POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA

ŠABAC, D.O.O. ŠABAC; Vojvode Putnika 26

B i l t e n

PSSS Šabac Tel.: 015/301-820, 015/344-606

Email : psssabac@gromnet.net

jul 2016.

SADRŽAJ:

1. Zahtev pšenice prema agroekološkim činiocima ............. 1

savetodavac za ratarstvo; Dipl.ing. SVETLANA ZLATARIĆ

2. Kako odrediti fiziološku zrelost pšenice .......................... 2

savetodavac za ratarstvo; Dipl.ing. DARKO SIMIĆ

3. Plamenjača i grinje na soji .................................................... 3 savetodavac za zaštitu bilja; Dipl.ing. SLAVICA MAKSIMOVIĆ

4. Suzbijanje skladišnih štetočina i priprema skladišta za prijem nove robe ..................................................................... 5 savetodavac za zaštitu bilja; Dipl.ing. SLOBODAN GOŠIĆ

5. Subvencionisani krediti ........................................................ 6

savetodavac za agroekonomiju; Mr ZORAN BELJIĆ

6. Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju .. 7

savetodavac za voćarstvo; Dipl.ing. MILORAD JOCKOVIĆ

7. Obaveštenje o trenutnoj situaciji i sprovođenju mera

za nodularni dermatitis ....................................................... 13 savetodavac za stočarstvo; Dipl.ing. MARINA GAČIĆ 8. Toplotni stres i muzne krave .............................................. 14 savetodavac za stočarstvo; Dipl.ing. ZORAN KOZLINA

Dominantne cene poljopr. proizvoda u centralnoj Srbiji 16 - 23

PSSS Šabac

Tiraž: 300 primeraka ZAHTEV PŠENICE PREMA AGROEKOLOŠKIM ČINIOCIMA

Na prinos pšenice pored sorte i agrotehnike, veliki uticaj imaju agroekološki činioci kao što su toplota, voda, svetlost, zemljište. Kada se svi ovi činioci poklope i još proizvođač da svoj maksimum, rodni potencijal biljaka mora biti ostvaren.

Ozima pšenica je otporna prema negativnim temperaturama a stepen otpornosti zavisi od stadijuma razvića u kom se nalazi, etape organogeneze koja je u toku, sorte, vremena setve. Negativne temperature najbolje podnosi u stadijumu jarovljenja i što je taj period kod nekih sorti duži to je njihova otpornost prema negativnim temperaturama veća i obrnuto. Povećanjem suve materije u biljkama i količine šećera u ćeličnom soku povećava se otpornost prema negativnim temperaturama. Biljke koje prođu kroz proces kaljenja bolje izdrže negativne temperature i ovaj se proces odvija u dve etape. U prvos se fazi nagomilava šećer u ćeličnom soku a to se postiže intezivnom fotosintezom i pretvaranjem skroba u šećer i pri dnevnoj temperaturi od 10⁰ C - 15⁰ C a noćna spustu na 0⁰ C. U drugoj se fazi smanjuje koliočina slobodne vode u ćelijama, i ova se faza odvija kada je temperatura oko 0⁰ C.

Biljke u stanju mirovanja poseduju relativno veliku otpornost prema negativnim temperaturama, međutim intezitet tog mirovanja nije isti u svim delovima tkiva i organa biljaka. Najduže i najpotpunije stanje mirovanja je kod ćelija konusa porasta i u čvoru bokorenja a nepotpuno i najkraće kod lišća. Zbog toga je lišće i najosetljivije i brže propada ukoliko su niže temperature.

Otpornost biljaka prema negativnim temperaturama zavisi id vlažnosti zemljišta i vazduha pre početka kaljenja. Biljke koje se razvijaju u ovom periodu u uslovima prevelike vlažnosti odnosno slabe obezbeđenosti u vodi osetljivije su na delovanje negativnih temperatura. Ozima pšenica može da izdrži negativne temperature od -10⁰ C do -20⁰ C zavisno od stadijuma razvića, etape organogeneze i vlažnosti zemljišta i vazduha pre početka kaljenja biljaka. Nagle promene temperature biljkama nanose veće štete. Usev pšenice može da izdrži negativne temperature i – 25⁰ C ukoliko je pokriven snežnim pokrivačem a razlika ispod i iznad snežnog pokrivača može biti i 10⁰C - 15⁰ C, zavisno naravno od debljine snega i na dubini ležanja čvora bokorenja razlika je veća. Negativne temperature usev pšenice slabije podnosi ako se pojave ranije u jesen (jer je sadržaj suve materije i šećera u biljkama mali) a isto tako ako se jave kasnije u proleće.

Zahtev pšenice prema pozitivnim temperaturama se povećava sa porastom biljaka i to povećanje treba da je postepeno i ravnomerno. Najpovoljnija temperatura za razvoj pšenice od početka vlatanja do zrenja iznosi 16⁰ C - 20⁰ C. Osim srednjih dnevnih temperatura od značaja su i maksimalne jer mogu dovesti do toplotnog udara koji nanose velike štete usevima pšenice. Toplotni udar se javlja na temperaturama iznad 28⁰ C, topli vetar, relativna vlaga vazduha mala…Toplotni udar se može javiti i na većim temperaturama i ako nema ovih pratećih pojava. Kritični period za pojavu toplotnog udara je oko 10 – tak dana i to u fazi mlečne zrelosti i to je veći ako se javi na početku mlečne zrelosti i može smanjiti prinos i za 50 %. Što se tiče padavina, najbolja je količina od 700 – 750 mm vodenog taloga godišnje. Najveće potrebe pšenice za vlagom su od početka prolećnog razvića do klasanja. U ovom periodu dolazi do brzog porasta i bujnog razvića, pa svaki nedostatak vlage ditrektno utiče na visinu prinosa. Kritični period za vlagom je 15 dana pred klasanje i 6 dana posle klasanja. U ovo vreme se formiraju polni elementi koji su osetljivi na sušu naročiti prašnici.

