola, nivoa obrazovanja i socio-ekonomskog statusa. Način na koji se strategija bavi ovom heterogenošću jeste kroz individualni pristup u planiranju reintegracije lica vraćenih kroz repatrijaciju.

Statistički dokazi pokazuju da se od 2013. do 2016. godine ukupno vratilo 41.485 lica, od čega je 22.369 (54%) lica bilo vraćeno prinudno, uz 19.089 (46%) osoba koje su se dobrovoljno vratile u zemlju svog porekla22.

Svežiji podaci pokazuju jasno opadanje broja vraćenih migranata, gde se u 2017. godini njih 4.509 vratilo na Kosovo, dok je do marta 2018. ovaj broj doživeo smanjenje od ukupno 459 osoba vraćenih na Kosovo. U ovm smeru, 9.223 (22.2%) vraćenih građana dobilo je podršku predviđenu merama za reintegraciju za period od 2013. do 2016. godine. Kada se gledaju godine, mere za reintegraciju pokazuju da je, za građane koji su se vratili, proporcija korisnika od 2013. do 2016. godine sledeća:

- U 2013: ukupno 51%- U 2014: ukupno 43%- U 2015: ukupno 15%- U 2016: ukupno 44%

Nema konkretnih podataka o broju korisnika među povratnicima za 2017. i 2018. godinu.

22 Kosovo Police and the Department of Citizenship, Cited in the Strategic Document, 2018-2022 http://konsultimet.rks-gov.net/Storage/Consultations/14-45-03 21052018/2%20Anglisht%20STRATEGJIA%20SHTETRORE%20KUNDER%20KRIMIT%20TE%20ORGANIZUAR%20FINAL.docx

15

Raniji nalazi u vezi sa vraćenim migrantima sa Kosova

Nakon opisa postojećih uslova, ovaj odeljak će dati glavne crte nalaza iz drugih izveštaja u vezi sa potrebama vraćenih migranata na Kosovu. Uz ovo, ovde će biti prikazano i nekoliko nalaza iz dodatnog dokumenta gde je sprovedena naliza uticaja na održivu reintegraciju lica koja su se vratila na Kosovo kroz repatrijaciju.

U pregledu literature koja se bavi migrantima koji su se vratili na Kosovo od 1999. godine, istaknuto je da su ekonomska i socijalna pitanja glavne pretnje za inicijative reintegracije. Nastavljajući ovom linijom, nedostatak mogućnosti zaposlenja, zaključeno je, predstavlja jedan od najupornijjih i presudno važnih problema koji često onemogućavaju napredovanje integracije migranata, naročito s obzirom da se nezaposlenost obično smatra podsticajem za migraciju23. Studija sa Kosovcima koji su se vratili iz Danske i Švajcarske našla je da je dostupnost podrške porodice odmah nakon povratka blisko povezana sa generalnom integracijom migranata koji su se vratili24. Slično ovome, porodica je presudno važna za povratnike sa zdravstvenim problemima i deluje kao socijalna mreža koja obezbeđuje pokrivanje svih troškova povezanih sa zdravstvenim pitanjima25. Dužina ostajanja u prijemnim centrima i nedostatak prilika za posao u zemlji prijema stvaraju pasivnost među malobrojnim tražiocima azila koji su zabeleženi da su nastavili sa zahtevima za podršku iz programa volonterske pomoći26. Studija sa migrantima koji su se vratili27 a koji potiču iz ruralnih krajeva Kosova pokazala je da su velikom broju građana koji su se vratili nedostajale osnovne potrebe, a uz to je ova studija našla i visok nivo nezaposlenosti i ekonomske neaktivnsti među migrantima povratnicima. Dalje, isti izveštaj

23 Arenliu & Weine, 2016; Möllers, Traikova, Herzfeld, & Bajrami, 2017

24 Wigger. 2013. DRC. 2011

25 IOM. 2014

26 Wiegger. 2013.

27 Möllers, J., Arapi-Gjini, A., Herzfeld, T., & Xhema, S. (2017). Exit or Voice? The Recent Drivers of Kosovar Out-migration. International Migration, 55(3), 173-186.

16


zaključuje da se nedobrovoljni povratak često doživljava kao „neuspela migracija“ koja prouzrokuje mentalni stres gde lice i dalje nastavlja svoj život u veoma teškim uslovima. Ista studija izveštava da se lica koja su se vratila suočavaju sa preprekama niskog nivoa zadovoljstva životom i sa visokim nivoom depresije. Postoji i jedna opisna studija čija su tema kosovska deca koja su vraćena iz migracija28 koja pokazuje da se polovina dece povratnika bori sa emocionalnim problemima i da bi za 75% njih bio potreban klinički tretman, a i da imaju probleme u uspostavljanju kontakta sa vršnjacima. Ista studija otkriva da su nizak kvalitet zaštitnog okruženja dece odsustvo vršnjaka faktori rizika za slabije mentalno zdravlje dece. Ovo naročito važi za romsku decu29. Prinudno vraćena deca, u poređenju sa decom koja su se dobrovoljno vratila, izveštaj kaže, imaju više problema sa mentalnim zdravljem, kao i, nesumnjivo je, mnogo više problema u prilagođavanju.

Drugi sveobuhvatan nalaz koji se odnosi na migrante vraćene na Kosovo ukazivao je da se čak i zakonski okvir za lica iz repatrijacije na Kosovu suočava sa ozbiljnim problemima zbog ograničenog kapaciteta javnih institucija i problema u službama za zdravstvenu negu30. Ranjive grupe vraćenih migranata kao što su etničke manjine (Romi, Aškalije i Egipćani) i žene nalaze se u manje povoljnom položaju. Ova razlika se dalje pokazuje kroz činjenicu da ove žene imaju niži nivo obrazovanja i značajan nedostatak radnog iskustva, što ih čini više zavisnim od prihoda ostalih članova porodice (Mollers et al, 2017). Ista studija nalazi i nizak nivo kontakta sa službama i uslugama u ruralnim oblastima, naročito kada se radi o rešavanju zdravstvenih i psihosocijalnih potreba.

28 The Migrant, 2014

29 The Migrant, 2014; Zevulun et al. 2017

30 Arenliu & Weine, 2016.

17

Raniji nalazi u vezi sa vraćenim migrantima sa Kosova

Radni dokument Odeljenja (Departmana) za integraciju MUP-a Kosovo (2017) sumira nalaze iz razgovora (intervjua) sa 144 migranta koji su se vratili na Kosovo. Iz ove perspektive, isti socio-ekonomski nalazi u dokumentu pokazuju sledeće: a) 1/3 onih koji su se vratili živi u socijalnim stanovima ili iznajmljenim kućama za koje stanarinu plaća Vlada, i b) Samo 28.8% njih je bilo u regularnom radnom odnosu i zavisilo je od prihoda drugih članova porodice, novčanih doznaka iz inostranstva i raznih vidova podrške kroz socijalne šeme. Nalazi oslikavaju uverljiv prikaz činjenice da je većina vraćenih migranata rekla da je dobijala podršku odmah nakon povratka, dok je polovina intervjuisanih migranata povratnika izjavila da njihove potrebe nisu bile procenjene i da se većina prinudno vratila, s tim da nisu ispunjavali uslove za neki oblik podrške. Nepobitni je da nalazi po ovom pitanju ukazuju skoro isključivo na nizak prijavljeni nivo zadovoljstva radom opštinskih službi koje rade sa mirantima koji su se vratili.

Međutim, jedan od pozitivnih nalaza iz ovog dokumenta je to što je 60 % korisnika koji su dobijali finansijske podsticaje za svoje planove samozapošljavanja izjavilo da je šema pružila direktan doprinos njihovoj održivoj reintegraciji. Ono što je značajno, većina preporuka oz ovog dokumenta se snažno usredsređuje na povećanje zaposlenosti povratnika putem unapređenja njihovih veština. U ovom kontekstu, skoro polovina ispitanika – preciznije 43,6% njih, izjavilo je „da, naravno“, dok je 25,7% njih odgovorilo „možda“ na pitanje o nameri da ponovo emigriraju.

Izveštaj ima za cilj da analizira politike za kosovske povratnike iz migracija kako ih implementiraju različiti akteri, kroz intervjue sa migrantima koji su se vratili na Kosovo. Studija takođe istražuje iskustva migranata povratnika dok su bili u inostranstvu, kao i njihov socio-ekonomski status pre i posle povratka na Kosovo. Nalazi ciljaju na to da se stekne razumevanje dinamike migranata povratnika i da se pojača uticaj politike za reintegraciju povratnika kroz davanje preporuka zasnovanih na nalazima istraživanja.

18


Metodologija

Metodološki pristup koji je primenjen u ovoj studiji je mešovita metodologija u kojoj se koriste i kvalitativne i kvantitativne metode kako bi se ostvario postavljeni cilj istraživanja.

