POLJOPRIVREDNA STRUČNA … širine motičica, dubinu rada motičica i brzinu kretanja. Neophodno je odrediti ... dipl. ing. ratarstva Baba Euđen 3. Bilten –Agrozavod Maj 2012 2

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA“AGROZAVOD” VRŠAC

BiltenMaj

2012Broj 2Datum: 01.05.2012.

Pripremili:Snežana Kremić dipl. ing. voćarstvaHuanita Milutinović dipl. ing. agroekonomijeEuđen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten –Agrozavod Maj 2012

Sadržaj:

I RATARSTVO

1. Međuredna obrada kukuruza2. Uticaj agrotehničke mere na razvoj korenovog sistema kukuruza

II ZAŠTITA BILJA

1. Šljivin smotavac – Grapholita funebrana2. Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis)3. Ekonomski značajnije bolesti biljaka iz familije Cucurbitaceae Plamenjača (Pseudoperonospora cubensis)

III AGROEKONOMIJA

1. Značaj klastera

IV STOČARSTVO

1. Održana druga manifestacija „Dani šunke“

V INFORMATIKA

1. Internet Explorer 9 i bezbedan rad na Internetu

VI LABORATORIJA

1. Uputstvo za uzorkovanje zemljišta na malim parcelama

34

567

10

11

13

14

2


I RATARSTVO

1. Međuredna obrada kukuruza

Međuredna obrada: kultivacija – špartanje – paranje su sinonimi za jednu od najznačajnihjih operacija nege useva kukuruza u cilju postizanja maksimalnih prinosa.

Međurednim kultiviranjem postižu se nekoliko efekata značajnih za kukuruz u toku vegetacije a to su : provetravanje površinskog sloja zemljišta, sprečavanje isparavanja vode iz zemljišta, zaštita od korova i prihrana kukuruza azotom. Provetravanje površinskog sloja zemljišta, pogotovo u uslovima visoke vlage zemljišta odnosno zabarivanja, u normalnim uslovima na ovaj način se čuva vlaga u dubljim slojevima jer se kultivacijom prekida kapilaritet zemljišta odnosno sprečava isparavanje vode. Krajnji efekat je prihranjivanje kukuruza u redove sa azotnim đubrivima putem depozitora. Radi postizanja pravih efekata međuredne kultivacije treba sigurno obratiti pažnju na reglažu oruđa za kultivaciju: reglaža zaštitne zone odnosno radne širine motičica, dubinu rada motičica i brzinu kretanja. Neophodno je odrediti adekvatnu zaštitnu zonu za kultiviranje, pri čemu kod kukuruza u ranijim fazama ta zona može biti uža a kod odraslog kukuruza ta zona obavezno šira. Dubina kultiviranja je u zavisnosti od uzrasta kukuruza pri čemu je veća dubina u ranim fazama (3-5 lista) i obavezno plića u kasnijim fazama ( 6-10 list ) da ne bi došlo do sečenja korenovog sistema. Što se tiče brzine kretanja traktora ona je sporija kod nižeg kukuruza kako bi se izbeglo njegovo zatrpavanje i obrnuto veća brzina

kod odraslijih biljaka kukuruza. Broj kultiviranja je u zavisnosti od uzrasta kukuruza, padavina I vreme primene herbicida, praktično to bi značilo kultivirati kukuruz posle svake obilnije kiše kako bi se konzervirala vlaga i dodao vazduh korenovom sistemu, dokle god se može ući traktorom u kukuruz. Imajući u vidu navedene činjenice, međurednu kultivaciju treba smatrari kao obaveznu meru u tehnologiji gajenja kukuruza kako bi postigli što veći prinos.