- 1 - Što se tiče odnosa prema svetlosti, pšenica je biljka dugog dana i svaki nedostatak

odnosno skraćenje dnevne svetlosti odražava se na vegetacioni period. Odnos pšenice prema zemljištu je veliki, ona traži plodna, rastresita, duboka, slabo

kisela.

Dipl. Ing. SVETLANA ZLATARIĆ

KAKO ODREDITI FIZIOLOŠKU ZRELOST PŠENICE

Uvek kažemo da vizuelni ili organoleptički utisak zrelog zrna pšenice bi trebao da se poklapa sa fiziološkim stanjem razvoja same biljke, odnosno da se odluka o vršaju pšneice donese brzo i na njivi. Biljka pšenice treba da bude suva i zlatno žute boje sa zrelim. Svako kašnjenje sa žetvom pšenice ili loša procena fiziološkog stanja dovodi do ubrzanog sušenja zrna a kao posledica toga je pad vlage ispod 10 %, zrna lako ispadaju iz klasa, stablo i klas se lako lome, dok u samoj žetvi dolazi i do loma zrna pšenice. Dužina perioda od klasanja do sazrevanja pšenice zavisi od temperature, vlažnosti zemljišta i vazduha i vetra. Period koji je potreban od klasanja do sazrevanje pšenice je vrlo zavisan i uslovljen od klimatskih faktora u tom periodu: temperatura, vlaga, vazduha i vetra.

Temperature preko 25-30 °C i više koje su ne retke u tom periodu u vreme formiranja i nalivanja zrna, skraćuju period od klasanja do sazrevanja na 25-28 umesto 45 i više dana, što kao posledicu možemo da prdpostavimo da će i dužina klasa biti kraća a samim tim će se odraziti na prinos. Relativno niska temperatura ispod 20 °C, produžava period nakupljanja suve materije na preko 45-50 dana, što se veoma povoljno odražava na visinu i kvalitet prinosa, sasvim suprotno od prdhodno navedenog da će se veličina klasa značajno uvećati a samim tim i očekivanje željenog prinosa.Na ovu fiziološku pojavu proizvođač može vrlo malo da utiče.

Dinamika nakupljanja suve materije etapno u cilju formiranja i nalivanja zrna, ona izgleda ovako: u toku formiranja zrna nakupi se oko 20-25% ukupne mase suve materije zrna, u mlečno i testasto stanje nazivamo nalivanje zrna, nakupi se uglavnom ostatak suve materije, ali usled osobine neujednačenog sazrevanja, nakupljanje suve materije se produžava najčešće do sredine voštane zrelosti.

Povoljni uslovi u toku formiranja, nalivanja i sazrevanja zrna, onda se dobija zrno dobro ispunjeno i dobrog kvaliteta, dakle kvaliteta koja je standardom propisana. Nepovolljni uslovi ili drugim rečima rečeno ekcesni uslovi (suša i ekstremno visoke temperature) zrno prekida normalan tok nalivanja i dolazi do prinudnog sazrevanja, jer se pojedine faze skraćuju, a to uslovljava značajan pad prinosa koja nosi sa sobom i vrlo loš kvalitet samog zrna pšenice.

Naravno, moramo navesti fazu fiziološke zrelosti. U ovoj zrelosti zrno dobija sposobnost normalne reprodukcije. Fiziološko dozrevanje je različito kod različitih sorti i nastupa od mlečnog stanja do pune zrelosti. Neke sorte zahtevaju naknadno odležavanje posle žetve, da bi postigle punu fiziološku zrelost, pa to nazivamo posle žetveno dozrevanje. Neke sorte dostižu punu fiziološku zrelost još u klasu, usled čega u određenim uslovima dolazi do klijanja semena u klasu a to se dešava kada ne možemo da iz ne mogućnosti ulaska u njive i vršenja žetve omogućimo semenu da se zadrži mnogo duže na njivi nego što njena fiziologija dozvoljava za tu feno fazu pšenice.

Dipl. Ing. DARKO SIMIĆ

- 2 -

PLAMENJAČA I GRINJE NA SOJI

Plamenjača soje (Peronospora manshurica) je bolest koja se javlja svake godine u manjem ili većem obimu u usevima. Simptome najčešće nalazimo na licu lista, mahuni i semenu. Na licu lista se javljaju žućkaste pege koje su oivičene nekrotiranim rubom. Pege su vrlo sitne, razbacane po celoj površini lista, ako su uslovi povoljni pege se spajaju, tkivo nekrotira, puca i javljaju se šupljine na listu, te on izgleda kao izrešetan. Osim na liskama simptomi se javljaju i

na semenu i na mahunama. U unutrašnjosti mahuna i na zaraženom semenu formira se beličasta prevlaka, zaraženo seme je sitnije i na njemu se uočavaju pukotine. Ako se poseje, tako zaraženo seme, odmah nakon nicanja dobijamo sistematski zaražene biljke, koje zaostaju u rastu a na prvim listovima uočavaju se svetlo zelene zone.

Simptomi na zaraženom lišću (Peronospora manshurica)

Optimalni uslovi za razvoj bolesti su temperature 20-22°C i vlažno vreme. Bolest se prenosi zaraženim semenom i biljnim ostacima.Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama i putem vetra.

Mere zaštite su agrotehničke i hemijske. Od agrotehničkih su : -plodored, -setva zdravog semena, -zaoravanje žetvenih ostataka i -setva otpornih sorata. Hemijske mere suzbijanja naročito se sprovode na semenskim usevima. Procena

za određivanje vremena suzbijanja obavlja se na osnovu pregleda parcele, naročito ako je vlažno proleće. Pregled se vrši vizuelno, i to dijagonalno kroz parcelu.