Kvantitativna komponenta ove studije zasniva se na nalazima iz razgovora (intervjua) sa 277 ispitanika, sa upitnikom koji sadrži i tzv. zatvorena pitanja i pitanja sa otvorenom mogućnošću odgovora.

Upitnik – demografska komponenta upitnika zahtevala je da ispitanici daju informacije u vezi sa 11 stavki (pol, zaposlenost, obrazovanje, itd.). Naredni odeljak upitnika bavio se procesom povratka i ostankom u stranoj zemlji, za čije ocenjivanje je upotrebljeno 16 pitanja (pohađanje obrazovanja dok su u inostranstvu, kada su emigrirali, zakonski status dok su u inostranstvu, radni status dok su u inostranstvu, nivo prihoda dok su bili u inostranstvu, itd.). Pitanja o njihovom statusu pre emigriranja bila su dizajnirana tako da može da se utvrdi dejstvo 4 stavke (zaposlenost, prihodi, prodaja imovine radi migracije, itd.). U delu upitnika koji se odnose na primanje pomoći nakon povratka bilo je 11 pitanja sa više potpitanja (vrsta podrške koja je dobijena od opštinskih i drugih organizacija, rangiranje najvažnijih među njima, nivo zadovoljstva pruženim uslugama, školovanje i deca, namera da se migrira, razlozi za eventualnu nameru da se migrira). Završni odeljak upitnika sastojao se od 5 pitanja u vezi sa stavovima učesnika po pitanju pomoći koju pruža opštinska služba za povratnike.

Uzorak – bio je izabran sa spiska vraćenih migranata koji je dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dostavljeni spisak bio je sa povratnicima iz 2017. godine koji su bili korisnici makar jedne šeme reintegracije i koji su dali svoje podatke za kontakt. Od ukupno 564 migranata povratnika sa spiska, njih 277 bilo je intervjuisano i ti podaci su bili analizirani. Mnogi od podataka za kontakt sa spiska nisu bili validni i, kao rezultat, dopiranje do nekih od migranata bilo je teško ili nemoguće. Obučeni ispitivači kontaktirali su unapred povratnike

19

Metodologija

sa dostavljenog spiska, i nakon toga uredili prikladno vreme i datum za obavljanje intervjua u domovima ispitanika. Svi intervjui bili su obavljeni u domovima migranata povratnika. Većina ispitanika, njih 81,4%, bila je intervjuisana prilikom prve posete, zatim 16,13 ispitanika bilo je intervjuisano prilikom druge posete, a 2,48% u trećoj poseti. Što se tiče regiona, 16,2% bilo je iz Uroševca, 4,7% iz Đakovice, 11,6% iz Gnjilana, 18,5% iz Mitrovice, 7,2% iz Peći, 27,8% iz Prištine i 13,8% iz regiona Prizrena. Tabela 1 sumira demografske karakteristike intervjuisanih migranata povratnika.

Tabela 1: Demografske karakteristike uzorka Karakteristika Učestalost Procenat

Pol Muški 204 74.18

Ženski 71 25.82

Starosna grupa

18-25 75 27.78

26-45 167 61.85

46-65 27 10

+65 1 0.37

Bračni status

U braku 181 67.54

Nije u braku 82 30.6

Razveden(a) 4 1.49

Udovac (udovica) 1 0.37

Nivo obrazovanja

Bez formalnog obrazovanja 24 8.73

Osnovna škola 83 30.18

Srednja škola 156 56.73

Univerzitet 12 4.36

Živi u Ruralno mesto 113 49.57

Urbano mesto 115 50.43

Mesečni prihod (evro)

0-60 45 17.11

61-150 64 24.33

151-300 122 46.39

+300 32 12.17

Kodiranje podataka, prečišćavanje i analiza – Kodiranje i analiza podataka su obavljeni korišćenjem SPSS. Analiza podataka obuhvata

20


osnovnu opisnu statistiku u smislu učestalosti i proseka i korišćenje analize „chi na kvadrat“ za poređenje značaja učestalosti između specifičnih grupa u uzorku. Pre analize, podaci su bili prečišćeni kroz provere opsega, rigorozne provere, kao i provere usmerenosti ili eventualnih propusta ili preskakanja ispitanika ili pitanja, kao i provere doslednosti.

Kvalitativna komponenta – Da bi dalje istraživali nalaze iz kvantitavnine studije održane su 2 fokus grupe sa sledećim populacijama: migranti koji su se vratili koji su dobili grantove za biznis. Ukupno 20 osoba je učestvovalo u dve fokus grupe. Fokus grupe su održane u Prištini. Ove fokus grupe su primenjivale veoma opušten polu-strukturisan format koji je omogućavao ispitanicima da promišljaju o svojim iskustvima i mislima.

21

Rezultati

Odeljak sa rezultatima organizovan je kroz tri glavna podnaslova: Vrste i oblici migracije povratnika i iskustva u vezi sa tim kako je bilo dok su živeli u inostranstvu; Zaposlenje, prihodi, stambeno pitanje i vlasništvo nad imovinom nakon povratka; i usluge dobijene nakon povratka, kao i nivo zadovoljstva pruženim uslugama i organima vlasti.

1. Vrste i oblici migracije i iskustva u vezi sa tim kako je bilo dok su živeli u inostranstvu

Većina intervjuisanih migranata koji su se vratili, njih 61,25%, rekli su da su se vratili na dobrovoljnoj osnovi, a 38,75% vratilo se prinudno; 62,5% migranata izjavilo je da su se vratili sa drugim članovima porodice, a 37,5% ispitanika izjavili su da su se vratili sami. Po pitanju njihovog zakonskog statusa dok su bili u inostranstvu, velika većina ispitanika izajvila je da su bili tražioci azila, 91,58% njih; tabela 2 sumira zakonski status dok su bili u inostranstvu.

Tabela 2: Zakonski status učesnika tokom većine njihovog ostanka u inostranstvuv

Stavka Emigrant bez dokumenata

Privremeno stanovanje Tražili azil Ostalo

Procenat 6.23 1.1 91.58 1.1

Broj 17 3 250 3

Većina vraćenih migranata, 73,16%, nije završila nikakvo školovanje niti neki drugi oblik kurseva dok su bili u inostranstvu, a sličan trend je takođe primećen kada su bili upitani da li su drugi članovi njihovih porodica završili neko školovanje ili kurs, 68,85% je odgovorilo da nisu pohađali niti završili bilo kakav oblik obrazovanja. Od onih koji su prijavili da su pohađali kurseve: 55 učesnika reklo je da su završili kurseve jezika, 9 kurseva odnosilo se na specifične zanate, a 5 je pohađalo školu u različitim razredima; 49 učesnika reklo je da su članovi njihovih porodica stekli neku vrstu sertifikata kao rezultat edukacije dok su

22


živeli u inostranstvu, a od njih je velika većina (34 ispitanika) rekla da su u pitanju bili kursevi jezika.

Što se tiče statusa zaposlenosti učesnika, samo 5,69% njih su rekli da su imali regularan posao dok su bili u emigraciji, prema 20% njih pre migracije, 10.57% su izjavili da su imali sezonske poslove dok su bili u emigraciji, prema 31,85% pre migracije. Većina je izjavila da su bili nezaposleni dok su bili u inostranstvu, ukupno 70,73%, dok je to pre migracije bio slučaj sa 43,33%. Tabela 3 daje pregled statusa zaposlenosti migranata koji su se vratili, za vreme dok su bili u inostranstvu, u poređenju sa stanjem kakvo je bilo pre migracije.

Tabela 3: Status zaposlenosti učesnika dok su bili u inostranstvu i pre migracije

Tačk

a

Red

ovan

po

sao

Sezo

nski

po

sao

Dom

aćic

a

Stud

ent i

li st

ažis

ta

U p

enzi

ji

Oso

ba s

a

inva

lidite

tom

Bez

pos

la i

traž

i pos

ao

Bez

pos

la i

ne

traž

i pos

ao

Ne

zna

Posle povratka

% 5.69 10.57 2.44 4.47 0.41 1.63 50 20.73 4.07

Broj 14 26 6 11 1 4 123 51 10

Pre migracije

% 20 31.85 1.11 1.48 0.37 1.11 31.85 11.48 0.74

Broj 54 86 3 4 1 3 86 31 2

Što se tiče glavnih izvora prihoda dok su živeli u inostranstvu, većina je izjavila da su primali socijalnu pomoć od vlade zemlje domaćina, 89.55%, nakon čega ide plata kao izvor prihoda, 6,34%, i 3,73% je dobijalo finansijsku pomoć od porodice kao što je predstavljeno u tabeli 4. Samo 15,27% vraćenih migranata izjavili su da su slali novac na Kosovo dok su bili u inostranstvu.