Slika 1. Kukuruz

Savetodavacdipl. ing. ratarstva Baba Euđen

3


2. Uticaj agrotehničke mere na razvoj korenovog sistema kukuruza

Za neometan razvoj biljke kukuruza potrebno je obezbediti optimalne uslove za razvoj korena koji biljku snabdeva vodom i hranivima.U zbijenim zemljištima korenov sistem se slabije razvija i slabije iskorišćava hraniva i vodu. Stoga se nameće potreba dublje obrade zemljišta, jer se na taj način povećava dubina oraničnog sloja, smanjuje se mehanički otpor na koji koren nailazi, poboljšava se vodno-vazdušni režim, povećava količina hraniva, što sve uslovljava bolje razviće korena. Na zemljištima gde ne postoji opasnost od ispiranja hraniva podzemnim vodama, a u cilju podsticanja korena za rast u dubinu čime se obezbeđuje bolje snabdevanje vodom iz dubljih slojeva zemljišta nameće se potreba unošenja celokupne količine fosfora i kalijuma i dela azotnih đubriva ujesen sa osnovnom obradom.Međuredno kultiviranje useva kukuruza je značajna mera nege kojom se obezbeđuje očuvanje vlage u zemljištu, poboljšava aeracija istog i redukuje broj korovskih biljaka koje su konkurencija kukuruznim biljkama. Vrlo je važno obratiti pažnju prilikom izvođenja međurednih kultivacija na dubinu kultivacije i veličinu zaštitne zone, jer se povrede korenovog sistema moraju svesti na najmanju meru.Prva kultivacija se obavlja u fazi 3-5 listova izvodi se na veću dubinu i sa manjim zaštitnom zonom (10 cm) jer tada klicini korenčići više prodiru u dubinu nego što se šire i nema opasnosti od njihovog oštećenja.Drugo kultiviranje izvodi se kada biljka kukuruza ima 6-8 listova, tada nodijalni rastu koso, udaljeni su od biljke 25-35 cm i imaju glavnu ulogu u ishrani biljke. Da se oni ne bi oštetili smanjuje se dubina izvođenja druge međuredne kultivacije u

odnosu na prvu, a zaštitna zona se povećava na 15-20 cm.U uslovima niske vlažnosti zemljišta korenov sistem prodire znatno više u dubinu i širinu, ali je njegova ukupna masa, a naročito aktivni deo ( usisavajuća površina) mala nego kod optimalne vlažnosti zemljišta koja se može osigurati navodnjavanjem koja je, na žalost, malo zastupljeno i na većim površinama nemoguća.

Slika 2: Klip kukuruza

Savetodavci:dipl.ing. ratarstva Božidar Plećašdipl.ing. ratarstva Milan Guteša

4


II ZAŠTITA BILJA

1. Šljivin smotavac – Grapholita funebrana

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) je redovni pratilac zasada šljiva. Javlja se svake godine u većoj ili manjoj brojnosti. Posebno su značajne štete koje čine larve druge generacije. One se ubušuju u plodove u vreme njihovog sazrevanja te se štete ogledaju u direktnim štetama zbog crvljivosti plodova i u indirektnim jer larve svojim ubušenjem u plodove stvaraju povoljne uslove za razvoj truleži plodova.

Prezimljava kao larva u kokonu ispod kore šljive. U našim uslovima razvija dve generacije godišnje. Izletanje leptira prezimljujuće generacije počinje u aprilu mesecu. Ženke odlažu jaja na plodovima koji su u to vreme od veličine koštice trešnje pa do ploda koji je oko polovine krajnje veličine (faza 75 po BBCH skali). Odlaganje jaja traje oko mesec dana, a time je i piljenje razvučeno. Napadnuti plodovi prestaju da rastu, dobijaju ljubičastu boju i otpadaju. Larve nastavljaju da se razvijaju u opalim plodovima i po završenom razviću se ulutkavaju u pukotinama kore stabla. Suzbijanje larvi se mora obaviti pre njihovog ubušenja u plodove i zbog razvučenog perioda odlaganja jaja i suzbijanje je otežano. Druga generacija se javlja u julu i avgustu mesecu.

Određivanje rokova suzbijanja se vrši praćenjem leta leptira putem feromonskih klopki i vizuelnom kontrolom odlaganja jaja i piljenja larvi. 2011. 2012.

Početak leta 26.04 23.04.

Maksimum leta i generacije 10.05. 01.05.

Maksimum leta II generacije 10.08.

Maksimum leta II

generacije-pik II 23.08.

Prva položena jaja 08.05.

Dominantna faza „crna glava“ 18.05.

Iz priloženih podataka vidimo koliko klimatski uslovi utiču na pomeranje bioloških događaja.Tako je tokom proleća 2011. maksimalan let leptira zabeležen 10.05. a tokom 2012. – 01.05. iako je početak leta bio u isto terminu. Za šljivinog smotavca je karakteristično da leti dugo u visokoj brojnosti te je tako i u periodu posle 01.05. prisutna visoka brojnost na feromonskoj klopci. U periodu kada su vizuelnim pregledima pronalažena jaja u fazi „crna glava“ (faza pred piljenje) bilo je istovremeno i sveže položenih jaja. Zato je za adekvatno suzbijanje potrebno izvesti najčešće dva tretiranja.

Za suzbijanje se mogu koristiti organofosforni insekticidi kao što je Gusathion WP-25 po početku piljenja larvi. Tretiranje treba ponoviti nakon 7-10 dana zbog piljenja gusenica iz kasnije položenih jaja. Njihovom primenom suzbijamo i sve korisne insekte kao i predatore štetnih insekata čime narušavamo bio ravnotežu u voćnjaku. Mnogo bolje rešenje je primena nekih insekticida u sklopu integralne zaštite bilja kao što je Coragen 20-SC. Njime se mogu suzbiti i položena jaja kao i ispiljene larve.