Od fungicida za ovu namenu koriste se:Ridomil gold MZ, Metalaxyl MZ, Qadris....

Grinje na soji Grinje kao štetočine javljaju se naročito tokom letnjeg perioda i to kada su visoke

temperature (25-30°C), a vreme suvo. U takvim uslovima mogu dati i 10 generacija. Na soji se obično javlja

- 3 - koprivina grinja (Tetranycus urticae ) i atlanski pregalj (Tetranycus atlanticus ). To su vrlo sitni insekti koje možemo uočiti i golim okom. Štete pričinjavaju tako što sišu biljne sokove i to sa naličja lista gde ih i uočavamo. Na licu lista štete se vide u obliku sitnih sivkastih pega, pri jačem napadu uništava se hlorofil, list žuti pa potom ima crvekasto bakarnu boju suši se i opada. Sa naličja lista uočavaju se paučinaste niti a u njima borave grinje. Ako se zanemari ova štetočina onda se to značajno odražava na prinos.

Simptomi na naličju lista od štetočina-grinja

Parcele pod sojom potrebno je pregledati na vreme, a naročito trba obratiti pažnju na rubove parcela gde se grinje obično prvo jave, a odatle se šire ka unutrašnjostri, ali se takođe mogu pojaviti i unutar useva mestimično kao oaze. Pri pregledu treba odrediti stepen oštećenja kao i brojnost štetočine. Ako se na vreme konstatuje prisustvo grinje može se tretman izvršiti samo na oazama koje su zahvaćeneštetočinom, na taj način sprečavamo njegovo širenje a i smanjujemo upotrbu hemijskih sredstava. Kod nas se u soji mogu primeniti sledeći akaricidi: Ortus 5-SC, Vertimec 018-EC, Omite, Armada...

Napad grinja sa ruba parcele u usevu soje

Dipl. Ing. SLAVICA MAKSIMOVIĆ

- 4 -

SUZBIJANJE SKLADIŠNIH ŠTETOČINA I PRIPREMA SKLADIŠTA ZA PRIJEM NOVE ROBE Nakon žetve predstoji skladištenje ubranog roda.Uskladištene žitarice najčešće

napadaju žišci, moljci i grinje i iz tog razloga o higijeni praznog prostora treba veoma voditi računa. Moramo znati da pre skladištenja prostor pripremimo za ovu namenu, očistiti od raznih nečistoća (zaostala zrna, paučina, prašina) i pregledati površinu zidova i poda da bi se

ustanovilo da li eventualno postoje otvori koje su napravili glodari. Ukolko takvi otvori postoje, treba ih popuniti nekim tvrdim materijalom.

Treba obratiti pažnju na pukotine u zidovima, jer se na tim mestima skladišni insekti najčešće zadržavaju. Ukoliko su uslovi povoljni, kukuruzni žižak i žitni moljac izleću iz skladišta u polja, kada se pšenica i kukuruz nalaze u fazi mlečne zrelosti, pa tako sa požnjevenom pšenicom i okrunjenim kukuruzom dospevaju u skladišta. Ako postoji povoljna temperatura u skladištu i vlaga, ženka polaže jaja. Tako nastaje početni napad uskladištene pšenice.

Kada je roba u rinfuznom stanju ili u džakovima najčešće se mogu na takvim mestima uočiti leptiri i gusenice moljaca, žitni (Sitotroga cerealella), brašneni (Ephestia kuhniella), bakrenasti (Plodia interpunctella). Gusenice tvrdokrilaca, kao što su npr. brašnar i žižak, upliću zrna u svilene niti, nalik na paučinu. U takvim slojevima brašna nalazi se veliki broj gusenica koje povezuju čestice brašna u grudve, u sprovodnim cevima mlina pa mogu zaustaviti rad mašina. Da ne bi došlo do prenamnoženja, samim tim i otežanog suzbijanja, neophodno je delovati preventivno.

Vizuelno uočiti štetočinu je veoma teško u početku. Da bi se ustanovilo prisustvo,primenjuje se uzimanje uzoraka pomoću sonde, sa više mesta u skladištu. Odrasli tvrdokrilci se vide golim okom kao i leptiri, naročito ako njihova boja odudara od boje podloge na kojoj se nalaze ili kada se uznemire pa lete iznad površine na kojoj su mirovali. Skladišne štetočine najčešće žive skriveno na nepristupačnim mestima, pukotinama, mašinama. Ako u skladištu postoji zaostala količina robe od prethodne godine, smatra se da je zaražena insektima i istu treba isprskati odgovarajućim insekticidom. U tu svrhu se mogu koristiti insekticidi koji imaju dozvolu za korišćenje za ovu namenu. Nakon mehaničkog čišćenja zatvorenog prostora treba uraditi hemijsku dezinsekciju, a ova mera je neophodna da bi se uništili insekti koji se nalaze u pukotinama gde se mehaničkim putem ne može dopreti do njih. Za ovu namenu se koriste insekticidi koji deluju parama.

Za suzbijanje skladišnih štetočina mogu se koristiti neki od sledećih preparata: Actellic 50-ima širok spektar delovanja na veliki broj štetočina, odlično isparava, nema ostataka na zrnu nakon njegove primene i ima kratku karencu. Etiol tečni - 2 dana pre unošenja proizvoda tretiranjem podova i zidova. Talisma EC- tretiranje uskladištenog žita i praznih skladišta. U cilju očuvanja početne količine i kvaliteta žita, određivanje optimalnih uslova skladištenja neophodno je obezbediti dobro sušenje i provetravanje koje uspesno može sprečiti pojavu i razvoj štetnih organizama, odnosno smanjiti opasnost od vrlo opasnih mikotoksina u hrani.