Tabela 4: Glavni izvor prihoda dok su u inostranstvu

Stavka Novac od moje plate

Finansijska pomoć od moje porodice

Socijalna pomoć od državne Vlade Ostalo

Procenat 6.34 3.73 89.55 0.37

Broj 17 10 240 1

23

Rezultati

Što se tiče smeštaja, većina je stanovala u izbegličkim centrima ili domovima za azilante, 87,73%, a 8,86% su iznajmljivali stan.

2. Zaposlenost, prihodi, stanovanje i vlasništvo nad imovinom nakon povratka

Što se tiče statusa zaposlenosti vraćenih migranata, samo 18,04% intervjuisanih migranata prijavilo je da ima redovne poslove, 37,65% je reklo da radi sezonske poslove, 29,41% su izjavili da su nezaposleni i da su tražili zaposlenje, dok je 12,16% bilo nezaposleno a nisu tražili posao. Tabela 5 sumira odgovore ispitanika.

Tabela 5: Status zaposlenosti učesnika

Reg

ular

an

posa

o

Sezo

nski

po

sao

Staž

iran

je

Lice

sa

inva

lidite

tom

Bez

pos

la i

traž

i pos

ao

Bez

pos

la

i ne

traž

i po

sao

Ne

znam

Procenat 18.04 37.65 0.78 1.18 29.41 12.16 0.78

Broj 47 96 2 3 75 31 2

Privatni sektor je identifikovan kao glavni izvor prihoda za većinu intervjuisanih povratnika 45,74% po povratku i pre migracije 52,34%, zatim za plate 19,77% po povratku i 19,53% pre migracije i treća je socijalna pomoć po povratku. 15.12% i 11,72% pre migracije. Tabela 6 sumira glavni izvor prihoda koji su prijavili ispitanici. Štaviše, samo 13,43% povratnika je prijavilo primanje novca od dijaspore nakon što su se vratili na Kosovo. Bilo je i učesnika koji su naveli druge izvore prihoda za svoje porodice dok su bili u inostranstvu. Dva učesnika su zarađivali od upravljanja otpadom i sakupljanja metalnog otpada. Dva učesnika su sebe opisala kao ratne veterane i na taj način su dobili penziju sa Kosova.

24


Tabela 6: Glavni izvor prihoda u uzorku

Stav

ka

Plat

e u

priv

atno

m

sekt

oru

Poljo

pri

vred

a

Nad

nica

Poro

dičn

i bi

znis

Penz

ije

Nov

ac p

osl

at iz

inos

tr

anst

vaN

ovac

pos

la

t iz

drug

ih

izvo

ra

Soci

jaln

a po

moć

Ost

alo

Tjet

ër

Nakon povratka

% 3.49 45.74 2.33 19.77 5.04 3.88 3.1 1.16 15.12 0.39

Br. 9 118 6 51 13 10 8 3 39 1

Pre migracije

% 3.91 52.34 1.56 19.53 4.3 2.73 2.34 1.56 11.72 3.91

Br. 10 134 4 50 11 7 6 4 30 10

Po pitanju vlasništva nad imovinom, 44,62% je reklo da poseduje zemljište, 57,85% poseduje kuću. 4,37% su vlasnici stana, 2,62% vlasnici prodavnice i 12,12% vlasnici stoke. Od onih koji nisu imali svoj dom, 35,17% je reklo da su smešteni u socijalnim stanovima, 51,79 se preselilo kod rođaka, a 12,5% je živelo na drugim mestima. Pre odlaska, 33,84% ispitanika prijavilo je prodaju imovine ili robe radi finansiranja emigracije. Od njih, 22 su prijavili prodaju vozila, 21 učesnik je rekao da je pozajmio novac za finansiranje putovanja, a 7 njih su prodali svoje domove. Od ispitanika je zatraženo da subjektivno procene svoju ekonomsku situaciju u poređenju sa drugim porodicama u svom okruženju, i više od 50% ispitanika smatra da je njihova porodična ekonomska situacija mnogo lošija ili lošija u poređenju sa porodicama oko njih. Tabela 7 sumira procene ispitanika o njihovoj ekonomskoj situaciji nakon povratka na Kosovo.

Tabela 7: Generalno, ekonomska situacija u mojoj porodici je

StavkaMnogo gora

nego u porodicama oko mene

Gora nego u porodicama

oko mene

Ista kao u porodicama

oko mene

Bolja nego u porodicama

oko mene

Procenat 36.63 27.84 34.8 0.73

Broj 100 76 95 2

Ispitanici su bili upitani o njihovoj percepciji dobijanja adekvatnih informacija o povlasticama povratnika, dok su još bili u inostranstvu; 40,73% ispitanika odgovorilo je potvrdno na ovo pitanje, 50,55%

25

Rezultati

odgovorilo je negativno na ovo pitanje, 6,91% odgovorilo je u određenoj meri i 1,82% odgovorilo sa ne znam. Dalje, oni koji su prisilno vraćeni prijavili su niži nivo dobijanja adekvatnih informacija o povlasticama povratnika dok su bili u inostranstvu, kao što je i prikazano u Tabeli 8.

Tabela 8: Da li ste dobijali adekvatne informacije o povlasticama za povratnike kada ste bili u inostranstvu?

Nedobrovoljni Dobrovoljni „Chi“ kvadrat

Da 32.7 44.8 **

Ne 62.5 44.2

U određenoj meri 2.9 9.1

Ne znam 1.9 1.8

Napomena: * p < 0.05; ** p < 0.01; *** p < 0.001

Učesnici koji su dobili adekvatne informacije o beneficijama za povratnike bili su upitani o izvoru tih informacija za povratnike dok su bili u inostranstvu. Velika većina ispitanika izjavila da su informacije o beneficijama za povratnike dobijali od državnih institucija i organizacija zemlje domaćina u koje su migrirali sa 65,1%, zatim idu DIMAK/GIZ sa 17,1%, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova 5,4%, međunarodne nevladine organizacije 4,7%, kosovski informativni portali na Internetu 3,9%, kosovske nevladine organizacije 2,3% i društvene mreže 1,61%.

3. Usluge dobijene nakon povratka i nivo zadovoljstva uslugama i radom organa vlasti

Od učesnika se tražilo da navedu osobu/instituciju kojoj su se obratili kada im je bila potrebna informacija ili pomoć u vezi sa uslugama reintegracije, gde je velika većina ispitanika navela opštinske zvaničnike za povratak i zajednice kao prvu opciju, njih 74,46%, pa zatim Odeljenje za reintegraciju vraćenih lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa 6,49%, a 18,61% je izjavilo su da nisu kontaktirali nikoga za informacije ili pomoć. Drugi pomenuti izvori informacija za učesnike su bili: Kosovski Crveni krst, URA projekat (GIZ i BAMF), UNDP i IOM.

26


Tabela 9: Ko je osoba za kontakt kada vam je potrebna pomoć ili informacija u vezi sa reintegracijom na Kosovu?

Stavka

Regionalni koordinatori/ Odeljenje

za integraciju lica iz repatrijacije (MUP)

Opština – opštinski službenik

za zajednice i povratak

Ostalo

Nisam kontaktirao

(kontaktirala) nikoga

Procenat 6.49 74.46 0.43 18.61

Broj 15 172 1 43

Od učesnika je zatraženo da izveštavaju o vrsti usluga koje su dobijene po povratku. Na slici 1 sumirane su dobijene usluge u procentima, a dve najčešće dobijene usluge bile su civilna registracija i registracija u službi za zapošljavanje. Treća najčešća usluga koju su učesnici dobijali (40,08%) bila je stručna obuka, pa zatim upis dece u školu (31,9%). Približno četvrtina učesnika je izjavila da primaju pomoć kroz grantove i higijenske pakete. Uočen je veoma nizak procenat dobijanja lekarskih pregleda, psihološke podrške, psihosocijalnih aktivnosti u školama organizovanih za povratnike, kao i kurseva albanskog jezika.

Slika 1: Vrste usluga koje su dobijali migranti povratnici

Kursevi albanskogjezika 2.17

2.25

3.61

4.78

11.7

16.47

16.86

19.84

24.62

25.57

31.9

40.28

66.27

69.4

Škole organizujuraznovrsne aktivnosti

Lekarskipregledi

Psihološkapodrška

Stambenapodrška

Podrška krozsubvencije uz platu

Pomoć pri samo-zapošljavanju

Paketiza zimuHrana i

higijenski paketiGrantoviza biznis

Registracijadece za školu

Profesionalnaobuka

Registrovanje u službiza zapošljavanje

Civilnaregistracija

Vrste usluga koje su dobijalimigranti koji su se vratili (u %)

27

Rezultati

Ispitanici su zamoljeni da procene zadovoljstvo određenom vrstom usluga koju su dobili ocenama vrlo zadovoljni, zadovoljni i nezadovoljni. Najviši nivo zadovoljstva prijavljen je za samozapošljavanje, podršku za poslovne grantove i profesionalnu obuku. Slika 2 sumira procente veoma zadovoljnih, zadovoljnih i nezadovoljnih za svaku od usluga koje su primili.

