POREKLO KONJA(Equus caballus) O poreklu konja postoje tri hipoteze:1.Monofiletska - svi domai konji vode poreklo samo od jednog pretka-mongolskog divljeg stepskog konja2.Difiletska po kojoj svi konji potiu od dva pretka, i to lake istonjake rase mongolskog divljeg stepskog konja,a teke zapadnjake od grupe diluvijalnih konja i3.Polifiletska po kojoj ima vie razliitih predaka.Danas se smatra da istnjaki(orijentalni)toplokrvni konji potiu od :mongolskog divljeg stepskog konja koga je otkrio Prevalski po kome je nazvan(Equus Przewalskii) i od tarpana(Equus Gmelini Antonius-tarpan).A da zapadnjaki hladnokrvni konji(okcidentalni) potiu od grupe diluvijalnih konja(Equus germanicus Nehringi,Equus Abeli,E.mosbachensis,E.sissenbornessis i E.senqunius.Zapadnjaki konji su tei,imaju teak i masivan kostur i duguljastu i usku i teku lobanju,dok su istonjaki znatno laki,imaju laki i vitalni kostur,a kratku i iroku lobanju.Prvi su grubog izgleda flegmatini i tromi,dok su drugi plemenitijeg izgleda,ivahnog temperamenta i ivi. Prevalski-E.Przewalskii(Mongolski divlji stepski konj) jedini je ivi predak domaih konja.ivi u Centralnoj Aziji(zungariji) i po zoolokim vrtovima.Sitna ivotinja,visina grebena 130-135 cm.Telo zdepasto i kratak trup sa izraenim dubinama.Tea glava ovnujskog profila.Boja dlake varira prema mestu gde ivi.U brdovitim predelima-mija boja a u stepama crvenkasto smea sa svetlijim mestima prema trbuhu.Du lea ima tamnu jeguljastu prugu.Griva kratka i uspravna,tamne boje.Od njega vode poreklo:mongolski,mazurski i kineski konji.Veliku izdrljivost. Tarpan E.tarpan,junoruski stepski konj koji je izumro 80-ih godina prolog veka.1879 god.u stepama June Ukrajine ubijen je poslednji primerak ovog konja.Priblino iste veliine kao i Prevalski.Glava mu je bila velika i plemenitija i laka sa irokim elom i srazmerno kratkim linim delom i ravnim profilom.Boja dlake je bila mija sa tamnim prugama du lea i tamnim mestima oko skonog zgloba.Od njega vodi poreklo balkanski i galiciski brdski konj,a zatim persiski i arapski konj.Neki autori smatraju da je tarpan potomak podivljalog domaeg konja,koji se pario u slobodnoj prirodi sa divljim preevalskim. Za diluvijalne divlje konje predpostavlja se da su bili krupniji i grublji od preevalskog,s uzanom glavom u eonom,a dugom u nosnom delu.Nije poznato vreme njegove domestikacije.Smatra se da od njih vode poreklo hladnokrvne rase konja.Neki naunici smatraju da ovi konji nisu ni postojali.U najnovije vreme mnogi istraivai smatraju da je predak domaeg konja jedino preevalski.

POREKLO MAGARCA(Equus asimus)Magarac spada u isti rod sa konjima.Vodi poreklo od E.asimus africamus-a malog divljeg nubiskog magarca,i veeg i jaeg crvenkasto smeeg,somaliskog divljeg magarcaE.a.somaliensis.Oba primerka i danas ive u slobodnoj prirodi spomenutih afrikih pokrajina.

POREKLO GOVEDA(Bovinae)Dele se na etiri grupe:1.goveda u uem smislu ili taurina,2.bivole ili bubalina,3.bizone ili bizontina i 4.bizonska goveda ili bibovinaOva podela bazira na razlikama u grai lobanje.