Dipl. Ing. SLOBODAN GOŠIĆ

- 5 -

SUBVENCIONISANI KREDITI Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je, u aprilu 2016. godine,

zaključilo ugovore sa poslovnim bankama i osiguravajućim kućama kojima se regulišu uslovi kreditiranja poljoprivedne proizvodnje u 2016. godini.

Po tom ugovoru Ministarstvo sufinansira kamatne stope, tako da su za poljoprivrednike dostupna kreditna sredstva, po kamatnoj stopi od tri procenta. Ovo su izuzetno dobra sredstva koja su u prethodnim godinama dosta korišćena i nastavak ovog programa će značajno doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje, kod individualnih gazdinstava.

Krediti, čiji je rok od jedne do tri godine sa grejs periodom do godinu dana,

odobravaju se i isplaćuju u dinarima – bez valutne klauzule i predstaljaju jedne od najpovoljnijih kredita na tržištu, gde fiksna kamatna stopa iznosi 3% na godišnjem nivou za kredite u stočarstvu i kredite plasirane u razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva, cvećarstva, kao i kupovinu poljoprivredne mehanizacije i opreme.

Ugovori su zaključeni sa sledećim bankama: Komercijalna banka, Pro-Crdit banka, CreditAgricole, Hypo-Alpe-Adria banka, Banca Intesa, Sberbanka, AIK, NLB, UniCredit banka, OTP i osiguravajućim društvima: Dunav osiguranje, Generali osiguranje, DDOR, Triglav osiguranje i Globos osiguranje.

Zahtev za subvencionisanim kreditnim sredstvima šalje se Ministarstvu poljoprivrede preko svoje poslovne banke u kojoj poljoprivredni proizvođači imaju otvorene namenske račune.

Ovaj program subvencionisanih kreditnih sredstava će značajno doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje i kroz korišćenje sredstava iz IPARD programa.

Mr ZORAN BELJIĆ

- 6 -

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU JAGODE ZA SVEŽU POTROŠNJU Postavljanje zasada i priprema zemljišta

Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Višegodišnje površinske useve ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za primenu metode sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Ako se postavljaju izdignute leje treba ih formirati kada je zemljište dovoljno vlažno za obradu. Leje treba da budu 20 - 25 cm visoke i 30 – 40 cm široke. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer ona omogućavaju adekvatnu drenažu. Poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji busenovi.

U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona, neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. Redove je najbolje postaviti u pravcu severjug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, bolja ventilacija i protok vode. Moguće je da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.

SADNJA Uobičajeno je da se mladi bokori koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste

za sadnju jagode na gredicama (bankovima), uz zastiranje zemliišta folijom. One se preuzimaju u snopovima kao sadnice sa golim korenom, a mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Korisno je potopiti koren sadnice u vodu na nekoliko sati pre sadnje. Živići sa golim korenom mogu se posaditi na istoj dubini na kojoj su bile pre iskopavanja. Ako se sadnja odloži do kraja maja i početka juna, preporučuje se da se sadnice zasade na manjem rastojanju u redu (30 cm). Ne preporučuje se da se krunice koje su prošle kroz period mirovanja sade kasno u leto i jesen, jer one nadalje gube na bujnosti dajući vrlo mali broj stolona, odnosno živića.

- 7 - NEGA U GODINI SADNJE

Brzo nakon sadnje, na bokornicama se javlja nekolicina listova, kao i cvetovi. Ovi cvetovi inicirani su tokom prethodne jeseni u rasadniku pre ulaska u period mirovanja. Najbolje je otkloniti cvetne drške sa cvetovima u godini sadnje kako bi se stimulisala pojava stolona u određenoj formi leje, što opet rezultira većim prinosima u narednoj godini. Iz pupoljaka koji se obrazuju u pazuhu novog lišća, jagoda tokom vegetacije sukcesivno formira stolone. Stoloni,

odnosno živići se intenzivnije obrazuju početkom leta. Postavite ili oblikujte nove stolone kako bi popunili leju, zadržavajući pritom širinu leje na maksimalno 45 cm. Stolone izvan ovog prostora treba uvući u leju ili odseći ukoliko je gustina adekvatna.

NAVODNJAVANJE Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbeđuje

zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu, a trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U središnji deo leje, celom dužinom, može se postaviti savitljiva irigaciona traka koja se može i ukopati u zonu ispod korena, naročito kod izdignutih leja. Tenziometar je najbolji način nadgledanja vlažnosti zemljišta, mada se, po pravilu, koristi 2.5 do 5.0 cm vode nedeljno u kombinaciji sa padavinama u godini sadnje.

PRIHRANA SADNICA Na oko 4 nedelje nakon sadnje primeniti 35- 45 kg N /ha. Preporučuje se dodatna

prihrana krajem leta primenom 35 kg N /ha. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da li treba upotrebiti manju količinu azota nego što je prikazano (tokom godine sadnje), naročito na težim zemljištima. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) predstavlja najbolji izvor azota u godini sadnje. Procenat azota u običnim đubrivima može se videti u tabeli 2. Ne zaboravite da izračunate količinu veštačkog đubriva samo za prostor na kome su zasađene sadnice.

