NOVI ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU

Najvažnije izmene i dopune:

Zakon o parničnom postupku(sl.gl.RS, br.72/2011) u prelaznim i završnim odredbama, članom 508. propisuje da isti stupa na snagu 1. februara 2012. godine,kada prestaje da važi Zakon o parničnom postupku (sl.gl. RS, br. 125/2004 i 111/2009). Takođe prema izričitim odredbama člana 507.stav 2. ovog zakona prestaje da važi i član 203. Porodičnog zakona (Sl.gl.RS, br.18/2005 i 72/2011 - dr.).

Prelaznim odredbama Zakona regulisano je (član 506.) da postupci koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (a to znači pre 1. februara 2012. godine) treba da se sprovedu po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je do tada važio. Predviđeno je međutim, da ako se u postupcima koji su vođeni na navedeni način posle stupanja na snagu ovog zakona presuda odnosno rešenje kojim se okončava postupak, ukine, i isto bude vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak će se sprovesti po odredbama ovog Zakona.

Najvažnije novine novodonetog zakona o parničnom postupku tiču se procesne ekonomije,a prvenstveno se odnose na poštovanje principa propisanog čl.6 Evropske konvencije o ljudskim pravima a to je suđenje u razumnom roku.U tom smislu novi ZPP propisuje mnogo preciznije od ranijeg zakona rokove u kojima sud mora postupati,uvodeći pojam postupanja u vremenskom okviru,čije nepoštovanje predstavlja osnov za disciplinsku odgovornost sudija.

Ovde će biti izložene NAJVAŽNIJE IZMENE i NOVINE koje uvodi novi ZPP,sa kojima će se sudovi najviše susretati u praksi:

U čl.1.(stari 1) novog ZPP drugačije je formulisana oblast koja se uređuje, tako što je utvrđeno da se Zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti kao i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinsko-pravnih i drugih građansko-pravnih odnosa, što je nešto drugačija definicija od ranije važeće, jer je uvedena i povreda prava ličnosti. Čl.3(stari čl.3) u st.3 kojim se reguliše u kojim situacijama se neće dozvoliti raspolaganje stranaka, uveden je osim postojećih i jedan novi pravni standard- dobri običajiČl.7.(stari čl.7) st.2 posebno je naglašeno da će sud da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano.

1

U čl.9( stari čl.9) izostavljena je odredba da su stranke,umešači i njihovi zakonski zastupnici dužni da pred sudom govore istinu,mada je zadržano da su stranke dužne da savesno koriste svoja prava, i da će sud sprečiti svaku zloupotrebu.Čl.10 (stari 10) osim ustanovljene obaveze suda na suđenje u razumnom roku, dužnosi suda da postupak sprovede bez odugovlačenja uvodi i dužnost suda (a sve u cilju procesne ekonomije) da sudi, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji- vremenski okvir,i naglašava da je nepostupanje sudije u vremenskom okviru osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.Čl.11.(stari čl.11) posebno se naglašava uloga suda u pokušaju mirnog rešavanja spora-upućivanjem stranaka na medijaciju ili na informativno ročište za medijaciju, u skladu sa zakonom, odnosno ukazivanjem strankama na mogućnost za vansudsko rešavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman način.U glavi II koja se odnosi na NADLEŽNOST SUDA najveće izmene i preciziranje rokova tiču se isključive mesne nadležnosti suda.Tako su čl.19(stari 20) propisani mnogo kraći rokovi pa je tako raniji ZPP propisivao da se sud može ex offo ili povodom prigovora tuženog, oglasiti mesno nenadležnim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu.Novi ZPP pravi jasnu razliku u postupanju suda ex offo i po prigovoru tuženog, pa sud može da se po službenoj dužnosti oglasi mesno nenadležnim ako postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu, a u situaciji ako se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, u roku od osam dana od dana prijema tužbe.Dalje se u novom ZPP navodi da se sud može po prigovoru mesne nenadležnosti tuženog oglasiti mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu,a ako se tužba ne dostavlja na odgovor,da tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako se pripremno ročište ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje, o čemu sud mora da odluči u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

Dalje velike promene u novom ZPP tiču se SASTAVA SUDA.Čl.35(stari 36) propisuje da u prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac (pravilo), osim ako zakonom nije propisano da sudi veće.Novina je i to da u parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac(ranije je uvek sudilo veće), a u drugom stepenu veće sastavljeno od troje sudija(sa stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta).

Kod odredbi koje se tiču opšte mesne nadležnosti u novom ZPP čl.40 st.2(stari 41) precizira se da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica, opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njihovo sedište, prema izveštaju Agencije za privredne registre(ranije se sedištem smatralo mesto u kome se nalaze organi upravljanja pravnog lica).

2

Novim ZPP uvedeni su čl.45 i 46 i nova posebna mesna nadležnost u sporovima za zaštitu prava potrošača,i u sporovima koji se tiču povrede prava ličnosti. Kod ovih sporova olakšan je pristup sudu. U čl.54 novog ZPP(stari 53) umesto pojma poslovna jedinica koristi se pojam ogranak.Dok ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan, za suđenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraživanja poverioca prema naslednicima ostavioca za dugove ostavioca novim ZPP čl.57(stari 56) uvodi se isključiva mesna nadležnost suda pred kojim se vodi ostavinski postupak, odnosno suda na čijem području se nalazi sud pred kojim se vodi ostavinski postupak.Što se tiče glave III koja se odnosi na ISKLJUČENJE I IZUZEĆENovim ZPP čl.67(stari 66) izvršene su manje izmene i precizno su definisani razlozi isključenja i izuzeće sudije. Članom 67.stav 1.tačka 2. predviđeno je kao razlog za isključenje, uslov da sudija ne može da sudi ako je akcionar sa više od 3% akcija ukupnog kapitala parničnih stranaka, kod tačke 4 iza reči vanbračni partner izbačena je zagrada u kojoj je bilo navedeno sadašnji i bivši, u tački 5. uklonjen je kao razlog za izuzeće sukob interesa između sudije i stranke, ,dok je u tački 6.dodat je razlog ako je u istom predmetu zastupao stranku kao advokat.Čl. 69. i 70.(stari 68,69) precizno je regulisana sadržine zahteva za izuzeće/isključenje. U zahtevu mora da se navede zakonski osnov zbog koga se traži isključenje ili izuzeće, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog blagovremeno podnet i činjenice na kojima se zahtev zasniva (postojanja razloga).Novim čl.70.st.1. precizno je definisano šta se čini sa neblagovremenim, nepotpunim i nedopuštenim predmetnim zahtevom,čl.71 preciziran je rok u kom predsednik suda mora odlučiti o zahtevu (tri dana).Takođe u čl.72 objašnjeno je postupanje sudije u slučaju podnošenja zahteva za njegovo isključenje/izuzeće na ročištu. Tako novi ZPP predviđa da će u navedenoj situaciji sudija da dovrši započeto ročište,kao i da će do donošenja rešenja o zahtevu za isključenje ili izuzeće da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.Ako zahtev za isključenje bude usvojen, sud će da ukine sve radnje koje je preduzeo isključeni sudija,a ako zahtev za izuzeće bude usvojen, sud će da ukine radnje koje su bile preduzete posle podnošenja zahteva, osim ako se stranke ne saglase da se preduzete radnje ne ukidaju.U čl.73(stari čl.72 st.3) izbačena je odredba koja se tiče izuzeća zapisničara.

U delu koji se tiče STRANAKA I NJIHOVIH ZAKONSKIH ZASTUPNIKA čl.74 st.3 navodi se da javni tužilac ima pravo da učestuje kao stranka u postupku u slučajevima propisanim zakonom,uvodi se i čl.77 koji predviđa da je zastupnik pravnog lica u postupku lice koje je upisano u odgovarajući registar,a određeno je posebnim propisom, opštim i pojedinačnim aktom pravnog lica ili odlukom suda.Čl.81(stari 79) naglašava se dužnost suda da prilikom postavljanja privremenog zastupnika poštuje redosled sa spiska advokata, koji se objavljuje na internet stranici i oglasnoj tabli nadležne advokatske komore i suda.

