Poreska Carinska Politika Mart 2012

Poreska i carinska politikaPoreska i carinska politika

DR SVETLANA IGNJATIJEVIĆDR SVETLANA IGNJATIJEVIĆ

Javne finansijeJavne finansije

Javne finansije ukazuju na finansijsku Javne finansije ukazuju na finansijsku aktivnost države u procesu prikupljanja i aktivnost države u procesu prikupljanja i trošenja finansijskih sredstava, a u trošenja finansijskih sredstava, a u nastojanju da se zadovolje javne potrebe i nastojanju da se zadovolje javne potrebe i ostvare državne intervencije u privredi.ostvare državne intervencije u privredi.

Predmet proučavanja javnih finansija su Predmet proučavanja javnih finansija su novčani odnosi, vezani za prikupljanje, novčani odnosi, vezani za prikupljanje, koncentraciju, rasporedjivanje i trošenje koncentraciju, rasporedjivanje i trošenje novčanih sredstava.novčanih sredstava.

MAKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJAMIKROEKONOMIJA

MAKROEKONOMIJA POSMATRA EKONOMIJU MAKROEKONOMIJA POSMATRA EKONOMIJU U CELINI – UKUPNU PROIZVODNJU , U CELINI – UKUPNU PROIZVODNJU , ZAPOSLENOST, NOVAC ILI INFLACIJU ZAPOSLENOST, NOVAC ILI INFLACIJU

MIKROEKONOMIJA PROUČAVA JEDAN DEO MIKROEKONOMIJA PROUČAVA JEDAN DEO EKONOMIJE –POJEDINCA, FAKTORE EKONOMIJE –POJEDINCA, FAKTORE PROIZVODNJE, JEDNU GRANU ILI REGION PROIZVODNJE, JEDNU GRANU ILI REGION PRIVREDE.PRIVREDE.

MAKROEKONOMIJAMAKROEKONOMIJA MAKROEKONOMIJA SE BAVI PRIVREDOM U CELINI.MAKROEKONOMIJA SE BAVI PRIVREDOM U CELINI.

MOGUĆE JE IZDVOJITI 6 AGREGATA:MOGUĆE JE IZDVOJITI 6 AGREGATA:

1.1. STOPA NEZAPOSLENOSTI (BROJ LJUDI BEZ POSLA KOJI GA STOPA NEZAPOSLENOSTI (BROJ LJUDI BEZ POSLA KOJI GA AKTIVNO TRAŽE U ODNOSU NA BROJ ZAPOSLENIH )AKTIVNO TRAŽE U ODNOSU NA BROJ ZAPOSLENIH )

2.2. STOPA INFLACIJE (PROCENTUALNI RAST PROSEČNOG NIVOA STOPA INFLACIJE (PROCENTUALNI RAST PROSEČNOG NIVOA CENA U JEDNOJ PRIVREDI)CENA U JEDNOJ PRIVREDI)

3.3. PRODUKTIVNOST (PROSEČNI PROIZVOD PO ZAPOSLENOM NA PRODUKTIVNOST (PROSEČNI PROIZVOD PO ZAPOSLENOM NA ČAS)ČAS)

4.4. KAMATNA STOPA (PROCENTUALNI IZNOS KOJI DUŽNICI PLAĆAJU KAMATNA STOPA (PROCENTUALNI IZNOS KOJI DUŽNICI PLAĆAJU KREDITORIMA)KREDITORIMA)

5.5. DRŽAVNI DEFICIT (VIŠAK DRŽAVNIH RASHODA U ODNOSU NA DRŽAVNI DEFICIT (VIŠAK DRŽAVNIH RASHODA U ODNOSU NA PRIHODE )PRIHODE )

6.6. SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT (VIŠAK UVOZA JEDNE DRŽAVE U SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT (VIŠAK UVOZA JEDNE DRŽAVE U ODNOSU NA IZVOZ)ODNOSU NA IZVOZ)

Ciljevi makroekonomske politikeCiljevi makroekonomske politike

Clijevi su :Clijevi su :1.1. Visok i rastući nivo proizvodnje tj.realnog Visok i rastući nivo proizvodnje tj.realnog

BDPBDP2.2. Visoka stopa zaposlenostiVisoka stopa zaposlenosti3.3. Stabilan ili blago rastući nivo cena.Stabilan ili blago rastući nivo cena.