Za praćenje leta leptira i rokova tretiranja – sajt prognozno izveštajne službe zaštite bilja www.pisvojvodina.com

Slika 3 Jaje u fazi „crna glava“ - Slika 4. Sveže položeno jaje pred piljenjem šljivinog smotavca

Dipl.ing. zaštite bilja Jovančić Vesna

5

http://www.pisvojvodina.com/


2. Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis)

Čađava krastavost je jedna od najznačajnijih bolesti jabuke kod nas i u svetu. Bolest se intenzivno javlja u uslovima vlažnog i prohladnog proleća, pa se moraju raditi fungicidni tretmani da bi imali dobar kvalitet plodova i stabla jabuke u dobroj kondiciji, koja svake godine donose dobar rod.

Gljiva prezimljava u opalom lišću na površini zemljišta u nedozrelim peritecijama i to je saprofitska faza. Parazitna faza počinje u proleće, kada dozrevaju peritecije i počinju da klijaju askospore koje se pod uticajem vode oslobađaju i vrše primarnu infekciju. Parazit može ostavariti više infekcija u toku sezone,u zavisnosti od vremenskih uslova. Gljiva se razvija u temperaturnom rasponu od 6°-26°C i potrebna je određena dužina vlaženja lista da bi došlo do infekcije. Na osnovu količine padavina, temperature i dužine vlaženja lista radi se prognoza prskanja za ovu bolest.

Slika 5. Askusi sa askosporama

Simptomi se javljaju i na listu i na plodu u vidu mrkozelenih pega, nepravilnog oblika , koje kasnije pocrne (po tome je bolest dobila ime). Plod je osetljiviji na infekciju do veličine oraha i može na sebi imati više manjih ili većih krasta i na tim mestima plod se deformiše. Ako su kraste velike vremenom kako plod raste, dolazi do pucanja tkiva i truljenja plodova. Takođe u ranim fazama razvoja biljke (cvetanje) može doći do infekcije peteljke ploda I do njenog sušenja i opadanja plodića, što utiče na smanjenje prinosa. Na listu može

biti mnogo mrko zelenih pega, koje kasnije pocrne i dovode do deformacije,sušenja i opadanja lišća u julu i avgustu.

Ekonomske štete se ogledaju u tome što se plodovi sa simptomima čađave krastavosti ne mogu prodati kao konzumna jabuka, već idu u industrijsku preradu i imaju mnogo manju cenu nego konzumna jabuka. Stabla jabuka zbog prevremenog opadanja lišća formiraju manje roda za sledeću godinu i ulaze nespremne u zimu.

Slika 6. Simptomi čađave krastavosti na plodu i listu jabuke

Protiv ove bolesti moraju se raditi intenzivni tretmani fungicidima u toku aprila i maja meseca kako bi se sprečila primarna infekcija askosporama, ako to uspemo dalja tretiranja se mogu izbeći. ukoliko dođe do primarne infekcije onda se zaštita vrši tokom cele sezone. Fungicidi koji se koriste za tretiranje čađave krastavosti mogu biti:

1. Sistemici

a) grupa Triazola

-Difenokonazol (Score 250 EC,Hemokonazol,Sekvenca , Ventor,Pinore,Scooter)

-Flusiasol ( Olymp 10 EW,Punch 40 EC)

-Fenbukonazol (Indar 5 EW)

-Fenarimol (Rubigan)

- oni kurativno deluju 72 sata posle infekcije i aktivni sun na temperaturama preko 15 °C i o tome se mora voditi računa prilikom planiranja tretmana.

b) grupa Anilinpirimidini

6


- Pyrimethanil (Pehar,Pyrus 400 SC,Clarinet)

-Cyprodinil (Chorus 75 WG,Ciprodex)

-oni kurativno deluju 48 sati posle infekcije i aktivni su i na nižim temperaturama (preko 5°C).

2. Lokal sistemici

a) grupa strobilurina

-Kresoksim-metil (Stroby DF,Ardent 50 SC)

-Trifloksistrobin (Zato 50 WG)

-Piraklostrobin (Tercel-u kombinaciji sa ditianonom)

– oni deluju u temperaturnom rasponu 5°-30°C i kurativno delovanje im je 24 sata na čađavu krastavost i imaju delovanje na pepelnicu jabuke.