U delu koji se odnosi na PUNOMOĆNIKE,uvedena je velika izmena na taj način što je čl.85.propisano da punomoćnik mora da bude advokat.Otuda su izostavljene odredbe koje su se ranije ticale razlike u ovlašćenjima punomoćnika koji nije advokat i onog koji to jeste. Izuzetno od stava 1. ovog člana, punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.Uvedeno je čl.89 st.1 tač.4(stari 89) i novo ovlašćenje advokata da može od protivne strane da primi i naplati dosuđene

3

troškove.Naglašavamo da je izostavljena odredba čl.89 st.3 starog ZPP koja je predviđala da je advokatu uvek potrebno posebno punomoćje za podnošenje predloga za ponavljanje postupka.Čl.88.st.3. naglašeno je da u postupcima po pravnim lekovima punomoćnika ne može u postupku po pravnim lekovima da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen.Čl.92(stari 93)precizirano je da je punomoćnik dužan da o otkazu punomoćja obavesti stranku i sud.Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan da još 30 dana (ranije mesec dana) preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje, ako je potrebno da se otkloni šteta za davaoca punomoćja koja bi u to vreme mogla da nastane.U čl.93 (stari 94) precizirano je punomoćje prestaje osim smću fizičkog lica i proglašenjem za umrlo i gubitkom poslovne sposobnosti.Čl.94 (stari 95)predviđeno je da punomoćje koje je izdalo pravno lice prestaje prestankom pravnog lica kao i stari,ali dodaje i sledeće: otvaranjem stečajnog postupka i postupka likvidacije, i da po otvaranju postupka stečaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom stečajnog postupka, kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja stečajnog postupka, a nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomoćnici moraju da imaju punomoćje koje je izdao stečajni, odnosno likvidacioni upravnik.

U delu koji se tiče PODNESAKA čl.98(stari 100) propisane su novine, u skladu sa savremenom tehnologijom i sredstvima komunikacije, da pisanu formu ispunjavaju i podnesci upućeni sudu telegramom i elektronskom poštom, u skladu sa posebnim zakonom.Značajna je novina st.5. koji utvrđuje da se pisani podnesci podnose isključivo izvan ročišta i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta(a sve u cilju ekonomičnosti i efikasnosti postupka).Čl.101(stari 103) precizira rok od 8 dana za ispravku i dopunu podneska.

Kod dela u vezi sa ROKOVIMA I ROČIŠTIMA čl.102 naglašeno da se mora postupati u skladu vremenskim okvirom.Čl.104 (stari 107) u skladu sa novom mogućnošću podnošenja podneska elektronskom poštom predviđa da se kao vreme podnošenja sudu smatra vreme koje je naznačeno u potvrdi o prijemu elektronske pošte.Čl.105 (stari 108) dodaje se da će sud u pozivu za pripremno ročište ili prvo ročište za glavnu raspravu da upozori stranke na zakonske posledice izostanka sa ročišta, kao i na dužnost da obaveste sud o promeni adrese, i da je sadržina poziva je ista za sve učesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.Dodaje se i čl.106 koji predviđa da sud može da uputi strankama i drugim učesnicima u postupku poziv za ročište ili obaveštenje o otkazivanju ročišta putem elektronske pošte, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim načinom pozivanja moguće da sud primi povratni podatak da je lice poziv, odnosno obaveštenje primilo.Čl.108 (stari 110) naglašava se da sud može izuzetno da odloži ročište ako je to potrebno radi izvođenja dokaza ili zbog sprečenosti sudije,i da će prilikom odlaganja ročišta, sud će uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne može da bude duži od jedne trećine prvobitno određenog vremenskog okvira.

U delu koji je odnosi na ZAPISNIKA u čl.115 dodat je st.4(stari 117) koji se tiče mogućnosti sudije da poveri vođenje zapisnika sudijskom pomoćniku ili sudijskom pripravniku.Uvode se i novine čl.118(stari 120) da se zapisnik može sasataviti osim na klasičan način, i na osnovu stenografskih beležaka ili zapisa načinjenog pomoću uređaja za tonsko ili optičko

4

snimanje,a u skladu sa potrebama olakšanja postupka.Čl.119,120 i 121. precizno definišu sadržinu sačinjenog snimka, njihovog prenošenja u pisani oblik,prigovora… Važno je da se pismeni zapisnik mora uvek sačiniti, te da tonski i optički zapis, iako se priključuje spisima predmeta, ne mogu biti zapisnik (jer isti mora da se izradi u pisanom tekstu, a samo osnov za navedeni tekst može biti materijal dobijen tonskim i optičkim snimanjem).U čl.122(stari 121)st.3. novo je da nepismeno lice ili lice koje ne može da se potpiše stavlja na zapisnik otisak prsta(ranije samo kažiprsta),i da ukoliko lice ne može da ostavi otisak prsta, sudija utvrđuje ovu činjenicu u zapisniku i overava ispod ovog teksta svojim potpisom.U glavi IX DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA došlo je do velikih izmena obzirom da su problemi pri dostavljanju u vidu izbegavanju prijema određenih pismena bili veoma čest razlog dužeg trajanja postupka i izvor zloupotrebe procesnih prava.Tako je u delu koji se tiče načina dostavljanja mnogo preciznija regulacija.Čl.128(stari 127) proširen je krug lica koji mogu vršiti dostavljanje,propisana je obaveza dostavljača da na zahtev lica kome se dostavljanje vrši dokaže svojstvo lica ovlašćenog za dostavljanje,uvedena je i dužnost nadležnog organa policije da na zahtev suda pomogne prilikom dostavljanja.Uvodi se i mogućnost dostavljanja elektronskim putem(čl.129).Novim čl.130 predviđa se da stranke mogu da neposredno i blagovremeno upućuju podneske i druga pismena jedna drugoj i da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu,ali da se to ne primenjuje na pismena za koje je propisano lično dostavljanje.Čl. 131(stari 128) dodato je da se dostavljanje fizičkim licima vrši na adresu koja je označena u tužbi, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama.Precizirano je da se dostavljanje državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vrši predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici.(izbačeno je iz starog ZPP da se dostavljanje u opisanom slučaju vrši isključivo licu ovlašćenom za prijem pismena).Takođe je u delu koji se tiče dostavljanja pravnim licima proširen krug lica ovlašćenih za prijem pismena pa tako osim lica zaposlenih u pravnom licu, dostavljanje se može izvršiti i zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta. U čl.133(stari 130)kod dostavljanje pismena državljanima Republike Srbije u inostranstvu, uvodi se kao novina da za punovažnost dostavljanja preko nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vrši konzularne poslove u stranoj državi ili preko pravnog lica više nije potreban potreban pristanak lica kome se pismeno dostavlja.U čl.136 (stari 133) dodata je odredba o dostavljanju javnom beležniku i izvršitelju.Čl.137 i 138. predviđaju novu mogućnost(koja se i ranije javljala u praksi) da dostavljanje pismena pravnim licima i advokatima može da se vrši u sudu polaganjem u poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda, koje dostavljanje vrši ovlašćeno lice suda.Advokat, odnosno ovlašćeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog pregratka dužan je da preuzme sva pismena koja su položena u pregradak,i to u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak,a ako pismeno ne bude podignuto u tom roku, dostavljanje se vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Precizira se da advokat može da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena preuzme iz sudskog pregradka.Čl. 140(stari 135) izbačena je mogućnost dostavljanja predajom pismena susedu ako na to pristane.Na drugačiji način je uređena situacija kada se ne može izvršiti dostavljanje, dostavljanje će tada da se izvrši pribijanjem pismena na vrata stana ili prostorija pravnog lica i

5

time se smatra da je dostavljanje izvršeno(pribijanje pismena se ranije moglo vršiti samo u slučaju odbijanja prijema pismena).Kod obaveze ličnog dostavljanja pismena čl. 141(stari 136) takođe se uvode novine, pa tako ako se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvrši, pod uslovom da je adresa tačna, dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavljanja,i u tom slučaju kopija pismena se ističe i na oglasnoj tabli suda, i po proteku opisanog roka smatra se da je dostavljanje izvršeno.Zatim je detaljno opisana obavezna sadržina predmetnog obaveštenja.

U delu koji se tiče utvrđivanja i promena adrese uveden je novi čl.143 koji predviđa da je stranka dužna da saopšti sudu adresu protivne stranke kojoj pismeno treba lično da se dostavi,i da ako stranka kojoj je sud naložio da dopuni podnesak navođenjem tačne adrese protivne stranke kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogućnosti da sama sazna adresu i o tome podnese sudu dokaze,da će u tom slučaju sud od nadležnog organa da pribavi potrebne podatke. Čl.144 (stari 139) dodato je da se odredbe iz ovog člana primenjuju i u postupku po vanrednom pravnom leku.

Uvodi se novi član čl.145 koji predviđa da je stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje duže od 30 dana sa adrese na koju je dostavljanje već izvršeno, dužna da o tome obavesti sud i odredi punomoćnika za primanje pismena (a sve u cilju procesne ekonomije). Velike novine uvode se i čl 146(stari 141) u delu koji se odnosi na punomoćnika i zastupnika za primanje pismena,preciziran je rok od 30 dana u kom sud poziva stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u Republici Srbiji,. od dana dostavljanja poziva da odrede punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji.Novine su da ako punomoćnik za primanje pismena otkaže punomoćje, a stranka ne odredi drugog punomoćnika u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o otkazu punomoćja, sud će stranci na njen trošak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vrši dostavljanje preko njega, dok ne primi obaveštenje stranke o određivanju novog punomoćnika,kao i da će sud da vrši dostavljanje isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, stranci koja opozove punomoćnika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog punomoćnika,sve dok ta stranka ne odredi drugog punomoćnika za primanje pismena.Izbačen je čl.143 koji je regulisao sporazum o adresi dostavljanja.