Instrumentima ekonomske politike, pod Instrumentima ekonomske politike, pod nadzorom države, utiče se na jedan nadzorom države, utiče se na jedan makroekonomski cilj, više njih ili aktivnost makroekonomski cilj, više njih ili aktivnost u celini.u celini.

Instrumenti makroekonomske Instrumenti makroekonomske politikepolitike

Najznačajniji instrumenti ekonomske politike Najznačajniji instrumenti ekonomske politike zemlje u cilju ostvarenja ciljeva zemlje u cilju ostvarenja ciljeva makroekonomske politike su:makroekonomske politike su:

Fiskalna politikaFiskalna politika Monetarna politikaMonetarna politika Politika dohotka.Politika dohotka. Politika uvoza i izvozaPolitika uvoza i izvoza

INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKEINSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKEFISKALNA POLITIKAFISKALNA POLITIKA

IZDACI DRŽAVEIZDACI DRŽAVE JAVLJAJU SE U DVA OBLIKA:JAVLJAJU SE U DVA OBLIKA:

KUPOVINA DRŽAVEKUPOVINA DRŽAVE (NABAVKE (NABAVKE AVIONA, IZGRADNJA AVIONA, IZGRADNJA INFRASTRUKTURE, PRIMANJA INFRASTRUKTURE, PRIMANJA SUDIJASUDIJA

TRANSFERNA PLAĆANJA TRANSFERNA PLAĆANJA

DRŽAVEDRŽAVE ( ISPLATA DOHOTKA ( ISPLATA DOHOTKA ODREĐENIM GRUPAMA ODREĐENIM GRUPAMA STARIMA, NEZAPOSLENIMASTARIMA, NEZAPOSLENIMA

OPOREZIVANJEOPOREZIVANJE DELUJU NA : DELUJU NA :

-VISINU LIČNIH -VISINU LIČNIH DOHODAKADOHODAKA

-CENA DOBARA I -CENA DOBARA I FAKTORE PROIZVODNJEFAKTORE PROIZVODNJE

INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKE –INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKE –MONETARNE POLITIKAMONETARNE POLITIKA

MONETARNA POLITIKA MONETARNA POLITIKA

VODI JE VLADA DRŽAVE VODI JE VLADA DRŽAVE

UPRAVLJA NOVCEMUPRAVLJA NOVCEM UPRAVLJA KREDITIMA UPRAVLJA KREDITIMA UPRAVLJA BANKARSKOM UPRAVLJA BANKARSKOM

SISTEMOMSISTEMOM

MENJAJUĆI PONUDU NOVCA MENJAJUĆI PONUDU NOVCA CENTRALNE BANKE DELUJU CENTRALNE BANKE DELUJU NA:NA:

KAMATE, CENE DEONICA , KAMATE, CENE DEONICA , ZAKUPNINA, STANARINE, ZAKUPNINA, STANARINE, DEVIZNI KURSDEVIZNI KURS

OGRANIČAVANJE PONUDE OGRANIČAVANJE PONUDE NOVCA IZAZIVE PORAST NOVCA IZAZIVE PORAST KAMATNIH STOPA, SMANJUJE KAMATNIH STOPA, SMANJUJE SE OBIM I BROJ ULAGANJASE OBIM I BROJ ULAGANJA

TO SMANJUJE BDP I INFLACIJUTO SMANJUJE BDP I INFLACIJU U SLUČAJU RECESIJE TREBA U SLUČAJU RECESIJE TREBA

DELOVATI U PRAVCU DELOVATI U PRAVCU POVEĆANJA PONUDE NOVCA I POVEĆANJA PONUDE NOVCA I PODSTICAJA PRIVREDNE PODSTICAJA PRIVREDNE AKTIVNOSTI.AKTIVNOSTI.

BRUTO DOMAĆI PROIZVODBRUTO DOMAĆI PROIZVOD1.1. BDP PREDSTAVLJA MERU NJENE PROIZVODNE BDP PREDSTAVLJA MERU NJENE PROIZVODNE

AKTIVNOSTI, KROZ SUMU NJENIH FINALNIH PRODAJA AKTIVNOSTI, KROZ SUMU NJENIH FINALNIH PRODAJA ROBA ILI USLUGA.ROBA ILI USLUGA.

