Prof. dr Vladimir štambukUniverzitet u BeograduFakultet političkih nauka

politikologija i nove inForMaCione tehnologije1

Sažetak

Ukratko se podseća na teorijski i konceptualni nastanak novih informatičkih tehnologija. Ukazuje se na način na koji se sve to obavilo. Posebno se ukazuje na ulogu Fakulteta političkih nauka u Beogradu (FPn) u teorijskoj razradi ideja vezanih za informatičko društvo, i pominju se neki od učesnika tih rasprava.od kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka, na FPn se više radilo na razvoju tehnološke osnove iT. Pominju se faze razvoja kao i uloge pojedinih nastavnika i dekana u tehnološkom razvoju FPn i integ-risanju nastavnika, studenata i administracije fakulteta u praksu vezanu za informatičke tehnologije.Posebno se ukazuje na nove tendencije u teorijskom poimanju politikologi-je kada se radi o internetu, pre svega kroz nastojanja razvoja saznanja vezanih za internet politiku.

Ključne reči: informacione tehnologije (iT), teorijski razvoj, tehnološke osnove, tehnološki razvoj i društvene posledice, razvoj tehničkih osnova FPn, nastavnici i dekani učesnici, internet politika.

Nove Informatičke tehnologije (IT) nisu tako dugo čekale na istraživanje nji-hovih društvenih posledica. Moglo bi se reći da se desilo obrnuto. Mnogi naučnici iz domena društvenih nauka su krajem dvadesetog veka najavljivali burne tehnološke i socijetalne promene koje tek treba da uslede. Tokom osamdesetih godina prošlog veka nastala je pomama skupova, projekata, knjiga koje su se u pojedinačnim slu-čajevima prodavale u milionskim tiražima (»La troisieme vague« - Toffler A., 1980, Kahn and Martel »The next 200 Years«, 1977, D. Bell »The comming of Post – Industial Society«, 1977 i slično). Svi ti napori, uz dosta mašte su govorili o raznim aspektima »budućnosti koja je počela« (Miroslav Pečujlić, „Budućnost koja je počela“, Beograd, 1969). Daniel Bel je bio ne samo najpoznatiji, nego najdosledniji zagovornik infor-

1 Ovaj rad je rađen u okviru projekta Ministarstva nauke Republike Srbije, br. 149063, pod naslovom „Strukturne i profesionalne promene u mas medijskom kompleksu Srbije 2006-2010 godine“.

Udc 32.01:681.532.01:004

286 Fakultet političkih nauka, Godišnjak 2007

matičkog društva, ili kako ga je on definisao »post-industrijsko društvo«. Proklamo-vao je kraj industrijskog društva i najavljivao neposredni nastanak društva kome će glavna osobina biti proizvodnja informacija.

Retki su i srećni oni naučnici, čije se prognoze o tako temeljnim promenama tako brzo i tako sigurno ostvare. Istini za volju kada je pisao svoje klasično delo već su postojali računari. To su u njegove vreme bili monstrumi koji su zauzimali čitave hale, trošili struje koliko manje naseobine i imali memorijske mogućnosti koje danas ima svaki malo bolji digitalni ručni časovnik. Nigde se u istoriji razvoja računarstva ili njihovog umrežavanja, ne pominje Bel. Sigurno je međutim da je Bel intuitivno ili racionalno naslutio mnogo od onoga što se već danas dešava. Nema više nikakve sumnje – svet je danas ušao u informatičko društvo.

Uspostavljanjem kibernetike, početkom pedesetih godina prošlog veka, komu-nikaciona teorija (Norbert Viner), opšte teorije sistema (fon Bertalanfi), matematič-ke teorije informacija (Šenon), sistemskog pristupa, operacionalnih istraživanja, uvo-đenje formalizacije i sistemskog pristupa u izučavanje društvenih pojava osamdesetih godina prošlog veka, i polagana, ali sve upornija upotreba PC2 (personalnih računa-ra), koja je započeta 1981. godine, a doživela svoj eksponencijalni rast devedesetih, omogućila je socijetalno ovaploćenje tehnološkog preokreta. Prvi put u savremenoj istoriji tehnološki preokret je praćen i odgovarajućim teorijskim razvojem društvenih saznanja o toj istoj revoluciji. To je imalo za posledicu začuđujuću situaciju. Sa jedne strane stručnjaci iz domena društvenih nauka su bili neposredno uključeni u razvoj novih tehnologija kao što je slučaj sa Vinerom, Likerdajkom i fon Nojmanom. Sa druge strane naučnici u domenu socijetalnih procesa preuzimali su metode i modele koji su stvarani u drugim oblastima znanja. Bel, Galbrajt, Iston, su svakako među najistaknutijim. Realizovala se integracija »dveju kultura« koju je toliko propagirao Baron Snou sedamdesetih godina prošlog veka.