1.Poreklo taurina ili pravih goveda,postoje dve teorije i to:Po prvoj(monofiletskoj),izumreli taur je jedini predak domaeg goveeta.Po drugoj(difiletskoj) koja se smatra verodostojnom,pored taura(dugorogi primitivno govee) postoji i kratkorogo(brahicerno) od koga potiu dananje kratkoroge rase goveda. Evropski taur(Bos primigenus Bojanus) iveo je u Evropi,Severnoj Africi i jednom delu Azije.U Mazovjekim umama u Poljskoj 1627 godine ubijen je poslednji primerak.Tur je bila krupna i snana ivotinja s jakim razvijenim prednjim trupom.Visina grebena oko 180 cm,veliku i dugu glavu na kojoj su bili dugi i snani rogovi koji su izbijali u stranu a zatim se povijali napred dok su vrhovi povijeni na gore.Imao je tamno smeu do crnu boju dlake.Od njega potiu brojne rase od kojih je i podolska najslinija.Pored evropskog tura postoji i njegova varijanta(B.p. var Harni) koji je iveo u Africi,a koji se razlikovao to mu je prednja strana interparijntalne kosti,koja se oslonja na eonu trouglastog oblika.Njemu je slian Bos nomadicus za koga neki smatraju da je izvorni oblik zebua(afriko govee). Brahicerno divlje govee(Bos brachyceros Adametz) naene samo lobanje,predpostavlja se da je bilo znatno manje od tura.Od nje potiu mnoge rase pa i balkanska bua.Mnogi istraivai danas smatraju da je tur predak svih goveeta,a jedino bivo,banteng,gajal i jak imaju svoje divlje pretke.2.Poreklo bivola bivo(Bos bubalus) potie od divljeg indiskog arni-bivola kome je jako slian.Graa lobanje je na najniem stepenu razvitka od svih bovina.Pored njega postoji i crni afriki bivo iz Konga(Bubalus caffer vanus).3.Poreklo bizona bizon(Bos bison) je najkrupniji ivi preivar.Prednji deo trupa je znatno jai nego zadnji,tako da lena linija pada prema zadnem delu.Pored evropskog postoji i ameriki bizon koji je krupniji.Bizon sa goveetom daje ogranieno potomstvo,to znai da su muki potomci neplodni,dok su enke plodne.4.Poreklo bizonskih govedaa)Bizonska goveda(bibovine)nazvana je tako jer u pogledu grae lobanje se nalazi izmeu pravog goveda i bizona.U ovu grupu spadaju :banteng,gaur i gajal.-Banteng(Bibos sondaicus) ivi u divljem stanju u Indiji i na Javi.Prema literaturi je domesticiran.- Gaur(Bibos gaurus) je divlje govee IndijeNjemu je slian gajal(Bibos frontalis) koji ivi kao domesticiran u zapadnoj Indiji i u podruju Himelaja.Paren sa domaim goveetom daje ogranieno potomstvo.U ovu grupu ubrajaju i zebu govee koji se uzgaja u junom delu Azije i Afrike za meso,mleko,rad i noenje tereta.Sa goveetom daje neogranieno plodno potomstvo.-Jak(Bos Poephagus ili Bos gunniens domestikus) se po grai lobanje se znatno razlikuje od ostalih bovina.Od njih se razlikuje to po trbuhu i nogama obrastao dugom dlakom koja ga titi od hladnoe kad lei na snegu.Potie od divljeg jaka.ivi u podruju Tibeta i u visokim planinama Centralne Azije.Sa domaim goveetom i zebuom daje ograniene plodne potomke.

POREKLO OVACADomaa ovca(Ovis aries) vodi poreklo od dva podroda iz roda ovis:1.Muflon2.Argali

1.Muflon , postoje tri vrstea)evropski(Ovis musimon)b)maloaziski(Ovis orijentalis)c)avganistansko-indiski(Ovis vignei)a)Evropski muflon(Ovis musimon) je srednje razvijen,spretna,ivahna I oprezna ivotinja.To je jedini ivi izvorni oblik domaih ovaca.Naseljen na Sardiniji I Kotzici a u manjem broju ima ga na Frukoj gori i slovenakim planinama.ive u zajednici 10-30 enki jedan mujak.Visina grebena oko 70 cm a teine 40-50 kg.Dlaka crvenkasto tamna boja.Rogovi dobro razvijeni poinju da rastu sa 4 meseca porast zavravaju sa 12 godina.Povijeni duine do 80 cm I teine 4-5 kg.b)Maloaziski muflon(Ovis orijentalis) ivi po umama Male Azije.Po veliini slian evropskom ,razlikuje se po rogovima I donekle I po boji.c)Avganistansko-indiski(Ovis vignei) esto se naziva I stepska ovca.ivi na visokim planinama Avganistana,Turgestana,Beluzistana pa sve do Persije,ve I u niziskim predelima.Postoji vie vrsta.Najpoznatija je arkar ovca-krupna divlja ivotinja teka do 200 kg.Dlaka gruba I boju menja u toku godine od svelte do tamno braon.