Kod PREGLEDANJA I PREPISIVANJA SPISA čl.149(stari 145)dodata je i mogućnost fotografisanja spisa.Kod TROŠKOVA POSTUPKA u delu koji se odnosi na oslobađanje od plaćanja ttroškova postupka u čl.169(stari 165) navodi se da je stranka koja zahteva oslobađanje od troškova dužna da uz predlog navede činjenice i podnese dokaze kojima se činjenice potvrđuju.Uvedena je kao novina da protiv rešenja kojim se usvaja opisani predlog nije dozvoljena posebna žalba(ranije nije bila uopšte dozvoljena žalba). Čl.170(stari 166) osim terminološke zamene pojma zastupnika terminom besplatni punomoćnik, precizira i rok od 8 dana od podnošenja predloga, u kom je sud dužan da odluči o pravu na besplatnog punomoćnika.U delu koji se tiče PRAVNE POMOĆI jedina izmena je u tome što je termin molba zamenjen terminom zamolnica, i što je čl.178(stari 174)dodat i standard opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava.

6

Izvršene su i određene manje izmene i preciziranja,prvenstveno u pogledu rokova i načina objave u delu kojim je regulisan POSTUPAK REŠAVANJA SPORNOG PRAVNOG PITANJA,u pogledu postupanja suda koji inicira pokretanje ovog postupka jedina izmena je u tome što je ovaj sud dužan(ranije je mogao) da priloži i sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja. U delu koji se tiče NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE, povećani su iznosi novčanih kazni.

U drugom delu u kom se reguliše TOK POSTUPKA u glavi XVI,koji se tiče TUŽBE, dodat je čl.193 koje predviđa obavezan postupak pokušaja mirnog vansudskog rešavanja spora pre podnošenja tužbe protiv Republike Srbije. Lice koje namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije dužno je da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe, podnošenjem ovog predloga nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana, a ako u navedenom roku Republički javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog nije prihvaćen i u tom slučaju lice može da podnese tužbu nadležnom sud.Sud će da odbaci tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet opisani predlog , odnosno ako nije protekao navedeni rok. Sporazum postignut između Republičkog javnog pravobranioca i dotičnog lica ima snagu izvršne isprave.Ovo se shodno primenjuje i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.Odredbe ovog člana ne primenjuju se ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno rešavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom.

Kod tužbe za utvrđenje čl 194(ranije 188) dodato je da tužilac u tužbi može da traži da sud utvrdi povredu prava ličnosti. Dodaje se i da tužba za utvrđenje može da se podnese radi utvrđivanja postojanja, odnosno nepostojanja činjenice, ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisom,kao i da tužba za utvrđenje povrede prava ličnosti može da se podnese bez obzira da li je postavljen zahtev za naknadu štete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom.

U delu koji se odnosi na PREINAČENJE TUŽBE u čl. 199(stari 193) samo je precizirano da će sud kad dozvoli preinačenje tužbe, rešenjem da odredi nov vremenski okvir za sprovođenje postupka.U čl. 200(stari 194) precizirano je da smanjivanje visine tužbenog zahteva predstavlja delimično povlačenje tužbe za koje nije potreban pristanak tuženog,i da se o tome ne donosi posebno rešenje.

U delu koji se odnosi na POVLAČENJE TUŽBE čl. 202(stari 196) produžen je rok do kada se tužba može povući- sve do pravnosnažnog okončanja postupka(ranije je bilo do zaključenja glavne rasprave) ako tuženi na to pristane.Skraćen je rok na osam dana (ranije 15) nakon koga se smatra da je tuženi, ako se nije izjasnio, pristao na povlačenje.Precizno je regulisano postupanje suda u slučaju da tužba bude povučena posle donošenja prvostepene presude,tada će sud da donese rešenje kojim će da utvrdi da je tužba povučena i da je presuda bez dejstva, a ako

7

je pre povlačenja tužbe izjavljena žalba, sud će tada da donese rešenje kojim će da utvrdi da je tužba povučena, da je presuda bez dejstva i da odbaci žalbu.

U delu koji reguliše POSTOJANJE PARNICE u čl.203 (stari 197) dodato je da ako je u parnici koja je kasnije počela da teče (u slučaju litispendencije) presuda postala pravnosnažna, sud će da odbaci tužbu u parnici koja je ranije počela da teče.Čl. 204(stari 198) precizira se da presuda koja je doneta u parnici u kojoj je stranka otuđila stvar ili pravo o kome teče parnica ima dejstvo i u odnosu na sticaoca.

U delu koji se odnosi na SUPARNIČARE u čl. 207(stari 201) skraćen je rok do kog lice koje za sebe u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kome između drugih lica već teče parnica, ovo lice može pred sudom pred kojim ta parnica teče da tuži obe stranke jednom tužbom, do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom(ranije:sve dok se postupak pravnosnažno ne završi).U čl.211 data je definicija nužnog suparničarstva- koje postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa,kao i postupanje suda ako svi nužni suparničari nisu obuhvaćeni tužbom kao stranke, sud će tada da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan(time su rešene brojne dileme koje su se javljale u praksi),i da o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti.

U glavi XVIII koja reguliše UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI u delu koji se tiće učešća javnog tužioca čl.217(stari 207) konciznije je rečeno da javni tužilac može da učestvuje u parnici u skladu sa posebnim zakonom. Kod učešće umešača dodat je čl. 218 koji predviđa da u parnici između stranke i umešača koji joj se pridružio, umešač ne može da osporava utvrđeno činjenično stanje, kao i pravne kvalifikacije sadržane u obrazloženju pravnosnažne presude (intervencijsko dejstvo presude),i izuzetak od istog,kao i uslove pod kojima umešač ima pravo da istakne prigovor da je stranka iz ranije parnice kojoj se pridružio kao umešač pogrešno vodila prethodnu parnicu ili da je sud propustio da joj dostavlja pozive, podneske ili odluke,šta umešač tada mora da dokaže da bi sud usvojio opisani prigovor, i kakve su posledice usvajanja navedenog prigovora- da će sud u tom slučaju da dozvoli da stranke ponovo raspravljaju o činjeničnim i pravnim pitanjima o kojima je raspravljeno u prethodnoj parnici. U čl.219(stari 211)navedeno je da umešač s položajem jedinstvenog suparničara ima pravo da izjavi pravne lekove(ranije je stajalo vanredne pravne lekove)i u parnici u kojoj nije učestvovao bez svoje krivice.U delu koji se tiče imenovanja prethodnika skraćen je rok u kom se to može učiniti- u odgovoru na tužbu( ranije najdocnije na pripremnom ročištu),a ako se tužba ne dostavlja na odgovor, tuženi može najkasnije na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano, na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, da pozove preko suda prethodnika da umesto njega stupi u parnicu kao stranka, i da ako je imenovani prethodnik odbio da stupid u parnicu na njega shodno primenjivati odredbe čl.218.U delu koji se tiče obaveštavanja trećeg lica o parnici čl 221(stari 213)dodato je da će sud da obavesti Republičkog javnog pravobranioca, odnosno ovlašćenog zastupnika autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave, o parnici u kojoj raspolaganje stranaka ili odluka suda može da utiče na imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave. Stranka koja je posredstvom suda obavestila treće lice o parnici,

8

ima pravo da se u naknadnoj parnici u kojoj je obavešteno lice stranka, poziva na intervencijsko dejstvo presude. U glavi XIX kojom je regulisan PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU,u čl.222(stari 214) precizira se da sud utvrđuje prekid postupka,izbačeno je u tački 5 da se postupak prekida kad nastanu pravne posledice likvidacije(obzirom da se ista više ne može odrediti u skladu sa izmenama zakona o stečaju i likvidaciji), u tački 6. drugi uzroci zbog kojih prestaje rad u sudu zamenjeni su vanrednim događajima.U čl.227(stari 219) zadržano je da će sud da zastane sa postupkom kad je to propisano zakonom,ali je izbačeno da sud može da zastane sa postupkom kada u toku postupka oceni da je to celishodno.Izostavljeno je i da sud donosi rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti kad odluči da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku.

U glavi XX koja se tiče DOKAZIVANJE u čl. 230(stari 222) dodato je da se ne dokazuju ni činjenice koje stranka u toku postupka pred sudom nije osporila. Uklonjeno je da se opštepoznatim činjenicama smatraju i činjenice koje je sud saznao u vršenju sudske funkcije ukoliko ih je sud saopštio na raspravi strankama. Član 233(stari 225) precizirano je da se dokazi se izvode na glavnoj raspravi, u skladu sa vremenskim okvirom.Izbačen je stari čl.226 koji je predviđao da će sud u rešenju o izvođenju dokaza odrediti rok do kog će se čekati izvođenje dokaza, ako se prema okolnostima može pretpostaviti da neki dokaz neće moći da se izvede ili da neće moći da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu,i da će se rasprava,kada određeni rok bezuspešno protekne sprovesti bez obzira što određeni dokaz nije izveden.