NOVI SOCIJETALNI REFERENTI OKVIR

Suština promene jeste da se cela socijetalna reprodukcija društva u informatičkom

2 Postoji suštinska i strukturalna razlika između prvih računara koji se nazivaju mejn frejmovi i PC ra-čunara. Arhitektura im je ista (naziva se fon Nojmanova arhitektura), ali se razlikuju po tome što mejn frejmovi imaju jedinstven OS (operativni sistem) i samim time imaju po pravilu unikatnu �ličnost“ i jezik sporazumevanja. Mejn frejm računari postoje i danas, mnogo su manji i mnogo pouzdaniji i uglavnom se koriste za određene namene, ili ih upotrebljavaju institucije koje imaju potrebu za obradom velike količine informacija, kao što su istraživački instituti, Elektro distribucije, itd. PC su računari, mašine opšte namene i rade na OS koji su masovni po svojoj rasprostranjenosti. Na taj način rad na PC je oslobođen visoke stručnosti i može da se primenjuju masovno uz relativno laku obuku. To sa druge strane olakšava masovnu komunikaciju među PC računarima i omogućava da �računari međusobno razgovaraju“. Danas se jačanjem PC, u znatnoj meri oni približavaju u nekim segmentima mejnfrejmovima, iako ih, kada se radi o specifičnim zadacima neće skoro zameniti.

287V. Štambuk: Politikologija i nove informacione tehnologije

društvu zasniva na proizvodnji, čuvanju, obradi i diseminaciji3 informacija.4 Dosadašnja civilizacija je počivala na proizvodnom radu, koji se emanirao u proizvodnji dobara i usluga. Informativno društvo se zasniva na proizvodnji informacija i znanja.

Do pojave računara ljudski mozak je bila jedina »mašina« sposobna da proizvodi, čuva, preradi i vrši diseminaciju informacija. Ljudski mozak, iako jedan od najproduktiv-nijih oruđa koje čovek poseduje, nije bio u stanju da proizvede, obradi, sačuva i prenese do-voljnu količinu informacija kao podatka, kao informacija ili kao znanja, koja je nastajala sa sve složenijim i multiplikovanijim ljudskim vezama. Pomoćna sredstva kao što su knjige, i svi drugi oblici zapisa su sve više posustajali pred ogromnom produkcijom informacija.

S druge strane, ljudski mozak i pored velikog udruživanja ljudi na univerzitetima, mas medijama, knjižnim i drugim javnim fondovima informacija i znanja, nije bio u sta-nju da se stvarno »umreži«. Posledica toga je bio stalni nedostatak informacija. Zato su sva društva pre pojave računara bila društva oskudice informacija. Sa pojavom računara i razvojem njihovog umrežavanja u globalne mreže pre svega Internet, stvoren je teh-nološki, ali i socijetalni referentni okvir kojeg karakteriše višak informacija. Zbog toga informatičko društvo je društvo obilja informacija.

U industrijskom društvu svaka proizvodnja stvari je bila zasnovana na često ne-potpunom skupu informacija. Svaki zanat, ili bilo koja industrijska proizvodnja ili usluga, počivala je na postojanju znanja – informacija kako se to radi. U informativnom društvu proizvodnja stvari i realizacija usluga se zasniva na realizaciji proizvoda ili usluge u in-formativnom okruženju, pre svega u računaru ili sistemu umreženih računara. Radi se o tome da se u informativnom društvu zbog same prirode Informativnih tehnologija mora ovladati celinom, svim, informacijama koje su relevantne za dati proizvod ili uslugu. To ovladavanje ide do detalja. Kada se to obavi, može se pristupiti proizvodnji ili realizaciji usluge. Tada se stvara program, bolje reći strogi redosled postupaka koji su informatički postrojeni, koji služi kao procedura u proizvodnji nekog krajnjeg materijalnog dobra. Ta druga faza predstavlja isključivo realizaciju, dok je prva faza stvarna proizvodnja.

U industrijskom društvu proizvodnja novog proizvoda je bila bazirana na nultom primerku. On je morao da bude proizveden da bi se moglo eventualno odrediti neke dodatne promene ili da on slovi kao matrica dalje proizvodnje. U informativnom društvu novi tip proizvoda nema nulti primerak. Taj »nulti« proizvod se realizuje u računarskim

3 Pojam diseminacije stvara veliki problem kada se radi o prevođenju. Pojam se na francuskom, gde je nastao i na engleskom gde se upotrebljava, piše na isti način. Izgovor je međutim različit. U francuskom se izgovara sa �e“, a u engleskom sa �i“. Tako je podjednako legalno u našem jeziku pisati kao �diseminaci-ja“ ili kao �deseminacija“. Diseminacija označava proces sejanja, kada se seme baca iz ruke na sve strane (zato Larousse - ima parolu �Sémé a tous vent) i tako se zahvata veliki prostor. Brodban označava istu radnju sejanja, ali se danas upotrebljava za označavanje širokopojasni prenos podataka.