SUZBIJANJE KOROVA Brzo suzbijanje korova značajno je kod sistema gajenja pod folijom, kako se korov ne

bi utvrdio u zasadu. Primenite herbicid kojim se sprečava pojava korova pošto se koren sadnice utvrdi u leji. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnica, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Korov se najintenzivnije javlja tokom juna, jula i avgusta, tako da usmeravanje pažnje na njegovo suzbijanje tokom ovog perioda daje najbolje rezultate. Malčiranje slamom se koristi u cilju zaštite tokom zime, a potom i za suzbijanje korova u narednim sezonama, zajedno sa primenom herbicida i ručnog plevljenja. ZAŠTITA TOKOM ZIME

Biljke ulaze u period mirovanja krajem jeseni (od sredine do kraja novembra). Da bi se bokornice zaštitile od ekstremno niskih temperatura i pomeranja zemljišta, a potom i isušivanja, koristi se malč kojim se prekrivaju sadnice. Kao malč, obično se koristi slama od pšenice, mada se u ove svrhe uspešno može koristiti i slama od raži i sudanske trave. Slama od ječma i ovsa ne pružaju adekvatnu zaštitu. Jagode mogu pretrpeti znatna oštećenja bez zaštite tokom zime.

Obično se preko sadnica nanosi od 4 – 9 cm slame. Da bi se obezbedio sloj slame

- 8 -

debljine 2,5 cm po hektaru potrebno je 2,5 mT slame. Slama ne bi trebalo da ima

seme, a naročito seme od korova. Nanošenje malča je obično mehanizovano – mašinom koja seče i raspršuje slamu preko leja. Postoji veliki broj različitih mašina u pogledu vrste bala slame i metoda primene (bacanje slame nasuprot nanošenju na leje). Na manjim parcelama, malčiranje se može obaviti i ručno, uz pažnju da debljina sloja nanesene slame bude ravnomeran.

Alternativni materijali, kao što su tkani materijali ili veštački sneg, takođe se koriste u svrhu zaštite od niskih temperatura, ali je zaštita pritom ograničena. Slamu ne bi trebalo koristiti sve dok jagode ne uđu u period mirovanja. Sačekajte dok prođe nekoliko jakih mrazeva, i lišće postane potpuno dehidrirano. Malč se mora primeniti pre nego što nastupe temperature dovoljno niske da izazovu oštećenja, i pre snežnog pokrivača posle koga malčiranje ne bi imalo

efekta. Malčiranje primenjeno neposredno pre smrzavanja zemljišta daje najbolji efekat. Ista procedura ponavlja se iz godine u godinu, dogod se zasad obnavlja.

AKTIVNOSTI PRE I ZA VREME BERBE PRIHRANA UKLANJANJE MALČA U proleće, uklonite malč sa sadnica, i pomerite ga u sredinu reda. Iako je zaštita

sadnica od niskih temperatura primarna funkcija malča, on takođe služi da suzbije korov u međurednom prostoru, kao i da plodovi ostanu čisti i neupraljani, jer malč ne dozvoljava da plodovi leže na zemlji. Zadržavanje vlage i lakša berba su takođe prednosti malča. Nanesite malč svuda između redova, gotovo do samih sadnica. Sadnice će rasti kroz tanak sloj slame. Malč se može ukloniti u rano proleće (od sredine do kraja marta), osim ukoliko imate za cilj da odložite cvetanje.

Odlaganje uklanjanja malča takođe će značajno umanjiti prinose ukoliko se to ne obavi najkasnije do sredine aprila. Sadnice koje su oštećene niskim temperaturama zahtevaće dodatnu negu, ukoliko dođe do odlaganja sadnje. Zaštita od stresa obezbeđivanjem velike količine vode, suzbijanjem korova, insekata i bolesti može uticati da se sadnice oporave. Dosadašnja iskustva su pokazala da prihrana veštačkim đubrivom ne utiče znatno na oporavak sadnice.

PREPOKRIVANJE Vrlo praktičan način kultivacije jagode predstavlja uzgoj jagode pod agril folijom koja

štiti jagodu od ranih prolećnih mrazeva i omogućava ranije prispevanje plodova. Agril folija se postavlja na već zasađenu parcelu sa jagodom, koja je na foliji, tako što se prekrije celokupna površina. Korišćenje pokrivača izrađenih od sintetičkih tkanina može uticati na to da se sazrevanje ubrza, a primenjuje se po uklanjanju malča početkom marta. Međutim, ovaj postupak može se i odložiti, ukoliko ima ostataka snega, ili u slučaju niskih temperatura neuobičajenih za ovo doba godine. Uzgajivač može odlučiti da prepokrije rane sorte jagode, a ostavi nepokrivenim one koje kasnije rađaju, na taj način produžavajući vreme berbe.

Prepokrivanje obezbeđuje samo minimalnu zaštitu od niskih temperatura i ne predstavlja zamenu za malč, osim u oblastima sa blagim zimama. U proleće, prepokrivanje omogućava da biljke dobiju svetlost i vlagu, ali i zadržavanje toplote, koja pogoduje rastu, i može da ubrza su povećani. Prepokrivanje može biti otežano, i ne treba ga primenjivati

- 9 - ukoliko je vreme vetrovito. Materijali moraju čvrsto biti privezani za krajeve klinovima uobliku slova U, džakovima sa peskom ili drugim teškim predmetima. Pokrivač treba ukloniti odmah po pojavi cvetova, kao bi se omogućilo oprašivanje. U slučaju pojave magle, dok su cvetovi još pod pokrivačem, može se izvršiti navodnjavanje odozgo, kako bi se sadnice zaštitile. Prepokrivanje može obezbediti samodelimičnu zaštitu od mraza, naročito kada j dan koji prethodi mrazu hladan.

Suzbijanje korova je važno u slučajevima korišćenja pokrivača, jer je primećena pojačana aktivnost insekata kada ostaci korova prezime u zemljištu. Dobrom zaštitom od korova oštećenja nastala usled aktivnosti insekata umanjena su u poređenju sa slučajevima kada se prepokrivanje ne primenjuje. Prekrivači za prepokrivanje su relativno skupi u inicijalnom trenutku, ali se mogu koristiti od 3 do 6 godina. Obratite pažnju na to da pokrivač bude koliko je moguće čist i suv prilikom njegovog odlaganja i savijanja. Obeležavanje takninebojom omogućiće njeno lakše postavljanje naredne godine. Takođe, obratite pažnju na pojavu miševa u prostoru u kome držite pokrivač, jer je takav material pogodan za sklonište miševima preko zime.