Slika 2: Zadovoljstvo uslugama

Brojevi prikazani u Tabeli 10 su svi procenti. Ova tabela pokazuje nivo zadovoljstva ispitanika koji su se dobrovoljno vratili (166 ispitanika) za razliku od onih koji su prinudno prošli kroz repatrijaciju (105 ispitanika). Kolona „chi“-kvadrat pokazuje da li je bilo značajnih razlika između ove dve kategorije ispitanika. Postojale su značajne razlike samo u zadovoljstvu u zavodu za zapošljavanje i u vezi sa podrškom pri samozapošljavanju. Jedan od izvora značajnih razlika u zadovoljstvu u vezi sa ove dve usluge jeste to da su nedobrovoljni povratnici češće nezadovoljni nego njihovi sugrađani koji su se dobrovoljno vratili.

25 75

30.43 65.22 4.35

16 72 12

32.35

28 52.8 19.2

23.02 55.4 21.58

25 50 25

13.64 63.64 22.73

80 20

75 25

50 17.65

33.33 33.33 33.33

17.65 47.06 35.29

12.73 50.91 36.36

14.29 48.57 37.14

Nezadovoljni Zadovoljni Vrlo zadovoljni

Kursevialbanskog jezika

Stambenapodrška

Registracijadece za školu

Podrška krozsubvencije uz platu

Registrovanje u službiza zapošljavanje

Psihološkapodrška

Civilnaregistracija

Hrana ihigijenski paketi

Lekarskipregledi

Paketiza zimu

Škole organizujuraznovrsne aktivnosti

Profesionalnaobuka

Grantoviza biznis

Pomoć pri samo-zapošljavanju

28


Tabela 10: Nivo zadovoljstva uslugama u odnosu na to da li je povratak bio dobrovoljan ili prinudan

Prinudan Dobrovoljan

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Chi kvadrat

Civilna registracija 11.67 61.67 26.67 26.74 46.51 26.74

Stambena podrška 0.00 28.21 71.79 5.26 18.42 76.32

Paket za zimu 6.82 25.00 68.18 12.77 23.40 63.83

Paket sa hranom i higijenom 6.52 39.13 54.35 14.29 26.19 59.52

Registracija dece za školu 8.33 55.56 36.11 8.57 45.71 45.71

Kursevi albanskog jezika 0.00 16.67 83.33 7.41 3.70 88.89

Profesionalna obuka 19.15 27.66 53.19 29.73 39.19 31.08

Registracija u službi za zapošljavanje 3.57 53.57 42.86 23.08 38.46 38.46 **

Podrška kroz subvencije na platu 5.41 18.92 75.68 8.51 23.40 68.09

Podrška za smozapošljavanje 5.13 30.77 64.10 24.39 9.76 65.85 **

Zdravstvene kontrole 3.57 7.14 89.29 3.33 13.33 83.33

Škole su organizovale specifične aktivnosti za decu

4.35 8.70 86.96 0.00 0.00 100.00

Psihloška podrška 3.03 24.24 72.73 3.23 9.68 87.10

Podrška kroz poslovne grantove 7.14 28.57 64.29 29.63 31.48 38.89

Napomena: * p < 0,05; ** p < 0,01; *** p < 0,001

Brojevi prikazani u Tabeli 11 su procenti. Ova tabela pokazuje nivo zadovoljstva za ispitanike koji su se vratili sami (102 ispitanika) u odnosu na one koji su se vratili sa svojim porodicama (170 ispitanika). Kolona “chi”-kvadrat pokazuje da li su postojale značajne razlike između ove dve kategorije ispitanika. Razlike postoje samo u nivou zadovoljstva po pitanju civilne registracije, registracije u službi za zapošljavanje, podrške za samozapošljavanje i podrške za poslovne grantove. Sveukupno, većina ispitanika koji su se vratili sa svojim porodicama navela je da su ovim uslugama bili manje zadovoljni.

29

Rezultati

Tabela 11: Nivo zadovoljstva uslugama u zavisnosti od toga da li je povratak bio sa porodicom ili individualan

Prinudan Dobrovoljan

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Chi kvadrat

Civilna registracija 32.76 39.66 27.59 12.50 61.36 26.14 **

Stambena podrška 0.00 20.83 79.17 3.77 24.53 71.70

Zimski paket 11.11 11.11 77.78 10.77 29.23 60.00

Paket hrane i higijene 11.54 30.77 57.69 11.11 33.33 55.56

Registracija dece za školu 7.14 14.29 78.57 8.62 60.34 31.03

Kursevi albanskog jezika 0.00 11.11 88.89 5.13 10.26 84.62

Profesionalna obuka 31.91 38.30 29.79 22.97 32.43 44.59

Registracija u službi za zapošljavanje 27.42 38.71 33.87 8.14 48.84 43.02 *

Podrška kroz subvencije za plate 8.82 26.47 64.71 6.00 18.00 76.00

Podrška pri samozapošljavanju 32.26 19.35 48.39 6.00 20.00 74.00 **

Zdravstvene kontrole 5.26 10.53 84.21 2.56 10.26 87.18


0.00 6.67 93.33 2.86 2.86 94.29

Psihološka podrška 0.00 9.52 90.48 4.65 20.93 74.42

Podrška kroz biznis grantove 42.50 17.50 40.00 5.36 37.50 57.14 ***

Napomena: * p < 0,05; ** p < 0,01; *** p < 0,001

Brojevi prikazani u Tabeli 12 predstavljaju ukupan prosečni nivo zadovoljstva vrstom usluge. Rezultati bliži vrednosti 1 predstavljaju visok stepen zadovoljstva, rezultati oko 2 pokazuju zadovoljstvo, dok ispitanici koji su generalno nezadovoljni to iskazuju brojem 3. Celije pokazuju “NaN” kad god nema ljudi iz jedne određene kategorije koji su prijavili nivo zadovoljstva za neku određenu uslugu. Tabela 12 pokazuje nivo zadovoljstva za četiri nivoa poslednje stečene diplome. Kolona „chi“ kvadrat pokazuje da li su postojale značajne razlike između ove dve kategorije ispitanika. Postoje razlike samo u zadovoljstvu u vezi

30


sa civilnom registracijom, stambenim zbrinjavanjem, zatim stručnim osposobljavanjem i registracijom u službi za zapošljavanje. Sveukupno gledano, ispitanici koji nisu završili osnovnu školu najviše su zadovoljni većinom ovih usluga, a slede ih oni sa diplomom univerziteta. Ovaj trend je obrnut kod zadovoljstva registracijom u zavodu za zapošljavanje, gde su studenti zadovoljniji. Uopšteno posmatrano, ispitanici koji su završili osnovnu ili srednju školu više su naklonjeni nezadovoljstvu.

Tabela 12: Zadovoljstvo uslugama prema poslednjem ostvarenom nivou obrazovanja

Stavka Bez ikakve diplome

Osnovna škola

Srednja škola Fakultet „Chi“

Kvadrat

Civilna registracija 1.89 2.13 1.95 2.00 **

Stambena podrška 1.00 2.18 2.45 NaN *

Zimski paket 2.40 1.91 2.06 1.00

Paket hrane i higijene 1.75 2.05 1.89 1.00

Registracija dece za školu 2.00 2.08 2.00 2.00

Kursevi albanskog jezika NaN 2.00 3.00 NaN

Profesionalna obuka 1.00 2.26 1.71 1.25 **

Registracija u službi za zapošljavanje 2.00 2.26 2.03 1.60 *

Podrška kroz subvencije za plate NaN 2.09 2.26 2.00

Podrška pri samozapošljavanju 2.00 1.57 1.83 1.67

Zdravstvene kontrole 1.67 2.00 1.50 NaN


2.50 1.00 NaN NaN

Psihološka podrška 2.00 1.71 NaN 2.00

Podrška kroz biznis grantove NaN 1.73 1.77 1.33

Napomena: * p < 0,05; ** p < 0,01; *** p < 0,001

Tabela 13 pokazuje broj ispitanika koji su identifikovali koje od 14 usluga su najvažnije, druge ili treće najvažnije za njihovu dobrobit nakon povratka. Ukupno 51 učesnik je identifikovao poslovne

31

Rezultati

grantove kao najvažniju uslugu koju je dobio, zatim slede 22 osobe koje su tražile podršku za stanovanje i 21 drugu stručnu obuku. Paketi hrane i higijene identifikovani su kod 26 učesnika kao druga najvažnija dobijena usluga, 20 učesnika je navelo službu za zapošljavanje, a 18 osoba je identifikovalo stručno osposobljavanje. Na trećem mestu po važnosti, 17 osoba je prijavilo registraciju za zaposlenje, pa zatim dolazi 13 ispitanika koji su označili najvažnije prehrambene i higijenske pakete. Četvrta kolona pokazuje broj ispitanika koji su identifikovali bilo koju od usluga koje su primljene kao najvažniju, drugu ili treću najvažniju. Najčešće identifikovane službe su kancelarije za registraciju za zapošljavanje koje su navela 52 ispitanika, zatim podrška za poslovne grantove kod 51 učesnika i profesionalna obuka koju je identifikovalo 46 povratnika.