4 Istini za volju engleska računarska praksa govori o �brodband“-u (broadban) što označava istu pojavu. Brodban označava istu radnju sejanja, ali se danas upotrebljava za označavanje širokopojasnih prenosa podataka. U svakom slučaju oba termina ukazuju na istu činjenicu, a to je, da se prenos digitalnih poda-taka ostvaruje putem �širenja“ bez ikakvih ograničenja u pristupu podataka. Pored toga engleski termin sve više ukazuje i na činjenicu da se nove razlike u tehnološkom razvoju pre svega ogledaju u razvoju brzih, širokih kanala veza, a to znači pre svega u razvoju telekomunikacionih tehnologija.

288 Fakultet političkih nauka, Godišnjak 2007

sistemima. Tek kada se pomoću CAD i CAM i drugih tehnologija u CMC sistemima obavi sve ono što je potrebno – a što se na neki način radilo kroz »nulti« primerak pro-izvoda – pristupa se neposrednoj proizvodnji koja je identična od prvog do poslednjeg komada proizvoda. Tu proizvodnju vodi, nagleda i kontroliše neki CMC sistem. Prva faza svake nove proizvodnje u informatičkom društvu se ogleda u „akumulisanju“ i na nov način (inovativnom ili kreativnom) organizovanim informacijama. Tek kada se ta vrsta inovacije, kreacije realizuje može se pristupiti proizvodnji.

Uprošćeno, fon Nojmanova arhitektura koja određuje građu i funkcionisanje ra-čunara ulazne veličine koje su u industrijskom društvu imale oblik energije ili polu proizvoda, zamenjuje informacijama. Obrada materije koja je u industrijskom društvu oduzimala veliki deo energije, troškova i rada, se u fon Nojmanovoj arhitekturi raču-nara, uostalom kao i u ljudskom mozgu, sastoji u kodiranju i prekodiranju podataka po unapred zadatim logaritmima.

Političke nauke su se oduvek bavile konceptima i znanjima o političkom u socije-talnom okviru. U tom pogledu one su bile zasnovane na informacijama, njihovoj obradi, agregiranju i diseminaciji. Nije čudo stoga, što Iston svoj koncept analize političkog si-stema, metodološki, konceptualno, grafički i suštinski, izjednačuje sa fon Nojmanovom arhitekturom računara. Politikološke nauke su u stvari oduvek svoj osnovni meta - meto-dološki pristup zasnivale na dve postavke koje su našle mesta u fundamentima informati-ke. Prvi se odnosi na protok informacije, njegovu obradu, kodiranje i prekodiranje. Drugi se odnosi na fon Nojmanovu arhitekturu računara kao jedinstvene mašine pomoću koje se mogu obrađivati informacije, čime se kreiraju novi entiteti, bilo da se radi o stvarima, institucijama ili procesima.

Jedan od centralnih teorijskih i empirijskih pojmova koje razmatra politikologija je moć. Informatičko društvo taj centralni pojam politikologije u velikoj meri preoblikuje i premešta sa države, klase, socijalnih grupa nosilaca prisile, prinude ili persuacije u do-mene znanja, koncetracije informacija i sposobnosti njihovog obezbeđivanja, agregacija i upotrebe. Tako Metzel kaže:

»in short, the information revolution has reduced transaction costs of communication and

further democratized access to information and knowledge, the key assets to power« (met-

zel, 2000: 79),

Niža cena, lakši pristup informacijama samo znači da je povećan broj, količina informacija koje su široko dostupne. To uvećava variabilitet informacija, njihovu fleksi-bilnost i ono što je bitno, uvećava potrebu znanja da bi se pronašle, upotrebile i iskori-stile one informacije koje odgovaraju realnim potrebama. Informacije se proizvode. To znači da se mora znati kako proizvesti one informacije koje će biti relevantne, korisne, svrsishodne, koje će odgovarati datom sistemu informisanja.

Industrijsko društvo je proizvodilo materijalna dobra. U Informativnom društvu, da bi se proizvele informacije, moraju se koristiti druge informacije, podaci. Informaci-ja, stvaranje slike, pretpostavlja nova znanja koja nisu vezana za proizvodnju stvari, već pre svega za sposobnost uklapanja, kodiranja i prekodiranja, postojećih znanja, infor-

289V. Štambuk: Politikologija i nove informacione tehnologije

macija, podataka. Zato što se informacije „proizvode“ od drugih podataka i informacija - a njih ima jako puno u okruženju i one su relativno jeftine - informacije i jesu »glavni ključ moći«.