3. Preventivni(kontaktni) fungicidi

-Captan (Merpan 80 WDG,Captan 80 WG)

- Mancozeb (Prevent 80 WP,Caiman,Mankogal 80,Penncozeb WG,Dithane Dg Neotec)

-Dithianon (Delan 700 WG)

-Dodine (Syllit 400 SC)

-Propineb (Antracol 70 WP)

-Metiram (Polyram DF)

-Folpet (Folpan 80 WG ,Folpan 50 WP,Shavit-F)

– oni su osnova zaštite protiv čađave krastavosti i koriste se sami ili u kombinaciji sa sistemičnim fungicidima pre svega zbog zaštite plodova i male mogućnosti pojave rezistencije gljive na njih.

Savetodavac:

dipl.ing zaštite bilja Dejan Pantelić

3. Ekonomski značajnije bolesti biljaka iz familije Cucurbitaceae Plamenjača (Pseudoperonospora cubensis)

Plamenjača (Pseudoperonospora cubensis) pripada grupi ekonomski najznačajnih patogena krastavca. Plamenjača zahvata kako biljke u polju tako i u zatvorenom prostoru. Naziv je dobila po simptomima jer lisna masa izgleda kao vatrom spaljena. Najveće štete pričinjava na kornišonima, koji se gaje u postrnoj setvi. Do smanjenja prinosa dolazi usled delimičnog ili pot-punog uništenja lisne mase biljaka. Među gajenim biljkama najznačajniji domaćini su biljke familije Cucurbitaceae - krastavac, dinja, lubenica i tikva. Početni znaci bolesti uočavaju se u vidu šarenila lišća, pri čemu se svetlozelene zone smenjuju tamnozelenim. Nešto kasnije na zaraženim listovima dolazi do razvoja karakterističnih simptoma, tipa krupnih, uglastih pega, oivičenih lisnom nervaturom, žute boje. U uslovima povoljnim za razvoj, pri povišenoj vlažnosti, sa donje strane lista, u okviru pega, nastaje prevlaka koju čine reproduktivni organi gljive. Zahvaćeno lisno tkivo postaje krto i lomljivo, brzo se suši i izumire. U zatvorenom prostoru usled povećane toplote i vlažnosti, obolelo lisno tkivo se ne suši, već se razmekšava i trune. Jače zaražene biljke su, usled masovnog propadanja listova, u potpunosti uništene. Plodovi na takvim biljkama obično su lošeg kvaliteta i kržljavi. Gljiva (Pseudoperonospora cubensis) je policiklični parazit, jer tokom vegetacije formira veći broj generacija. Za razliku od drugih prouzrokovača plamenjača, za razvoj gljive P. cubensis nije uslov vlažno i prohladno vreme.

Pri gajenju koristiti sorte i hibride otporne, birati ocedito zemljište, a setvu izvršiti sa većim rastojanjem u redu i između redova, kako bi omogućili bolje provetravanje. Birati osunčane terene jer brže sušenje lista smanjuje mogućnost infekcije. Kod

7


osetljivih genotipova početi sa pravovremenom hemijskom zaštitom, i to već od momenta obrazovanja prvog stalnog lista. Danas na tržištu se nalazi veliki broj preparata, koji dobro suzbijaju plamenjaču krastavca. Pre pojave prvih simptoma bolesti, u uslovima suvog i toplog vremena, preporučuje se primena preventivnih fungicida, ako dođe do infekcije onda i sistemične fungicide. Cilj je da se obezbedi stalno prisustvo fungicida na biljci dok postoji opasnost od infekcije. Preventivna primena fungicida predstavlja obaveznu meru zaštite. Međutim redovna zaštita često je uslovljena sa problemom njihovih ostataka na plodovima, zbog čega treba strogo voditi računa o karenci primenjenih fungicida.

Slika 7. Plamenjača krastavca (simptomi na listu)

Pepelnica (Erysiphae cichoracearum) U našoj zemlji ova gljiva se javlja pri gajenju krastavca, kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru. Na otvorenom polju ređe se javlja i štete su veoma retke. Zbog povoljnih uslova za razvoj parazita pepelnica predstavlja ozbiljan problem u zaštićenom prostoru. Navedeni patogen u okviru familije Cucurbitaceae, pričinjava najveće štete krastavcu, tikvicama, bundevama, dok je pojava na lubenicama i dinjama manje značajna. Prvi simptomi bolesti se javljaju na donjem i srednjem lišću i to uglavnom na licu, ređe na naličju lista. Simptomi se ispoljavaju u vidu beličasto-pepeljaste navlake. U početku ova navlaka je u vidu pojedinačnih pega, koje se kasnije međusobno spajaju i prekrivaju ceo list.