U delu koji se tiče UVIĐAJA čl.235 dodato se je da sud, u skladu sa savremenim tehnologijama, može da odredi da se uviđaj snima, u celosti ili delimično, tonskim ili optičkim uređajima, shodnom primenom čl. 119. do 121. ovog zakona.

Kod ISPRAVA u čl.238(stari 230)proširen je krug lica koja izdaju javnu ispravu-isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni i drugi organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala, u vršenju javnih ovlašćenja, druga organizacija ili lice .U čl. 242(stari 234) izbačeno je da će sud prethodno pozvati treće lice koje treba da podnese ispravu da se izjasni da li je ono u skladu sa zakonom dužno da je pokaže ili podnese ili ako je reč o ispravi koja je po svojoj sadržini zajednička za to lice i stranku koja se poziva na ispravu.U čl. 243(stari 235)povećani su iznosi novčanih kazni.

U delu koji se tiče SVEDOKA velika novina uvedena je čl.245 koja osim pravila da se svedoci po pravilu, saslušavaju neposredno na ročištu,predviđa i mogućnost da sud može rešenjem da odluči da se izvede dokaz čitanjem pisane izjave svedoka, u kojoj se navode saznanja o bitnim spornim činjenicama, odakle su mu one poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku,da ista mora da bude overena u sudu ili od strane lica koje vrši javna ovlašćenja,kao i da pre davanja izjave, lice koje uzima izjavu mora da upozori svedoka sa pravima i dužnostima svedoka propisanim ovim zakonom.Takođe je novina da sud rešenjem može da odluči, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje,i da pisanu izjavu svedoka i onu koja je

9

pribavljenja putem savremenih sredstava komunikacije može sudu da podnese stranka ili sud može da je zatraži od svedoka,ali da sud može uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili čija je izjava snimljena da svoje svedočenje potvrdi pred sudom na ročištu.U čl. 253(stari 243) st.3. kao novina predviđeno je da sud može da naloži stranci da obavesti svedoka čije je saslušanje određeno o mestu, danu i času održavanja ročišta. U čl.257(stari 247) osim povećanja iznosa kazni za svedoke u predviđenim slučajevima,glavna novina je u tome što je ukinut “svedočki zatvor”,tako da je kao mera zadržana samo mogućnost da se svedok može ponovo novčano kazniti ako neopravdano odbije da svedoči,iako je pre toga već novčano kažnjen zbog istog.

U delu koji se tiče VEŠTAKA izvršene su krupne izmene:U čl. 260(čl.250) izmena je izvršena utoliko što je određeno da stranka koja predloži veštačenje može da predloži i određeno lice za veštaka.Izričito je predviđeno da ako ni jedna stranka ne predloži veštačenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi troškove za veštačenje ili se ne podvrgne veštačenju sud će o tim činjenicama da odluči, primenom pravila o teretu dokazivanja.Čl.261 predviđa veliku novinu da stranka može sudu da priloži pisani nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke, što će sud da dostavi suprotnoj stranci na izjašnjavanje,i da sud može rešenjem da odredi da se izvođenje dokaza veštačenjem sprovede čitanjem pisanog nalaza i mišljenja koje je stranka priložila, a nakon izjašnjavanja suprotne stranke.Član 262 predviđa da sud može da odredi izvođenje dokaza veštačenjem po službenoj dužnosti, ako je to propisano zakonom(znači izuzetno).Član 263 predviđa veliku novinu u cilju procesne ekonomije i stroge rokove za predlaganje veštačenja i pisanog nalaza i mišljenja veštaka kao i izjašnjavanje suprotne stranke, te se isti podnose sudu najkasnije do završetka pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano.U čl.264(stari 251) precizira se da ako za određenu oblast veštačenja nema sudskog veštaka upisanog u registar veštaka, veštačenje može da obavi lice odgovarajuće struke koje će sud da odredi, i da je lice koje sud odredi dužno da pre veštačenja da izjavu da će nalaz i mišljenje dati po pravilima struke i svom najboljem znanju, objektivno i nepristrasno. U čl.267(stari 254) kod novčanog kažnjavanja veštaka povećani su iznosi kazni , izvršena je kategorizacija veštaka( fizičko lice,pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu), dodato je da se može kazniti veštak ako u određenom roku ne priloži svoj nalaz i mišljenje.U čl.268(stari 255) dodaje se da stranka koja je predložila veštačenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštačenja određenog po službenoj dužnosti, plaća naknadu i nagradu veštaku, a o izvršenom plaćanju podnosi dokaz sudu u roku od osam dana od dana uplate.Član 269(stari 256) precizno je definisano šta sve sadrži rešenje o veštačenju,precizno je određen rok za podnošenje sudu nalaza i mišljenja - ne može da bude duži od 60 dana.Dodato je i da će sud u rešenju da upozori veštaka da je dužan da obavesti stranke o danu određenom za veštačenje, ako je njihovo prisustvo potrebno.Čl.270(stari 257) precizirano je da veštak svoj pisani nalaz i mišljenje podnosi sudu najkasnije 15 dana pre ročišta.Precizno je definisana obavezna sadržina nalaza veštaka,i da će sud, ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrečan sam sebi, da naloži veštaku da dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvaće veštaka da se izjasni na ročištu.Član 271 predviđa veliku novinu, da stranka može u roku za izjašnjavanje na nalaz i mišljenje veštaka da angažuje drugog veštaka ili stručnjaka kako bi sačinila primedbe i kako sud postupa u

10

tom slučaju.Tako je predviđeno da u situaciji kada stranka ima primedbe na nalaz i mišljenje sudskog veštaka,može u roku predviđenom za pismeno izjašnjenje, da angažuje stručnjaka ili drugog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka, koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili da sačini nov nalaz i mišljenje u pisanom obliku.Predviđa se i da sud na ročištu za glavnu raspravu može da pročita opisane primedbe kao i nov nalaz i mišljenje, da dozvoli tom licu da učestvuje u raspravi, postavljanjem pitanja i davanjem objašnjenja.Sud će na ročištu da raspravi primedbe i pokušaće da usaglasi nalaze i stručna mišljenja veštaka,a ako sud u tome ne uspe, odnosno ako sud smatra da bitne činjenice nisu dovoljno raspravljene, odrediće novo veštačenje koje će da poveri drugom veštaku i o tome će da obavesti stranke. U tom slučaju stranke snose troškove veštačenja na jednake delove.Čl.272(stari 258)dodato je dad a će sud, ako veštak ne podnese nalaz i mišljenje u određenom roku, kao i ako veštak ne postupi po nalogu suda i u određenom roku ne dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrečan sam sebi, da kazni veštaka novčanom kaznom i obavestiće o tome ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa radi pokretanja postupka brisanja veštaka iz registra sudskih veštaka.

Deo koji se odnosi na izvođenje dokaza SASLUŠANJEM STRANAKA u čl. 276(stari 262) izbačeno je da će se ovo dokazno sredstvo upotrebiti kada nema drugih dokaza.Dodat je čl.277 kojim je predviđeno da se stranke saslušavaju, po pravilu na ročištu neposredno,kao i da se stranke mogu saslušati putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje.

Glava XXI koji se tiče OBEZBEĐENJA DOKAZA u čl.284(stari 269) precizirano je da se u postupku obezbeđenja dokaza pre pokretanja parnice, ne može izvoditi dokaz saslušanjem stranaka.Čl.286(stari 271) dodato je da u podnesku kojim traži obezbeđenje dokaza predlagač po mogućstvu treba da navede i ime i prezime protivnika i njegovo prebivalište, odnosno boravište.U čl.288(stari 273) precizirano je da će sud o izvedenim dokazima da obavesti protivnu stranku, bez odlaganja.