Industrijsko društvo je bilo centralistički ili hijerarhijski organizovano. Njegove strukture, sistemi komunikacija, moći, su bili prema građanima u odnosima nadređenosti i podređenosti. Kao japanske ratne zastave, uvek su se čitale od gore prema dole. Krajem osamdesetih godina bio je napravljen napor da se hijerarhijski način čitanja podređenosti i nadređenosti decentralizuje. Time je dobijen partrikularitet »hijerarhizovanih« struk-tura. Centralizovane strukture nadređenosti - podređenosti time nisu nestale. One su se sa celine socijetalnih struktura, kao što je recimo država, spuštale na niže »sisteme«, kao što su pokrajine, federalne jedinice, lokalne zajednice. Sa nivoa centralizovanih preduzeća oni su prešli na nivo odeljenja, segmenata, proizvodnih celina i tome slično. Umesto re-lativno ograničenog broja »velikih« centralizovanih entiteta, jedan broj njih se pretvorio u veći broj manjih, hijerarhizovanih struktura. Osnovni sistem vertikalnog povezivanja time nije ukinut, samo su moguće veze postale složenije i skraćenjem »puteva« međusob-nog komuniciranja u dosta slučajeva postajale produktivnije.

Političke nauke su se stoga, pre svega bavile vertikalno hijerarhizovanim siste-mima kako socijetalne tako i politikološke usmerenosti, njihovim međusobnim odno-sima i uticajima, ulogama. Glavni interes im je bilo funkcionisanje pojedinih delova hijerarhizovanih struktura, vertikalnom integracijom moći kao fizičkom prinudom i persuazivnom delatnošću itd.

Informatičko društvo je mrežno povezano. Mrežna integracija je horizontalna. Ona u sebi nema vertikalnih, centralističkih ili hijerarhijskih struktura. Mreža pred-stavlja uključivanje pojedinih aglomeracija u već postojeću mrežu i time se uspostavlja ne samo pripadnost već i komunikativnost »novog« oblika koja odgovara mrežnom širenju. Komunikativnost, dvosmerna otvorenost novog beočuga ka mreži i mreže ka beočugu, omogućava internu organizovanost beočuga, ali i njegovu integraciju i zauzi-manje prostora u okviru mreže.

U okviru mreže javljaju se nodovi (nods – čvorišta) i habovi (hubs – raskršća). (Barabasi, 2002). Čvorišta, kao što samo ime kaže, su mesta susretanja i diseminacije informacija, kontakta pojedinih beočuga. U mrežnoj organizaciji deluju poluotvoreni ili poluzatvoreni sistemi komunikacije. Socijetalni odnosi, političke konfiguracije, in-stitucionalne agregacije se formiraju u okviru beočuga i putem čvorišta (nodova) uspo-stavljaju horizontalnu strukturu politikoloških i socijetalnih interakcija.

Habovi – raskršća – su takođe čvorišta (nodovi). Habovi su čvorišta višeg nivoa agregacije. Oni su nesrazmerno više posećeni od čvorišta. Njih određuje velika količina informacija koje primaju i koje prosleđuju dalje. Nodovi imaju relativno mali stepen komunikacije sa drugim čvorištima, dok habovi imaju nesrazmerno veliku frekvenciju komunikacije sa nodovima i habovima. Individualna www. stranica nekog pojedinca, preduzeća ili institucije je čvorište, sve do onda dok ne postane veoma popularna na mreži. Tada postaje hab. Jahu (Yahoo.com) je hab. Amazon kom. (Amazon. com) je hab. Internet sajt vladajućih partija dok su na vlasti, a često i nakon toga, su habovi. Sajtovi malih partija su češće nodovi nego habovi.

290 Fakultet političkih nauka, Godišnjak 2007

Mreža5 nije ravna. Ona je talasasta, kao što je to uostalom i svaka mreža. Talasi i ako se rasprostiru horizontalno sastavljeni su od viših i nižih frekvencija. Habovi pred-stavljaju višu, dok nodovi predstavljaju nižu frekvenciju protoka informacija. Kao kod svih talasa, mrežna struktura udolina i izbočina nije zauvek data. Obrnuto, ona je jako promenljiva jer se mreža permanentno talasa. To zavisi od protoka informacija, privlač-nosti habova i nodova, kao i njihove sposobnosti da privuku ili emituju informacije inte-resantne za druge habove i čvorišta.

Nove nastajuće socijetalne institucije će se zasnivati na horizontalnoj, a ne verti-kalnoj strukturi kao što je to bio slučaj do sada. U tom kontekstu uloga habova i nodova će biti krucijalni predmet izazova i izučavanja politikologije.