BDP JE ZBIR NETO FINALNIH PRODAJA, OBAVLJENIH NA BDP JE ZBIR NETO FINALNIH PRODAJA, OBAVLJENIH NA ODREĐENOJ TERITORIJI U ODREĐENO VREMEODREĐENOJ TERITORIJI U ODREĐENO VREME

FINALNA PRODAJA SE ODNOSI NA PRODAJU FINALNA PRODAJA SE ODNOSI NA PRODAJU POTROŠAČIMA, FIRMAMA KOJI ĆE BITI NJENI KRAJNJI POTROŠAČIMA, FIRMAMA KOJI ĆE BITI NJENI KRAJNJI KORISNICI. FINALNA PRODAJA JE SASTAVNI DEO BDPKORISNICI. FINALNA PRODAJA JE SASTAVNI DEO BDP

MEĐUFAZNA PRODAJA NIJE SASTAVNI DEO BDP,ALI JE MEĐUFAZNA PRODAJA NIJE SASTAVNI DEO BDP,ALI JE TREBA RAZLIKOVATI OD UKUPNE PRODAJE JEDNE TREBA RAZLIKOVATI OD UKUPNE PRODAJE JEDNE ZEMLJE.ZEMLJE.

IZVOZ SE UVEK TRETIRA KAO FINALNA PRODAJA I TAKO JE IZVOZ SE UVEK TRETIRA KAO FINALNA PRODAJA I TAKO JE SASTAVNI DEO BDP.SASTAVNI DEO BDP.

BDPBDP2.2. BDP JE ZBIR DODATIH VREDNOSTI , STVORENIH NA ODREĐENOJ BDP JE ZBIR DODATIH VREDNOSTI , STVORENIH NA ODREĐENOJ

TERITORIJI U DEFINISANOM VREMENU.TERITORIJI U DEFINISANOM VREMENU.

FIRME KAO PRIVREDNI SUBJEKTI STVARAJU DODATU VREDNOST FIRME KAO PRIVREDNI SUBJEKTI STVARAJU DODATU VREDNOST PRERADOM SIROVINA I POLUPROIZVODA KOJE PLASIRAJU NA PRERADOM SIROVINA I POLUPROIZVODA KOJE PLASIRAJU NA TRŽIŠTU.TRŽIŠTU.

U SVRHU IZBEGAVANJA DVOSTRUKOG OBRAČUNAVANJA U BDP SE U SVRHU IZBEGAVANJA DVOSTRUKOG OBRAČUNAVANJA U BDP SE UKLJUČUJU SAMO FINALNI PROIZVODI, A ISKLJUČUJU SE UKLJUČUJU SAMO FINALNI PROIZVODI, A ISKLJUČUJU SE MEĐUFAZNI KOJI SU UPOTREBLJENI U IZRADI FINALNOG MEĐUFAZNI KOJI SU UPOTREBLJENI U IZRADI FINALNOG PROIZVODA.PROIZVODA.

FAZA FAZA PROIZVODNJEPROIZVODNJE

PRIHODI OD PRIHODI OD PRODAJEPRODAJE

TROŠKOVI TROŠKOVI MEĐUFAZNIH MEĐUFAZNIH SIROVINA I SIROVINA I DOBARADOBARA

DODATA VREDNOST: DODATA VREDNOST: NADNICE, PROFITI, ITD.NADNICE, PROFITI, ITD.

PŠENICAPŠENICA 2424 00 2424

BRAŠNOBRAŠNO 3333 -24-24 99ISPEČEN HLEBISPEČEN HLEB 6060 -33-33 2727ISPORUČEN HLEBISPORUČEN HLEB 9090 -60-60 3030

207207 -117-117 9090

BDPBDP

3.3. ZBIR FAKTORSKIH DOHODAKA, ZARAĐENIH U PRIVREDNIM ZBIR FAKTORSKIH DOHODAKA, ZARAĐENIH U PRIVREDNIM AKTIVNOTIMA NA ODEĐENOJ TERITORIJI U DEFINISANOM AKTIVNOTIMA NA ODEĐENOJ TERITORIJI U DEFINISANOM VREMENU.VREMENU.

IZRAČUNAVANJEM SUME SVIH DOHODAKA, ZARAĐENIH IZRAČUNAVANJEM SUME SVIH DOHODAKA, ZARAĐENIH UNUTAR ZEMLJE ČINI BDP. UNUTAR ZEMLJE ČINI BDP.