U glavi XXII koja se odnosi na PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE u čl.289(stari 274)naglašeno je da su stranke u toku pripremanja glavne rasprave stranke dužne(ranije su mogle) da blagovremeno upućuju podneske u kojima će da navedu činjenice na kojima zasnivaju svoje tvrdnje i zahteve, kao i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju.U čl.290(stari 275) izbačena je obaveza suda poučavanja neuke stranke koja nema punomoćnika koja se iz neznanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu.Kod prethodnog ispitivanje tužbe u čl 294(stari 279) izbačen je deo koji se ticao ovlašćenja sudijskih pomoćnika u postupku prethodnog ispitivanja tužbe.Kod odgovora na tužbu čl 296(stari 281) skraćen je rok na 15 dana(ranije 30)u kom sud šalje tuženom tužbu sa prilozima na odgovor.U čl.297(stari 282) precizirano je da je tuženi dužan da u roku od 30 dana(ranije do 30 dana) od dana dostavljanja tužbe sa prilozima, podnese sudu odgovor na tužbu.Dalje je naglašeno obaveza suda da upozori između ostalog tuženog i na obavezu određivanja punomoćnika za primanje pismena u zakonom predviđenim slučajevima, kao i na dužnost obaveštavanja suda o promeni adrese.U čl.298(stari 284) precizirano je dužnost tuženog koji ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište u inostranstvu, da u odgovoru na tužbu odredi punomoćnika za primanje pismena,i da će sud u slučaju da tuženi ne postupi po

11

napred opisanoj obavezi da postavi tuženom punomoćnika za primanje pismena i da ga o tome obavesti.U delu u kom je regulisano Pripremno ročište i zakazivanje ročišta za glavnu raspravu u čl. 301(stari 286) preciziran je rok u kom će sud da zakaže i održi pripremno ročište - 30 dana od dana dostavljanja tužiocu odgovora na tužbu.U čl.303(stari 288)u pozivu za pripremno ročište dodato je da se stranke upozoravaju na dužnost iznošenja svih činjenica i predlaganja dokaza kojima se te činjenice potvrđuju, kao i na dužnost predlaganja vremenskog okvira Naglašava se da će sud će u pozivu da upozori stranke na dužnost da sud obaveste o promeni adrese.U čl. 305(stari 290) naglašeno je da će sud da upozna stranke sa njihovim pravom da spor mogu da reše medijacijom.U čl.308(stari 293)izvršene su velike izmene,pa je tako stranka sada dužna da najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije obavezno, iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da predloži dokaze kojima se potvrđuju iznete činjenice, da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke, kao i da predloži vremenski okvir za sprovođenje postupka(koja dužnost ranije nije postojala).Dalje se predviđa da će sud tada da utvrdi koje su činjenice nesporne, odnosno opštepoznate i koje su činjenice sporne i koja bi pravna pitanja trebalo da se rasprave, da odluči koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi i rešenjem da odredi vremenski okvir za sprovođenje postupka.Precizno je regulisana sadržina rešenje o određivanju vremenskog okvira te isto naročito sadrži: broj ročišta, vreme održavanja ročišta, raspored izvođenja dokaza na ročištima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske rokove, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave.U čl. 309(stari 294) precizno je regulisano da sud zakazuje ročište za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od održavanja pripremnog ročišta, odnosno od prijema odgovora na tužbu ili proteka roka iz ovog zakona za podnošenje odgovora na tužbu, ako oceni da održavanje pripremnog ročišta nije potrebno.Naglašava se da sud po pravilu zakazuje jedno ročište za glavnu raspravu, radi izvođenja svih dokaza čije je izvođenje dozvolio ili odredio po službenoj dužnosti,a ako oceni da je za izvođenje dokaza potrebno održati više od jednog ročišta, da će ih zakazati u najkraćem vremenskom razmaku, vodeći računa o koncentraciji glavne rasprave,kao i dužnost suda da poštuje određeni vremenski okvir, da spreči svaki pokušaj neosnovanog odlaganja ročišta i sankcioniše svaku povredu ili zloupotrebu procesnih prava i narušavanje procesne discipline.

Glava XXIII- GLAVNA RASPRAVAU delu koji se odnosi na tok glavne rasprave izbačen je stari čl.297 koji je predviđao da će sud na predlog stranke izuzetno odložiti ročište za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomoćnika, a nije u stanju da se jasno i određeno izjasni o predmetu o kome se raspravlja.Član 313(stari 299) precizno reguliše da će sud postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave pruže potrebna objašnjenja, da bi se utvrdile činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva ( samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano). U čl. 314(stari 300)predviđeno je da stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim ročištima, sve do zaključenja glavne rasprave, da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze,ali samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište

12

nije održano(što je velika novina),i da sud ne uzima u obzir činjenice i dokaze koji su izneti, odnosno predloženi suprotno prethodno navedenom.U čl.315(stari 301) precizirano je da rok za izvođenje dokaza u rešenju o izvođenju dokaza biti određen u okviru vremenskog okvira.

U delu koji se odnosi na javnost glavne rasprave u čl. 321(stari 307)proširen je krug lica koja mogu prisustvovati raspravi - lica starija od 16 godina, osim ako je zakonom drugačije propisano(ranije samo punoletna lica).U čl.322(stari 308) naglašeni su kao posebni razlozi za isključenje javnosti zaštita interesa maloletnika i zaštita privatnosti učesnika u postupku, preciznije su definisani postojeći razlozi, pa tako sud može da isključi javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. U čl 323(stari 309) izbačena je mogućnost prisustvovanja pojedinih javnih radnika glavnoj raspravi ako je to od interesa za njihovu javnu delatnost, iako je to ranije bilo moguće.

Kod rukovođenje glavnom raspravom u čl. 326(stari 312)naglašena je obaveza postupanja suda u skladu sa vremensim okvirom .

U delu koji se tiče održavanje reda na glavnoj raspravi u čl.333(stari 319) predviđeno je da ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje prisustvuje raspravi vređa sud ili druge učesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava naređenjima suda za održavanje reda, predsednik veća može da ga kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a može i da ga udalji iz sudnice,čime je izbačena ranija obaveza suda da pre novčanog kažnjavanja mora kao prethodnu meru da opomene navedeno lice,a tek ukoliko ista ostane bezuspešna i novčano kazni. Takođe je precizirano da ako stranka ili njen punomoćnik bude udaljen iz sudnice, ročište će da se održi i bez njihovog prisustva.Izbačena je odredba o tome da će sud na zahtev stranke odložiti ročište, ako iz sudnice bude udaljen njen punomoćnik, a ako stranka nije prisustvovala ročištu, da će sud uvek odložiti ročište i obavestiti stranku da je njen punomoćnik udaljen sa ročišta zbog narušavanja reda.Povećani su iznosi kazni.Čl. 334(stari 320) predviđena je shodna primena prethodno opisanog člana i na javnog tužioca ili na javnog pravobranioca, odnosno na lica koja ih zamenjuju,te mogućnost njihovog novčanog kažnjavanja, a o čemu da će biti obavešteni nadležni javni tužilac i Državno veće tužilaca, odnosno javni pravobranilac.Takođe novi ZPP ne predviđa mogućnost odlaganja ročišta zbog kažnjavanja i udaljenja ovih lica.

U Glavi XXIV kojom je regulisano SUDSKO PORAVNANJE u čl.336(stari 322)povećan je ,sasvim opravdano,rok u kome stranke mogu zaključiti poravnanje pred sudom-u toku celog postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja (ranije u toku celog postupka pred sudom prvog stepena).Precizira se i postupanje suda ukoliko je sudsko poravnanje zaključeno posle donošenja prvostepene odluke-sud će tada da donese rešenje kojim će da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i da obustavi postupak.U novom zakonu je jednostavno rečeno da se postupak medijacije sprovodi u skladu sa posebnim zakonom,tako da su izbačene odredbe koje su se ticale samog postupka medijacije i njegovih obeležja.Takođe čl.341(stari 328) precizira se da će sud da zakaže ročište za glavnu raspravu ukoliko stranke ne reše spor putem medijacije po proteku roka od 30 dana od dana kada stranka obavesti sud da je odustala od medijacije.

