Å L A N C I I R A S P R A V E

UDC 330.341:32(439)Originalan nauåni rad

A l p a r L o š o n c

POLITIÅKO-EKONOMSKI ASPEKTITRANZICIJE U MAÐARSKOJ*

SAŸETAK: U prvom delu ålanka autor prikazuje prošlost kao resursza postsocijalistiåku tranziciju u Maðarskoj. Naglašava da trÿišno za-snovane reforme i izlaz iz okvira strukture drÿavne svojine su omoguãi-li aktivu za tranziciju. U drugom delu autor ålanka opisuje specifiåno-sti maðarske tranzicije, posebno spoqnu zavisnost kapitalizma. Osim to-ga, autor raspravqa o krhkom odnosu izmeðu demokratije i kapitalizma,uzimajuãi u obzir ulogu sindikata i mere zaštite na radu. Bitno je kon-tekstualizovati maðarski sluåaj u smislu wegove posebnosti u okvirimapost-socijalistiåke tranzicije. U posledwem delu rada autor naglašavaodreðene probleme sa kojima se Maðarska suoåava u kontekstu tzv. druge ge-neracije reformi.

KQUÅNE REÅI: tranzicija, kapitalizam, demokratija, politiåka eko-nomija strpqewa

UVOD

Veã na kraju devedesetih godina HH veka Maðarska postaje kapita-listiåka demokratija. Opšte korišãeni indeksi politiåkih i eko-nomskih sloboda su je stavqali u red izuzetno uspešnih tranzicijskihzemaqa, barem u pogledu tranzicijskih reformi prve generacije. Uåin-ci na poqima makroekonomije i politiåke stabilnosti su, takoðe, uka-zali da se Maðarska moÿe smatrati uspešnim realizatorom transfor-macije drÿavnog socijalizma. U razliåitim analizama je istaknuto daje u Maðarskoj razrešena protivureånost izmeðu kapitalistiåkih i de-mokratskih momenata transformacije. Åak je više puta i navedeno datransformacioni uåinci u Maðarskoj snaÿno nadmašuju sliåne uåin-ke u ostalim zemqama bivšeg socijalistiåkog bloka.

Predlaÿemo da transformaciju analiziramo jednostavno kao rede-finisawe strukture politiåko-ekonomskog poqa. Štaviše, åini se da

* Ålanak je napisan u okviru projekta 149032 koji finansira Ministarstvo naukeRepublike Srbije.

se ona samo tako i moÿe analizirati. To je, kao što ãe se kasnije i ja-sno videti, mnogo širi zahvat nego kada se govori o tranziciji iskqu-åivo u smislu izoštrene alternative izmeðu mekih ili strogih buxet-skih ograniåewa, ili „oslobaðawa od drÿavnih subvencija"1. Nadaqe,kada govorimo o redefinisawu onda pod tim podrazumevamo i orijenta-ciju koja smatra da se transformacija ne moÿe tretirati bez dubokoginterdisciplinarnog angaÿmana2. Kada je reå o ovom pomenutom rede-finisawu od poåetka su se nametala, u najmawu ruku, dva pitawa vezanaza bilo koju postsocijalistiåku zemqu: a) da li delovi socijalistiåkeprošlosti predstavqaju splet pozitivnih ili negativnih aspekata usvetlu nastajuãe trÿišne ekonomije, da li postoje ili ne postoje, eko-nomski reåeno, aktive „nasleða" koje se mogu iskoristiti, b) kakav jeodnos izmeðu ekonomske liberalizacije i demokratije u sklopu nastan-ka novog poretka3.

Da postavimo još neka pitawa. Koji momenti objašwavaju tran-sformacioni polet u Maðarskoj u pomenutom periodu? Drugaåije reåe-no, koji faktori se mogu navoditi kao kquå uspeha? Da li su, primeraradi, resursi prošlosti znaåajni faktori uspešnosti? Zatim, pokazujeli transformacioni uzlet Maðarske jednu posebnu razvojnu paradigmu?Najzad, kako tumaåiti skorašwe naznake o relativizaciji nekadašwegmaðarskog uspeha? Da li se radi o posrnuãu ili samo o konvergencijiizmeðu nekadašwih socijalistiåkih zemaqa? Da li je reå o iscrpqiva-wu maðarske paradigme ili o nuÿnom prestrojavawu u drugoj dekaditransformacije?

POLITIÅKO I EKONOMSKO NASLEDSTVOKAO POZITIVAN ASPEKT TRANSFORMACIJE

Maðarska posle ¡¡ svetskog rata postaje zemqa u orbiti tzv. sovjet-skog bloka. Wena društveno-ekonomska putawa je neminovno odreðenapripadništvom u okviru bipolarne strukture sveta. Istovremeno, zawu se vezuju takve situacije kao što je (neuspešna, ali znamenita) na-cionalna i anti-staqinistiåka pobuna 1956, koja je omoguãila kasnije,ipak, olabavqewe krutih društvenih okvira u nekim oblastima. Naime,posle nasilno ugušenog ustanka, ipak, je došlo do spore, ali sigurne

10

1 Tako su „tranziciju" formulisali, O. B l a n c h a r d, J. K e e l i n g (1996), A Nu-merical Model of Transition, mimeo. Razliku izmeðu tranzicije i transformacije sam obra-dio u: A. L o š o n c (2005). Od tranzicije do transformacije, ili od jednostavnosti do kompleks-nosti, u: Dijalozi o tranziciji u demokratiju, ur. R. Bubalo, Novi Sad, HCIT, str. 15—22.

2 J. K o r n a i, S. H a g g a r d, R. K a u f m a n n, R. (eds.) (2001). Reforming the State:Fiscal and Welfare Reforms in Post-Socialist Countries, Cambridge.

3 Ponajboqe o ovim alternativama, B. G r e s k o v i t s (1998). The Political Economyof Protest and Patience. Budapest: Central European University Press. Da „tranzicija" umestoprogresivnog kretawa, sadrÿi i regresivne elemente moÿemo åitati kod, M. B u r a w o y,P. K r o t o v and T. L y t k i n a (2000). Involution and Destitution in Capitalist Russia, Ethno-graphy, 1(1), str. 43—65.

destaqinizacije i u politiåkoj i u ekonomskoj sferi, što je, kako ãemoodmah videti, stvorilo povoqno nasleðe za kasniju transformaciju.

Ekonomska dinamika posle ¡¡ svetskog rata se obiåno opisuje pa-dom ekstenzivnog i intenzivnog ekonomskog rasta. Ekstenzivni rast seizjednaåava sa socijalistiåkom akumulacijom, tj. sa socijalistiåkomindustrijalizacijom. Kratko reåeno, radi se o ubrzanoj industrijaliza-ciji usled koje mnogi poqoprivrednici postaju industrijski radnici,potrošwa se drÿi na niskom nivou, a industrija, tj. proizvodwa pro-izvodnih sredstava je najdinamiåniji sektor ekonomije. No, kada je ra-nija poqoprivredna radna snaga veã apsorbovana, postavqa se pitawepromewenog oblika ekonomskog rasta u odnosu na strategiju poveãavawaapsolutnog broja industrijskih radnika. To je period druge polovinešezdesetih godina HH veka u Maðarskoj, kada se raspravqa o nuÿnostipoveãavawa realne najamnine, o prodoru elemenata „potrošaåkog dru-štva", itd.

U svakom sluåaju, u okvirima navedene rasprave beleÿimo i otva-rawe prema trÿišnoj koordinaciji ekonomije. Doduše, to je bio pro-ces sa mnogim preprekama, sa povremenim dimenzijama restaqinizaci-je, ali se moÿe govoriti o epohi koja je vodila do kraja osme decenijeprošlog veka. Vaqa pomenuti dve forme reformistiåke strategije utom periodu4: 1) Racionalizacija birokratsko-redistributivnog meha-nizma; 2) Eksperimenti sa tzv. drugom, „pozadinskom" ekonomijom.

1. U toku ove epohe su se vodile diskusije o tome kako se nauånimmetodama mogu korigovati birokratski „viškovi" i „voluntarizam" uodnosu na ekonomsku sferu. Najveãi udarac tehnokratsko-ideološkomubeðewu u moguãnosti nauåne koordinacije ekonomije, zadao je åuveniekonomista J. Kornai, koji je pokazao5 da drÿavna preduzeãa funkcio-nišu uz „meko" buxetsko ograniåewe, što proizilazi iz toga da biro-kratski centri veåito spašavaju takve firme, koje se nalaze u ekonom-sko-finansijskoj nevoqi. Time se stvara preterana traÿwa prema in-vesticionim dobrima, a ekonomija se tetura prema cikliånim krizama.

2. Na kraju šezdesetih godina u pomenutom peridu, partija je do-zvoqavala razmah proizvodwe na malim poqoprivrednim zemqišti-ma-posedima, što je dovelo do poboqšavawa u snabdevenosti prehram-benim proizvodima. Maðarska postaje zemqa u kojoj nema nestašica po-qoprivrednih proizvoda, nema dugih redova åekawa, a uspeh povodomproizvodwe prehrambenih proizvoda postaje obrazac i za druge oblasti.Naime, sliåne moguãnosti isplivavaju na površinu i u sferi usluga,sferi trgovine, te liåna potrošwa postaje motor rasta. U osamdesetimgodinama 70% domaãinstava ima barem neku vrstu dohotka iz „druge"ekonomije, a 1/5 onih koji zaraðuju su barem polovinu zarade obezbeði-vali na osnovu privatnog preduzetništva. Promene su se osetile i udrugim domenima: Maðarska se mogla tumaåiti kao paternalistiåki so-

11

4 S z e l é n y i, I. (1990). Kelet-Európa az átmenet korszakában — úton a szocialista vegyesgazdaság felé, in: Új osztály, állam, politika, Budapest: Európa, str. 411.