2.ARGALI(Ovis argali-Ovis Ammon) najkrupnija divlja ovca,visina grebena do 125 cm,a masa tela do 240 kg.Rasprostranjena po centralnoj Aziji od Nepala preko Tibeta do Mongolije.Dlaka gruba tamno sive do tamno braon boje.Na glavi jaki rogovi uvrnuti u spirale I teine od 10-15 kg.ivi u oporima jedan mujak I 10-15 enki.

POREKLO KOZA

Sve domae koze(Capra hircus) vode poreklo od tri izvorna oblika:1.Bezoar koza(Capra aegagrus) ivi na kipru,Male Azije I Kavkaza .Ima sabljaste rogove.2.Falkoneri(Capra falkoneri) ivi u severozapadnom delu Indije,ima izrazito spiralne rogove.3.Priska(Capra prisca Adametz) izumrela divlja forma

POREKLO SVINJA(Sus scrofia domesticus)Sve domae svinje vode poreklo od evropske I aziske divlje svinje.1.Evropska divlja svinja(Sus scrofia ferus),slia je bila iki I umadinki.ivi po umama Evrope.ivi do 30 godina.Visina grebena oko 85 cm teine oko 150 kg izuzetak I do 300 kg.Postoji varijanta Mediteranske divlje svinje.2.Aziska divlja svinja(Sus vittatus) niim rastom,veom ranozrelou I boljom tovnom sposobnou.Od nje vode poreklo indiske I kineske domae svinje a preko njih I sve kulturne rase svinja(jorkir,berkir I dr).I dalje ive na ostrvima Malajskog arhipelaga).Glava velika,ali kraa I ira I sa duim lobanjskim delom.Ima dug I stisnut trup.Obrasla grubim pravim ekinjama sivomrke boje sa crvenkastim vrhovima koje su najdue na grebenu I du lea.

KUNI(Lepus cuniculus)potie od divljeg, koji je iveo u podruju Sredozemlja a ne od divljeg zeca.DOMAA KOKO(Gallus domesticus) potie od divlje bankiva kokoi koje ive u Jugoistonom delu Azike,Indiji.Danas ivi u jugostonoj Aziji.Pripitomljena u Indiji I preneta u Kinu,Persiji a zatim u Evropi.URKA(Meleagris gallopavo domestica) potie od divlje urke ivi u SAD,Kanadi I Meksiku.Pripitomljena u Meksiku i 1520 god. Preneta U Evropu.MORKA(biserka)(Numida meleagris) potie od divlje biserke koja je domovina zapadna Afrika.GUSKA(Anser domesticus) potie od divlje kojoj su bile domovine Srednja I Severna Evropa.U Grkoj su bile poznate 1000 godina pre nae ere.PATKA(Anas boschas domestikus) potie od divlje patke koja ivi u Evropi,Aziji,Severnoj Americi I Severnoj Africi.Mous patka potie od divlje koja ivi u Srednjoj I Junoj Americi.GOLUB(Columba fornes) potie od evropskog I persiskog divljeg goluba peinara.PAS(Canus familiaris) potie od vuka a hrt od akala.MAKA(Felis domestikus) od pripitomljene make iz Afrike koju su stari Egipani gajili kao svetu ivotinju a kasnije preneli u Evropu.

EVOLUCIJA DOMAIH IVOTINJAEvolucija predstavlja neprekidan process stanja fiziko-hemiskih reakcija zapoet u abiogenoj fazi postanka ivota,a dopunjen I nastavljen biohemiskim I biolokim promenama u biogenoj fazi.U biogenoj fazi evolucije materije dolo je do nastanka organske materije iz neorganske,(eer,aminokiseline itd)koje inile osnov za sintezu organskih polimera(makromolekula).Iz tih poto-organizama nastale su tokom dugog vremenskog perioda brojne vrste biljaka I ivotinja koje se meusobno veoma mnogo razlikuju,a meu koje spadaju I nae domae ivotinje.