13

Glava XXV-PRESUDAU delu u kom su regulisane vrste presuda u čl. 347(stari 335) naglašeno je međupresuda ima dejstvo samo u postupku u kome je doneta.U član 351 precizno je regulisano kada može da se donese presuda zbog izostanka: kad tuženi kome tužba nije dostavljena na odgovor, već mu je tužba dostavljena zajedno sa pozivom na ročište, ne dođe na pripremno ročište ili na prvo ročište za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije održano ili ako dođe na ta ročišta, ali neće da se upusti u raspravljanje, a ne ospori tužbeni zahtev, sud će da donese presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:da tuženi je uredno pozvan,da tuženi nije podneskom osporio tužbeni zahtev,da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi,da činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate,i da ne postoje opštepoznate okolnosti zbog kojih tuženi nije mogao da dođe na ročište.Takođe je predviđeno da presuda zbog izostanka neće da se donese i kad su ispunjeni opisani uslovi ako radi se o zahtevima kojima stranke ne mogu da raspolažu, da će se donošenje presude zbog izostanka odložiti ako je potrebno da se o okolnostima da li radi se o zahtevima kojima stranke ne mogu da raspolažu, prethodno pribave obaveštenja.Predviđa se i da će sud da donese presudu kojom se tužbeni zahtev odbija ukoliko iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, a tužba na ročištu nije preinačena,zatim da donošenje presude zbog izostanka može da se odloži i ako nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upućen. U tom slučaju sud će da odredi rok, koji ne može da bude duži od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, odnosno duži od roka potrebnog za dostavljanje u skladu sa ovim zakonom, da se proveri da li je tuženi uredno pozvan, Ako se u određenom roku utvrdi da je tuženi bio uredno pozvan, sud će da donese presudu zbog izostanka, i to može da učini i bez izjašnjavanja stranaka. U delu u kom je regulisano donošenje i objavljivanje presude u čl.352(stari 339)predviđa se da u složenijim predmetima sud može da odloži objavljivanje(ranije donošenje) presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave.Sada se svaka presuda mora objaviti za razliku od ranijeg ZPP-a gde je u složenijim predmetima postojala mogućnost da se odloži donošenje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave, i da se u tom slučaju presuda ne objavi već se prepis presude dostavljao strankama.U čl. 353(stari 340) navodi se da će predsednik veća prilikom objavljivanja presude javno da pročita izreku i ako je moguće(ranije je u slučaju objave presude uvek saopštavao ukratko razloge presude) da ukratko saopšti razloge presude.Kod dela pisana izrada presude čl. 354(stari 341)predviđeno je kao novina da presuda mora da se pisano izradi u roku od osam dana od dana objavljivanja(ranije od dana donošenja),a da u složenijim predmetima sud može da odloži pisanu izradu presude za još 15 dana.Naglašava se da je sud dužan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka napred opisanih rokova.U pogledu sadržine presuda čl.355(stari 342) izbačeno je da se u uvodu presude naznačuju stranke,njihovi zastupnici i punomoćnici koji su prisustvovalu zaključenju glavne rasprave.Dalje se navodi će se u obrazloženju navedenih vrsta presuda (gde su dodate još dve - presuda zbog izostanka i presuda doneta u toku pripremanja glavne rasprave), izneti samo razlozi koji opravdavaju donošenje ovakvih presuda.Kao novo dodato je i da presuda ne sadrži obrazloženje ako su se stranke odrekle prava na pravni lek, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.U čl. 361(stari 348) izbačeno je da je sud ako presuda nije objavljena vezan za istu čim je otpravljena,a iz razloga što sada svaka presuda mora biti objavljena.

14

Kod ispravljanja presude u čl.362(stari 349) precizira da će se overeni prepis rešenja o ispravljanju presude dostaviti strankama,kao i da o ispravljanju presude sud može da odluči bez izjašnjavanja stranaka(ranije bilo bez saslušanja stranaka).

Glava XXVI REŠENJEU čl.363(stari 350) uvodi se rok od 8 dana od dana objavljivanja u kom sud dostavlja strankama rešenje koje je na ročištu objavljeno i to u overenom prepisu, samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah da traži izvršenje ili ako to zahteva upravljanje postupkom.U čl.364(stari 351) koji predviđa ako se rešenjem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog izjašnjavanja protivne stranke,precizirano je da protivnoj stranci ovo rešenje neće da se dostavi.

Glava XXVIIREDOVNI PRAVNI LEKOVIŽalba protiv presude U delu kojim se uređuje pravo na žalbu u čl.368 uvodi se kao novina da žalba protiv prvostepene presude kojom se fizičkom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, ne odlaže izvršenje(izuzetak od suspenzivnog dejstva žalbe), kao i da ako se u presudi nalaže samo naknada troškova postupka u visini koja ne prelazi napred opisane iznose žalba protiv rešenja o naknadi troškova postupka ne odlaže izvršenje.Kao novina čl.371(stari 358) uvodi se strože postupanje suda sa nepotpunom žalbom, pa ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu (ranije je prethodno pozivan žalilac da u određenom roku ispravi ili dopuni žalbu).Čl.372(stari 359) navodi se,jednostavnije nego ranije, da u žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave, kao i da u žalbi ne mogu da se ističu materijalnopravni prigovori.

U delu koji se odnosi na Razloge zbog kojih presuda može da se pobija u čl.374 st.2(stari 361 st.2) kod apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog postupka, dodato je: u tački 2. odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan,u tački 6. i ako je sud protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog izostanka, zatim u tački 8. ili ako parnični postupak nije vođen na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke,u tački 9. izbačeno je ako se opisani nedostaci predviđeni u ovoj tački odnose na stranku koja je izjavila žalbu,iz tačke 10. izbačeno je da postoji bitna povreda ZPP ako je odlučeno o zahtevu po kome već teće parnica. U čl.378(stari 365) precizirano je da će prvostepeni sud bez odlaganja da odbaci rešenjem će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu da odbaci rešenjem.Kao novina predviđeno je čl.379 postupanje suda u slučaju da je podnosilac žalbe povukao žalbu, tada će prvostepeni sud rešenjem da utvrdi da je žalba povučena.

15

Čl.380(stari 366) produžen je rok u kom stranka može da odgovori na žalbu na 15 dana (ranije 8 dana), dok u meničnim i čekovnim parnicama rok za odgovor na žalbu je osam dana.Član 382(stari 368) dodato je da će sud prema potrebi da proveri istinitost navoda podnosioca žalbe.U čl.383(stari 369) dodato je da u slučaju da drugostepeni sud ne drži raspravu dužan odlučiti po žalbi najkasnije u roku od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda.Istaknuto je da drugostepeni sud neće da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti(jer se navedene presude ne mogu iz tog razloga napadati žalbom).Takođe je naglašena obaveza drugostepenog suda ako otvori raspravu da i odredi vremenski okvir za sprovođenje postupka,i da nepostupanje sudija u roku koji je određen vremenskim okvirom predstavlja osnov za pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika veća kome je predmet dodeljen u rad u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.Čl.384(stari 370) kao novinu uvodi da stranka može da predloži u raspravi pred drugostepenim sudom da sud izvede i dokaze čije je izvođenje odbio u prvostepenom postupku(što je po našem mišljenju dobro rešenje). U čl.385(ranije 371) dodato je da se odredbe ovog zakona o određivanju prekida i zastoja u postupku ne primenjuju se u postupku pred drugostepenim sudom.U čl.386(stari 372)između ostalog predviđa da drugostepeni sud ispituje presudu i u delu u kome se žalbom ne pobija ako je to propisano posebnim zakonom.Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1) do 3), 5), 7), i 9), kao i na pravilnu primenu materijalnog prava.U delu koji se tiče odluka drugostepenog suda o žalbi u čl.387(stari 373) predviđeno je kao novina da drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održane rasprave da usvoji žalbu, ukine presudu i odluči o zahtevima stranaka.U čl. 388 kao novo propisano je da će sud rešenjem da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i žalba povučena, ako su stranke zaključile sudsko poravnanje u toku postupka po žalbi. Čl.389(stari 374) precizira se da drugostepeni sud neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbacuje rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud, bez odlaganja.Objašnjeno je i postupanje suda ako je žalba povučena u postupku pred drugostepenim sudom, sud će tada rešenjem da utvrdi da je žalba povučena. U čl.391(stari 376) uvedeno je da drugostepeni sud odlučuje presudom tako što žalbu odbija kao neosnovanu i potvrđuje pobijanu presudu u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva, a ukida je u delu u kome je odlučeno o visini tužbenog zahteva i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.Čl.392( stari 377) kao novina uvedeno je da će drugostepeni su rešenjem da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje i ako je to zakonom propisano. Izbačen je stari čl.378 kojim je bilo predviđena mogućnost da drugostepeni sud kada ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno suđenje, može narediti da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem ili sudijom.Čl.393(stari 379) predviđa se kao novinu da ako je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev tako što je odlučeno o drugome, a ne o onome što je tužbom traženo, drugostepeni sud će

16

da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje,i da se u tom slučaju ne primenjuje odredba člana 383. stav 4. ovog zakona. Čl.396(382) naglašeno je da ako se presudom žalba odbija,sud u obrazloženju presude neće detaljno da obrazlaže presudu u slučaju da prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. Čl. 398(stari 384) preciziran je rok te je prvostepeni sud dužan da roku od 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda održi (ranije bilo zakaže) ročište uz obavezno određivanje vremenskog okvira za novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze o istom zahtevu, ali samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogli da ih iznesu, odnosno predlože, odnosno ako podnosilac žalbe nije bio stranka ili nije imao položaj stranke (umešač) do ukidanja presude, osim ako zakonom nije drugačije propisano.Takođe je dodato da stranka nema pravo da na novoj glavnoj raspravi preinači tužbu, tako što će da promeni istovetnost zahteva ili istakne drugi zahtev uz postojeći, a koji ne proizlazi iz istog činjeničnog stanja.