NOVE TEME ZA POLITIKOLOGIJU

Politikologija će se sve više baviti čvorištima i raskršćima i njihovim strukturi-ranjem moći, slobode, kooperacije, vrednosti, institucija itd. Ona će se takođe baviti i dinamičkom ravnotežom samih nodova i habova. Čvorišta sama po sebi ne moraju da budu manje dinamična i više nestabilna zbog manjeg protoka. Sa druge strane habovi većim protokom informacija, složenijom konfiguracijom kontakata ne moraju time da obezbeđuju i veću stabilnost. Ovaj segment izučavanja politikologije, uopšte društvenih nauka, će postati značajno polje interesovanja i izučavanja.

U mreži, glavni oblik asocijacije je saradnja, a ne sukob. Saradnja, stvaranje komu-nitarnog načina mišljenja i povezivanja (u EU govore o acqui communotaire), je jeftinije, produktivnije i mnogo humanije. Ono će na nov način otvoriti pitanje ključnih pojmova i instrumenata politikologije kao što su sloboda, jednakost, integracija itd. Otvorenost, ukidanje mera tajnosti, separacije, odvajanja i izdvajanja, će postati centralni fenomeni istraživanja. To će sa druge strane otvoriti i već stvara upitanost oko individualizma, ne-zavisnosti, partikularizma, privatnosti, manipulacije kao i rukovođenja. Sve se više govori o zameni menadžera (upravitelja), sa liderima (vizionarima) kao ljudima koji su sposobni da usmeravaju, zamisle, na heurističkim osnovama realizuju ciljeve socijetalnih i politič-kih (policy) razvoja (Whittle, 1997: 356).

»a managerial culture emphasizes rationality and control...a manager is a problem solver..

Leaders are active instead of reactive, shaping ideas instead of responding to them Leaders

adopt a personal and active attitude towards goals…specific desires and the way people think

about what is desirable, possible, and necessary.« (Zaleznik, Business review, 1992: 132)

Za razliku od hijerarhijskih struktura koje su ciljeve videle kao realizaciju, he-uristički metodi mrežnog agregiranja realizaciju socijetalnog i političkog (policy) reda – poretka, vide u umnožavanju i stalnom inoviranju ciljeva. Zaleznik to određuje kroz pojmove »jednom i dva puta rođen«.

5 U informatičkom društvu mreža podrazumeva organizaciju kakvu ima ribarska mreža. Struktura pau-kove mreže iako horizontalna, nije prihvatljiva za informatičko društvo jer je �centralno“ tkana.

291V. Štambuk: Politikologija i nove informacione tehnologije

»Zaleznik equates managers with the « once born» for whom adjustment to life have been

straightforward and whose lives have been more or less a peaceful flow since birth. « Twice

borns have not had an easy time of it. Their lives are marked by a continual struggle to attain

some sense of order ». » (Zaleznik, ibidem -Whittle, 1997: 356)

Potreba da se postigne »neki smisao reda«, da se održava organizacija kao što žon-gler koji održava veći broj lopti u vazduhu u stalnoj kretnji, proizilazi iz stalnih promena do kojih dolazi usled »talasanja« mreže. To utiče na dinamičnost promena tokova in-formacija. Rast i opadanje značaja pojedinih čvorišta usled veće ili manje koncetracije i protoka informacija, usled stalno promenljivih obrazaca i prakse komunitarnosti, asoci-jacije i disasocijacije, predstavlja samo novu matricu socijetalne reprodukcije zasnovanu na informacijama kao primarnom faktoru kontrolisanja haosa i stvaranja fleksibilnih, dinamičnih i promenljivih osnova poretka i organizacije. To je par exellance domen inte-resa i delovanja politikologije.

Udruživanje, delenje, povezivanje, demokratija, postaju prevashodni načini struk-turiranja socijetalnog i političkog. Jedna veza je dovoljna da bi čvorište funkcionisalo (Barabasi, 2002: 17). Čvorišta imaju po pravilu više veza. Bitno je da bi čvorišta opstala, da bi egzistirala, da moraju da komuniciraju, a to pre svega znači da sarađuju, da dele informacije i vrednosti, da uvek ostvaruju neki oblik povezivanja. Sva su čvorišta ravno-pravna sa svim drugim čvorištima čak i onda kada su habovi, jer se udružuju po princi-pu dobrovoljnosti. Samo čvorišta koja su ravnopravna mogu da razmenjuju informacije. Čvorišta koja su spremna na veći stepen udruživanja, realizuju brojnije veze i samim time i veći nivo deljenja informacija, su uspešna čvorišta. Već citirani Metzel kada sa ovog stanovišta govori o vladama, kaže:

conscious efforts must be made to shift government institutional culture from a focus on

secrecy, information hording and hierarchy to a system of openness, innovation and infor-

mation sharing. … knowledge management should become a central focus of government

operations. (metzel, ibidem: 86).