Tkivo lista ispod «navlake» žuti i nekrotira. Najuočljiviji simptomi su na najbujnijim biljkama na kojima se patogen i najintenzivnije razvija. Kao posledica ranih infekcija obolele biljke zaostaju u porastu, dolazi do sušenja lišća i propadanja čitave biljke. Slabije zaraze mogu nastati i na vrežama, dok plodovi ostaju pošteđeni. Ukoliko patogen inficira mlade plodove, što je moguće u zatvorenom prostoru, oni se veoma brzo suše i propadaju.

Osnovna mera zaštite krastavca od ovog parazita je gajenjem otpornih sorti i zaštitta hemijskim merama. Danas postoje brojne otporne sorte na navedenog patogena. Preventivne mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive imaju veliki značaj u suzbijanju parazita. Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zaštićenog prostora predstavlja važnu meru sprečavanja pojave pepelnice. U uslovima povoljnim za razvoj pepelnice koristiti fungicide koji daju dobre rezultate.

Slika 8. Pepelnica krastavca (simptomi na listu)

Fuzariozno uvenuće (Fusarium oxysporum)

Gljiva, Fusarium oxysporum je kod nas čest patogen lubenice. U povoljnim uslovima za razvoj patogena štete mogu biti veoma velike, jer dolazi do masovnog uvenuća biljaka. Karakteristični simptom oboljenja je uvenuće biljaka ili pojedinih delova, koje se ispoljava najpre gu-

8


bljenjem turgora lišća. U prvim fazama razvoja bolesti, biljke povrate svežinu tokom noći ili posle navodnjavanja, ali parazit se razvija i zaposeda sprovodne organe biljke remeteći njihovu funkciju, što dovodi do potpunog uvenuća nekoliko dana kasnije. Na uzdužnom preseku pri-zemnog dela stabla uočava se žutomrka obojenost sudovnog tkiva, što predstavlja karakterističan simptom. Gljiva se održava u biljnim ostacima. Zahvaljujući reproduktivnom organima može zadržati vitalnost i preko 10 godina. Zbog toga se kao mera zaštite preporučuje plodored, mada često i on nema presudan značaj zbog dužeg održavanja vitalnosti gljive u zemljištu. Zato je potrebno uklanjati biljne ostatke i izvršiti dezinfekciju zemljišta gde je moguće, uništavati zaražene biljke. Jedna od osnovnih mera zaštite je gajenje otpornih sorti.

Slika 9. Fuzariozno uvenuće (zaražena biljka)

Savetodavac mr Divna Marić

9


III AGROEKONOMIJA

1. Značaj klastera

Klasteri predstavljaju interesnu grupu geografsko povezanih preduzeća, ili udruženja proizvođača srodnih ili različitih delatnosti, uključujući proizvođače sirovina, specijalizovane dobavljače, pružaoce usluga, vladine i nevladine organizacije, naučne i obrazovne institucije udruženih radi unapređenja poslovanja, prevazilaženja problema poslovanja, kao i radi konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu.

Zajednički ciljevi koji se žele postići udruživanjem u klastere su: uspotavljanje i razvoj mreže, obuka i obrazovanje, poslovna saradnja, uticaj na politiku, inovacije i tehnologija, rast i razvoj klastera.

Prvi počeci razvoja klastera u Srbiji bili su 2006. godine, dok je program za podršku razvoja klastera započet 2007. godine uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške

Učesnici povezani u klastere doprinose ostvarenju definisanih ciljeva u skladu sa svojim mogućnostima.

U cilju efikasnijeg i bržeg uključivanja domaćih poljoprivrednih proizvođača u svetske tržišne tokove, tokove agrarne politike, informatičke i agrarne tehnologije, klasteri doprinose konkurentnosti povećanjem produktivnosti udruženja i preduzeća kroz unapređenje proizvodnje, distribucije i plasiranje proizvoda, upravljanjem i usmeravanjem inovacija kroz osvajanje novih tehnologija. Na ovaj način poljoprivrednim proizvođačima će se omogućiti veća informisanost, smanji će se troškovi nabavke, proizvodnje, marketinga i plasiranja proizvoda kroz saradnju sa ostalim članovima.

Privatni sektor unutar klastera treba da podstiče razvoj informativne i tehnološke infrastrukture, da sarađuje sa državnim organima radi prevazilaženja problema čime bi se ojačao položaj na tržištu.

Takođe veliku pomoć ovakvim organizacijama mora pružiti i država stvaranjem stabilne mikro i makroekonomske klime u našoj privredi, zatim privlačenjem stranih i domaćih investicija, uspostavljanjem proizvođačkih standarda i obezbeđenjem zdravih tržišnih uslova. Na ovaj način uticaće se na povećan broj zainteresovanih proizvođača za uključenje u klastere radi ostvarenja sigurnog profita.