Položaj države u okviru kružnog toka robe i novcaPoložaj države u okviru kružnog toka robe i novca Robna potrošnja stvara novi proizvod i uključuje se u BDPRobna potrošnja stvara novi proizvod i uključuje se u BDP Transferna plaćanja su samo preraspodela društvenog Transferna plaćanja su samo preraspodela društvenog

proizvoda i ne povećava BDP.proizvoda i ne povećava BDP.

Država

PrihodiDirektni TD

-porez dohodak građana-porez na dobit,rente,

kamate, profite

PrihodiIndirektni Tp

-porez na promet,carine,takse

RashodiRobna javna potrošnja G

-plate državih i vojnih činovnika-infrastrukturna ulaganja

RashodiTransferna plaćanja B

-penzije,subvencije,dotacije

Pojam i značaj javnih rashodaPojam i značaj javnih rashoda

Državni rashodi, društveni rashodi, opšta potrošnjaDržavni rashodi, društveni rashodi, opšta potrošnja Javni rashodi predstavljaju sistem zadovoljenja Javni rashodi predstavljaju sistem zadovoljenja

državnih potreba izraženih u novcudržavnih potreba izraženih u novcu Savremeno shvatanje javnih rashoda nije potrošnja , Savremeno shvatanje javnih rashoda nije potrošnja ,

već već racionalno trošenje javnih prihodaracionalno trošenje javnih prihoda Država nije parazitDržava nije parazit Javni rashodi su efikasan instrument privredne i Javni rashodi su efikasan instrument privredne i

socijalne politikesocijalne politike Javni rashodi podmiruju potrebe države Javni rashodi podmiruju potrebe države

Javni rashodiJavni rashodi

Osnovne potrebe :Osnovne potrebe : Opšte potrebeOpšte potrebe (državni organi, vojska, policija, (državni organi, vojska, policija,

minitarstva)minitarstva) Zajedničke potrebe (socijalno, zdravstveno, penzijsko Zajedničke potrebe (socijalno, zdravstveno, penzijsko

osiguranje i osiguranje za slučaj osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti)nezaposlenosti)

Sistem podsticaja razvoja (državne intervencije u privredi Sistem podsticaja razvoja (državne intervencije u privredi i spoljnotrgovinskim odnosima)i spoljnotrgovinskim odnosima)

Javni rashodiJavni rashodi

Teorija o reproduktivnim javnim rashodimaTeorija o reproduktivnim javnim rashodima

Država preko fiskalnog mehanizma (direktno ili Država preko fiskalnog mehanizma (direktno ili indirektno) uzima deo dohotka i jednim delom indirektno) uzima deo dohotka i jednim delom interveniše u privredi.interveniše u privredi.

Načela javnih rashodaNačela javnih rashoda Načelo opšteg interesaNačelo opšteg interesa Načelo umerenostiNačelo umerenosti Načelo štednjeNačelo štednje

Pravni osnovPravni osnovnijedan rashod se ne može izvršiti, ako rashod nije nijedan rashod se ne može izvršiti, ako rashod nije predviđen (planiran u budžetu) i ako za to ne postoji pravni predviđen (planiran u budžetu) i ako za to ne postoji pravni osnov.osnov.

Kod utvrđivanja pravnog osnova za trošenje sredstava Kod utvrđivanja pravnog osnova za trošenje sredstava izdvajaju se sledeće odrednice:izdvajaju se sledeće odrednice:

Najpre se odobravaju svi javni rashodi (budžet)Najpre se odobravaju svi javni rashodi (budžet) Utvrđuju se zadaci (potrebe, programi i sredstva za svaki Utvrđuju se zadaci (potrebe, programi i sredstva za svaki

pojedini zadatak)pojedini zadatak) Rashodi se odobravaju za određeni period-jednu godinuRashodi se odobravaju za određeni period-jednu godinu

Klasifikacija javnih rashodaKlasifikacija javnih rashoda Prema redovnosti ponavljanja (redovni i vanredni)Prema redovnosti ponavljanja (redovni i vanredni) Prema objektu trošenja (lični i materijalni javni)Prema objektu trošenja (lični i materijalni javni) Prema subjektu trošenja (država ili lokalno telo)Prema subjektu trošenja (država ili lokalno telo) Proizvodni i transferni rashodiProizvodni i transferni rashodi

proizvodni mogu biti-realni i investicioniproizvodni mogu biti-realni i investicioni Rashodi u novcu i naturiRashodi u novcu i naturi Produktivni i neproduktivni u zavisnosti da li Produktivni i neproduktivni u zavisnosti da li

dovode do povećanja proizvodnih kapaciteta.dovode do povećanja proizvodnih kapaciteta. Odgodivi i neodgodivi (primer neodgodivih su Odgodivi i neodgodivi (primer neodgodivih su

penzije)penzije)