ZAŠTITA OD MRAZA

U odnosu na ostale faktore koji utiču na prinos, prolećni mrazevi imaju najveći uticaj na smanjenje prinosa. Mraz tokom samo jedne noći može u potpunosti eliminisati prinos. Jagode obično cvetaju pre poslednjeg mraza, naročito kada se koriste pokrivači. Ako je središnji deo cveta crne boje to je znak da ima oštećenja od mraza. Uzgajivači odlažu ulanjanje malča kako bi izbegli uticaj prolećnih mrazeva, ali se taj postupak može negativno odraziti na visinu prinosa sa više aspekata. Dodatnim nanošenjem slame u međuredni prostor pre vremena cvetanja takođe se povećava rizik da biljka tokom dana upije manje toplote, čime se ubrzava hlađenje tokom noći.

Navodnjavanje odozgo potrebno je u okviru zaštite od mraza, jer se cvetovi moraju posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na cvetovima ima vode temperature će se zadržati na 0°C, jer voda oslobađa toplotu pre nego što se pretvori u led. Oštećenja na cvetovima događaju se samo pri temperaturama nižim od -2,2°C. Ovaj vremenski prostor između leđenja vode i oštećenja omogućava da se zasad u potpunosti prekrije ledom, a cvetovi i sadnice ipak zaštite. Međutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva na cvetove nedovoljan, temperature će sići ispod tačke na kojoj se događaju oštećenja, i zapravo tada mogu da ih prouzrokuju. Neophodno je izlivanje najmanje 25 – 38 mm vode na sat, odnosno 420-550 L/min po hektaru, da bi se obezbedila adekvatna zaštita. Vetrovito vreme uzrokuje gubljenje toplote, čime se zaštita od mraza umanjuje.

Pod ovakvim uslovima potrebne su veće količine vode. Navodnjavanje odozgo nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote koja isparava može biti veće nego u uslovima zamrzavanja vode. Osetljivost cvetova na mraz varira u odnosu na razvojnu fazu. Otvoreni ili delimično otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od čvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju su tolerantniji prema mrazu u odnosu na otvorene cvetove. Na zaštitu od mraza mogu negativno uticati i drugi vremenski uslovi. Mirna, vedra noć pre će stvoriti uslove koji izazivaju oštećenja, jer se toplota brzo gubi, i temperature cvetova može biti niža od temperature u neposrednom okruženju biljke.

Veća je verovatnoća da će mrazevi koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati veća oštećenja od onih koji slede iza pe ioda svežijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka. Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji ima najnižu temperaturu, kako bi se moglo zaključiti o potrebi zaštite od mraza. Delovi zasada na nižoj visini biće hladniji od

- 10 - okruženja, a mogu biti značajno hladniji u odnosu na vazduh oko građevina. Uz to, zaštitu od mraza treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža, jer je tačka pojave rose niža u takvim noćima, i tada se niže temperature mogu očekivati. Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre izlaska sunca, i pre nego što led počne da nestaje sa biljke, ili počne da se prirodno topi.

PRIHRANA I ĐUBRENJE Svake godine po obnavljanju zasada (videti dole) preporučuje se testiranje zemljišta

zbog optimizacije programa prihrane. Najmanje 50 listova uzorkovanih sa celokupne površine zasada treba skupiti i osušiti (osloboditi od vlage) za analizu. Pregledom problematičnih delova zasada može se utvrditi neophodnost dodatnog testiranja. Hranljive materije mogu se obezbediti iz prirodnih resursa, zatim kroz veštačka đubriva ili njihovom kombinacijom.

Uobičajena količina u podignutom zasadu kreće se oko 79 kg N/ha nakon berbe, i 34 kg N/ha koji se primenjuju tokom septembra. Na primer, ako koristite amonijum nitrat biće vam potrebna 232 kg/ha da biste obezbedili 79 kg čistog N/ha (u amonijum nitratu ima 34% azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubrivima prikazan je u tabeli 2. Na lakšim zemljištima može biti potrebna nešto veća količina azota, a manja kod teških zemljišta.

Kalcijum nitrat (kalcijumova so) jenajbolji izvor azota u godini postavljanja zasada, mada će bilo koji drugi, jeftiniji, izvor azota odgovarati nakon godine postavljanja zasada.

Urea je obično najjeftiniji izvor azota, i treba je primeniti kako bi se izbeglo isparavanje. Nije neophodno primenjivati konvencionalna đubriva u odnosu 15-15-15, osim na peskovitim zemljištima. Prihrana stajskim đubrivom po sadnji se ne preporučuje kod gajenja jagoda za svežu potrošnju, usled mogućnosti pojave bolesti koje se prenose preko hrane (NORO virusi, Ešerihija koli i sl., prim. prev.). Ukoliko se koristi stajsko đubrivo, obratite pažnju na to da bude adekvatno kompostirano, i nanesite ga pre sadnje da bi se umanjio rizik.

NAVODNJAVANJE Ovim sortama jagode pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na

peskovitim zemljištima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode nedeljno za postizanje najboljih rezultata i visokih prinosa. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neophodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbegavajte navodnjavanje odozgo, kadgod je to moguće, osim kod primene zaštite od mraza, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda. Navodnjavanje se takođe preporučuje nakon obnavljanja zasada, kako bi se održao isparavan zdravstveni status sadnica u narednoj sezonil.