Savetodavac:

dipl. ing. agroekonomije Huanita Milutinović

10


IV STOČARSTVO

1. Održana druga manifestacija "Dani šunke"

-Pobednik ovogodišnjeg takmičenja Franc Plut- U organizaciji Poljoprivredne stručne službe „Agrozavod“ iz Vršca kao nosioca I koordinatora svih aktivnosti na ovom projektu I novoosnovanog udruženja odgajivača svinja i prerađivača svinjskog mesa „Šunka“ iz Vršca I uz svesrdnu podršku resora za poljoprivredu opštine Vršac, 11. maja, u restoranu „Alkudia“ hotela „Srbija“ održana je druga manifestacija „Dani šunke“. Učešće je uzelo dvanaest izlagača u takmičarskom i dva u revijalnom delu

Ova manifestacija je jedinstvena u Srbiji što daje još veći značaj celom skupu i ona će zauzeti vrlo važno mesto u turističkoj ponudi našeg grada i u regionu, koji pokriva PSS ”Agrozavod” doo iz Vršca.

Pobednik ovogodišnjeg takmičenja je novoosnovano udruženje Šunka, kao nosioc svih ovih aktivnosti, a pojedinac pobednik ovogodišnjeg takmičarskog dela programa je mesar-kobasičar Franc Plut iz udruženja „Šunka“ Vršac. On se pored pravljenja prerade bavi I proizvodnjom šunki 40 godina i to je već postala tradicija u njegovoj porodici. U revijalnom delu kao gosti I članovi udruženja predstavili su nam se I već afirmisani preradjivači mesa kao što je “Burjan” iz Pančeva I “Moric” iz Jermenovaca koji se predstavio sa svojim proizvodnim programom I ujedno je bio I generalni sponsor na degustaciji šunki. Takodje I ove godine učesnik ove manifestacije bila je I Poljoprivredna škola iz Vršca, koja se predstavila sa svojim Banatskim stolom I proizvodima sa svoje školske ekonomije.

Retrospektiva dogadjaja za ove dve- tri godine koliko traje projekat:

1. Prve godine, tačnije pre nepune tri kada smo krenuli sa ovim projektom radili smo na edukaciji proizvodjača I preradjivača od svinjskog mesa

2. Uradili smo snimak situacije na terenu po vidjenijim ugostiteljskim objektima po gradu, ko I koliko ima potrošnju šunki i koje su mogućnosti njenog plasmana na našem terenu.

3. Sledeći korak odnosi se na snimak situacije na terenu, odnosno brojno stanje svinja u stočnom fondu

4. Prošle godine nam je bila prva organizacija ove svečanosti, sa bilo kakvim tipom šunki I pršuta, jednostavno hteli smo da vidimo gde smo I koje su nam mogućnosti.

5. Osnovali smo udruženje „Šunka“ koje je povezalo odgajivače svinja i prerađivače iz ovog dela Južnog Banata (svinjarske farme „Pigfarm“, „Motorov“, „ Višacki“, preradjivače- klanice I mesare “Meso meso”, „Logožan“, „Moric“...) koje pokriva PSS „Agrozavod“ i za predsednika u udruženja postavili Miodraga Logožana.

6. Utvrdili smo recepturu–proceduru proizvodnje Vršačke šunke, koja je usvojena na zajedničkom sastanku udruženja

7. Na predhodno raspisanom tenderu Opštine Vršac komisija je odabrala izgled robne marke za Vršačku šunku

8. Za ovogodišnju manifestaciju smo uzeli sa „Pig-farm” iz Banatske Subotice 12 nazimica iz istog turnosa koje su isto hranjene približne kilaže i iste rase koje su poslate u klanicu „AM produkt“ na obradu. Nakon toga su date u nekoliko domaćinstava na dalji proces zrenja (salamurenje, dimljenje, sušenje...). Tako da smo danas dobili istu, a različitu šunku koju je svako od proizvođača oblikovao po jedinstvenoj recepturi.

Krenuli smo sa održavanjem ove manifestacije koja će nadam se da postane tradicionalna, jer ujedno želimo da oživimo mesarsku i svinjarsku

11


proizvodnju. Ovde se radi o manjim količinama šunki i o manjim serijama koje će se raditi za potrebe Turističke organizacije koja prati ovu manifestaciju, a distribucija „Vršačke šunke“ biće po ugostiteljskim objektima, vinskim podrumima, hotelima. sa teritorije Vršačkog regiona koji će koristiti ovaj proizvod. Na ovaj način mi želimo da štitimo domaću proizvodnju da podstičemo ljude ovim da se bave i želimo da im omogućimo tržište gde će to da plasiraju.