Obim javnih rashodaObim javnih rashoda Javni rashodi i javni prihodi su u direktnoj veziJavni rashodi i javni prihodi su u direktnoj vezi Minimum -Minimum -11 mora da obezbedi osnovne funkcije državnog mora da obezbedi osnovne funkcije državnog

aparata i vitalne funkcije stanovništva.aparata i vitalne funkcije stanovništva. 22 minimum mora biti nešto veći da minimum mora biti nešto veći da

obezbedi da se privreda oživi, zaposle nezaposleniobezbedi da se privreda oživi, zaposle nezaposleni Maksimum Maksimum je teško povući. Rast javnih rashoda:je teško povući. Rast javnih rashoda: Prividni uzroci:Prividni uzroci:

smanjenja kupovne moći novcasmanjenja kupovne moći novca promene veličine teritorije i stanovništvapromene veličine teritorije i stanovništva

Stvarni uzroci: politički, ekonomski, finansijskiStvarni uzroci: politički, ekonomski, finansijski politički: povećano angažovanje države, novonastali problemipolitički: povećano angažovanje države, novonastali problemi ekonomski: ekonomsko jačanje zemlje dovodi do proširenja ekonomski: ekonomsko jačanje zemlje dovodi do proširenja

javnih rashodajavnih rashoda finansijski: obilje javnih prihoda može da dovede do povećanja finansijski: obilje javnih prihoda može da dovede do povećanja

javnih rashodajavnih rashoda

Efekti javnih rashoda Efekti javnih rashoda

Neutralni (pravosuđe, uprava, unutrašnja Neutralni (pravosuđe, uprava, unutrašnja bezbednost)bezbednost)

Aktivni rashodi (svi ostali koji imaju uticaj na Aktivni rashodi (svi ostali koji imaju uticaj na zemlju)zemlju)

Uticaj robnih JR:Uticaj robnih JR: Neposredan (podizanje proizvodnih i drugih kapaciteta)Neposredan (podizanje proizvodnih i drugih kapaciteta) Posredan (uticaj rashoda za obrazovanje, zdravstvo, Posredan (uticaj rashoda za obrazovanje, zdravstvo,

socijalnu zaštitu)socijalnu zaštitu)

Uticaj javnih rashodaUticaj javnih rashoda Uticaj transfernih JR:Uticaj transfernih JR:

Ekonomske subvencijeEkonomske subvencije

direktnedirektne indirektneindirektne

Robe i uslugeRobe i usluge potrošačepotrošače oslobađanje od porezaoslobađanje od poreza-niža poreska stopa -niža poreska stopa -niža osnovica-niža osnovica

socijalne subvencijesocijalne subvencije

direktnedirektne indirektneindirektneTri vrste efekata JR :Tri vrste efekata JR :Teorija multiplikatoraTeorija multiplikatoraPolitika podmazivanja pumpePolitika podmazivanja pumpeTeorija akceleratora (državne intervencije u pojedinim oblastima da se obezbedi željeno Teorija akceleratora (državne intervencije u pojedinim oblastima da se obezbedi željeno

ubrzanje i prethodi multiplikatoru)ubrzanje i prethodi multiplikatoru)

Javni prihodiJavni prihodi Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva, kojima se pokrivaju javni rashodi.Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva, kojima se pokrivaju javni rashodi. Oporezivnje prouzrokuje pojavu tržišnih distorzija, stvara se poreski jaz između Oporezivnje prouzrokuje pojavu tržišnih distorzija, stvara se poreski jaz između

troškova proizvodnje, na jednoj i cena dobara i usluga, natroškova proizvodnje, na jednoj i cena dobara i usluga, na drugoj strani.drugoj strani. -uvođenje poreza pomera krivu S na S’-uvođenje poreza pomera krivu S na S’

-ravnoteža je u novoj tački D, što je -ravnoteža je u novoj tački D, što je praćeno višom praćeno višom kupovnom kupovnom cenom i smanjenim cenom i smanjenim obimom obimom proizvodnje i proizvodnje i nižom prodajnom nižom prodajnom

cenom.cenom.