Tabela 13: Rangiranje tri najvažnije usluge koje su dobili migranti povratnici

Stavka Najvažnija Druga po važnosti

Treća po važnosti Ukupno

Podrška u poslovnim grantovima 45 3 3 51

Stambena podrška 22 3 4 29

Profesionalna obuka 21 18 7 46

Registracija u službi za zapošljavanje 15 20 17 52

Podrška kroz subvencije za plate 14 2 4 20

Podrška pri samozapošljavanju 13 10 2 25

Zimski paket 9 12 4 25

Civilna registracija 7 10 7 24

Paket hrane i higijene 5 26 13 44

Registracija dece za školu 4 4 5 13

Učesnici su naveli koje će im druge usluge pomoći da se bolje integrišu u društvo. 68 njih je reklo da će im podrška najviše biti korisna u pogledu pronalaženja regularnog radnog mesta, dok je 46 ispitanika tražilo veće ili češće poslovne grantove. Ukupno 37 ispitanika žalilo se na trenutnu stambenu situaciju i izjavili su da bi imali velike koristi od stambenih rešenja za one koji iznajmljuju stan i plaćaju stanarinu. 23 učesnika je

32


tražilo novac ili druge vrste finansijskih podrške, dok su 22 učesnika opisala kako je za pokretanje vlastitog posla potrebna dodatna oprema. Manji broj od 13 ispitanika predložio je priuštive zdravstvene programe ili programe mentalnog zdravlja, a 7 učesnika je reklo da je potrebna podrška u njihovom nastavku obrazovanja ili profesionalnom razvoju. Tabele 14 i 15 sumiraju nivo zadovoljstva u vezi sa radom opštinskih kancelarija za povratak i reintegraciju. Pojedinci koji su se vratili dobrovoljno pozitivno vrednuju spremnost kancelarija da pomognu, za razliku od onih koji su vraćeni nedobrovoljno. Nije primećena značajna razlika za tri druge stavke - jasne i jednostavne informacije o njihovim uslugama, službenici koji ih pažljivo slušaju i blagovremeno dobijanje usluge. S druge strane, u tabeli 15 možemo primetiti da pojedinci koji su se vratili sa porodicama imaju veći procenat nezadovoljnih radom opštinskih kancelarija za povratnike i integraciju kod tri stavke: spremnost da se pomogne ljudima, pažljivo slušanje od strane službenika i blagovremeno dobijanje usluga.

Tabela 14: Nivo zadovoljstva radom opštinskih kancelarija u zavisnosti od toga da li je povratak bio dobrovoljan ili prinudan

Nedobrovoljan Dobrovoljan

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Chi kvadrat

Spremnost da se pomogne ljudima

9.90 17.82 72.28 18.30 26.14 55.56 *

Jasne i jednostavne informacije o njihovim uslugama i procedurama

9.80 30.39 59.80 14.00 30.67 55.33

Službenici pažljivo slušaju kada im se priča o potrebama

10.78 28.43 60.78 15.89 30.46 53.64

Dobijanje usluge na vreme

6.86 23.53 69.61 14.67 25.33 60.00

Napomena: * p < 0,05; ** p < 0,01; *** p < 0,001

33

Rezultati

Tabela 15: Zadovoljstvo radom opštinske kancelarije u zavisnosti od toga da li je povratak bio sa porodicom ili individualan

Vratili se sami Vratili se sa porodicom

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Vrlo zadovoljni

Zadovoljni

Nezadovoljni

Chi kvadrat

Spremnost da se pomogne ljudima 22.58 23.66 53.76 11.18 22.36 66.46 *

Jasne i jednostavne informacije o njihovim uslugama i procedurama

19.15 28.72 52.13 8.86 31.65 59.49

Službenici pažljivo slušaju kada im se priča o potrebama 22.34 25.53 52.13 9.43 32.08 58.49 *

Dobijanje usluge na vreme 20.21 23.40 56.38 6.96 25.32 67.72 **

Napomena: * p < 0,05; ** p < 0,01; *** p < 0,001

Ispitanici su bili upitani o njihovoj nameri da ponovo migriraju, i 57,93% migranata koji su se vratili odgovorilo je da, sigurno planiraju da napuste zemlju, 14,39% kažu možda, 17,34% kažu ne za sada, 2,95% njih kažu nikad više, i 7,38% kažu da ne znaju. Pogledajte Tabelu 16.

Tabela 16: Da li planirate da napustite zemlju?Stavka Da, sigurno Možda Ne za sada Nikad više Ne znam

Procenat 57.93 14.39 17.34 2.95 7.38

Broj 157 39 47 8 20

Oni koji su rekli „da, sigurno“ (njih 66,67%) kažu da planiraju da se vrate u zemlju u kojoj su bili poslednji put, 13,6% njih bi emigrirali u drugu zemlju, a 19,74% kažu da ne znaju gde će otići. Pogledajte Tabelu 17.

Tabela 17: Ako je vaš odgovor „da“, šta planirate da učinite?

Stavka Povratak u istu zemlju kao u prethodnoj migraciji

Emigriranje u neku drugu zemlju Ne znam

Procenat 66.67 13.6 19.74

Broj 152 31 45

34


Migranti koji su se vratili i koji su dobili grantove za podršku biznisu prijavili su značajno (p<,05) manji procenat (36,4%) sigurnih da će ponovo da emigriraju u odnosu na one koji nisu dobili takve grantove (62%).

Tabela 18: Poređenje namera migranata koji su se vratili da ponovo migriraju, u zavisnosti od toga da li su dobili grant za podršku biznisu ili nisu

Stavka Da, sigurno Možda Ne za sada Nikad više Ne znam

Dobili biznis grant 36,40 25 18,20 6,80 13,60

Nisu dobili biznis grant 62 12,70 17,40 1,90 6,10

Slično ovome, migranti povratnici koji su dobili profesionalnu obuku prijavili su značajno (p<.05) manji procenat (46,2%) onih koji su sigurni da će opet otići, kada se uporede sa onima koji nisu dobili profesionalnu obuku (65,2%).

Tabela 19: Poređenje namere migranata povratnika da ponovo odu u zavisnosti od toga da li su dobili profesionalnu obuku ili nisu

Stavka Da, sigurno Možda Ne za sada Nikad više Ne znam

Dobili profesionalnu obuku 46,20 17,30 23,10 1,90 11,50

Nisu dobili profesionalnu obuku 65,20 12,90 13,50 3,20 5,20

Što se tiče razloga za napuštanje Kosova, prvi je taj što ima više mogućnosti za zapošljavanje u inostranstvu (34,29%), pa zatim to što ljudi ne vide ekonomsku perspektivu na Kosovu (31,41%), treći je taj što nisu mogli da nađu zaposlenje na Kosovu (11,8%) i četvrti su porodični razlozi (8,97%). Slika 3 sumira razloge zašto žele da ponovo napuste Kosovo.

35

Rezultati

Slika 3: Koji je razlog da želite da opet napustite Kosovo?

Dalje, u pogledu etničke pripadnosti, ispitanici iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana iskazali su u većem procentu da sigurno planiraju da napuste zemlju (75%), dok je kod ostalih etničkih grupa taj procenat 54% (p<,05).

0.32Nešto drugo

8.97Porodičnirazlozi

34.29Bolje prilike zazapošljavanje u inostranstvu

11.86Ne mogu naćiposao ovde

1.6Da obnovimsvoja dokumenta

31.41Nema ekonomskebudućnosti ovde

2.88Nisam u stanju da seprilagodim u zemlji porekla

8.65Već poznajem zemlju u kojuemigriram i želim da ostanem tamo

Razlozi za napuštanje zemlje (u %)

36


Nalazi sa sastanaka fokus grupa

Nakon početne analize kvantitativnih podataka, sprovedene su dve fokus grupe sa pojedincima koji su prošli stručnu obuku i prijavili se za grantove za podršku biznisu. Svi učesnici su bili pojedinci koji su migrirali 2015. godine i vratili se 2016. ili 2017. godine. Fokus grupe su odražavale teškoće sa kojima se pojedinci susreću u pronalaženju posla nakon završetka profesionalne obuke, kao i nestabilno tržište na Kosovu. Jedan od učesnika je podneo zahtev za grant za podršku biznisima i morao je da bira između granta za biznis i zaposlenja u fabrici nameštaja; izabrao je ovo drugo:

“Morao sam da otkažem grant da bih dobio posao u fabrici, ali fabrika se zatvorila posle nekoliko meseci i sada sam nezaposlen, niti mam posao, niti imam grant.”