5 K o r n a i, J. (1971). A hiány, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest, 1980, kao iAnti-equilibrium, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest.

cijalizam sa odreðenim oblicima klasnog kompromisa. Drÿavna biro-kratija je davala povlastice za tehnokratiju, radniåkoj klasi je dozvo-qavala „izlaz" u privatnu sferu posle završetka radnog vremena, izakapija drÿavnih fabrika, te je ona, zahvaqajuãi svakodnevnoj ekonom-skoj praksi, izvojevala razliåite oblike ekonomskih sloboda. Za razli-ku od Poqske, gde je do prodora došlo usled kolektivnog politiåkogdelovawa, u Maðarskoj je došlo do transformacije na svakodnevnom eko-nomskom planu, što je demotivisalo radnike za zajedniåku politiåkuakciju6. U Maðarskoj, koja je nosila epitet najslobodnije i „najveseli-je" zemqe socijalistiåkog bloka, u pomenutoj epohi se veã beleÿi zna-åajna akumulacija privatnog kapitala, razmah privatne potrošwe. Natabeli vidimo komparativnu dinamiku rasta Maðarske u navedenomrazdobqu:

Zemqa

BDP per capita1990 (u dolarima)

1950 = 100Proseåna stopa rasta

BDP per capita (%)

1950. 1989. 1990. 1950. 1960. 1970. 1980.

Åehoslovaåka 3.501 8.768 250 3,9 2,9 2,1 1,2Sovjetski Savez 2.841 7.098 250 3,4 3,6 2,2 0,9Poqska 2.447 5.684 232 2,4 3,2 3,4 –0,4Maðarska 2.480 6.903 278 4,0 3,8 2,1 1,0Socijalistiåkezemqe

2.819 7.013 239 3,3 3,5 2,3 0,8

EU 13 4.688 15.519 337 3,2 4,3 2,9 2,1

Napomena: Podaci za Luksemburg nisu uzeti u obzir. Podaci za Nemaåku su ignorisanijer se uzima u obzir samo ujediwena Nemaåka iz 1991. Nije bilo podataka za Poqsku iz1949. u ciqu kalkulacije rasta za 1950. Izvor: M a d d i s o n, A. (2003). The World Economy:Historical Statistics, Paris: OECD, Development Centre Studies.

Moramo dodati da maðarski sociolozi i ekonomisti (koji su ina-åe aktivno uåestvovali u diskusijama o reformama drÿavnog socijali-zma) su åak i u drugoj polovini osamdesetih godina prošloga veka sma-trali da je moguãa mešovita ekonomija sa heterogenim formama svoji-ne. To znaåi, da je dugo smatrano kako su moguãe i realne reforme so-cijalizma u pravcu uvoðewa trÿišnih elemenata socijalizma, a bezrastvarawa socijalistiåkih okvira. Zaokret ka kapitalistiåkoj demo-kratiji u Maðarskoj se, izmeðu ostalog, mora objašwavati i neuspehomreformisawa socijalizma.

Osamdesetih godina se beleÿe znaci duboke, strukturalne krize.Drÿavni sektor je stagnirao, realne najamnine su padale, a „druga eko-nomija" nije bila u moguãnosti da kompenzira ekonomski sunovrat.Najzad, ekonomija sa svojinom malog opsega, „malograðanski socijali-zam" sa ograniåenim dometom, nije ni mogao da bude uspešan u ukquåi-vawu Maðarske u svetske tokove trÿišne ekonomije. Industrija koja je

12

6 Po podacima Ÿ. Ferge, 1975. je u drÿavnim preduzeãima odnos izmeðu dohodakarukovodstva i radnika bio 2,5:1. Po woj ta srazmera se smawivala, jer je 1968. ona izno-sila još 3:1, F e r g e, Zs. (1979). A Society in the Making, New York, Sharpe, str. 180.

još uvek bila dirigovana birokratskim naåelima u sve mawoj meri jemogla da apsorbuje nastali višak u „drugoj" ekonomiji, te su Maðaripoåeli da troše u inostranstvu, iznoseãi ogromne koliåine sredstavau ciqu realizacije „upadqive potrošwe". Maðarska drÿava poåiwe dase zaduÿuje na meðunarodnom finansijskom trÿištu, inaåe uglavnomkod privatnih komercijalnih banaka, akumulirajuãi veliki spoqni dug,tako da je 1987. drÿavni dug Maðarske iznosio 12 milijardi dolara.Deficit platnog bilansa 1988, je bio 0.8 milijardi dolara, a isti iz-nos je porastao na 1,4 milijardu dolara. U sedamdesetim godinama jespoqni dug finansirao rast, u narednoj deceniji samo je odrÿavaostagnaciju. Drÿava je bezuspešno pokušavala da balansira ponudu itraÿwu, i svake godine je za pola milijarde dolara više trošila negošto je stvorila. Dobiveni novac, na osnovu drÿavnog duga, je loše in-vestiran. Pojavili su se i znaci politiåke krize, jer su obrisi kla-snog kompromisa oslabqeni, javilo se nezadovoqstvo u razliåitim dru-štvenim grupama. Dakle, Maðarska doåekuje kraj real-socijalizma ukriznom stawu, no uz izboreni resurs: rašireni eksperiment sa trÿi-šnim socijalizmom u sedamdesetim i osamdesetim godinama koji, upr-kos razlikama, ipak, pokazuje kontinuitet sa stazama trÿišnog kapita-lizma u narednoj dekadi. Maðarska (uz Poqsku) je predstavqala nekoli-ko decenija zemqu real-socijalizma, ali uz znaåajne politiåke i eko-nomske reforme, što je predstavqalo momenat od krupnog znaåaja ka-snije. Politiåke i ekonomske reforme su, naime, uvek i proces uåewa.Maðarska je nasledila mawe deformisano trÿište od drugih istoå-no-evropskih zemaqa. Reformski socijalizam je delovao kao pozitivanresurs transformacije.

I åim smo rekli da je bitno razmatrawe „socijalistiåkih kapaci-teta" u novom kontekstu, pozicionirali smo se sa one strane neolibe-ralnog paternalistiåkog dizajna, jer smo poricali postojawe nultetaåke kao startne pozicije. Dugo nije bilo u centru paÿwe da je neop-hodno uzeti u obzir inicijalne uslove kako bi se mogla modifikovatistrategija u toku tranzicije7. Neoliberalno objašwewe se zadovoqavalonaznakama koje su se odnosile na primese voluntarizma i fatalizma.Jer, govorilo se: ako ne postoji odgovarajuãa i dovoqno odvaÿna poli-tiåka voqa, koja je neophodna za sprovoðewe „šok terapije", nisu seslušali recepti, nije bilo discipline, te je kazna morala biti nemi-novna8. Ali, time se odrÿavala pretpostavka koja briše nasleðe kao

13

7 Da ne bude zabune, nisam mislio da inicijalni uslovi automatski znaåe i boqeperformanse. Najzad, pada mi na pamet, primer Ukrajine koja je bila predodreðena da kaonovonastala drÿava upriliåi povoqne ekonomske uåinke. Nije se to desilo, dakle, ini-cijalni uslovi su, „samo", šansa. B. van S e l m (1994). The Economics of Soviet Break-up,London.

8 A. A s l u n d, P. B o o n e and S. J o h n s o n (1996). How to Stabilize: Lessons fromPostcommunist countries Brookings Papers on Economic Activity, 81, 1: str. 217—234; St.F i s c h e r, R. S a h a y and C. A. V e g h (1996). Stabilization and Growth in Transition Econo-mies: The Early Experience, Journal of Economic Perspectives, 10, 2 (Spring) str. 45—66. TheTransition at Mid Decade, American Economic Review 86, 2, str. 128—133; M. S e l o w s k i, R.M a r t i n (1997). Policy Performance and Output Growth in Transition Economies, American

dimenzije ekonomske politike. Ne, poåetna taåka transformacije nijeprazna, nije oåišãena od nasleða, zato se mora ponavqati: poåetnostawe je u pogledu transformacije odreðujuãe, objašwewe divergencijaizmeðu novonastalih kapitalistiåkih zemaqa mora poåeti ovde.