UTICAJ DOMESTIKACIJE NA OBLIKE I FUNKCIJE DOMAIH IVOTINJAPod uticajem domestifikacije nastale su znaajne promene kod svih vrsta domaih ivotinja.MORFOLOKE PROMENE-ogledale u veliini I teini ivotinja.1.Promene nastale u obliku glave2.Koe,dlake, boje(melanizam,eritrizam,albinizam)FIZIOLOKE PROMENE-poveanje plodnosti, mesa,mleka,jaja.PSIHIKE PROMENE do poveanja intelegencije(konj,pas).

RASE I RASNE OSOBINEPojam datira iz XII veka kada je ovek poeo sa ukravanjem ivotinja.Potie od italijanske rei razza I pominje se prvi put u XVI veku.Rasa u zootehnici je osnovna sistematska jedinica a u zoologiji vrsta.Nikoli I Simovi(1985) pod rasom podrazumevamo sve ivotinje iste vrste koje zbog uticaja zajednikog porekla I prilagoenosti na jednake ivotne uslove imaju karakteristine rasne oznake kako u morfolokom,tako I u fiziolokom pogledu,sigurno ih prenose na potomstvo,a pod uticajem izmenjenih uslova ivota mogu ih vie ili manje menjati prema elji odgajivaa.Za sve ivotinje iste rase je karakteristino:1.Pripadnost istoj vrsti2.Zajedniko poreklo I prilagoenost na jednake ivotne uslove3.Zajednike morfoloke I fizioloke osobine koje prenose na potomstvo i4.Sposobnost menjanja prema elji odgajivaa.Da se mogu pariti sa ivotinjama drugih rasa iste vrste,pri emu se dobija neogranieno plodno potomstvo.Odlike rase:boja,mlenost,oblik glave,telesna masa,plodnost itd. PODELA RASA Primitivne rase Plemenite ili kulturne rase Punokrvna,polukrvna I istokrvna grla(rase)-a)punokrvna gde su najvanije rasne osobine dobro izraene to je rezultat planskog parenja priplodnih grla u istoj krvi,odnosno rase koje svoje osobine sa sigurnou prenose na potomstvo.b)polukrvna koja su postala ukrtanjem jedne punokrvne rase sa nekom drugom koja nije punokrvna.Termin se koristi u konjarstvu.c)istokrvne su one koje su dugi niz godina I generacija gaje u istoj rasi bez ukrtanja sa drugim rasama.One imaju karakteristine rasne osobine koje prenose na potomstvo. Toplokrvan upotrebljava se za lake istonjake konje koji se odlikuju ivahnim temperametrom. Hladnokrvan za teke zapadnjake rase konja mirnog,flegmatinog temperamenta.

PODELA RASA NA NIE JEDINICE Soj ili bagra oznaava grupu ivotinja iste rase koje imaju karakteristine oznake dotine rase ali se meusobno razlikuju po boji,vuni,dlaci,perju,veliini ili nekoj proizvodnoj sposobnosti. Zapat ili gojidbu ine sve priplodne ivotinje iste rase ili soja jednog odgajivaa vlasnika..Zapati se mogu sastojati iz vie ili manje razliitih linija ili rodova. Liniju ini muko potomstvo jednog znaajnog oca koji se po svom kvalitetu istie od ostalih iste rase.Izmeu linija postoje izvesne razlike po kojima ih odvajamo jednu od drugih.One se obino razvijaju u toku 3 5 generacija. Rod ine muko I ensko potomstvo jedne znaajne plotkinje. Familija(obitelj) ili porodicu ine roditelji,otac I majka sa svojim potomstvom(mukim I enskim). Stablo se upotrebljava u ivinarstvu I pokazuje grupu ivotinja koja se sastoji od jednog mujaka(petao) I 1-10 enki(kokoki) Populacijom se podrazumeva grupa individual koja u pogledu parenja predstavlja zajednicu. Stado,krdo,opor,buljuk,orda I zelep oznaavaju vee ili manje grupe dom.ivotinja ili vrsta koje ive pod nadzorom jednog istog oveka. Kategorija oznaava grupu ivotinja iste vrste,ali razliite starosti kao I razliite svrhe za koju se koriste.