Dvoje ljudi koji su završili stručno usavršavanje u razvoju poslovnih ideja i ulaganju u živu stoku izjavili su da su nastavili svoje poslovanje uprkos teškoćama o kojima su govorili. Važno je napomenuti da su obe osobe imale svoju stoku pre završetka obuke i implementacije svoje finansirane poslovne ideje za povećanje broja grla žive stoke.

“Grant za živu stoku pružio mi je šansu „da se uhvatim za nešto“, nije ništa naročito veliko, ali nešto se ipak kreće. Imam redovne posete iz ministarstva.“

Drugi korisnik je izjavio:

“ Bio sam na obuci o tome kako da otvorim biznis. Moja poslovna ideja bila je da nabavim ovce i to je prihvaćeno. Bilo je kašnjenja pri dobijanju fondova i u 2016. godini sam morao da nađem kredit da bih pokjrenuo posao, a oni su novac prebacili 2017. godine, međutim ja sam imao mnogo problema. Na početku sam kupio 35, a sada imam 47, dobro je, ali ja sam neiskusan i često doživljavam neuspehe….”

37

Nalazi sa sastanaka fokus grupa

Dva druga korisnika grantova zatvorili su svoje biznise. U oba slučaja učesnici nisu bili jasni zašto je biznis propao uprkos insistiranju da pruže dodatna objašnjenja.

“Ja sam otvorio malu prodavnicu, ali posle pet meseci sam morao da je zatvorim pošto nisam bio u stanju da zaradim ništa.“

“ Ja sam pokrenuo biznis sa pranjem automobila i morao sam da ga zatvorim čim nisam mogao da se dogovorim sa vlasnikom, a onda, da bih isplatio svoj deo troškova, morao sam da prodam opremu, i sada sam nezaposlen.“

Citati koji slede dalje odražavaju iskustva korisnika grantova:

“Ja sam potrošio tri meseca dok sam sređivao sve stvari koje su mi bile potrebne za grant… pre toga sam pohađao obuku, stekao diplomu, a oni su konstantno tražili još neke dokumente.“

“Ja sam u postupku otvaranja biznisa. Teško je započeti biznis sa 3.000 evra, ne bi trebalo da nas toliko pritiskaju pošto već ionako imamo mnogo problema.“

“ Mi smo skupili 3.000 evra i sada mi treba još 6.000 da zatvorim biznis, jer imam mnogo poreza. Ne mogu da dobijem socijalnu pomoć pošto kažu da sada imam kompaniju. Imam četvoro dece i ta deca imaju svoje potrebe. Znajući sve to, kad bi mi danas neko dao 13.000 evra, ja ne bih započeo ovaj proces. Potroših pare na obuke i na ovaj biznis...“

Generalno, svi učesnici su imali pozitivno mišljenje o obuci i kvalitetu obuke. Jedini problem koji je naveden je nedostatak mogućnosti za zapošljavanje nakon završene obuke. Dodatni problem učesnika, posebno onih koji dolaze iz ruralnih područja, bili su troškovi prevoza koje su morali da sami pokriju kako bi pohađali obuku.

38


Ispratili smo nalaze u vezi sa nezadovoljstvom iz kvantitativnog dela u vezi sa pristupom opštinskih vlasti nakon izjava i navoda koji govore o iskustvima nekih od migranata koji su se vratili:

“ Ja se zovem Ramiz. Vratio sam se 2016. godine i završio sam kurs za električne instalacije i nisam do sada bio korisnik nikakvog granta ili projekta mada ispunjavam uslove za njih. Žalio sam se u opštini, ali niko se ne bavi mojim pitanjem. Ja imam još 5 članova porodice, kuću nemam i nikoga nije briga za mene.”

“ Kada sam stigao na aerodrom, oni su mi objasnili da treba da odem u opštinu. Otišao sam u opštinu i oni su mi objasnili koje su mogućnosti za obuku i za prijave za grantove, ja sam pripremio dokumentaciju i podneo sam prijavu, moja iskustva sa opštinskim vlastima bila su pozitivna.“

Dalje, jedna žena koja ima probleme sa mentalnim zdravljem je izjavila:

“ Bila sam u depresiji kada sam se vratila i otišla sam kod lekara u privatnoj praksi, međunarodna organizacija mi je rekla da će oni da pokriju moje troškove, ali mi nikada nisu isplatili nadoknadu za troškove koje sam imala.“

39

Zaključci

Prevashodni cilj ovog izveštaja je da pruži informacije za različite zainteresovane strane u vezi sa sprovođenjem postojećih politika tako što će ispitati percepcije, iskustva i perspektive relevantnih struktura, kao i usluge koje se nude migrantima koji se vrate na Kosovo. Zaključci su strukturisani tako da prate strukturu odeljka sa rezultatima i prate preporuke koje su namenjene institucijama i zainteresovanim stranama koje su uključene u proces reintegracije migranata povratnika.

Nalazi i opšte indikacije kazuju da su glavni problemi sa kojima se suočavaju migranti povratnici ekonomske prirode, što je verovatno glavna pokretačka snaga migracija. Međutim, rezultati ukazuju na blago pogoršanje ekonomskih uslova nakon povratka, posebno u smislu slabijeg nivoa zaposlenosti nakon povratka iz migracija. Većina vraćenih migranata u ovoj studiji dobrovoljno se vratila na Kosovo (61,2%) i to zajedno sa svojim porodicama (38,7%). Velika većina povratnika su tamo bili tražioci azila. Studija je pokazala da su povratnici koji su pre odlaska imali redovan ili sezonski posao (51,85%) postali nezaposleni u zemlji migracije, samo 16,5% je imalo redovan ili sezonski posao u zemlji migracije. Nalazi takođe ukazuju na smanjenje procenta regularno i redovno zaposlenih posle povratka u odnosu na pre odlaska, uz povećanje sezonskih poslova, što je često povezano sa nestabilnim prihodima. Pored toga, dok su bili u inostranstvu, većina povratnika migranata nije pohađala nikakvu obuku (uključujući ovde i članove porodice) i uglavnom su živeli u centrima za azilante ili izbeglice i izdržavali su se od subvencija koje im je davala zemlja domaćin. Možemo zaključiti da studija nije mogla da identifikuje bilo kakav pozitivan efekat migracije na povratnike. Jedini pozitivan efekat koji je identifikovan u fokus grupama bilo je to da su deca iskusila bolju infrastrukturu u smislu obrazovanja u poređenju sa Kosovom, i da su neki počeli da uče jezik zemlje domaćina. Dalje, jedna trećina onih koji su se vratili izjavila je da su prodali imovinu ili drugu robu kako bi finansirali svoje putovanje u inostranstvo. Više od polovine migranata koji su se vratili smatraju da ne dobijaju adekvatne informacije o

40


beneficijama za povratnike. Učesnici smatraju da nisu adekvatrno informisani o mogućnostima za beneficije i koristi od politika koej se bave migrantima koji se vraćaju. Preporuke:

• Buduće javne kampanje za primarnu prevenciju ilegalnih migracija mogu iskoristiti činjenice iz ove studije kao što je pogoršanje ekonomskih uslova posle povratka i činjenicu da nemaju nikakvih konkretnih dobiti dok su u inostranstvu.

• Kampanje mogu sadržati informacije o riziku od poremećaja normalnog školovanja i socijalnog razvoja dece, jer je verovatnoća povratka na Kosovo vrlo velika zbog toga što je migracija ilegalna.

• Relevantni akteri uključeni u povratke iz migracije, i u zemljama u koje su emigrirali i u zemljama porekla u koje se ovi vraćaju, treba da poboljšaju kanale i oblike komunikacije u vezi sa beneficijama za povratnike. U tom smislu, Internet platforma poput one koju nudi DIMAK može da se iskoristi kao model za druge programe koje podržavaju druge zemlje.

• Kontinuirano praćenje i evaluacija uticaja politika.