Ove godine prvo izlaganje „Vršačke šunke“ bilo je od 12. do 18. maja, na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, drugo izlaganje će biti od 7. do 10. juna na „Šunka festu“ isto u Novom Sadu, a treće krajem novembra na 7. Etno hrane i pića u Beogradu.

Afirmacijom ovog udruženja želimo da popularišemo sve relevantne činioce u ovom lancu kojima je stalo do pokretanja već pomenutih proizvodnji I povećavanja turističkog kapaciteta kraja, ali I do svih onih kojima je pre svega stalo do dobrog jela.

Slika 10. Učesnici manifestacije

Slika 11. Izložena šunka

Savetodavci: dipl.ing stočarstva Zoran Rajković

dipl.ing. stočarstva Čedomir Lukačev

12


V INFORMATIKA

1. Internet Explorer 9 i bezbedan rad na Internetu

U ovom broju nastavljamo prilog o novoj, devetoj po redu verziji Internet Explorera (IE 9).

U svojstvu korisnika ovog programa korisno je znati koje su njegove prednosti, ali i gde je potrebno obratiti pažnju zbog potencijalno opasnih situacija. IE 9 ima mogućnost detektovanja phishing sajtova, to jest sajtova čija je svrha krađa poverljivih informacija. To su kopije pravih sajtova, otprilike tako i izgledaju, ali Vaša šifra i korisničko ime za, na primer Yahoo mail, umesto da budu poslati serveru tog sajta idu nekom trećem licu koje posle ima mogućnost da neovlašćeno otvara Vaš nalog. Takođe, IE 9 ima mogućnost čuvanja anonimnosti na Internetu. U daljem tekstu biće prikazani zaštitni mehanizmi i kako ih koristiti u svakodnevnom radu.

Bez tragova na Internetu

Skoro svaka stranica koju posetite pokušaće da ostavi trag na Vašem sistemu. Sačuvani elementi ne pružaju nikakvu funkcionalnost, obično se radi o slikama ili cookie fajlovima. Pomoću njih se mogu identifikovati sajtovi koje ste posetili. IE 9 poseduje mogućnost koja jednim klikom briše svu Vašu aktivnost na Internetu.

Pritiskom na Alt dobijate meni, a u Tools I Delete Browsing History (ili skraćeno kombinacijom tastera [Ctrl] + [Shift] + [X]) možete otvoriti prozor za brisanje tragova navigacije. Čekirajte Temporary Internet Files, Cookies, History, Form Data i Passwords, ActiveX Filtering and Tracking Protection Data. Biranjem opcije

Download History briše se i lista skinutih dokumenata sa Interneta. Na kraju pritisnite Delete i sve gore navedene informacije biće izbrisane.

Anonimna navigacija

U slučaju da želite apsolutnu anonimnost na Internetu, to jest navigaciju koja ne ostavlja tragove, na raspolaganju Vam stoji opcija InPrivate Browsing. Ovaj način navigacije možete aktivirati otvaranjem menija Tools (prethodno otvorite meni pritiskom na Alt taster) i biranjem malopre pomenute opcije ili iz taskbara, desnim klikom na ikonicu IE 9 i biranjem Start InPrivate Browsing (skraćeno [Ctrl] + [Shift] + [P] ). Konkretno, ova funkcija čuva sve fajlove i cookie koje ste skinuli za vreme navigacije na jedno posebno mesto koje se automatski briše pri zatvaranju IE9. Ovaj način rada se preporučuje kada koristite Internet Explorer 9 u nekom Internet Caffe-u ili na kompjuterima na kojima pristup imaju i treća lica. Aktiviranjem opcije otvara se novi prozor koji na levoj strani trake za adrese sadrži logo InPrivate. Zatvaranjem IE9 prozora prekida se gore pomenuti režim rada.

Slika 12.i 13. Mogućnosti IE 9

Bibliografija: Wikipedia, http://windows.microsoft.com/en-US/internet-explorer/products/ie-9/features

Savetodavac u oblasti informatike, mr. tehničkih nauka: Roman Magda

13

http://windows.microsoft.com/en-US/internet-explorer/products/ie-9/features




VI LABORATORIJA

1. Uputstvo za uzorkovanje zemljišta na malim parcelama

Jedan od najvažnijih i najodgovornijih poslova u sistemu kontrole plodnosti zemljišta je uzimanje uzoraka. Od toga kako je uzet uzorak—pravilno ili nepravilno zavisi i rezultat analize i na kraju ispravnost zaključka i preporuka koje se predlažu. Na osnovu podataka analiza uzoraka od nekoliko stotina grama zemljišta donosi se zaključak o tome šta se zbiva u masi od oko 3.000.000 kg zemljišta, koliko mteži sloj od 0-30 cm, koji se ispituje. Postoji više sistema uzimanja uzoraka zemljišta i oni se u većoj meri razlikuju među sobom, ali svim ovim sistemima zajednički su isti principi koji se moraju poštovati bez obzira o kom sistemu se radi. U osnovi postoje razlike u metodi uzimanja uzoraka na malim i velikim parcelama. Razlike su značajne, no mi ćemo pažnju pokloniti uzimanju uzoraka na malim parcelama.