OPTE BIOLOKE OSOBINE RASA I SOJEVA

-Promenjivost ili varijabilnost-nasledna I nenasledna.Mutacije su nasledne promene koje se nemogu povezati sa bilo kojim vidljivom citolokom promenom.Faktori koji dovode do mutacije su:a)genetski inioci,b)faktori prirodne sredine I c)hemiski I fiziki mutageni,koji se koriste u cilju vetakog izazivanja mutacije u laboratoriskim uslovima.Nasledno variranje u pogledu mutacije moe nastatia)zbog kvalitetnih promena samih gena(gen mutacija)-najee kod dom.ivotinja.,b)zbog promene pojedinih delova hromozoma I njegovog novog poloaja ili zbog ispadanja delova hromozoma(hromozomske mutacije),c)ispadanje ili nestanak itavih hromozoma ili poveanje njihovog broja(genetske hetero mutacije).-Zakrljavanje nastaje kao posledica nepovoljnih ivotnih uslova(nedovoljna ishrana,bolesti u fazi rasta I razvitka).-Izroavanje ili degeneracija pojava tetnih po ivotnu sposobnost naslednih osobina ivotinja,koje direkno ili indirekno ugroavaju njihov dalji opstanak.1.Brahicefalost-skraenje glave u predelu lica naroito gornje vilice,donja vilica je dua(mali I srednji jokir,bulldog,niata govee)ranostasne su sklone za tov.2. Mikromelija-kratkononost(ankonska ovca,pas-jazaviar,dekster govee)3.Prejako ispupena eona kost u obliku upljeg ispupenja na glavi kokoaka(paduanska koko) kost tanka.4.Albinizam-nedostatak I odsustvo pigmenta.5.Hermafroditizam je prisustvo mukih I enskih polnih lezda kod iste ivotinje.6.Azoospermija je nesposobnos polnih lezda mujaka da stvaraju ive spermatozoide,usled ega su sterilni.7.Aspermija je pojava kada se ne izluuje ni spermatozoidi ni spermalna tenost.8.Gubitak materinskog institute do kog dolazi usled jednostrane selekcije,gde su ivotinje odgajene samo za jednu proizvodnost.(merimo rasa ovaca,legorn rase kokoaka.9.Kao psihike degenerativne pojave smatraju se one,kod kojih je dolo do poremeaja ivanog sistema(golub prevrta,japanskim mievima-igraima).-Prilagoavanje ili aklimatizacija ,domaih ivotinja na spoljane uslove kao to su:klima,zemljite,nain ishrane I nege,nain iskoriavanja u novoj sredini u kopju se prenete radi gajenja.Zavisi od :individualne osobenosti I rasna pripadnost,uslovi ishrane I nege,razlike u klimi I njen uticaj,starost ivotinja,bremenitost,razlike u terenskim uslovima,proirenost bolesti I mogunost oboljenja.Proces aklimatizacije traje dugo od 3 do 4 generacije.