MIRNA REVOLUCIJA POSREDOVANA DOGOVOROM:BESKOMPROMISNI PRELAZAK NA VIŠEPARTIJSKU

DEMOKRATIJU

Iz plejade realsocijalistiåkih zemaqa, Maðarska se ponovo iz-dvaja 1989. U woj nema sindikalnog nezadovoqstva, nema ni znaåajnijihštrajkova. Meðutim, partijski aparat, izmeðu ostalog, u strahu od eko-nomskog kolapsa, postepeno pristaje na kompromise. Još pre rušewaBerlinskog zida poåiwe jedinstveni proces dogovarawa, tzv. okruglisto izmeðu „opozicije" i vlasti koja zajedno sa opozicijom radi napromeni celokupne strukture vlasti. Mada je, veã na poåetku bilo jasnoda se drÿavnosocijalistiåki reÿim više ne moÿe stabilizovati, nijebilo evidentno koliko brzo ãe se izvesti transformacija i uz koje ÿr-tve. Znaåajno je da je partijski aparat, uprkos nastojawima nekih kon-zervativnih elemenata, sve više izloÿen dezintegraciji. Åak se izpartijske elite izdvajaju reformistiåki raspoloÿeni politiåari itehnokrate, koji dodatno slabe kompaktnost vladajuãeg aparata. Uzimaju-ãi sve to u obzir stiÿe se do najradikalnijeg rešewa koje je elimini-salo svaki kompromis na putu ka kapitalistiåkoj demokratiji, a to zna-åi da se došlo do rešewa koje je pretpostavqalo potpunu ravnoprav-nost opozicije i vlasti u toku dogovarawa o buduãem ureðewu. Nijeuspela strategija konzervativnih slojeva koji su pokušali da simulira-ju društvenu raspravu, i da što duÿe odlaÿu duboke promene, Maðarskaje definitivno došla na stranputicu. Nije uspela ni strategija onihslojeva koji su se pouzdali u kompromisnu formu prelaska. Jer, još go-dinu dana ranije mnogi analitiåari su predviðali kompromisnu tran-ziciju uz zadrÿavawe odreðenih elemenata stare vlasti. Prvi slobodnii demokratski izbori posle raspada drÿavnog socijalizma su odrÿani1990.

Doduše, ne sme se nijednog trenutka potceniti znaåaj spoqnih mo-menata, naime, znaåaj oslabqewe zavisnosti od SSSR, jer posle 1948.prvi put se moglo slobodno govoriti o dometima sovjetskog modela. No,nemojmo zaboraviti ni paralelno poveãavawe zavisnosti prema Zapaduzbog spoqnog duga što je, takoðe, guralo maðarsko društvo u pravcu ka-pitalistiåke demokratizacije (došlo je i do pada rezerve u konverti-bilnim dolarima)9.

14

Economic Review (Papers and Proceedings) 87, 2 (May), str. 349—353; M. D e w a t r i p o n t,G . R o l a n d (1996). Transition as a process of large-scale institutional change, Economics ofTransition, Vol. 4, str. 1—30.

9 B r u s z t, L. (1995). A centralizáció csapdája, Savaria Press, Szombathely, str. 85.

Sumarno reåeno, maðarska kriza je bila i politiåka i ekonomska,i pokazivala je znake kombinovanog uticaja spoqnih i unutrašwihfaktora. Kriza je generisala pukotine u vladajuãim elitama koje su pre-stale da budu kompaktne. Znaåajno je da su reformisti unutar komuni-stiåke partije s vremenom otvoreno prihvatali åak i konfrontaciju sakonzervativnim slojevima realsocijalistiåkog reÿima. Moÿe se govo-riti o tome da su se reformisti uspeli konsolidovati uprkos svim na-stojawima konzervativaca da to spreåe. U tome su se našli sa intelek-tualnim krugovima i organizacijama, koji su u toku osme dekade inten-zivno radili na projektovawu promene društva i prozivali drÿavu dapolaÿe raåuna o uåincima i o legitimacijskim matricama. Konzerva-tivci, istovremeno nisu mogli da raåunaju na znaåajniju društvenu ba-zu. Deo aparata koji se prestrojio, obezbedio je kontinuitet drÿavnihinstitucija; u Maðarskoj nije bilo kolapsa drÿavnog institucionalnogaparata, što je u nekim zemqama realsocijalistiåke sfere, itekakospreåavalo sprovoðewe mera ekonomske stabilizacije. Åak, ne sme sezaboraviti da je deo finansijske birokratije u Maðarskoj veã imao na-taloÿeno iskustvo u komunikaciji sa zapadnim finansijskim struåwa-cima i bankarima, naime, spoqno zaduÿivawe je primoralo politiåkuelitu da struåne pregovore prepusti finansijskoj birokratiji, koja jetako stekla iskustvo, koje je kasnije postalo dragoceno. Maðarska je,inaåe, smatrana pouzdanim duÿnikom na meðunarodnom finansijskomtrÿištu. Nije odlagala plaãawe kao Poqska, i uprkos klizawu u eko-nomsko-finansijsku krizu, ona je disciplinovano otplaãivala dugove(tek usput vredi pomenuti da je Maðarska veã 1987. instalirala bankar-ski sistem u dva nivoa, što je, takoðe, jedan od relevantnih momenata upogledu wene finansijske tranformacije10).

Za mirni prelaz su bili zainteresovani i menaxeri velikih dr-ÿavnih preduzeãa, koji su stekli vaÿno iskustvo u ranijem hibridnomekonomskom sistemu Maðarske, lavirajuãi izmeðu podrÿavqenih aspe-kata ekonomije i trÿišnih dimenzija, kolebajuãi se izmeðu birokrat-skog voluntarizma i uvaÿavawa ekonomskih zakonitosti. Oni su raspo-lagali znaåajnim informacijama u vezi sa drÿavnim preduzeãima (nijesluåajno da su zakoni o privatizaciji davali izvesnu prednost ovimdruštvenim akterima), moguãnostima ulagawa, što ih je, pak, promovi-salo kao znaåajne aktere transformacione scene.

Nekonfrontirajuãi i beskompromisni prelaz na novi politiåkiporedak (stvarawe višepartijskog sistema) je otvorio prostor za brzinastanak politiåkih partija i parlamentarizma. Maðarsko civilnodruštvo je bilo relativno slabo u odnosu na poqsko civilno društvo,recimo, jer je oskudevalo u sindikatima ili u širokim društvenimpokretima sa znaåajnim mobilizacijskim potencijalima. No, znaåajnielementi transformacije su nepovratno stvoreni, i zapoåeta je stazakapitalistiåke demokratije. Osim toga, izboren je drugi znaåajni re-

15

10 K o r n a i, J. (1996). Kiigazítás recesszió nélkül, Közgazdasági Szemle, 43. 7—8, str.585—613. o.

surs za transformaciju, a to je demokratski kapacitet, tj. spremnost zauåestvovawe odreðenih grupa u društvenim raspravama. A to je aspektkoji je mogao biti od znaåaja kao „redak resurs" tranzicije, naime, zatraÿewe odreðene ravnoteÿe izmeðu demokratije i kapitalizma. Stvo-reni su, zapravo, politiåko-ekonomski elementi prelaza. Najzad, u po-gledu uspešnosti maðarske transformacije ne sme se zaboraviti da, zarazliku od nekih drugih zemaqa, Maðarska se nije morala suoåavati saproblemima izgradwe drÿave, jer nije nosila u sebi eksplozivne et-niåke konflikte.

REFORME PRVE GENERACIJE:PRVA TRANSFORMACIONA DECENIJA

A) Ne zaboravimo da ovde istaknemo dve pojave koje nisu mogleostati nezapaÿene. Prva je transformaciona recesija, koja je dosta dugotrajala, izuzev Poqske i Istoåne Nemaåke, kao i povratak ålanova biv-še nomenklature kao pobednika izbora. Na poåetku devedesetih godinaza Maðarsku više nije moguãe poveãavawe spoqnog zaduÿivawa. Isto-vremeno dolazi do „tranzicione recesije". Podaci o tranzicionoj re-cesiji iskazani su na sledeãoj tabeli i to u duÿem periodu:

Rast pre i posle 1989. i posle tranzicione recesije

BDP/NMP indeks (1989 = 100) Proseåna godišwa stopa rasta

1980. 1990. 1995. 2003. 1980—1989. 1995—2003.

Zemqa

Åeška 85 99 94 106 1,8 1,5Estonija 75 92 66 101 3,2 5,5Maðarska 86 97 86 116 1,7 3,8Latvija 69 103 51 79 4,2 5,6Litvanija 65 97 56 81 4,9 4,7Poqska 91 88 99 135 1,1 4,0Slovaåka 85 98 84 117 1,8 4,2Slovenija 99 92 89 120 0,1 3,8CEE 8 86 94 91 121 1,7 3,6EU 15 — 103 111 132 — 2,2

Napomena: Stope rasta pre 1990. za bivše socijalistiåke zemqe (SEE 8) se baziraju naneto materijalnom produktu (NMP) koji se koristio za obraåunavawa rasta u socijali-stiåkim zemqama. Podaci iz 1980. za Åešku i Slovaåku Republiku se odnose na bivšuÅehoslovaåku.Izvori: UN Economic Commission for Europe (UN ECE) Economic Survey of Europe 2001, 1,254 i UN ECE Economic Survey of Europe 1999, n. 1, Tabela A1; na osnovu UN ECE EconomicSurvey of Europe 2005, n. 1, str. 117.

16

Tranzicijska recesija (izabrani primeri)

Konsekutivne godinepada autputa

Kumulativni padautputa (%)

Realni BDP, 2000(1990=100)

Maðarska 4 15 109Slovaåka 4 23 82Poqska 2 6 112

U sklopu tzv. tranzicione recesije (1989—1992) gubi se oko 15—18% BDP, åak i 1998, Maðarska je uspela povratiti tek polovinu na-stalog gubitka. Stopa potrošwe per capita isto pada (10%), 1,5 milionaqudi ispada iz kruga ekonomsko aktivne populacije, dohodovna razlikaizmeðu najbogatijih i najsiromašnijih raste sa 1:6 na 1:811. Na osnovuodreðenih indikatora Svetske banke u pogledu kompleksnih indikatoraÿivota 1998. neke latinsko ameriåke zemqe (Åile, Meksiko npr.) supretekle Maðarsku, što je inspirisalo neke autore da primete primeseneoliberalne „latinoamerikanizacije", åak i u sluåaju tako uspešnihtranzicijskih zemaqa kao što je Maðarska. Uzimajuãi u obzir prodira-we trÿišnih elemenata u neke sfere usluga, dotiåna paralela nije bi-la bez osnova.