Politikologija ide u susret Kopernikanskom obrtu. Ono što je u hijerarhijskim strukturama bilo poželjno, u mrežnim strukturama postaje prepreka. Zbog toga pitanje - istovremeni opstanak individualnog i zajedničkog - postaje centralna tema politikoloških istraživanja. U socijetetu mnoštva i brojnosti veza, pre svega onih informatičkih, haos je dominantna pojava. Haos iskazan rastućim brojem kontakata, zahteva sasvim nova rešenja kada se radi o tome kako pojedinac opstaje kao poseban nod i kako se integriše u mrežu kao komunitarnu rešetku (grid). Oblici asociranja, ulaženja u »saveze« i orga-nizacije i slobodno izlaženje iz istih, fleksibilnost grupisanja i agregiranja, ali i stabilnost opstanka institucija koje se tim osnovama grade, postaće glavna teorijska i istraživačka preokupacija politikologije.

Nove tehnologije rešetkastog integrisanja računara (grid tehnologies), sa sinerget-skim efektom neslućenih kreativnih i integrativnih potencija koje su postale dominantna polja ulaganja tokom 2003. godine, a biće još značajnija tokom 2004-5. godine, neće biti

292 Fakultet političkih nauka, Godišnjak 2007

korišćena samo za istraživanje novih složenih molekula i prikupljanje podataka o even-tualnim drugim svetovima sa živim bićima u svemiru, već će postati snažan instrument za prikupljanje, obradu socijetalnih i politikoloških podataka i informacija (Lohr, July 2003, NYTimes.com). Rešetkaste tehnologije, koje predstavljaju amalgamiranje računskih potencijala desetina pa i stotina hiljada računara, stvaraju ne samo mogućnost obrade ogromnih količina informacija, već direktno stvaraju uslove za »kolektivnu pamet«.

Ideja da se iskoriste slobodni kapaciteti personalnih računara, da se oni među sobom povezuju u sistem rešetki jeste nova tehnologija, koja će u velikoj meri omogu-ćiti da se stvaraju »super računari« sa ogromnim radnim kapacitetima i potencijalima. Ono što se do sada nije moglo obraditi jer je podataka bilo previše, a računarskih kapaciteta premalo prestaje da bude problem. No ono što se iza ove nove tehnologije krije, jeste i izazov sagledavanja mogućnosti, ne samo da se rešetkasta tehnologija upotrebi za istraživanja fenomena koja su stohastička, na ivici haosa, kao što je recimo političko ponašanje glasača, nastanak, kretanje i realizacija novih ideja, umrežavanje individualnih kreativnih potencija i stvaranje novih zajedničkih rešenja, već da se na novi način iznađu stalni načini očuvanja individualnog i njegovog integrisanja u ko-munitarno (novine »Balkan«).

Do sada su računari bili korišćeni za obradu informacija. Od sada nastaje vreme kada će se računari povezani u rešetke i koristiti za rešavanje konkretnih, stohastičkih i složenih problema. Socijetet obiluje stohastičkim i složenim problemima. Ono što će politikologija posebno morati, kao i jedan deo drugih društvenih nauka, da se pozabavi u neposrednoj budućnosti, jeste prihvatljivost ponuđenih rešenja koje će stvarati grid teh-nologije. Kakvi se tu obrti nude? Kakve se tu avanture duha, znanja i vrednosti naziru?

Informatičko društvo, uostalom kao što je to uradilo i industrijsko, sve do sada po-znate dileme, pitanja i izazove rešava na sasvim novi način. Politikologija u svemu tome dobija novu sasvim izmenjenu ulogu. U njoj će opstati, napredovati i razvijati je na opšte zadovoljstvo i korist stanovnika sveta samo oni koji su »dva puta rođeni«.

INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE I FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu je među prvima u okviru fa-kulteta društvenih nauka počeo da se bavi IT. To je bila posledica činjenice da je samim nastankom FPN-a, prof. dr Dušan Lukač, koji se bio vratio sa studijskog putovanja po inostranstvu, predložio da se u program obrazovanja novo nastalog Fakulteta političkih nauka uvede „Kibernetika“. To je bio vizionarski i hrabar predlog koji je srećom i usvojen. Vizionarski, jer se Kibernetika kao disciplina zasnivala kako je već pokazano na radovima Vinera, a ovi su opet bili osnova, ne samo za sasvim novo epistemološko poimanje, već i za bitno svojstvo koje se ogledalo u dekomponovanju i prevazilaženju zastarelosti u druš-tvenim naukama. Hrabro, jer je u to vreme u staljinističkim vizurama postojalo veoma ra-sprostranjeno stanovište o nepodobnosti Kibernetike kao discipline, jer se ona određivala kao „buržoaska“. Kibernetika je s toga, sa jedne strane unosila sasvim nove epistemološke i metodološke pojmove u istraživanju i razumevanju socijetalnog, a sa druge razbijala okvire dogmatskog marksizma i staljinističkog pozitivizma.