RAST I RAZVITAK DOMAIH IVOTINJA

Rast je kompleksan process koji ukljuuje dva tipa evolucije:1.poveanje teine sa uzrastom,odnosno starou,to predstavlja kvantitativnu evoluciju(rast),2.razvie,koje je progresivna realizacija odraslog stanja,putem modofikacije oblika,proporcije,hemiskog sastava I funkcionisanje tela,to je kvalitativna evolucija.U procesu rasta I razvitka sisara razlikuju se dva perioda:a)period razvoja u materici majke(intrauterine,prenetalni,embrionalni),koji se zavraava raanjem,b)period razvoja nakon roenja(ekstrauterini,postembrionalni period).-Tipovi rasta-Rast I hormone-hormoni hipofize PRENATALNI(INTRAUTERINI) RAST I RAZVITAKPrenatalni rast je rezultat serije diferencijalnih procesa koji transformiu jednoeliski zigot u ivotinju,I satoji se iz tri perioda:1.Period razvoja jajne elije2.Embrionalni period3.Fetalni period- Deoba I diferencijacija:jajna elija je ogromna u poreenju sa somatskim elijama.Oplodnja-zigot se deli nekoliko puta-brazdanje(blastomere)-kasnija deoba je asinhrona.Blastomer-blastociti-gastrula dvoslojna odnosno troslojna-tri klicina listia- Organogeneza predstavlja ustanovljavanje rudimentiranih organa putem interakcija klicinog listia(endoderm,mesoderm,ectoderm).-Diferencijalni rast Teina fetusa pri roenju je priblino 60% ukupne teine koncentusa.Fetalne membrane(amnion,horioalantois I horionske resice) I placentalne tenosti(amnionska I alantoiska) ine preostalih 40%.-Faktori koji utiu na prenatalni rast1.Naslee2.Veliina I starost majke3.Ishrana majke4.Veliina legal5.Veliina placente6.Temperatura ambijenta

EKSTRAUTERINI RAST I RAZVITAKPoinje od momenta kad mladune doe na svet,I traju dok ivotinja ne prestane da raste,to zavisi od osobenosti vrsta I rase kojoj pripada,od pola I inteziteta ishrane.Intezitet rasta se izraava krivom rasta S.Ona se razlikuje kod razliitih ivotinja.1.Konji pri roenju,drebe postie oko 9% mase odraslog konja I oko 63% visine grebena.drebe se raa u mnogo razvijenijem stanju, I fizioloki je starije od drugih mladunadi.Nasleivanje veliine dosta utie majinski uticaj.2.ivina-po brzini rasta I ekonominosti proizvodnje, prevazilazi druge vrste domaih ivotinja,koje se gaje za komercijalnu proizvodnju(rast,pol,konformacija,genetika,trajanje tova,ishrana).3.Svinje-savremene rase postigle su proporcijalno mnogo napredniji stadijum razvia delova I tkiva tela koji se kasnije razvijaju,nego divlji preci(proporcionalni rast,uticaj pola,rasa I tip,zavrna teina,ishrana).4.Goveda-postanalni rast goveeta karakterie se odreenim redosledom rasta tkiva,formiranjem poeljne konformacije sa gledita proizvodnih sposobnosti pojedinih genotipova(razvie tkiva I regiona,talasi rasta,intezitet rasta,razvie funkcija,razvie vimena,prome sadraja tkiva tokom rasta,uticaj genotipa,pol,uzrast,ishrana,nain dranja).5.Ovce-ekstrauterino razvie jagnjadi zavisi od niza faktora kao to su:masa pri roenju,rasa,tip roenja,pol,nain I nivo ishrane I dr.

PLODNOST I RAZMNOAVANJE

Krajni cilj svake zootehnike akcije,po Staniu(1994) je razmnoavanje ivotinja,odnosno dobijanja potomstva.Plodnost dom.ivotinja je znaajna ekonomska osobina I njoj se posveuje znaajna panja I nastoji da se raznim zootehnikim zahvatima povea.Plodnost je kvantitativna osobina gde vanu ulogu imaju spoljani faktori,ali I oba roditelja.PLODNOST DOMAIH IVOTINJA je sposobnost ivotinja da ispoljavaju polni ar,da se za vreme estrus ili polnog ara(nagona)pare,odnosno da mogu biti osemenjavane,da ostanu bremenite I da na svet donesu proseno onoliki broj normalno razvijenih mladunadi koliko je svojstveno rasi kojoj pripadaju,I da su tu osobinu redovno prenose na svoje potomstvo.Plodnost je odreena:1.starou kod puberteta2.redovnim ispoljavanjem estrus3.ovulacionom vrednou u jednom estrusnom ciklusu4.oplodnom sposobnou5.stepenom intrauterinog(prenatalnog)preivljavanja6.veliina legal kod partusa7.uestalosti poroaja-intezitet poroaja,odnosno njihovog broja u toku godine8.duina iskoreivanja u priplodu,odnosno rasploavanja9.reproduktivna sposobnost mujaka