Pogledajmo naredne tabele. Prva odraÿava nejednakost u potro-šwi:

Nejednakost u potrošwi

Godina

Udeo dohotka ili potrošwe (%)

Najsiro-mašniji

10%

Siroma-šni 20%

Bogati20%

Najboga-tiji 10%

10% najbo-gatijih

prema 10%najsiro-

mašnijih

20% najbo-gatijih

prema 20%najsiro-

mašnijih

Maðarska 1999. 2,6 7,7 37,5 22,8 8,9 4,9CEE 8 1996—2000. 3,1 8,1 39,5 24,9 8,2 5,0EU 15 1996—2000. 2,7 7,4 40,2 25,1 9,6 5,6

Izvor: UN Human Development Report 2004 database, uporedi: J. Kornai (2006). The great tran-sformation of Central Eastern Europe, Economics of Transition Volume, 14, 2, 207—244.

Druga tabela pokazuje kretawe zaposlenosti:

Totalna zaposlenost, 1989 = 100

1990. 1991. 1992. 1993. 1996. 1999. 2002. 2003.

Maðarska 96,7 86,7 78,1 73,1 69,8 72,9 74,1 75,1CEE 8 96,9 90,9 87,0 84,2 85,5 85,8 83,5 83,4EU 15 101,8 102,3 101,1 99,6 100,7 105,2 109,2 109,5

Izvor: UN ECE Economic Survey of Europe 2005, n. 1, p. 125.

17

11 S í k, E. — T ó t h, I. Gy. (szerk., 1998): Magyar Háztartás Panel 9. szám. Mýhelytanul-mány. Jelentés a MHP 6. hullámának eredményeirõl — zárótanulmány. BKE Szociológiai Tan-szék — TÁRKI, február, str. 252.

Treãa tabela pokazuje stopu nezaposlenosti:

Stopa nezaposlenosti (procenat radne snage)

1990. 1992. 1993. 1996. 1999. 2002. 2003.

Maðarska 1,7 12,3 12,1 10,5 9,6 8,0 8,4

CEE 8 4,4 10,6 12,4 10,6 12,1 15,4 15,3

EU 15 7,3 8,7 10,0 10,2 8,7 7,7 8,1

Izvor: Za EE 8 iz UN ECE Economic Survey of Europe 2004, n. 2, p. 85; za EU-15 iz UN ECEEconomic Survey of Europe 2005, n. 1, str. 126. Uporedi: J. Kornai (2006). The great transfor-mation of Central Eastern Europe, Economics of Transition Volume, 14, 2, 207—244.

Åetvrta tabela pokazuje rast nejednakosti:

Distribucija dohotka, Ðini-koeficijent

ZemqaPre-tranzi-cijska faza

Tranzicijskafaza

Post-tranzi-cijska faza

Procentualna promenaizmeðu pre i posttranzicijske faze

Åeška 19,8 23,9 23,4 18

Estonija 28,0 36,1 39,3 40

Maðarska 22,5 25,4 26,7 19

Latvija 26,0 32,6 35,8 38

Litvanija 26,3 30,9 35,7 36

Poqska 27,5 33,4 35,3 28

Slovaåka 19,4 24,9 26,7 38

Slovenija 21,0 24,0 24,4 16

CEE 8 23,8 28,9 30,9 29

EU 15 26,9 27,8 28,6 7

Izvor: CEE 8: UNICEF IRC TransMONEE 2004 Database. EU 15 data: OECD Society at aGlance: OECD Social indicators 2005 and the World Bank World Development Indicators 2005.

Traÿe li se pojmovi koji sveobuhvatno oznaåavaju dato stawe, tadase moÿe pozivati na „neizvesnost i nestabilnost" koje su utkane u in-stitucionalni poredak, naroåito odreðenih postsocijalistiåkih dru-štava, no i postojanost predatorskih strategija u odnosu na resurse.Naravno, ni Maðarska nije bila izuzeta od toga. Uprkos ovim poåetnimnevoqama i nepogodnim tendencijama, maðarsko stanovništvo pokazujestrpqivost u podnošewu gubitaka. Maðarski primer se zapravo moÿeposmatrati iz ugla politiåke ekonomije strpqewa12. Ova orijentacijakritikuje tezu o nekompatibilnosti izmeðu kapitalizma i demokratije.

18

12 Bitno zapaÿawe politiåke ekonomije strpqewa je da vrednosne obrasce qudi nemoÿemo posmatrati kao statiåke kategorije. Vrednosni obrasci se neprestano mewaju za-jedno sa dinamikom tranzicije. Sve zavisi od toga da li oni koji predvode tranzicijumogu da ubede qude da poveruju u wihov angaÿman u pogledu ciqeva tranzicije, koji ãe seostvariti tek u buduãnosti. Dakle, prema ovoj tezi qudi daju izvesnu vrstu kredita re-formatorima i istovremeno investiraju u buduãnost koja moÿe opravdati podnesene ÿr-tve u sadašwosti. Na osnovu dobijenog „kredita" od strane graðana reformatori moguizvesti tranziciju i opravdati dobijeno ovlašãewe.

Wena polazna taåka je zamisao da nema jednoznaåne veze izmeðu ekonom-skih promena i politiåki vrednosnih obrazaca. Politiåke ocene qudinisu neposredno povezane sa ekonomskim promenama. Ni demokratijane funkcioniše na tako jednostavan naåin kako to pretpostavqaju pri-stalice teze o nekompatibilnosti izmeðu kapitalizma i demokratije.Demokratija nije transmisija koja naprosto prenosi nezadovoqstvo svihekonomskih subjekata. Nije izvesno da ãe davawe potpore ekonomskimpromenama zavisiti od promene u društvenim pozicijama. Bitni suvrednosni obrasci qudi povodom ranijeg, nepovoqnog ekonomskog sta-wa u socijalizmu, kao i druge perspektive koje imaju. Dovoqno je da qu-di smatraju da je ranija situacija neizdrÿiva i dovoqno je da smatrajuda je tranzicija mawe zlo od postojawa bivših modela. Prema tome, gra-ðani pokazuju strpqewe: znaju za nuÿnost podnošewa ÿrtve, i smatrajuda se ÿrtva isplati.

Sledeãe pitawe traÿi razjašwewe: zašto ne postoji znaåajan ot-por prema dominirajuãim elitnim akterima, koji izvlaåe korist iz so-cio-ekonomske dinamike, tj. protiv onih koji promovišu dobitniåkestrategije? Zašto ne postoji sistematski otpor, profilisane i dugo-trajnije kolektivne akcije prema ostvarewima dobitniåkih strategija,koje slabe kapacitete drÿave, tj. zašto je zabeleÿena „tolerantnost" uodnosu na dominantne projekte? Zašto su kolektivne akcije ostale izašto ostaju fragmentarne, bez sveobuhvatne profilisane intencije?Napokon, ovo pitawe se nameãe i u perspektivi globalnog trenda kojigovori o socijalnom pogoršavawu situacije stanovnika u Sredwoj iIstoånoj Evropi, odnosno, ako uzmemo u obzir negativni socijalnitrend, koji je karakterisao ovaj region sveta13. Naravno, to su pitawakoja ne pogaðaju samo Maðarsku, ali nama je stalo do toga da ista pita-wa postavimo i u odnosu na Maðarsku.

U svakom sluåaju ovde dobijamo sledeãu znaåajnu karakteristikumaðarskog prelaza: strpqivost podnošewa poåetnih gubitaka zarad pro-jektovane buduãnosti. Naravno, mora postojati vera u promewenu buduã-nost. „Jedan od pesimistiåkih argumenata koji je bio mnogo puta pomi-wan u devedesetim godinama je da radnici u Istoånoj Evropi neãe pa-sivno trpeti proces wihove politiåke i ekonomske marginalizacije…Meðutim predskazivawe o uåestalim i snaÿnim štrajkovima koji akti-viraju veliki broj radnika i prete paralizom ekonomskih aktivnosti iãorsokakom politike, pokazale su se kao pogrešna… Radnici su ostalistrpqivi. U kojoj je meri ovo taåno, moÿe se pokazati na osnovu upore-ðivawa radniåke militantnosti i intenziteta radniåkog protesta uodnosu na ostale delove Evrope…Posebno na evropskoj listi koja uzimau obzir ophoðewe radnika merene na osnovu broja organizovanih štraj-kova, participacije i izgubqenih radnih dana… Maðarska tu figurira

19

13 O siromaštvu i negativnim socijalnim trendovima u Sredwoj i Istoånoj Evro-pi, M. K r e i d l (2000). Perceptions of Poverty and Wealth in Western and Post-CommunistCountries, Social Justice Research, Vol. 13, No. 2; R. H. W a d e (2004). Is Globalization Redu-cing Poverty and Inequality?, World Development, Vol. 32, No. 4, str. 567—589.

kao jedanaesta…"14. Tome se dodaje pad sindikalizovanosti, pad stepenapokrivenosti radnika kolektivnim ugovorima i zaostajawe u ratifika-ciji konvencije Meðunarodne organizacije rada o pravima na radu, kaoi erozija svih oblika reprezentacija radnika. Naime, kao što to mno-gobrojni opisi potvrðuju, izgradwa demokratije se odvijala više eks-kluzivistiåki, posredstvom elitnih nagodbi, sporazuma iza zatvorenihvrata. Åini se da plauzibilno objašwewe i u Maðarskoj upuãuje upravona odreðene dimenzije nasleða prethodnog reÿima, na strukturne, in-stitucionalne, kulturne dimenzije preðašwe, socijalistiåke „epohe"koje imaju demobilizacijske efekte15.