Osnovno pravilo za uzorkovanje zemljišta je formiranje prosečnog uzorka od više pojedinačnih uzoraka da bitaj prosečan uzorak bio reprezentativan za celu parcelu.

Jedan prosečan uzorak uzima se obično sa površine od 1 hektara. Da bi se formirao prosečan uzorak potrebno je 15-20 pojedinačnih uzoraka. Ako je parcela veća, 2 ha uzeti 2 uzorka; za 2 ha 3 uzorka itd. Uzorkovanje se vrši po lepom i suvom vremenu.

Način uzorkovanja: Ako je parcela od 1 ha, postupak je sledeći: uđe se sa sondom u parcelu destak metara, levom stranom

parcele krećuči se ,,cik-cak” (šahovski raspered) pravcem, uzimaju se sondom ukupno 10 pojedinačnih uzoraka. To isto ponoviti i na desnoj strani parcele. Time dobijamo ukupno 20 pojedinačnih uzoraka koji sačinjavaju jedan prosečan uzorak. Svi pojedinačni uzorci su u jednoj kofi gde ih treba dobro promešati i redukovati do prosečne težine od najviše 1 kg. Rastojanje između tačaka gde se uzimaju uzorci je 10-15 metara.

Postupak uzimanja uzoraka ašovom: Prvi ašov zemlje sa busenom se odbacuje kako bi se stvorila vertikalna strana. Posle toga se po toj vertikalnoj strani zabode ašov celom dužinom, dok širina plastice (šnita) ne treba dqa bude veća od 2-3 cm.

Pažljivo se nakon vađenja uzorka oštrim predmetom (nož) odseca po celoj dužini ašova središnji deo (širine 2-3 cm) zemlje, a ostatak odbacuje. Šnit zemlje koji je ostao na ašovu stavlja se u plastičnu kofu.

Sve ovo ponoviti 10 puta na levoj i desnoj strani parcele po šahovskom rasporedu kako bi se stvorio jedan prosečan uzorak.

Vreme uzimanja uzoraka: Kada želimo znati hranljivi potencijal zemljišta (6 meseci posle primene mineralnih đubriva). Takođe, posle skidanja useva, strnina u leto i berbe prolećnih useva u jesen.

Formirani prosečni uzorak mora biti označen popunjenim Zahtevom za uzorkovanje koji potpisuje korisnik . zahtev sadrži sve potrebne podatke kojim se uzorak identifikuje: Prezime i ime korisnika, adresa, telefon, politička opština, katastarska opština, broj katastarske parcele, površina parcele, broj registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, predkulturu, način korišćenja, broj uzorka, naredne kulture koje će se gajiti u sledeće četiri godine, datum uzorkovanja i ime

14


uzorkivača. Uzorkovanje prati i još jedan dokumenat: Zapis o izvršenom uzorkovanju.

Kesica se potom zaveže kanapom, stavi se papir(kartončić) za identifikaciju. Sve kesice se stave u kartonsku kutiju ili vreću i transportuju u ,,Agrozavod”, pri čemu se pazi da ne dođe da njihovog oštećenja. U Laboratoriji se vrše ispitivanja, a na osnovu dobijenih rezultata, koji važe 4 godine, daje se preporuka za racionalnu upotrebu mineralnih i organskih đubriva. Dubina uzimanja uzoraka: Za ratarske i povrtarske kulture dubina uzimanja uzoraka iznosi 0-30 cm. Kod voćnjaka i vinograda uzorci se uzimaju sa dve dubine: 0-30 cm i 30-60 cm zbog robusnog korenovog sistema. Na livadama i pašnjacima zbog specifičnosti biljnog pokrivača i njegovog korenovog sistema, uzorci zemljišta uzimaju se iz sloja od 0-10 cm. Po posebnom Zahtevu uzimaju se i uzorci i sa dubine 10-20 cm.

Slika 14. Način uzorkovanja parcele

Živomir Petrović, dipl. hem.

15

Documents

POLJOPRIVREDNA STRUČNA … širine motičica, dubinu rada motičica i brzinu kretanja. Neophodno je odrediti ... dipl. ing. ratarstva Baba Euđen 3. Bilten –Agrozavod Maj 2012 2