Najee se u praksi kao pokazatelji plodnosti koriste:a)fertilitetb)rodnost I c)oplodnosta)Fertilitet(vrednost koncepcije )jednak je broju poroajnih podeljen sa brojem priputenih I ta vrednost pomnoena sa 100(%)b)Rodnost(prolifikacija)je broj roenih potomaka podeljen sa brojem poroenih enki I taj dobijeni broj pomnoi sa 100(%).c)Oplodnost(fekunditet) jednak je broju roenih potomaka podeljen sa brojem priputenih enki I dobijena vrednost pomnoi sa 100(%).Sobzirom na broj mladunadi u jednom partusu sve dom .ivotinje se dele na: Unipare(donose po jedno mladune izuzetno dva ili vie) tu spade konj,magarac,govee I bivo kod njih dolazi do oplodnje jedne elije sa jednim spermatozoidom , i Multipare(koje donose vie mladunadi)spadaju koza,svinja,kuni,pas I maka (ovca je na srdini) dolazi do oplodnje veeg broja jajnih elija.Da bi dom.ivotinja imala normalnu plodnost terba otkloniti veliki broj faktora(nepravilna graa,oteenja polnih organa,nepravilna ishrana,preterana upotreba u radu,polne I druge bolesti psihiki poremeaji I dr.)Plodnost se takoe moe poveati u izvesnoj meri(pravilna priprema plotkinja,osemenjavanje,selekcijom,ubrizgavanjem hormona).

REPRODUKCIJA dom.ivotinje rasploavaju se polnim putem,spajanjem mukih I enskih gameta,odnosno spermatozoita sa jajnim elijama u polnim organima enke I to jedino u vreme estrus(polni nagon) enke.Ovo je unutranja oplodnja za razliku od oplodnje riba(riba izbacuje ikru na povrinu vode a mujak u blizini izbacuje spermu) dolazi do spajanja spoljana oplodnja.Parenje je akt pri kome priplodnjak prirodnim putem zakoi plotkinju koja izraava polni ar.Muke polne elije spermatozoidi stvaraju se u semenicima(testisima)nakon polnog sazrevanja(puberteta) ivotinja.Jajne elije(oocit,ovum) enski gamet(enska polna elija) se razvija u ovarijalnoj strukturi koji se naziva folikul.Proces formiranja,razvoj I sazrevanje jajne elije(oogeneza) poinje jo u embrionu I traje sa jednim dugotrajnim prekidom,do postizanja puberteta,sve do ovulacije.To znai da enska jedinka raa sa ve odreenim brojem nepotpuno razvijenih oocita,ovaj broj je vrlo veliki I iznosi oko 60.000 kod praseta,a oko 250.000 kod teleta.Prskanje zrelih folikula izlaze zrele jajne elije koje dospevaju u proireni deo jajovoda(ovulacija).U ampuli jajovoda jajne elije se spajaju sa spermatozoidima mujaka,I obino bivaju oploene.Sve je pod uticajem hormona(luteinizirajui hormone-LH)posledica visokog sadraja estogena u telesnoj cirkulaciji.Jajne elije su vee od spermatozoida.Posle ovulacije,u prsnutom folikulu deavaju se znaajne promene I formiranja utog tela(corpus luteum).Znaajno je vreme pojave puberteta I prve pojave estrus-iz ekonomskih razloga.Pubertet(polna zrelost)je period ivota kada organizam postaje sposoban da se reprodukuje.Period nastaje kada ivotinja dostigne odreenu starost I telesnu razvijenost.Da reproduktivni organi dostignu potrebnu histomorfoloku razvijenost I uspostave normalnu fizioloku aktivnost(produkcije zrelih polnih elija(gameta)sposobnih za oplodnju,dalji embrionalni I fetalni razvoj,te da posle normalnog toka I trajanja graviditeta,omogue normalni poroaj(partus)donese na svet normalnog(-ih) potomka(potomaka).U to doba semenici stvaraju spermatozoide odnosno jajnici jajaca.Poetak rada polnih lezda pokazuje duboke I velike promene u ponaanju I izgledu ivotinja(sekundarne polne oznake-mlena lezda,griva,boja perja).Nastupanje polne zrelosti(puberteta) zavisi od uticaja brojnih naslednih I nenaslednih faktora.Govee polno sazri u starosti od 8 15 meseci,svinje u starosti od 5-8 meseci,ovce 5-7 meseci,koko sa 4-6 meseci.Generalno se moe rei da krupnije vrste I rase dom.ivotinja sporije dostiu polnu zrelost nego sitne.Sazrevanje zavisi I od ishrane,duine dnevne svetlosti jaine svetlosti,temperature I dr.