B) Dosta dugo su rasprave o tranziciji bile odreðene dvojnimobrascima kao npr. brzinom podgrejavana šok terapija, koja odiše di-sciplinom i strogošãu versus postepenost koja (navodno) više uvaÿava„humane kriterijume"; naglašavawe trÿišnih orijentira koji ãe in-ternalizovati razvoj institucija versus aktivna drÿavna intervencija uodnosu na razvoj institucija; „malo ekonomske i legislativne efika-snosti"16, tj. jednostavna pravila versus razumevawe ekonomskih refor-mi kao dela kompleksne konstitucionalne-institucionalne transfor-macije, brzina i tipovi privatizacije versus restrikcija monopola irazvijawe institucionalnih okvira itd. Legislativa, ionako, dolazikasnije, post-festum, a institucije su proizvod spontanih trÿišnih me-hanizama, istakli su neki komentatori17. Ekonomski akteri se pozici-oniraju na trÿištu sa pretpostavqenom svešãu o pravilima, a meha-nizmi trÿišta endogeno stvaraju pravila za poÿeqno ponašawe.

Maðarski primer je u sklopu dvojnog obrasca tretiran kao primerpostepenog prelaza. No to je brzopleto izvedeno i više odgovara ideo-logizaciji tranzicije. Naime, taåno je da u Maðarskoj nije bilo takvih„drastiånih" stabilizacionih intervencija, kao u Rusiji i Poqskoj,ili nije bilo paketa sa šok-terapijskim elementima kao u Litvanijiili Rumuniji, i nije došlo do inflatornih procesa u ciqu korekcije

20

14 B. G r e s k o v i t s, D. B o h l e (2000). Razvojne staze na evropskoj periferiji: kompa-racija maðarskog i poljskog povratka Evropi, Habitus, br. 2, str. 131. Zatim, B. G r e s k o v i t s(1998), The Political Economy of protest and patience, Budapest: CEU Press, str. 176.

15 G r e s k o v i t s, The Political… ibid., str. 178. Dakako, mora se imati na umu i åi-wenica da ekonomske krize uvek imaju i atomizirajuãe efekte, odnosno da na osnovu ne-gativne ekonomske dinamike vaqa misliti na oslabqene kapacitete povodom praktikova-wa kolektivnih akcija. A ako se pouzdamo u teorijsko voðstvo jednog Mankura Olsona, ta-da se moÿe reãi da je veãina uvek neorganizovana i informacijski siromašna.

16 Tako se izrazio A. A s l u n d (1992). Post-communist Economic Revolutions: HowBig a Bang?, Washington, str. 11. Vidi: EBRD (1999), Ten Years of Transition, London.

17 R . S c h r o d e r (1996). Lessons from the Past: Legal Transformation in Germany ofthe 19th century, Journal of Institutional and Theoretical Economics, str. 198; A. R a p a c z y n -s k i (1996), The Roles of the State and the Market in Establishing Property Rights, Journal ofEconomic Perspectives, 10, str. 101. Ali, bojim se da je ovaj opis kratkovid. Neki problema-tiåni primeri koji nas uznemiravaju: privatizacija energetike u Maðarskoj pre ustano-vqewa pravila, privatizacija u Rusiji 1991—1992. usled hiperinflacije i uvoðewe vau-åera, afirmacija privatno zasnovanog penzijskog sistema u Kazahstanu bez trÿišta kapi-tala itd. Åini mi se da je promena teÿišne taåke u metodologiji više izraz sagledavanenevoqe: klasiåni indikatori nisu prejudicirali negativne tokove kada je izbila kriza uIstoånoj Aziji. Nešto se moralo mewati.

nastalog stawa, ali su ekonomsko-politiåke mere instalirane u tokudevete dekade prošlog veka bile, itekako, „radikalne" i dalekoseÿne.

Prvo, vaqa pomenuti18 da je u periodu 1989—1991. liberalizovanotrÿište proizvodnih faktora kao i svih cena. U istom periodu ranijadrÿavna preduzeãa su prevedena u „poslovna društva" i došlo je domasovne privatizacije istih (u Maðarskoj inaåe nikada nije bilo „na-rodne" privatizacije koja bi umnoÿavala broj malih vlasnika). Drugo,1992. drÿava je istovremeno uvela u praksu åetiri zakona, koji su bilipovezani sa snaÿewem trÿišne infrastrukture. Da pomenemo zakon ocentralnoj banci, koji je bio predodreðen da zasnuje suverenitet cen-tralne banke. Zatim, moÿe se govoriti o izuzetnom znaåaju zakona o fi-nansijskim institucijama koji je nastavio zapoåetu reformu iz 1987. igenerisao završetak privatizacije u 1996. Primeãeno je da je Maðarskaispred drugih tranzicijskih zemaqa u pogledu razvijawa posredno fi-nansijskog sistema19. Vaqa pomenuti i konsekventne zakone o raåuno-vodstvu i o steåaju, koji su se odnosili i na male i na velike firme.To su zakoni koji su demonstrirali spremnost drÿave za afirmacijutrÿišnog poretka. Najzad, osim pomenutih momenata, vaqa istaãi ipitawe da je 1995. zapoåeta reforma sistema blagostawa. Doduše, do-tiåna reforma je prošla kroz mnogobrojne, åak ÿestoke diskusije (kojene prestaju ni dan-danas), ali je nepobitno da je poslata jednoznaånaporuka stanovništvu da se stari sistem blagostawa više ne moÿe odr-ÿati.

Znaåajna je åiwenica da se izmeðu 1990. i 1994. udeo drÿavnih iz-dataka stabilizovao na 62% u odnosu na BDP, a 1998. je isti iznos sma-wen na 45%. To je korekcija koja nikako ne odgovara slici o postepenomprelazu. Zapravo, radi se o korekciji udela drÿavnih izdataka, koja je imeðunarodno gledano unikatnog karaktera. U Maðarskoj se pre moÿe go-voriti o kombinaciji postepenog i radikalnog.

V) Do makroekonomske stabilizacije dolazi posle nametawa stro-gih buxetskih ograniåewa i redukcije deficita drÿave u ciqu reduk-cije inflacije i promocije efikasne resursne alokacije. Zatim, po is-toj logici nastupa liberalizacija cena, trÿišta i privatizacija sred-wih i malih preduzeãa. Pri tome, uvaÿava se podela reformi na re-forme prve i druge generacije, i razvrstavawe zemaqa na osnovu ovihkriterijuma. Po tome, napuštawem prve generacije reformi stiÿemo udomen reforme uprave i blagostawa. A reforme druge generacije suumnogome teÿe, kompleksnije u odnosu na niz stabilizacija-liberaliza-cija-privatizacija20. Obiåno se smatra da je ciq reformi druge genera-cije zapravo odrÿivi rast.

21

18 M i h á l y i, P. (1998). A magyar privatizáció krónikája (1989—1996), Budapest, Köz-gazdasági és Jogi Könyvkiadó, str. 78.

19 J. B o n i n (1996). Átalakulóban a bankszféra: a magyar, a lengyel és a cseh bankpriva-tizáció, Külgazdaság, 40. évf. 7—8. szám, str. 11—38.

20 A. O. K r u e g e r, in, A. O. K r u e g e r (eds.) (2000). Economic Policy Reform — theSecond Stage. University of Chicago Press, Chicago—London, str. 585—594.

Ubrzana ekonomska liberalizacija je bila predodreðena za dekon-strukciju „ideosfere", za izvlaåewe iz ideološke predodreðenosti ko-ja je preovladavala u realnom socijalizmu. Ona je pretpostavqala libe-ralizaciju cena i trgovine, brzu privatizaciju drÿavne imovine. No,ovi potezi samo omoguãavaju, ali ne i obezbeðuju dobro funkcionišuãitrÿišni poredak, predstavqaju uslove, ali ne i naåelo konstitucije zapretpostavqene trÿišne meðuodnose. Ekonomska liberalizacija, na-ravno, da, ali ona, per se, nije izbaviteq od svih zala ovoga sveta, jersu weni benefiti uslovni, boqe reãi postoje samo u odreðenom isto-rijskom kontekstu. Trÿišna rešewa su bez odgovarajuãih drÿavnih ka-paciteta, kao telo bez skeleta21. U mnogim segmentima drÿava ne moÿeda nadomesti trÿište, ali to ne umawuje znaåaj snaÿnog drÿavnog apa-rata. Privatizacija se ne moÿe poistovetiti sa trÿišnom koordinaci-jom, jer ona ne stvara institucije koje odrÿavaju trÿišni poredak. UMaðarskoj se deveta dekada prošlog veka upravo moÿe analizirati usvetlu sistematiånog pokušaja afirmacije trÿišne koordinacije. Dr-ÿava je demonstrirala spremnost, odnosno doslednost i uverqivost upogledu afirmisawa trÿišne koordinacije. U Maðarskoj nije došlodo instalirawa drÿavnih institucija åiji se kapaciteti intenzivnoiskorišãavaju kao u istoåno-azijskom tipu razvoja. Ne, drÿava je bilaupregnuta u procese spoqne liberalizacije, ona je bila podreðena od-reðenim modusima liberalizacije.