293V. Štambuk: Politikologija i nove informacione tehnologije

Uključujući se u svetske tokove društvenih istraživanja, profesori i saradnici Fakul-teta političkih nauka su, na tako koncipiranoj osnovi, počeli intenzivno da se bave pita-njima razvoja savremenih tehnologija i njihovih društvenih posledica. To ih je normalno uputilo na intenzivno izučavanje promena u industrijskom društvu i mogući razvoj indu-strijskog društva. S druge strane, Fakultet političkih nauka je postao rasadnik istraživanja i izučavanja koje su bile sam sastavni deo modernosti i tako se uključili u najsavremenije tadašnje tokove saznanja.

Istaknuto mesto u tim istraživačkim naporima imali su u domenu sociologije i politikologije prof. dr Miroslav Pečujlić, prof. dr Branko Pribićević, prof. dr Najdan Pašić, prof. dr Dušan Lukač, a u domenu ekonomije prof. dr Žika Rakočević i prof. dr Vojo Vukmirica. Jedan broj mlađih saradnika, kao što je i autor ovog teksta su doktorirali na temama relevantnim za ova istraživanja. Pored njih veći broj magistarskih i doktorskih tema je bilo branjeno na fakultetu, a vezano za razvoj nauke, tehnologije i njihovih druš-tvenih posledica. Već početkom osamdesetih godina prošlog veka, isti profesori i njihovi saradnici, kao i niz drugih, aktivno su raspravljali o fenomenima vezanim, kako se onda govorilo, o elektronskom, postindustrijskom društvu.

Sa velikom sigurnošću se može ustvrditi da je Fakultet političkih nauka jedan od glavnih naučnih, teorijskih i konceptualnih nosioca rasprava i koncepcija nastanka i ra-zvoja informatičkog društva u domenu društvenih nauka u nas. Značajna grupa profesora i istraživača sa Elektrotehničkog fakulteta na čelu sa prof. dr Rajkom Tomović, Instituta »Mihajlo Pupin«, (dr Slobodan Radoman sa saradnicima), kao i Udruženje Inžinjera i tehničara Jugoslavije, su sa svoje strane bitno doprineli da se njihov stručni pristup ukrsti sa socijetalnim aspektima nastajućih tehnoloških inovacija, čiju su zastupnici bili grupa mlađih naučnih saradnika sa FPN, Ekonomskog fakulteta i raznih instituta kao i sa srodnih institucija širom SFRJ. Iz tog ukrštanja su nastajale veoma plodne rasprave, knjige i znanja.

Cela dekada osamdesetih godina prošlog veka je, bilo vreme teorijske i naučne pripreme za vreme koje je nastalo kao informatičko društvo. Sa odlaskom nosilaca ovih tendencija u penziju, kao i usled društvene klime, devedesete godine su u teorijskim raz-matranjima predstavljale oseke u ovom domenu. U toj dekadi prošlog veka glavni nagla-sak na FPN je bio dat stvaranju tehnološke osnove za razvoj računarstva na fakultetu.

Hiljadu devetsto devedeset i prve godine, na osnovu sredstava koje su dobijene u okviru Tempus programa Evropske zajednice, koji je velikim angažovanjem dobijem zaslugom prof. dr Dobrosava Mitrovića i tadašnje asistentkinje, a sadašnjeg profesora FPN-a, Jelice Stefanović, za međunarodni specijalistički kurs »Evropske Studije u poli-tici« (European Studies in Politics), stvorena je na FPN računarska učionica. U njoj je bilo montirano deset personalnih računara 286 konfiguracije, a kao server korišćen je PC računar 386 konfiguracije na 33Mgh i sa 100MB hard diskom, tada vrhunskom tehno-loškom računarskom opremom. U okviru te računske učionice polaznici međunarodnih poslediplomskih studija su bili obučavani u korišćenju računara. Nastava je držana na engleskom jeziku kao što je to bilo uostalom na većini predavanja na tim studijama.

Od toga vremena studentima FPN je bilo omogućeno da se obučavaju na radu na računarima u okviru predmeta Kibernetika i informatika. Krajem devedesetih i početkom

294 Fakultet političkih nauka, Godišnjak 2007

novog milenijuma, počela je intenzivna kompjuterizacija FPN. Nabavljeni su novi IBM PC računari za kabinet za informatiku, a aktivnim delovanjem tadašnje uprave počelo je instaliranje računara u kabinetima nastavnika FPN i kompjuterizacije dela fakultetskih službi (dekan, prof. dr Vukašin Pavlović).