Opštinske kancelarije za povratnike i zajednice identifikovane su kao prve kosovske institucije gde migranti povratnici dobijaju informacije u vezi sa reintegracijom kada je to potrebno. Ovaj nalaz je u skladu sa jednim od važnih ciljeva strateškog planiranja Kosova za održivu integraciju migranata povratnika, gde su decentralizacija i uloga opština ključni u pružanju usluga povratnicima. Najčešće pružane usluge odnosile su se na registraciju u službama za zapošljavanje i u civilnim službama, zatim na stručnu obuku, registraciju dece u školama, a ne na podršku biznisu ili davanje hrane, higijenskih i zimskih paketa. Uzimajući u obzir da je jedan od ciljeva postojećeg strateškog plana da pruža usluge na bazi potreba, ohrabruje procenat onih koji dobijaju stručno obrazovanje (40,08%) ili donacije za podršku u poslovanju (25,6%). Štaviše, ove vrste usluga treba da budu dalje osnažene jer ih je većina ispitanika identifikovala među tri najvažnije usluge koje treba da se pružaju migrantima koji se vraćaju. Preporučene usluge za

41

Zaključci

migrante koji su se vratili kroz repatrijaciju su razumno osetljive jer glavni faktor za razmišljanje o napuštanju Kosova u svom težištu ima nedostatak mogućnosti za zapošljavanje kao i nepostojanje perspektiva na Kosovu. Naši nalazi ukazuju na to da pojedinci koji su prošli stručnu obuku ili neki drugi oblik poslovne podrške imaju manji procenat onih koji sa sigurnom rešenošću planiraju da ponovo napuste zemlju.

I oni koji su se dobrovoljno vratili, kao i oni migranti koji su vraćeni prinudno, izrazili su relativno visok nivo nezadovoljstva ljudskim kontaktom i interakcijom sa osobljem u opštinskim kancelarijama.

Drugi cilj Strateškog plana je da se intervencije usredsrede na održivu reintegraciju migranata koji su se vratili - rezultati u smislu procenta pojedinaca koji dobijaju obuku su ohrabrujući - ali studija nema solidne podatke o uticaju ovih usluga na njihovu održivu integraciju. Iz intervjua sa fokus grupama otkrili smo da su samo dva od četiri učesnika koji su dobili podršku u biznisu nastavili svoje poslovanje, dok su ostali zatvorili svoje biznise. Glavna pitanja koja su iskazivana na fokus grupama bila su kašnjenja u razmatranju grantova i kašnjenja u prenosu novca nakon odobrenja. Oni koji su prisustvovali raznim stručnim obukama ukazali su na očigledan problem na Kosovu da ne postoje mogućnosti za zaposlenje nakon završetka stručne obuke.

Što se tiče nivoa zadovoljstva uslugama, većina dobrovoljno vraćenih migranata iskazuje veće zadovoljstvo uslugama u odnosu na one koji su prinudno vraćeni, jer su bolje informisani o povlasticama prilikom povratka i imaju realnija očekivanja u pogledu dostupnih usluga.

42


Uopšteno govoreći, ispitanici su iskazali nizak nivo zadovoljstva radom službi koje su usredsređene na ispunjavanje socijalnih i zdravstvenih potreba migranata koji se vraćaju. Ispitanici su takođe napomenuli nizak nivo bilo kakve psihosocijalne intervencije za decu nakon njihovog povratka u školu. Preporuke:

• Dalje, ojačati ulogu opštinskih kancelarija za povratnike kao glavno čvorište za sve potencijalne projekte sa nivoa ministarstava ili drugih međunarodnih organizacija.

• Buduće intervencije i potencijalni resursi treba da budu usmereni ka podršci za stručnu i profesionalnu obuku povratnika i daljoj podršci kroz grantove za održive i potencijalne poslovne ideje.

• Centri za socijalni rad i druge institucije koje mogu da se bave finansiranjem treba da steknu više znanja kroz procene preduzetnika koje podržavaju različiti projekti kako bi se identifikovali nedostaci i kako bi se korisnici suočili sa njima i nosili se sa njima i rešavali ih da bi se na kraju povećala održivost projekata.

• Detaljnija studija sa korisnicima projekta koju bi sproveli stručnjaci za generisanje prihoda mogla bi naglasiti pitanja i probleme sa kojima se korisnici suočavaju.

• Posebnu pažnju treba posvetiti socijalnom, zdravstvenom i mentalnom zdravlju migranata koji se vraćaju. To bi se moglo postići uključivanjem regionalnih centara za mentalno zdravlje u zajednici, kao i službi za mentalno zdravlje dece i adolescenata. Naročito, intervencije i programi usmereni na povratak dece u školu mogu olakšati reintegraciju dece u njihovim školama.

• Redovan monitoring/praćenje povratnika sa objektivnijim merama koje mogu pružiti kontinuiranu informisanost za različite aktere uključene u reintegraciju migranata povratnika.

43

Zaključci

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti ugroženim grupama zajednica na Kosovu, Romima, Aškalijama i Egipćanima, pošto se oni više oslanjaju na socijalnu podršku Centra za socijalni rad i imaju izraženiju nameru da u budućnosti migriraju, nego što je to slučaj sa drugim etničkim grupama.

44


Lista publikacija

Izbori i političke stranke

#1 InstitutD4D. Septembar 2011 Izborni trendovi 2000-2010.

#2 Institut D4D. Mart 2012. Utisak o reformi: Kako povratiti poverenje u izbore?

#3 Malazogu, Leon, Visar Sutaj i Drilon Gashi. Novembar 2012. Revizija biračkog spiska za Kačanik: Uzorak za Kosovo.

#4 Malazogu, Leon i Selatin Kllokoqi. Februar 2013. Izvučene pouke za buduće izbore: Analiza prevremenih izbora za gradonačelnika u Uroševcu i Kačaniku.

#5 Malazogu, Leon i Selatin Kllokoqi. Septembar 2013. Tumačenje poverenja, Percepcije o predstavljanju i učešću.

#6 Malazogu, Leon i Selatin Kllokoqi. Septembar 2013. Izborna deforma: Dve godine kasnije, reforma na nuli.

#7 Leon Malazogu i Brenna Gautam; uz priloge Rezarte Delibashzade & Ngadhnjim Halilaj. 26. novembar 2014. Politički kompas Kosova – orijentir političkih stranaka. (samo albanski i engleski)

#8 Dardan Berisha uz priloge Dritona Qeriqija, Mjellme Hapçiu-Alijaj & Rine Vokshi, jul 2015. Uspostavljanje pravde na izborima

#9 Leon Malazogu uz priloge Ngadhnjima Halilaja i Rezarte Delibashzade, jul 2015. Izborni trendovi 2000-2014- Brojčana analiza zastupanja i učešća

45

Lista publikacija

#10 Thomas Atherton, Driton Qeriqi i Rina Vokshi, Februar, 2016 Priručnik o rodnoj ravnopravnosti u izbornom procesu

#11 Dr. Besnik Pula, maj 2018. Kosovska demokratija pod rizikom? Nestabilnost stranačkog sistema, trajanje vlade i institucionalna kriza na Kosovu.

#12 D4D, Septembar 2018. Electoral Reform Agenda: Towards Real Representation. (dokument za diskusiju) (samo albanski i engleski)

#13 D4D i Democracy Plus (D+), Octobar 2018. Out-of-country voting: Policy Review and Practical Recommendations (samo albanski I engleski)

Preporuke Foruma Reforma

#1 Institut D4D. 29. novembar 2011. Struktura CIK-a

#2 Sastavio Institut D4D. 17. januar 2011. Izborni sistem

#3 Sastavio Institut D4D. 29. novembar 2011. Popravljanje biračkog spiska

#5 Sastavio Institut D4D. 12. decembar 2011. Preporuke za izbor predsednika Kosova

#6 Podržali: D4D, KIPRED, INPO, KMDLNJ, INDEP, DT, KHK, QPA i NOMP.Za istinsku izbornu reformu

#7 Institut D4D. 20. decembar 2011. Predstavljanje izbornog sistema

46


Etnički odnosi

#1 Malazogu, Leon i Vladimir Todorić. Novembar 2011. Dijalog Beograda i Prištine: Proces usklađivanja interesa. PER-K/D4D Institut i NPC-Belgrade

#2&3 Malazogu, Leon, Viktor Popović i Shpend Emini. Mart 2012. Poboljšanje perspektive mladih kosovskih Srba. Gradski život u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu. PER-K/D4D.

#4 Malazogu, Leon i Florian Bieber. Septembar 2012. Budućnost odnosa Prištine i Beograda. PER-K/ D4D Institut.

#5 Malazogu, Leon i Alex Grigorev. Septembar 2012. Od kreativne nejasnoće do konstruktivnog procesa: Kako prići severu Kosova? PER-K/D4D Institut

#6 Ejdus, Filip, Leon Malazogu i Milan Nic. Oktobar 2013. Opštinski izbori na severu Kosova: Ka novoj ravnoteži? Objavili zajednički CEPI, BCSP and D4D.