Sledeãa tabela pokazuje stopu rasta privatnog sektora u izabranomperiodu:

Stopa rasta privatnog sektora (stopa BDP)

1990. 1994. 1999.

Åeška 12 65 80Estonija 10 55 75Maðarska 18 55 80Rumunija 17 40 60

G) Veã smo pomenuli znaåajno spoqno zaduÿivawe u toku posledwedekade drÿavnog socijalizma (inaåe, dinamika zaduÿivawa se kretalana sledeãi naåin: 1989 je zaduÿivawe iznosilo 18 milijardi dolara,1992. god. 22, 1994. god. 28, 1995. je bilo 33 milijardi dolara, a veã sle-deãe godine dug se smawio na 27,6 zatim 1997. na 22 milijarde dolara).Kao momenat koji je bitan u perspektivi kontinuiteta. Naime, radi seo visokom stepenu integrisanosti maðarske ekonomije u zapadne struk-ture putem zaduÿewa, trgovine, direktnih investicija i bankarstva.Shodno tome moÿe se govoriti o „spoqnoj odreðenosti" maðarskog ka-pitalizma i zavisnosti maðarskog „sluåaja" od spoqnih faktora, za

22

21 Kako to metaforiåki primeãuje, E. J o n e s (2001). Government Interventions, in:G . A r g y r o u s and F. S t i l l w e l l (eds.), Economics as Social Science: Readings in PoliticalEconomy, Annandale, str. 29—31. Uporedi: W. L. M e g g i s o n, J. N e t t e r (2001). From sta-te to market: a survey of empirical studies on privatization, The Journal of Economic Literature,39, 2, str. 321—389.

razliku od poqskog kapitalizma koji se moÿe okarakterisati nacional-nim stazama22. Relativno stabilna maðarska ekonomija i pouzdanost uplaãewu spoqnog duga su delovali kao faktor privlaåewa stranog ka-pitala. Maðarske reformske elite su bile visoko zainteresovane da,zbog otplate spoqnog duga, steknu stabilnu stranu valutu. Odnos izmeðuBDP-a i zaduÿenosti je bio drugi, a odnos izmeðu zaduÿenosti i eks-porta je bio treãi najviši indikator na tadašwoj listi od 10 preten-denata za ålanstvo u EU. Upravqawe spoqnim zaduÿivawem je generisa-lo otvorenost u spoqnotrgovinskoj orijentaciji. Polazilo se od togada zemqa primalac stranog kapitala poveãava zaposlenost, širi ino-stranu poslovnu i ekspertnu kulturu, i doprinosi stabilizaciji radnediscipline.

Pogledajmo neke podatke koji potvrðuju datu tvrdwu. Eksport je nasredini devete dekade prošlog veka za 30—40% bio veãi nego u drugim,tzv. višegradskim, zemqama. U strukturi eksporta beleÿila se visokastopa participacije (44%) mašinske industrije, koja je bila veãa åakod sliåne stope u Španiji ili Gråkoj. Fond stranog kapitala per capi-ta je bio izuzetno visok (tri puta veãi od istog podatka u Poqskoj). Nakraju 1997. je devizni prihod na osnovu privatizacije iznosio tek ma-wi deo (47,4%) funkcionišuãeg stranog kapitala. Dakle, maðarska eko-nomska politika je beleÿila uspeh u pogledu privlaåewa stranog kapi-tala, u procesima privatizacije, i u stvarawu novih oblika preduzet-ništva. Do kraja 1998. u Maðarsku se slilo oko 19 milijardi dolarastranog kapitala23.

Direktne investicije stranog kapitala su iznosile oko 20 mili-jardi dolara. Od najveãih multinacionalnih kompanija registruje seprisustvo najmawe 40 u Maðarskoj. Visok je nivo reinvestiranog pro-fita stranog porekla, nastaweni strani kapital intenzivno širi okvi-re svojih aktivnosti. Strani kapital je imao dominantni udeo u fi-nansijskom sektoru, udeo stranih banaka je bio najviši u celokupnojEvropi. Strateški eksportni sektori su bili upravqeni od straneinostranog menaxmenta, od strane tipiåno multinacionalnih korpora-cija. Istovremeno, zabeleÿeno je da spoqni kapital prodire, ne samo uvelike firme, jer, recimo 1996. je veã u 19.000 firmi postojalo višeod 50% investicija stranog porekla. Eksport je najviše porastao u po-gledu EU, jer dok se 1990. samo treãina eksporta odnosilo na zemqe EU,1998. isti iznos je bio 70%. Recimo, 1995. je za 20%, a sledeãe godineza 30% porastao eksport. Spoqnu odreðenost pokazuje åiwenica da se70% eksporta vezuje za delatnost multinacionalnih kompanija. Otvore-nost u trgovini je Maðarsku svrstavala u red zemaqa sa izuzetnim ste-penom globalizovanosti. Ona je bila i vodeãi uvoznik kapitala u post-socijalistiåkom svetu. „Spoqna odreðenost" se prelama i u discipli-novanoj privatizaciji sa snaÿnim ritmom, u åiwenici da nije bilodrÿavne potpore domaãih kapitalista, tj. izostajala je drÿavna potpora

23

22 B. G r e s k o v i t s, D. B o h l e, ibid. 139.23 L. C s a b a (2005). Poetry and reality about the future of the EU, Intereconomics, 40.

No. 2.

domaãih nacionalnih 'elita', a reformske elite nisu mogle oåekivatini rezultate masovne privatizacije. Najzad, inostrana determinisanostMaðarske se odraÿavala i u potencirawu spremnosti u prihvatawupravila, standarda i zakonodavstva EU, što je predstavqalo uobliåenuambiciju od samog poåetka transformacijskih procesa.

Spoqnu odreðenost maðarske tranzicije odraÿava i sledeãa iza-brana tabela:

Najznaåajniji primaoci direktnih stranih investicija u periodu 1992—1999.

ZemqaMilioni $

(92—95)Procenat

BDPMilioni $

(92—96)Procenat

GDP

Åeška 4,821 2.9 10,104 4.6Estonija 647 3.9 1,050 5.2Maðarska 9,399 5.7 6,979 3.8Poqska 2,540 0.6 17,096 2.9

Izvor: J. K o r n a i (2006). The great transformation of Central Eastern Europe, Economics ofTransition Volume, 14, 2, 207—244.

D) Institucije su javno dobro, vaqa sagledavati, prema tome, uåin-ke birokratije, ulogu prava i civilnog društva, dimenzije dobre upra-ve, bez wih nema uspešne reforme. Npr. jedno vreme teoretiåari ipraktiåari su se zdušno upustili u analizu razliåitih formi priva-tizacije, a moramo se suoåiti s tim da su uslovi privatizacije veåitoi neminovno politiåki diskutabilni. Sada se tvrdi, da tek ona priva-tizacija, koja produbquje trÿište kapitala moÿe biti makroekonomskiuspešna, ako dolazi do javne emisije i berzanske cirkulacije hartijaod vrednosti. Napokon, veã je tokom devedesetih godina bilo dragoce-nih teorijskih nastojawa u Maðarskoj, koja nisu ostajala u okvirima al-ternative revolucija/reforma, veã su govorila o mutacijama, rekonfi-guracijama ili rekombinacijama svojine24.

DINAMIKA KONVERGENCIJE, POVRATAK EVROPII NEKI PROBLEMI

¡. Na kraju drugog milenijuma, na osnovu postignutih rezultata,Maðarska je realizovala tranzicijske reforme prve generacije. Klasiå-ni zadaci tranzicije su veã ostvareni. Maðarska spada u grupu zemaqau kojima je došlo do realizacije stabilizacije, liberalizacije i pri-vatizacije. Uobliåen je bankovni, kao i pravni sistem, koji je neopho-dan u ekonomije jedne zemqe. Kontrola banaka je konsolidovana, istotako je i upravqawe bankama na pravom putu. Rast, iako oscilira, ipakje na povoqnoj stazi sa ireverzibilnim postignuãima. Predstoji ålan-stvo u evropskim institucijama, što uokviruje nastojawa ovih zemaqa,

24

24 L. B r u s z t and D. S t a r k (1994). Paths of Extrication and Possibilities of Transfor-mation, in: J. M. K o v á c s, ed. Transition to Capitalism? The Communist Legacy in Eastern Eu-rope New Brunswick, U.S.A. and London, U.K.: Transaction Publishers, 59—61.

izvodi se reforma velikih redistributivnih sistema. U periodu od1992—1996. inflatorni rast je destruisao potencijale sredwe klase, nona poåetku treãeg milenijuma postavqeni su uslovi neinflatornog ra-sta. Istina, kritiåki raspoloÿeni ekonomisti i sociolozi su bele-ÿili neke postojeãe probleme na kraju devete dekade (slabi rast kapa-citeta zapošqavawa, smawivawe realne najamnine, visoka nejednakost,slabqewe moãi rada, itd.), no Maðarska je krenula stazom druge genera-cije reformi. Vaqa reãi, da je programsko nastojawe u ciqu ulaska uEU odigralo kreativnu ulogu u procesu sprovoðewa druge generacijetranzicijskih reformi. Daqa internacionalizacija, mogla se samo ubr-zati integracijom u EU, tj. pomenuta spoqna odreðenost se mogla samointenzivirati. Dakle, EU je nezaobilazni momenat u dovršewu tran-sformacijskih radwi. Naime, prikquåewe EU nije znaåilo samo preu-zimawe odgovarajuãe pravne materije, nego i pretpostavku da je izgrad-wa trÿišne koordinacije kapitalizma došla do svog kraja. Na slede-ãem grafikonu vidimo veoma brzi razvoj u periodu 1999—2000, odno-sno, brzo prikquåewe drugim ekonomijama EU (Izvor: Maðarska cen-tralna banka):