U okviru proslave tridesete godišnjice formiranja FPN počela je instalacija In-traneta (LAN) konfiguracije na celom fakultetu (dekan, prof. dr Vladimir Štambuk). U momentu proslave trideset petogodišnjice formiranja FPN na celom fakultet uspešno funkcioniše Intranet, potpuno su kompjuterizovani svi kabineti i sve službe FPN. Kao sledeći korak razvoja IT je kompjuterizacija učionica (dekan, prof. dr Mijat Damjanović). Dalja razrada i izgradnja ovog sistema i digitalne, Internet prezentacije FPN, kontakti sa FPN i mogućnost profesora i studenata da se koriste računarima i Internetom u svom radu, nastavljena je i za vreme mandata sledećeg dekana, prof. dr Milana Podunavca.

Ogroman napredak koji je učinjen tokom poslednjih deceniju i više uveo je FPN među one naučne i obrazovne institucije koje su u potpunosti pripremljene i osposoblje-nje da IT iskoriste u obrazovne, razvojne i naučne svrhe i time se uključe na najbolji način u razvoj informatičkog društva.6

FPN se danas, kada se radi o IT, nalazi u sličnom stanju intelektualnih, stručnih teorijskih i saznajnih izazova kao što je to bio slučaj osamdesetih godina prošlog veka. Za razliku od tog vremena kada je samo teorija bila predmetom rasprava, danas FPN pored valorizovanja teorijskih saznanja poseduje tehnološku osnovu koju može i mora da koristi u svojim konceptualnim i teorijskim vizijama razvoja politikologije. U tom po-gledu je posebno interesantno delo Čadvika, „Internet politika – država, građani i nove komunikacione tehnologije“ (Chadwick A., 2006: Internet Politics - States, Citiezens and New Communication Technologies), koje je izašlo pod patronatom Svetske organizacije za politikologiju. To delo, koje je rađeno oko pet godina, u velikoj meri predviđa kako će Internet i digitalne tehnologije uticati na razumevanje, razvoj i funkcionisanje ključnih politikoloških kategorija koje su inače i istaknute u samom naslovu knjige.

Time su danas stvoreni uslovi da se studenti i nastavnici Univerziteta u Beogra-du – Fakulteta političkih nauka, svojim vizijama, teorijskim razmatranjima i projektima kada se radi o politikologiji i IT, uvrste »hopefully” u one koji su “dva puta rođeni”.

6 Pogledati u tom pogledu knjigu autora: prof. dr Vladimir �tambuk, Informatika, FPN i Čigoja �tampa, 2007, Beograd.

295V. Štambuk: Politikologija i nove informacione tehnologije

LiTeraTUra7

Albert-Lásló Barbási (2002), Linked - The new Science of Networks, Perseus;

Chadwick A. (2006), Internet Politics - States, Citiezens and New Communication Technologies, Oxford University Press;

Conway F., Siegelman J. (2005), Dark Hero of Information Age, Basic Books;

David B. Whittle (1997), Cyberspace – the Human Dimension, W.H Freedman and comp.,

Metzel (2001), »Policy and Diplomacy«, Georgetown Journal of International Affairs, winter/ spring;

Norber Wiener , Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine, M.I.T. Press, 1948, 1961;

Novine »Balkan«, nedelja, 9. novembar 2003, str. 29;

Vladimir Štambuk (2007), Informatika, Fakultet političkih nauka i Čigoja Štampa, Beograd.

Vladimir štambuk

PoLiTicaL ScienceS and neW inFormaTion TecHnoLoGieS

Abstract

in this article a reminiscence is made regarding the occurrence of the theory and conceptual happening of iT. This reminiscence in short terms describes how things have occurred. FPS is specially accentuate in development of theoretical concept related to information society, and some of the partici-pants ion these proceedings are mentioned. By the end of the eighties and beginning of nineties FPS was less conspicu-ous in theoretical researches related to iT but most of its forces were orient-ed toward the enlargements of iT theological bases. The works of a number of professors and dean is mentioned in endeavors to integrate in iT techno-logical base not only professors but students and administration as well.The article is specially treating new theoretical tendencies when internet is concerned, basically discussing the activities related to the development of internet politics.

7 U ovom kratkom spisku literature navedena je samo relevantna, i to ne sva, literatura za ovaj članak. Danas spisak knjiga, publikacija, članaka i www. adresa koji se podnose na ovu temu je toliki da bi pred-stavljao interesantnu temu za naučnu i stručnu obradu.