BERBA I MANIPULACIJA PLODOVIMA POSLE BERBE HLAĐENJE I ČUVANJE Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se

obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Odlaganje hlađenja nakon berbe značajno može uticati na trajnost plodova.

Jagode bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade blizu 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri

- 11 - relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova. Najbolji stepen zrelosti plodova jagode za svežu potrošnju je onda kada plod u potpunosti do bije crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju.

Plodovi koji se oberu pre vremena punog zrenja imaće veću trajnost od onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa kod proizvodnje jagode za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastične posude za maloprodajno tržište koje se mogu direktno odlagati u hladnjaču i prosleđivati na tržište. Plastične posude od čiste Clamm-shell plastike, različitih dimenzija, koriste se kako za maloprodajno tako i za veleprodajno tržište Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i providne su. Preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od stiropora, kartona ili drveta još uvek su prihvatljive za lokalno i neposredno maloprodajno tržište, kao i za namensko tržište.

TRANSPORT Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do

krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, uključujući i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procenat gubitka. Jagoda bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na

paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na dnu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truskanje.

Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodatno prepakovati, ili se mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom jagodom. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

OBNAVLJANJE ZASADA U sistemu gajenja pod folijom zasad jagode treba obnoviti da bi se umanjila pojava

korova, umanjilo rastojanje između redova i povećala bujnost zasada iniciranjem ćerki biljaka koje će popuniti rastojanje između sadnica. Ovaj proces proređivanja sprečava preveliki broj stolona, odnosno živića u redu. Ove ćerke biljke doneće rod naredne godine. Sredstvo 2,4-D može se primeniti pre obnavljanja zasada ukoliko se uoči pojava širokolisnih korova. Listovi jagode moraju se ‘’šišati" kako bi se izbeglo unošenje sredstva u bokornicu, a time i oštećenje

- 12 - sadnica. Ovo sredstvo ne bi trebalo koristiti ukoliko će se listovi ostavljati otvoreni u slučajevima stresa izazvanog obilnim padavinama, oštećenja nastalih usled napada insekta Othorincus spp., ili ostalih uslova koji se negativno odražavaju na biljku.

Prilikom narednog "šišanja" redove bi trebalo suziti od 20 do 25 cm po širini, motokultivatorom ili tanjiračom. Sadnicama pogoduje da vrhovi bokornica budu prekriveni sa 2,5 cm zemlje, jer se iznad starog korena pojavljuje novi. Nanesite đubrivo i navodnjavanje (najmanje 2,5 do 5 cm) neposredno nakon toga, kako bi se stimulisao novi prirast. Herbicidi koji se primenjuju pre kretanja pupoljaka mogu se primeniti odmah nakon obrade zemljišta.

SUZBIJANJE ŠTETOČINA Jagode su osetljive na mnoge insekte i bolesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se

kontrolisati, ili se njihova zastupljenost može minimizirati kroz adekvatnu negu i održavanje zasada. Održavanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vodom kao i provetravanje i zaštita od korova u cilju minimiziranja zastupljenosti domaćina bolesti doprineće smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Suzbijanje štetočina lakše je izvesti ako je bokor proređeniji.

Pritom, izbor otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida u cilju zaustavljanja širenja pojave štetočine koja se suzbija takođe pozitivno utiče na njenu zastupljenost. Međutim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da će gubici u prinosima preći prihvatljive granice hemijski pesticidi pružaju najbolju zaštitu i zadovoljavaju potrebe svakog tržišta.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju jagode za svežu potrošnju", čiji je autor Dr Kortni Veber.

Dipl. Ing. MILORAD

JOCKOVIĆ

ОБАВЕШТЕЊЕ О ТРЕНУТНОЈ СИТУАЦИЈИ И СПРОВОЂЕЊУ

МЕРА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА, СУЗБИЈАЊА И ИСКОРЕЊИВАЊА

БОЛЕСТИ КВРГАВЕ КОЖЕ – НОДУЛАРНОГ ДЕРМАТИТИСА НА

ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Дана 7. јуна 2016. године, Министарство пољопривреде и заштите животне

средине, прогласило је територију општине Бујановац зараженим подручјем, а територију Пчињског управног округа угроженим подручјем чиме је Република Србија званично у складу са процедуром ОИЕ проглашена територијом зараженом вирусом Нодуларног дерматитиса.

У протеклих месец дана Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Управа за ветерину, је спровеле све неопходне мере за спречавање ширења, сузбијања и искорењивање болести нодуларни дерматитис – Дерматитис нодоса – Лумпy скин дисеасе (LSD) према одредбама Закона о ветеринарству („Сл.гласник СР“, бр. 91/2005, 30/2010, 93/2012) и препорукама Међународних организација (OIE-World Organisation for Animal Health i European Food Safety Authority – EFSA).

Донета је забрана промета пријемчивих животиња (говеда) на целокупној територији Републике Србије, уз асистенцијом припадника Војске Републике Србије и Министарсва унутрашњих послова Републике Србије спроводе се акције спречавања нелегалног промета животиња.

- 13 - На територијама које су проглашене зараженим и угроженим подручијем

спроводе се мере које су неопходне за спречавање даљег ширења, мере сузбијања и искорењивања болести. Током спровођења мера на 119 газдинсава потврђено је присуство оболелих животиња од болести квргаве коже на основу клиничке слике и на основу лабораторијске дијагностике.

У циљу спречавања ширења болести на хуман начин је извршена еутаназија 551 животиње, а 4 животиње су угинуле од последица ове болести. Република Србија је обезбедила довољну количину буџетских средстава за исплату надокнаде штете власницима чије су животиње еутаназиране, те је на основу реалне штете извршена исплата у висини средстава од 42.072.720, 00 динара.