Druga generacija reformi je, zapravo, obezbeðivawe dugoroånog,stabilnog i odrÿivog rasta i u socijalnom i u ekološkom smislu. Ovageneracija reformi se vezivala za reformu obrazovnog, zdravstvenog,penzijskog sistema, za reformu teritorijalnog ureðewa (pospešivaweregionalizacije, naroåito), zaštitu ÿivotne sredine i za drÿavni bu-xet. Osim toga, vaqa posebno istaãi da prikquåewe EU je podrazumeva-lo i konsolidaciju dotodašwih reformi i stabilizaciju institucio-nalne infrastrukture, i stabilizaciju pravila i standarda koji se ko-riste u razliåitim oblastima društvenog ÿivota. Pomenuta generacija

25

Brzo prikquåivawe 1999—2002 (BDP/per capita, u proseku EU 27%)

reformi uz visoki rast je trebala da ostvari i lepezu dobitaka tranzi-cije za širi krug qudi, da ostvari poveãavawe realne najamnine, daostvari sinergijski efekat trÿišne liberalizacije i odrÿive demo-kratije. Normativno reåeno, istaknut je ciq da Maðarska treba da po-stane bogata i solidarna demokratsko-kapitalistiåka zemqa25.

Pogledajmo na sledeãoj tabeli dinamiku rasta koja je prethodilaprikquåewu u EU. Vidimo da se pokazala ispravnom prognoza po kojojje potencijal Maðarske veãi od potencijala rasta EU (åak je istaknutoda ãe prikquåewe EU za oko 2% poveãati dugoroåni trend rasta koji jeprocewen tek na 3—3,5%).

¡) 1998. su zapoåeli pregovori izmeðu EU i Maðarske, na samitu uKopenhagenu 2002. Maðarska je formalno pozvana da se pridruÿi EU,što se i desilo 2004, zajedno sa ostalim (7) postsocijalistiåkim ze-mqama26. Maðarska je, oåigledno zadovoqila odreðene kriterijume kon-vergencije pod kojima se podrazumevalo ujednaåavawe politiåkih i eko-nomskih aspekata na nivou Evrope.

¡¡) Problemi, koji postoje u toku druge generacije tranzicijskihreformi sada se moraju posmatrati u kontekstu ålanstva u EU.

1. Meðu wima se posebno istiåe buxetski deficit, štaviše, morase reãi da je on u Maðarskoj najviši meðu ålanovima EU-27. Sledeãatabela pokazuje potrebu za finansirawem buxetskog deficita u odreðe-nom procentu BDP:

26

25 U pogledu konvergencije Maðarske i zapadnih kapitalistiåkih zemaqa, Gresko-vits i Bohle (ibid., str. 144) smatraju da bi se konvergencija mogla realizovati iz drugogpravca, naime, iz perspektive Zapadne Evrope. Jer u pogledu slabqewa moãi rada, jošviše komodifikovanih usluga, sadašwa Istoåna Evropa više govori o buduãnosti Evro-pe nego obrnuto.

26 Vidi razloge za primawe postsocijalistiåkih zemaqa od strane zapadnih zema-qa, W. & T., M a t t l i , P l u m p e r (2002). The demand side politics of EU enlargement: De-mocracy and the application for EU membership, Journal of European Public Policy, vol. 9, no.4, str. 550—574; J. H u g h e s, G. S a s s e & C. G o r d o n (2004). Europeanisation and Regio-nalisation in the EU'S Enlargement to Central and Eastern Europe: The Myth of Conditionality,Palgrave Macmillan.

Ekonomski rast Maðarske i EU-15Izvor: Eurostat

Na sledeãoj tabeli vidimo odnose izmeðu drÿavne redistribucijeu nekim evropskim zemqama i poziciju Maðarske (2007)27:

2007Izdaci drÿave u odnosu na bruto

domaãi proizvodPorast bruto društvenog proizvoda

(prethodna godina = 100%)

Austrija 48,3% 2,6%Åeška 43,8% 5,1%Slovaåka 35,4% 7,2%Maðarska 50,3% 2,4%

Maðarska vlada je objavila spremnost u pogledu doslednog uvaÿava-wa konvergencijskih kriterijuma i smawivawa buxetskog deficita, ko-ji bi u tekuãoj godini (2008) trebao da se snizi na oko 6%. Maðarska zato ima snaÿnu podršku Evropske komisije, koja optimistiåki proce-wuje wene makroekonomske šanse. Problem buxetskog deficita vaqakontekstualizovati u svetlu ÿestokih diskusija povodom reforme zdrav-stvenog sistema, koji još uvek åeka krajwe uobliåewe. U meðuvremenu,Maðarska je 56. na listi ekonomske razvijenosti u svetu (meðu sliånimzemqama su Slovenija i Åeška i imaju boqe pozicije), ona je 35. na li-sti ekonomske kompetentnosti, 27. u pogledu ekonomskih sloboda28.

Na sledeãem grafikonu (Izvor: Maðarska centralna banka) se jasnomoÿe videti da razmah iz perioda 1999—2002. nije nastavqen i da jedošlo do izvesnog zastoja u prikquåivawu:

27

27 Izvor: European Commission (2006). European Economy. Economic forecasts Autumn.No. 5, Brussels.

28 Magyar trendfigyelõ (2007). str. 5; J. D r a h o k o u p i l, J. (2007d). The state of the ca-pitalist state in east-central Europe: Towards the Porterian workfare postnational regime? In B. S.S e r g i, W. T. B a g a t e l a s & J. K u b i c o v á (Eds.), Industries and markets in Central andEastern Europe (pp. 175—196). Aldershot, UK: Ashgate.

Potreba za finansirawem buxetskog deficita u procentu BDPIzvor: Maðarska centralna banka

2. Na sledeãoj tabeli vidimo usporedbu izmeðu Maðarske i Åeške(Izvor: Maðarska centralna banka). Ona pokazuje nisku stopu zaposle-nosti. Jer, maðarska stopa aktivnosti (62%) je po redosledu veoma ni-sko rangirana, i daleko je mawa od proseka u EU (74%). Na osnovu sko-ro istog broja populacije u Åeškoj postoji 900.000 zaposlenih više ne-go u Maðarskoj.

28

Problemi u daqem prikquåivawu EU(razlike izmeðu promene BDP u Maðarskoj i u EU-27)

Pokaÿimo to i na osnovu sledeãe tabele29:

2006.Stopa zaposlenosti

(15—64%)Bruto društveni proizvod

per capita (EU = 100%)

Austrija 71,9% 123%Åeška 65,4% 76%Slovaåka 59,9% 60%Maðarska 57,6% 63%

3. Konstatovali smo åiwenicu da se maðarska tranzicija moÿe tu-maåiti i u svetlu politiåke ekonomije strpqewa. Gubici tokom tran-zicije su bili kompenzovani kaÿwavawem vladajuãih politiåkih elitana izborima. Do 2006. u svakom izbornom ciklusu je prethodna vladaju-ãa grupacija smewivana. Ovaj trend se izmenio tek u pomenutoj godini,kada je, sada vladajuãa Socijalistiåka partija, uspela, drugi put uza-stopno, da se odrÿi na vlasti. No ocene nekih inostranih analitiåa-ra, koji su prihvatawe ranije opcije kao kontinuiteta u Maðarskoj ve-rifikovali kao izraz demokratske zrelosti, pokazale su se kao preura-wene. Naime, obelodaweno je da je vladajuãa partija sakrivala rele-vantne podatke vezane za buxetski deficit, i da je sama ekspanzivnimtrošewem doprinela produbqewu istog deficita30. To je izazvalo pro-teste, eksploziju društvenog nezadovoqstva i podgrejavalo je tvrdoglavopostojeãa pitawa vezana za pad ili stagnirawe realne najamnine, zna-åajne nejednakosti, i odgovornosti reformskih elita. Maðarska je nekovreme bila pod budnom paÿwom evropske javnosti.

Demokratija je, doduše, postala jedina prihvatqiva moguãnost ure-ðewa društva, ali bitni parametri ÿivota se stvaraju, donose i spro-vode izvan kontrole javnosti, posebno demokratske. Postoje uoåqivideficiti i u odnosu na kvalitet demokratskog poretka i trÿišta, dru-gim reåima, radi se o niÿem ekvilibrijumu izmeðu demokratije i tr-ÿišta u odnosu na normativne kriterijume31. Odreðene reformske eli-te, naroåito pokazuju sklonost prema uvoðewu reformi, bez odgovaraju-ãeg konsenzusa u društvu, što je podstaklo neke komentatore da govoreo reformskoj diktaturi. Dakle, odista postoji sinergija izmeðu ojaåa-vawa trÿišnih dimenzija i demokratskih aspekata, ali na niskom ni-

29

29 EUROPEAN Commission / Eurostat (2006) EC economic data pocket book. Quarterly 4,Brussels. EUROSTAT (2007) Labour Markets Latest Trends 3rd quarter 2006 data. Eurostat datain focus, No. 3, Brussels.