#7 Mjellma Hapçiu-Alijaj dhe Ajete Kërqeli. Uz priloge: Shpend Emini, Rezarta Delibashzade i Ferid Murseli. Oktobar 2016. Osnažene žene: Ključ za transformaciju zajednica

Javni interes

#1 Sejdiu, Dardan i Kastriot Jahaj. Januar 2013. Prikriveni porez: Zašto građani Kosova plaćaju više?

#2 Gashi, Drilon i Shoghi Emerson. Maj 2013. Klasa za sebe: Politički patronat i njegov uticaj na društvenu pokretljivost na Kosovu

47

Lista publikacija

#3 Sutaj, Visar i Leon Malazogu. Januar 2013. Neka pravo građansko društvo digne svoj glas! Uloga udruženja u uobličavanju odluka u interesu javnosti

#4 Miftari, Naser. Septembar 2013. Izazov konsolidacije: Jačanje nezavisnosti medijskih institucija na Kosovu. Miftari, Naser. 2013. Krenuti od nule: Uloga medija u uspostavljanju medijskih institucija na Kosovu. Radni izveštaj 4, priredila Analitika – Centar za socijalna istraživanja & D4D – Demokratija za razvoj.

#5 Ardiana Gashi i Artane Rizvanolli; uz priloge Natalya Wallin, Rezarta Delibashzade i Ngadhnjim Halilaj. 25. februar 2015. Koliko košta partrijarhat.

#6 Rezarta Delibashzade, Laura Flemming, Ramadan Klisurica, Agon Maliqi i Rina Abazi The Role of Interest Groups: Best Practices, Case Studies, and Lessons Learned. (samo albanski i engleski)

#7 Dukagjin Pupovci & Gersi Gashi. Novembar, 2015 Reforma Univerziteta u Prištini – moguća misija?

#8 Leon Malazogu i Bernard Nikaj; uz priloge Gulliver Brady. Novembar 2016. Incentives for Accountability and Performance in Higher Education. (samo albanski i engleski)

#9 Jehona Serhati; uz priloge Abby Riley. Januar 2017. Incentives4Reform: Increasing opportunities for VET students and graduates in the labour market. (samo albanski i engleski)

#10 Isuf Zejna. Jul 2017. Development of Tourism Through Effective Policies and Legislations. (samo albanski i engleski)

#11 Visar Sutaj, Octobar 2017. Koliko su nezavisna regulatorna tela na Kosovu?

48


#12 Linda Abazi Morina i Rezarta Delibashzade. Uz priloge: Ajete Kërqeli i Valëza Zogiani. Novembar 2017. Neaktivnost žena na tržištu rada: Faktori koji sprečavaju učešće žena na tržištu rada.

#13 Ajete Kërqeli. Uz priloge: Ardiana Gashi. Decembar 2017. Promena paradigme: Ravnopravnost kroz roditeljsko odsustvo

#14 Vjollca Krasniqi. Mart 2018. Stanje volontiranja na Kosovu: Izazovi i perspektiva

#15 Xhavit Rexhaj. Uz priloge: Rasim Alija. April 2018. Funksionimi i Këshillit Drejtues të Universitetit të Prishtinës: Analizë e punës dhe vendimeve. (samo na albanskom)

#16 Krenar Gashi i Gersi Gashi. Pregled: Dr. Besnik Pula. Novembar 2018. Začetak plus deset: Pregled prve decenije kosovske državnosti

Memorandumi reakcije

#1 Institut D4D. Novembar 2012. Prekomerna reakcija policije

#2 Institut D4D. Decembar 2012. Model dve Nemačke

#3 Institut D4D. 12. jul 103. Utvrđeni kriterijumi za nove opštine

#4 Institut D4D& Qëndrim Gashi. Januar 2013. Memorandum reakcije br. 4 – Univerzitet u Prištini u začaranom krugu

#5 Institut D4D& Kushtrim Palushi. Januar 2013. Memorandum reakcije br. 5 – Izborna reforma

49

Lista publikacija

Pokazatelji i scenariji

#1 Institut D4D. Novembar 2010. Učinak zasnovan na pokazateljima pre i nakon: Godišnja revizija za 2010.

#2 Institut D4D. Stanje države: Pokazatelji učinka.

#3 Malazogu, Leon. Novembar 2013. Ne slažu se čak ni u vezi imena: Odlaganje problema neće približiti strane oko Zajednice

#4 N/D

Druge publikacije

#1 Valëza Zogjani, Gentiola Madhi i Boris Žerjav, novembar 2018. Povezivanje za razvoj: Auto-putem do privrednog rasta.

Niz radova javne podrške i preporuka takođe se može naći na našoj veb stranici.

50


Reference

Cassarino J-P (2004) ‘Theorising Return Migration: The conceptual ap-proach to return migrants revisited’, International Journal on Multicul-tural Societies, 6(2): 253–279. https://ec.europa.eu/home-affairs/what-we-do/policies/asylum_en

European Council on Refugees and Exile (ECRE) (2012),

Returns. http://www.ecre.org/ topics/areas-of-work/returns.html

EUROSTAT (2018), Asylum Statistics. Preuzeto sa: http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/7203832/3-04032016-AP-EN.pdf/790eba01-381c-4163-bcd2-a54959b99ed6

UNHCR, 1999, http://www.unhcr.org/news/updates/1999/8/3ae6b80f2c/kosovo-crisis-update.html

McAuliffe, M., & Koser, K. (Eds.). (2017). A Long Way to Go: Irregular Migration Patterns, Processes, Drivers and Decision-making. ANU Press.

https://www.iom.int/sites/default/files/our_work/DMM/AVRR/AVRR-at-a-glance-2015.pdf

Model to Monitor Returned Minors (2014), Summer 2014, The Migrant, 4-6

Möllers, J., Arapi-Gjini, A., Herzfeld, T., & Xhema, S. (2017). Exit or Voice? The Recent Drivers of Kosovar Out-migration. International Migration, 55(3), 173-186.

Möllers, J., Traikova, D., Herzfeld, T., & Bajrami, E. (2017). Study on rural migration and return migration in Kosovo (No. 166). Discussion Paper, Leibniz Institute of Agricultural Development in Transition Economies.

51

Reference

Newland, K. (2017) ‘Migrant Return and Reintegration Policy: A Key Component of Migration Governance’, in McAuliffe, M. and M. Klein Solomon (Conveners) (2017) Ideas to Inform International Cooperation on Safe, Orderly and Regular Migration, IOM: Geneva.

Webber, F. (2011). How voluntary are voluntary returns?. Race & Class, 52(4), 98-107.

UNDP. (2014). Kosovo Human Development Report 2014 MIGRATION AS A FORCE FOR DEVELOPMENT, Preuzeto sa: http://hdr.undp.org/sites/default/files/khdr2014english.pdf

Zevulun, D., Post, W. J., Zijlstra, A. E., Kalverboer, M. E., & Knorth, E. J. (2017). Migrant and asylum-seeker children returned to Kosovo and Albania: predictive factors for social–emotional wellbeing after return. Journal of Ethnic and Migration Studies, 1-23.

Kosovo Human Development Report 2014 MIGRATION AS A FORCE FOR DEVELOPMENT

Katalogimi në botim – (CIP)Biblioteka Kombëtare e Kosovës “Pjetër Bogdani”

316.4.063.3(496.51) Politike bazirane nadokazima u cilju obezbeđivanja održive reinergracije: politike merenja i evaluacije reintegracije / pripremili nga Aliriza Arenliu, Gersi Gashi. – Prishtinë : Demokraci për zhvillim, 2019. – 51 f. : ilustr. ; 24 cm. – (Serija : Javni interes ; 17) 1. Arenliu, Aliriza 2. Gashi, Gersi

ISBN 9789951608831

Politike merenja i evaluacije reintegracije:

Politike bazirane na dokazima u cilju obezbeđivanja

održive reinegracije

Institut Demokratija za razvoj (Democracy for Development (D4D) Institute) osnovala je u aprilu 2010. godine grupa analitičara koji su postajali sve više zabrinuti što su aktivnosti na izgradnji države zanemarile demokratiju. Misija D4D je da utiče na razvoj javnih politika kako bi se ubrzao društveno ekonomski razvoj, poboljšalo upravljanje i osnažila demokratska kultura na Kosovu.

Vizija D4D je da promoviše aktivno i edukovano građanstvo koje i u celosti učestvuje u javnom prostoru i koristi javnu arenu predstavljanja i procesa odlučivanja za razmišljanje i razmatranje koje vodi ka odlučivanju i gradi konsenzus oko pametne, e�kasne i održive raspodele resursa, kao i pravičnog razvitka.

Za više informacija o aktivnostima D4D, molimo posetite našu Internet stranicu: www.d4d-ks.org.

Dem

ocra

cy fo

r Dev

elop

men

t Ins

titut

e| S

erija

: Jav

ni in

tere

s | B

r. 17

| Pr

ištin

a, 2

019.

|