U delu koji se tiče Žalbe protiv rešenja u čl.399(stari 385) naglašeno je da je protiv rešenja o određivanju privremene mere dozvoljena je posebna žalba, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Protiv rešenja drugostepenog suda nije dozvoljena žalba, izuzev protiv rešenja novčanim kaznama zbog nepoštovanja procesne discipline, rešenja o novčanom kažnjavanju lica navedenih u čl.243 zbog nepostupanja po nalogu suda i podnošenja isprave, o novčanom kažnjavanju svedoka u zakonom predviđenim slučajevima predviđenim čl. 257. st. 1. i 2,o novčanom kažnjavanju veštaka u skladu sa čl. 267. st. 1. do 3, člana 272, rešenje o novčanom kažnjavanju lica koje učestvuje u postupku ili koje prisustvuje raspravi ometa rad suda na način propisan člana 333. stav 1. i rešenja o novčanom kažnjavanju javnog tužioca,javnog pravobranioca ili njihovoh zamenika u situaciji kada ometaju rad suda na način opisan u čl. 334. stav 1. ovog zakona,precizira se u slučaju da je napred opisana rešenja o novčanom kažnjavanju donelo veće apelacionog suda o žalbi protiv tog rešenja odlučuje drugo veće od troje sudija tog suda.

U Glavi XXVIII VANREDNI PRAVNI LEKOVI deo u kom je regulisana Direktna revizija (žalba se alternativnim predlogom za direktno odlučivanje) kao vanredni pravni lek izostavljen je u Zakonu.Kod vanrednog pravnog leka REVIZIJE izvršene su značajne izmene,koje se pre svega ogledaju u suženju razloga zbog kojih je dozvoljeno izjavljivanje revizije.Zadržana je posebna revizija (do sada regulisano članom 395. kao izuzetno dozvoljena revizija) i ista se sada reguliše članom 404,razlozi za izjavljivanje posebne revizije su sada suženi samo na pogrešnu primenu materijalnog prava, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda(novo) potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana(novo), radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.Precizira se da o dozvoljenosti revizije rešenjem odlučuje apelacioni sud u veću od troje sudija koji nisu učestvovali u donošenju drugostepene presude.Protiv rešenja kojim se ne dozvoljava revizija, dozvoljena je žalba Vrhovnom kasacionom sudu.Naglašeno je da je revizijski sud Vrhovni kasacioni sud.U čl.407(stari 398) kod revizijskih razloga učinjene su izmene tako što je smanjen broj apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se može izjaviti revizija,pa

17

tako sada revizija može da se izjavi zbog:-bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ovog zakona,- bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 6), 8), 10) i 11) ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom(dok je ranije revizija mogla biti izjavljena uvek kada je postojala apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka osim zbog tačke 4. - ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste ili sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan).Izmena u čl.408(stari 399) odnosi se na to da Vrhovni kasacioni sud sada pazi po službenoj dužnosti na apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ovog zakona (dok je ranije ex offo sud pazio na povredu iz tačke 9. opisanog člana). Izbačeno je da primerak revizije i kasnije revizijske odluke predsednik veća prvostepenog suda dostavlja i javnom tužiocu,zajedno sa prepisom presude protiv koje je revizija izjavljena.Rok za odgovor na reviziju povećan je na 30 dana (ranije je bio 15)U čl.415 (stari 406) u delu u kom se reguliše da će ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom učinjena povreda iz člana 374. stav 2. tač. 2. i 10.(izbačena je tačka 3. opisanog člana) ovog zakona, Vrhovni kasacioni sud da ukine rešenjem donesene odluke i odbaci tužbu.U čl.416(stari 407)dodato je da će Vrhovni kasacioni sud ,ako nađe da je u slučaju kada je revizija dozvoljena posebnim zakonom, činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, ukinuti drugostepenu presudu i da će vratiti predmet drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.U čl.420(stari 412) dodato je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude,u delu u kom je odlučeno u glavnoj stvari.

Novim ZPP u čl.421-425 predviđeno je jedan novi vanredni pravni lek Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude koji je zamenio Zahtev za zaštitu zakonitosti,pa tako se predviđa da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu samo Republički javni tužilac (zahtev za zaštitu zakonitosti mogao je podneti i javni tužilac i stranka ukoliko tužilac odbije da ga podnese) može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude.Drugostepeni sud, protiv čije presude je podnet zahtev, dužan je da u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu.Određena je obavezna sadržina zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude. Ako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud će da ga odbaci rešenjem, a ako to ne učini dostaviće ga strankama iz parničnog postupka u kome je doneta pravnosnažna presuda protiv koje je podnet zahtev, koje mogu u roku koji sud odredi, da podnesu odgovor na zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude bez rasprave, pobijanu odluku ispituje samo u granicama zahteva, može da odbije ili usvoji zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, i predviđene su zakonske posledice toga.Precizirano je da će ako su protiv iste odluke podneti i revizija i zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, Vrhovni kasacioni sud da odluči o tim pravnim lekovima jednom odlukom.

Kod vanrednog pravnog leka PONAVLJANJE POSTUPKA dodat je još jedan razlog zbog kog se ponavljanje može dozvoliti-ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili je rešenjem suda bio izuzet ili ako je u

18

donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi, s tim da se iz ovog razloga ponavljanje može dozvoliti samo ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku.U čl. 428(stari 424) produžen je rok u kom se može podneti predlog za ponavljanje postupka na 60 dana(ranije 30).Obzirom da je dodat jedan novi razlog za ponavljanje postupka precizirano je da u tom slučaju rok počinje teče od dana kada je odluka dostavljena stranci. Predviđeno je i da se po proteku 5 godina od nastupanja pravosnažnosti odluke predlog za ponavljanje postupka ne može podneti. Predviđen je i izuzetak od navedenog pravila po kome se predlog za ponavljanje postupka iz razloga što stranci nezakonitim postupanjem a naročito propuštanjem dostavljanja nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom, ne može podneti po proteku roka od 10 godina od dana kada je odluka postala pravosnažna.

Što se tiče postupka pred prvostepenim sudom u vezi sa predlogom za ponavljanje postupka nije mnogo menjano osim što je u čl.430(stari 426) produžen rok u kome se može dati odgovor na predlog za ponavljanje postupka na 30 dana (ranije 15 dana),i što je u čl.431 dodato da će sud, ako bude potrebe da se održi više od jednog ročišta za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka koji se održava pred prvostepenim sudom, da odredi vremenski okvir.

Odnos između predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ostao je isti uz napomenu da se ove odredbe shodno primenjuju i ako javni tužilac podigne zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.

Deo treći POSEBNI POSTUPCI  U glavi XXIX koja se tiče POSTUPKA U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA u čl. 437 značajna je novina da u ovim parnicama postupak u prvom stepenu sudi sudija pojedinac,dok je u čl.440(stari 437) precizno predviđeno da ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud će da održi ročište i odluči na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja,a da će o posledici izostanka sa ročišta za glavnu raspravu sud da upozori tuženog u pozivu za ročište. Izbačeno je da je rok za izjavljivanje žalbe 8 dana,tako da se primenjuje opšti rok od 15 dana.

U glavi XXX koja se tiče POSTUPKA U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA izbačeno je da je jedna od stranaka reprezentativni sindikat,i da po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata,odnosno udruženja poslodavaca.U čl.444(stari 442) dodato je da u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud može da zastane sa postupkom najduže do 30 dana da bi stranke pokušale da spor reše mirnim putem,dok je u čl.455(stari 443) kao novo predviđeno da presudom u ovim parnicama sud izriče kako glasi odredba u kolektivnom ugovoru kojom se uređuje sporno pitanje iz kolektivnog ugovora,i da izreka presude predstavlja sastavni deo kolektivnog ugovora sve dok on važi.Dodaje se u čl.446(stari 444) da je rok za donošenje odluke po žalbi 60 dana.

U glavi XXXI u kojoj je regulisan POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE u čl. 449(stari 446) kao veliku novinu uvodi da će se u pozivu za glavnu raspravu navesti, pored ostalog,da će sud ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu, da donese rešenje zbog izostanka.Izbačeno je da će sud doneti u roku od 90 dana odluku o zahtevu.

19

U čl.450(stari 448) dodato je kao novo da će sud, ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu a uredno je pozvan, da donese rešenje zbog izostanka, pod uslovima koji su predviđeni za donošenje presude zbog izostanka.

U Glavi XXXII u kojoj je regulisano IZDAVANJE PLATNOG NALOGA u čl. 455(stari 453) dodato je kao uslov za izdavanje platnog naloga da je priložen i dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja.U čl 460(stari 458) naglašava se novi rok do kog stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze, a tuženi može da ističe i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga- najkasnije do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu.