ESTRUSNI CIKLUS polni nagon se pojavljuje periodino,u odreenom vremenskim razmacima,izmeu kojih je period polnog mirovanja.Vreme od pojave jednog do poetka drugog polnog nagona naziva se ekstrusni(polni)ciklus.On je regulisan direknim uticajem hipofiznih(gonadotropina) I ovarijalnih(polnih)hormona.Pod dejstvom LH hormona dolazi do prskanja zrelog folikula.Neposredno posle ovulacije upljina prsnutog folikula ispuni se krvnim ugrukom,nastalim izlivanjem krvi iz prsnutog kapilara zida folikula.Ova tvorevina naziva se krvno telo I na jajniku se nalazi 2-3 dan posle ovulacije.Nakon tog vremena se crveno se transformie u uto telo.Faza funkcionalne aktivnosti utog tela,u toku estrusnog ciklusa,naziva se lutealna ili progesteronska faza.Ako ivotinja posle pripusta ili v.o. nije ostala gravidna,uto telo naglo regresira,dolazi do pada progesterone,to rezultira ponovnim oslobaanjem gonadotropina I time su stvoreni prvi I osnovni uslovi za novi folikularni rast,odnosno poetak novog estrusnog ciklusa. Ekstrusni ciklus se sastoji iz etiri razliite faze:1.proestrus-ivotinja ulazi u polni ar(estrogen)promene na spoljanim I unutranjim delovima polnih organa.2.estrus je period kada se enka pari ili v.o.,u tom period ima promena u psihikom I fiziolokom stanju ivotinja.Najpovovoljnije vreme parenja ili v.o. je nekoliko asova(6-12) pre ovulacije.Na mestu prsnutog folikula poinje formiranje utog tela,zapoinje sledea faza ciklusa-metestrus.3.metestrus je period u kome se polni organi vraaju ponovo u normalno stanje.4.diestrus je period odmora izmeu dva estrus.U ovoj fazi uto telo je potpuno formirano a koncetracija progesterone dostie maksimum u krvnoj plazmi.Dolazi do poveanja I odebljanja materice za nidaciju oploene jajne elije I kompletan tok bremenitosti.Trajanje estrusnog ciklusa kod:ovaca 16-17 dana,koza -21,krmaa19-20,krava -21-22,kobile-19-25.A duina bremenitosti:ovca-150dana,koza-150,krmaa-114-115,krava-285 I kobila-334-336 dana.Uspostavljanje estrusnog ciklusa nakon partusa je razliit kod dom ivotinja.Sinhronizacija estrus I ovulacije pomou hormonaNain oplodnje enki dom.ivotinja mogue je jedino ako se u toku estrus u njegove polne organe ,odmah nakon ovulacije,unese kvalitetna sperma odgovarajueg mujaka.Unoenje sperme moe biti priirodnim putem ili vetakim osemenjavanjem.Nain parenja(pripusta) u praksi postoje sledei naini:1.divlje(slobodno) parenje preputeno sluaju.2.haremsko u sezoni parenjaili tokom cele godine,samo jedan priplodnjak dri zajedno sa odreenim brojem plotkinja.3.klasno se sprovodi tako to se plotkinje svrstavaju u klase prema kvalitetu,pa se svakoj od njih dodeljuje priplodnjak iste ili bolje rase.4.individualno(parenje,,iz ruke,,)je najbolji nain parenja,svaka plotkinj se prema kvalitetu priputa pod odreenog priplodnjaka koji joj je planom pripusta dodeljen,ili osemeni spermom odreenog priplodnjaka.to znai odabiranje roditeljskih parovaVetako osemenjavanje-ubacivanje doze sperme u odreene delove enskog reproduktivnog trakta,primenom specijalnih instrumenata.