30 Maðarski sluåaj sa teoretizacijom politiåkih ciklusa detaqno opisuju, I. B a r -n e s, Cl. R a n d e r s o n (2007). EU expansion and the political economy of former communiststates' accession: The case of Hungary's 'convergence', Capital and Class, Autumn. U pogledunovijeg razvrstavawa Maðarske vidi: A. L o š o n c (2007). Postoji li moguãnost instaliranjasocijalnog kapitalizma u post-socijalistiåkoj tranziciji?, Sociologija, 2, 97—116; D. B o h l e &H u s z, D. (2005). Whose Europe is it? Interest group action in accession negotiations: The casesof competition policy and labor migration. Politique Europeenne, 15, 85—112.

31 J. H e l l m a n (1998). Winners take all: the politics of partial reform in postcommunisttransitions, World Politics, 50 (1), 203—234. Drugaåije: A. A s l u n d (2001). The myth of out-put collapse after communism, Carnegie Endowment for International Peace, Russian and Eura-sian Programme, Washington, Working Papers, 18.

vou, što odudara od poåetnih dramaturgija i od oåekivanog. Time semoÿe objasniti što inostrani analitiåari na osnovu „objektivizira-nih" kriterijuma mnogo boqe i povoqnije ocewuju maðarske tranzicij-ske uåinke, nego što samorazumevawe maðarskih graðana evaluira vla-stite realizacije. Tranzicioni dobici su nepobitni, no proces uvoðe-wa druge generacije reformi još nije omoguãio da se percepcija uspe-šnosti proširi u svim društvenim slojevima. Maðarski sluåaj zapra-vo pokazuje krhkost ravnoteÿe kapitalizma i demokratije, iskonsku te-škoãu stvarawa demokratskog kapitalizma u postsocijalistiåkom svetu.

LITERATURA

A s l u n d, A., P. B o o n e and S. J o h n s o n (1996). How to Stabilize: Lessons fromPostcommunist countries Brookings Papers on Economic Activity, 81, 1.

A s l u n d, A. (1992). Post-communist Economic Revolutions: How Big a Bang?, Wa-shington.

A s l u n d, A. (2001). The myth of output collapse after communism, Carnegie Endow-ment for International Peace, Russian and Eurasian Programme, Washington,Working Papers, 18.

B a r n e s , I. Cl. R a n d e r s o n (2007). EU expansion and the political economy offormer communist states' accession: The case of Hungary's 'convergence', Capi-tal and Class, Autumn.

B l a n c h a r d, O., J. K e e l i n g (1996). A Numerical Model of Transition, mimeo.B o h l e, D. & H u s z, D. (2005). Whose Europe is it? Interest group action in acces-

sion negotiations: The cases ofcompetition policy and labor migration. PolitiqueEuropeenne, 15, 85—112.

B o n i n, J. (1996). Átalakulóban a bankszféra: a magyar, a lengyel és a cseh bankpri-vatizáció, Külgazdaság, 40, 7—8.

B r u s z t, L. (1995). A centralizáció csapdája, Savaria Press, Szombathely.B r u s z t, L. and D. S t a r k (1994). Paths of Extrication and Possibilities of Transfor-

mation, in: J. M. K o v á c s, ed. Transition to Capitalism? The Communist Le-gacy in Eastern Europe New Brunswick, U.S.A. and London, U.K., TransactionPublishers.

B u r a w o y, M. P. K r o t o v and T. L y t k i n a (2000). Involution and Destitutionin Capitalist Russia, Ethnography, 1(1).

C s a b a, L. (2005). Poetry and reality about the future of the EU, Intereconomics, 40.No. 2.

D e w a t r i p o n t, M., G. R o l a n d (1996). Transition as a process of large-scale in-stitutional change, Economics of Transition, Vol. 4.

D r a h o k o u p i l, J. (2007). The state of the capitalist state in east-central Europe: To-wards the Porterian workfare postnational regime? In B. S. S e r g i, W. T. B a -g a t e l a s & J. K u b i c o v á (Eds.) (2007). Industries and markets in Centraland Eastern Europe (175—196). Aldershot, UK: Ashgate.

EBRD (1999). Ten Years of Transition, London.F e r g e, Zs. (1979). A Society in the Making, New York, Sharpe.F i s c h e r, St., R. S a h a y and C. A. V e g h (1996). Stabilization and Growth in

Transition Economies: The Early Experience, Journal of Economic Perspectives,10, 2 (Spring).

G r e s k o v i t s, B. (1998). The Political Economy of Protest and Patience. Budapest,Central European University Press.

30

G r e s k o v i t s, B., D. B o h l e (2000). Razvojne staze na evropskoj periferiji: kompa-racija maðarskog i poljskog povratka Evropi, Habitus, br. 2.

H e l l m a n, J., Winners take all: the politics of partial reform in postcommunist transi-tions, World.

H u g h e s, J., G. S a s s e & C. G o r d o n (2004). Europeanisation and Regionalisa-tion in the EU'S Enlargement to Central and Eastern Europe: The Myth of Con-ditionality, Palgrave Macmillan.

J o n e s, E. (1996). Government Interventions, in: G. Argyrous and F. Stillwell (eds.),Economics as Social Science: Readings in Political Economy, Annandale.

K o r n a i, J. (1996). Kiigazítás recesszió nélkül, Közgazdasági Szemle, 43, 7—8.K o r n a i, J. (1971). Anti-equilibrium, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest.K o r n a i, J., S. H a g g a r d, R. K a u f m a n n, R. (eds.) (2001). Reforming the State:

Fiscal and Welfare Reforms in Post-Socialist Countries, Cambridge.K o r n a i, J. (1980). A hiány, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest.K o r n a i, J. (2006). The great transformation of Central Eastern Europe, Economics of

Transition Volume, 14, 2.K r e i d l, M. (2000). Perceptions of Poverty and Wealth in Western and Post-Commu-

nist Countries, Social Justice Research, Vol. 13, No. 2.K r u e g e r, A. O. in, A. O. K r u e g e r (eds.) (2000): Economic Policy Reform — the

Second Stage. University of Chicago Press, Chicago—London.L o š o n c, A. (2007). Postoji li moguãnost instaliranja socijalnog kapitalizma u post-so-

cijalistiåkoj tranziciji?, Sociologija, 2.L o š o n c, A. (2005). Od tranzicije do transformacije, ili od jednostavnosti do kom-

pleksnosti, u: Dijalozi o tranziciji u demokratiju, ur. R. Bubalo, Novi Sad: HCIT.Magyar trendfigyelõ, 2007.M a d d i s o n, A. (2003). The World Economy: Historical Statistics, Paris: OECD, De-

velopment Centre Studies.M a t t l i, W. & T. P l u m p e r (2002). The demand side politics of EU enlargement:

Democracy and the application for EU membership, Journal of European PublicPolicy, vol. 9, no. 4.

M e g g i s o n, W. L., J. N e t t e r (2001). From state to market: a survey of empiricalstudies on privatization, The Journal of Economic Literature, 39, 2.

M i h á l y i, P. (1998). A magyar privatizáció krónikája (1989—1996), Budapest: Köz-gazdasági és Jogi Könyvkiadó.

R a p a c z y n s k i, A. (1996). The Roles of the State and the Market in EstablishingProperty Rights, Journal of Economic Perspectives, 10.

S c h r o d e r, R. (1996). Lessons from the Past: Legal Transformation in Germany ofthe 19thcentury, Journal of Institutional and Theoretical Economics.

S e l m, B. van (1994). The Economics of Soviet Break-up, London.S e l o w s k i, M. R. M a r t i n (1997). Policy Performance and Output Growth in

Transition Economies, American Economic Review (Papers and Proceedings) 87,2 (May).

S í k, E.- T ó t h. I. Gy. (szerk., 1998). Magyar Háztartás Panel 9. szám. Mýhelytanul-mány. Jelentés a MHP 6. hullámának eredményeirõl — zárótanulmány. BKE Szo-ciológiai Tanszék — TÁRKI, február.

S z e l é n y i, I. (1990). Kelet-Európa az átmenet korszakában — úton a szocialistavegyes gazdaság felé, in: Új osztály, állam, politika, Európa, Budapest.

W a d e, R. H. (2004). Is Globalization Reducing Poverty and Inequality?, World Deve-lopment, Vol. 32, No. 4.

31

POLITICO-ECONOMICAL ASPECTS OF TRANSITION IN HUNGARY

by

Alpár Losoncz

Summary

In the first part of the article the author portrays the past as the resource for thepost-socialist transition in Hungary. He emphasizes that the market-based reforms inHungary and exit for the Hungarian citizens into the small markets outside the stateproperty system prove to be an asset for the transition. In the second part of the articlethe author delineates the specificities of Hungarian transition especially the exter-nally-dependent form of emerging capitalism developed by the reforms in the 1990s.Besides, he deals with the fragile relationships between the capitalism and democracyin Hungary concerning the role of trade-unions and measures concerning the workplace. It is important to contextualize the Hungarian case within the frame of post-so-cialist transition and take into account its uniqueness. In the last part the author pointsto the problems Hungary confronts during the implementation of the so-called second--generation of transition reforms.

32