Дана 24. јуна 2016. дана након испоруке 50 000 доза вакцина, од стране „европске банке вакцина“ започета је вакцинација говеда у зараженом подручју. Република Србија је обезбедила интервентним увозом додатне количине вакцина од 400 000 доза за вакцинацију говеда и у зараженим подручјма која је започета 27. јуна 2016. године у складу са донетим Планом вакцинације за територију Републике Србије.

План вакцинације у зонама А, Б и В се реализује у складу са донетим Планом, те се испуњење очекује у предвиђеним роковима. План вакцинације у „слободној зони“ зона В је извршен у складу са приоритетима вакцинације говеда која се држе у интензивном узгоју.

Спровођење наведених мера имало је за следеће: – од дана 01. јула 2016. није пријављено нити једно ново жариште ван граница

већ заражених подручја; – али, дошло је до појаве клиничке слике обољења код појединих говеда која

су биле вакцинисане у периоду инкубације болести – „поствакцинална појава болести“, код животиња које нису могле да одговоре адекватно на вакцинацију јер су већ биле

заражене „дивљим вирусом“. Извршена је хумана еутаназија само појединачних грла говеда са клиничком манифестацијом ове болести на газдинствима.

(Текст преузет са сајта Министарства пољопривреде и заштите животне средине)

Дипл. Инг. МАРИНА ГАЧИЋ

TOPLOTNI STRES I MUZNE KRAVE

Prvo bih istakao koje su to optimalne temperature za pojedine vrste domaćih životinja :

za goveda do 150C, za svinje je oko 16 - 200C, za živinu oko 210C (u početku uzgoja 32-350 C), za ovce oko 22 - 260C.

Nažalost poslednjih dana smo svedoci da su ove temperature uveliko premašene. Kada se radi o muznim kravama one su posebno osetljive na toplotni stres jer im je

zbog velike proizvodnje mlkea metabolizam veoma intenzivan. Takođe često se zaboravlja subpolarno poreklo goveda i činjenica da mnogo bolje

podnose niže temperature nego one izuzetno visoke.

- 14 - Ambijentalna temperatura u rasponu između 10 i 20°C smatra se kao poželjna za

život goveda. Goveda su životinje koje tolerišu veliki raspon temperature. Temperatura od +10 do -5°C dobro se podnosi pogotovo ako imaju mogućnosti kretanja i adekvatnu ishranu. Čak i temperatura ispod -5°C ne stvara velike probleme. Na toj temperaturi životinje troše nešto više hrane koju koriste za održavanje telesne temperature. Međutim adaptacija na visoke temperature ide nešto teže.

Već iznad 22°C počinje prilagođavanje pogotovo ako je u vazduhu povećan procenat vlage. Kada su u pitanju muzne krave preporučuje se optimalna temperatura od +5 do + 21°C. Porastom temperature sredine povećava se stepen respiracije koji je primarni mehanizam kojim goveda odaju toplotu. Tako je po nekim istraživanjima brzina respiracije pet puta veća kada se temperatura poveća od +10°C do + 40°C.

Kravama je najbolje u ovakvim uslovima :

Kada je temperatura spoljne sredine iznad 24°C smanjuje se konzumiranje hrane i dolazi do opadanja proizvodnje mleka. Iz napred iznetog može se zaključiti da visoka temperatura dovodi do smanjenja apetita što za posledicu ima smanjenje količine mleka. Kada temperatura pređe 27-28°C i ako je vlaga vazduha oko 80 % dolazi do toplotnog stresa i drastičnog smanjenja produkcije mleka. Toplotni stres više utiče na visoko proizvodne krave nego na nisko produktivne, a naročito su osetljive krave koje su u vrhu laktacije.

I šta je najvažnije uraditi kada se toplotni stres već javi : Kod ovakvog stanja veoma je važno smanjiti temperaturu i isprovocirati krave da

uzimaju hranu. Najjednostavniji način je kravi ponuditi hranu u noćnom periodu kada je nešto hladnije. Pored ovoga pribegavamo još nekim metodama rashlađivanja kao što su pravljenje promaje, ventilatori koji mogu biti horizontalni i vertikalni kao i orošavanje životinja ili krova, i smanjivanje ambijentalne temperature. Ovim metodama omogućavamo da kravi pospešimo apetit, a samim tim i povećamo produkciju mleka. Pored toga obezbediti da krave stalno imaju na raspolaganju svežu pitku vodu.

Dipl. Ing. ZORAN KOZLINA

- 15 - OBAVEŠTENJE I POZIV NA SARADNJU:

Poštovani poljoprivrednici, naše i vaše Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je sajt za vaše ponude i prodaju poljoprivrednih proizvoda gde možete putem PSSS Šabac da ponudite višak proizvoda sa vašeg domaćinstva na besplatan način preko sajta: www.agroponuda.com Za sve informacije za ponudu možete pozvati naše telefone: Poljoprivredna, savetodavna i stručna služba Šabac 015/344-606 ; 015/301-820, ili ponude poslati na e mail: psssabac@gromnet.net VAŽNA NAPOMENA: Ovde možete videti na sajtu ministarstva www.stips.minpolj.gov.rs

trenutne cene poljoprivrednih proizvoda u centralnoj Srbiji po okruzima, kao i cene poljoprivrednih proizvoda u Crnoj Gori ili EU:

– cene povrća, jaja, pilećeg mesa i mlečnih proizvoda na zelenim pijacama,

– cene voća i povrća na kvantaškim pijacama, – cene žive stoke na stočnim pijacama, – kao i klanične cene stoke u Srbiji.

SAJT na kome možete ponuditi višak svojih proizvoda: www.agroponuda.com

- 16 -

- 17 -

- 18 -

- 19 -

- 20 -

- 21 -

- 22 -

PSSS

Šabac

- 23 -