U Glavi XXXIII u kome je regulisan POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI u čl.468(stari 467) precizirano je da promena kursa nakon podnošenja tužbe ne utiče na primenu pravila ovog postupka. U čl.473(stari 475) u delu u kom se opisuje obavezna sadržina poziva za glavnu raspravu dodato je da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu da donese presudu zbog izostanka i da će sud da upozori stranke da u ovom postupku treba da sve činjenice i dokaze iznesu do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, da u žalbi protiv presude ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, kao i da odluka može da se pobija samo zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.Precizirano je čl.477(stari 477)da će prilikom objavljivanja presude sud ukratko da je obrazloži i da pisano izrađena presuda u obrazloženju sadrži utvrđeno činjenično stanje, navođenje dokaza na osnovu kojih je ono utvrđeno i propise na kojima je sud zasnovao presudu.Izbačeno je da se prepis presude uvek dostavlja stranci koja nije bila prisutna objavljivanju,a stranci koja je bila prisutna objavljivanju samo na njen zahtev koji može postaviti najdocnije na ročištu na kom se presuda objavljuje.

U Glavi XXXIV u POSTUPKU U PRIVREDNIM SPOROVIMA značajna je promena koja uvodi primenu specifičnih odredaba navedene glave u svim postupcima u kojima sude privredni sudovi u skladu sa Zakonom kojim se uređuje stvarna nadležnost sudova.U čl.483(stari 483) novo je da se parnična radnja zastupnika može opozvati samo ako je u pitanju priznanje ili odricanje od tužbenog zahteva,dok ova mogućnost ranije nije postojala.Istaknuto je čl. 484 da se u privrednim sporovima sporne činjenice po pravilu dokazuju ispravama.U čl.486(stari 489)izbačen je rok od 8 dana za žalbu protiv presude,odnosni rešenja i rok od 3 dana za podnošenje odgovora na žalbu.Izbačeni su i sledeći članovi ranijeg ZPP-a: čl.482 koji se ticao statutarnog zastupnika,čl.484,485 koji su regulisali posledice otvaranja stečaja i likvidacije na izdato punomoćje, i mogućnost iznošenja novih činjenica u žalbi,čl.487 koji je regulisao situaciju kada su stranke predložile medijaciju i čl.488 koji je predviđao da će se sud starati da se novo ročište za glavnu raspravu zakaže u roku od 30 dana.

U Glavi XXXV od čl.488-494 kao novina regisano je postupanje u jednoj novoj vrsti sporova u POTROŠAČKIM SPOROVIMA – navodi se da se u postupcima u sporovima koji proizlaze iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca (potrošački sporovi) shodno primenjuju ostale odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave ili posebnim zakonom nije drugačije propisano.Izuzetno, odredbe ove glave neće da se primenjuju na sporove koji nastanu usled smrti, telesne povrede ili narušavanja zdravlja, pružanja zdravstvenih ili pravnih usluga i prenosa prava na nepokretnostima.Ako se zbog složenosti predmeta postupka, ili predloženih dokaza,

20

potrošački spor ne može raspraviti u skladu sa odredbama ove glave, sud će da donese rešenje da se postupak nastavi po pravilima opšteg parničnog postupka,protiv kog rešenja nije dozvoljena žalba.U ovim sporovima tužba se ne dostavlja na odgovor,uz poziv za glavnu raspravu tuženom će da se dostavi tužba, ne zakazuje se i ne održava pripremno ročište,dok se ročište za glavnu raspravu zakazuje se i održava najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud. U pozivu za glavnu raspravu navodi se, pored ostalog, da će da se smatra da je tužilac povukao tužbu ako ne dođe na ročište za glavnu raspravu, da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu, da održi ročište i donese presudu na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja. Sud će da upozori stranke da u ovom postupku treba da sve činjenice i dokaze iznesu do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, da u žalbi protiv presude ne mogu da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, kao i da odluka može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.Ako tužilac ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, smatraće se da je povukao tužbu,a ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud će da održi ročište i odluči na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja.Presuda u potrošačkim sporovima objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave. Prilikom objavljivanja presude sud će ukratko da je obrazloži i pouči stranku o napred opisanim uslovima pod kojima može da izjavi žalbu.Pisano izrađena presuda u obrazloženju sadrži utvrđeno činjenično stanje, navođenje dokaza na osnovu kojih je ono utvrđeno i propise na kojima je sud zasnovao presudu. U postupku o potrošačkim sporovima dozvoljena je posebna žalba samo protiv rešenja kojim se okončava postupak.Ostala rešenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena posebna žalba mogu da se pobijaju samo žalbom protiv odluke kojom se postupak okončava,koja se ne dostavljaju se strankama, već se objavljuju na ročištu i unose u pisani sastav odluke.Presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o potrošačkim sporovima može da se pobija žalbom u roku od 8 dana od dana objavljivanja presude, odnosno rešenja, a ako je presuda, odnosno rešenje dostavljeno stranci od dana dostavljanja, samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.Naglašeno je da u ovoj vrsti spora rok za izvršenje kao i za podnošenja predloga stranke za donošenje dopunske presud iznosi osam dana.

U Glavi XXXVI od čl.494—505 kao novina regulisan je POSTUPAK ZA ZAŠTITU KOLEKTIVNIH PRAVA I INTERESA GRAĐANA.Predviđeno da se, ako u odredbama ove glave ili posebnim zakonom nije drugačije propisano, u postupku za zaštitu kolektivnih prava i interesa shodno primenjuju ostale odredbe ovog zakona.Aktivno legitimisana lica u ovom postupku su udruženja, njihovi savezi i druge organizacije, osnovane u skladu sa zakonom koje mogu, kad je to zakonom propisano, da pokrenu postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana određenog kruga građana ako je takva zaštita predviđena njihovom registrovanom ili propisima određenom delatnošću, ako se cilj njihovog udruživanja ili delovanja odnosi na zajedničke interese i prava većeg broja građana i ako su postupanjem tuženog oni povređeni ili teže ugroženi.U postupku za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana na strani tužioca, u svojstvu umešača sa položajem jedinstvenog suparničara, mogu da pristupe i druga lica koja su ovlašćena na podnošenje tužbe,na strani tužioca u postupku za zaštitu kolektivnih interesa i prava građana mogu da se umešaju i treća lica čiji su kolektivni interesi i prava povređeni radnjama tuženog.Za suđenje u ovim sporovima stvarno je nadležan sud određen zakonom,dok je mesno nadležan pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem je području preduzeta radnja kojom se povređuju kolektivni interesi ili prava građana, ako posebnim propisima nije drugačije predviđeno.Zatim je potpuno specifično definisan predmet tužbenog zahteva u označenim

21

tužbama imajući u vidu specifičnost prava čija se zaštita traži u označenim postupcima.Dalje je predviđeno da ako ovlašćeni tužioci tvrde da neko lice obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi građana, šta se sve može tužbom zahtevati,kao i da ovlašćeni tužilac može zahteve za presudu da istakne i protivtužbom u postupku pokrenutom protiv njega tužbom iz člana 498. ovoga zakona.Navodi se koja sve lica tužilac tužbom može da obuhvati. Ovlašćeni tužilac ovog zakona može da traži da sud osudi tužene na naknadu štete čiju će visinu sud da utvrdi po slobodnoj oceni, pod uslovom da je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev istaknut u tužbi iz člana 498. ovog zakona i da je vođenjem tog postupka, a posebno njegovim praćenjem u sredstvima javnog informisanja, teže povređen ugled i poslovni interes tužioca.Sud može, pre pokretanja i u toku postupka da odredi privremene mere do okončanja postupka u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja teško nadoknadive ili nenadoknadive štete, ako tužilac učini verovatnim da je tuženi svojim radnjama povredio ili ugrozio kolektivna prava i interese građana.Sud je dužan da odluku o određivanju privremene mere donese odmah ili najkasnije u roku od osam dana.Do okončanja postupka po opisanim tužbama za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana ne može da se po istovetnom zahtevu pokrene drugi postupak.U presudi kojom usvaja zahteve iz predmetne tužbe sud može da odluči da žalba ne zadržava izvršenje ili da odredi kraći rok od propisanog roka za ispunjenje činidbe koja je naložena tuženom. Fizička i pravna lica mogu u posebnim parnicama za naknadu štete da ističu povredu kolektivnih prava i interesa građana koja je utvrđena pravnosnažnom presudom u postupku za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana,i u tim postupcima za naknadu štete , ne može da se osporava povreda kolektivnih prava i interesa građana koja je utvrđena pravnosnažnom presudom po zahtevu za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana,već se samo rešava pitanje naknade štete.Pravila postupka za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana shodno se primenjuju i kad potrošač pokrene postupak zbog nepravičnih ugovornih odredbi i nepoštenog poslovanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Pripremu uradila grupa u sastavu:

Jasmina Petrović,sudija Osnovnog suda u Pančevu

Šarac Marijana,Pravosudna akademija Beograd

Biljana Grbić,volonter Osnovnog suda u Pančevu

Žigić Uroš,volonter Višeg suda u Pančevu

22