-državni prihodi su u zoni ABCD, -državni prihodi su u zoni ABCD, proizvodon proizvodon prodate količine i poreske stope (razlika prodate količine i poreske stope (razlika između između kupovne i prodajne cene)kupovne i prodajne cene)

-potrošači gube deo ADEG, a -potrošači gube deo ADEG, a priozvođači GECBpriozvođači GECB

--od oba gubitka ADECB država dobija ABCDod oba gubitka ADECB država dobija ABCD--ono što ostaje je izgubljeni deo potrošačevog i proizvođačevog viška DEF I EFC ono što ostaje je izgubljeni deo potrošačevog i proizvođačevog viška DEF I EFC

tzv. alokativni gubitak tzv. alokativni gubitak

Laferova krivaLaferova kriva Laferova kriva prikazuje teorijsku relaciju između ukupnih poreskih Laferova kriva prikazuje teorijsku relaciju između ukupnih poreskih

prihoda i prosečne poreske stope.prihoda i prosečne poreske stope.A –kada prosečna poreska stopa A –kada prosečna poreska stopa

o% ne dolazi do o% ne dolazi do ostvarenja poreskih prihodaostvarenja poreskih prihoda

B-pri poreskoj stopi od 100% B-pri poreskoj stopi od 100% poreski prihodi su opet 0poreski prihodi su opet 0

Poreske stope unutar intervala 0-Poreske stope unutar intervala 0-100 će100 će odbacivati pozitivne odbacivati pozitivne poreske prihodeporeske prihode

Nakon tačke D (kada imamo maksimalan poreski prihod), poreski prihod počinje Nakon tačke D (kada imamo maksimalan poreski prihod), poreski prihod počinje brže da pada od rasta porske stope.brže da pada od rasta porske stope.

Ramsejev princip javnih finansija: Ramsejev princip javnih finansija: princip prema kome, da bi se prikupila određena princip prema kome, da bi se prikupila određena suma poreskih prihoda, a da bi se pri tome minimizirao gubitak potrošačevog i suma poreskih prihoda, a da bi se pri tome minimizirao gubitak potrošačevog i proizvođačevog viška u jednoj privredi, treba najviše oporezovati robu čija je tražnja ili proizvođačevog viška u jednoj privredi, treba najviše oporezovati robu čija je tražnja ili ponuda neelastičnaponuda neelastična

Pojam i priroda javnih prihodaPojam i priroda javnih prihoda Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva, kojima se Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva, kojima se

pokrivaju javni rashodi.pokrivaju javni rashodi. Oblici javnih prihoda: pokloni, porezi, doprinosi, takse, Oblici javnih prihoda: pokloni, porezi, doprinosi, takse,

prihodi od javne imovine, javni zajam, nova emisija novca, prihodi od javne imovine, javni zajam, nova emisija novca, carinecarine

Osnovni oblik JP je porezOsnovni oblik JP je porez 85% javnih sredstava dolazi od oporezivanja85% javnih sredstava dolazi od oporezivanja Bez uplate socijalnog osiguranja porezima se pokriva iznad Bez uplate socijalnog osiguranja porezima se pokriva iznad

50% JR50% JR

Klasifikacija javnih prihodaKlasifikacija javnih prihoda RedovniRedovni - nefiskalni (pokloni, domenski)- nefiskalni (pokloni, domenski)

- fiskalni (porezi, doprinosi,takse- fiskalni (porezi, doprinosi,takse

i parafiskalni prihodi)i parafiskalni prihodi)

VanredniVanredni ( ratna odšteta, primarna emisija, vanredni porezi, povećanje ( ratna odšteta, primarna emisija, vanredni porezi, povećanje poreske stope, otuđivanje šuma, zemlje, zgrada)poreske stope, otuđivanje šuma, zemlje, zgrada)

U U novcu i naturinovcu i naturi

Od stanovništva, od pravnih lica, od federalnih članicaOd stanovništva, od pravnih lica, od federalnih članica

Originarni (izvorni)Originarni (izvorni) koje država ostvaruje svojom ekonomskom koje država ostvaruje svojom ekonomskom aktivnošću ili po osnovu prava vlasništva.aktivnošću ili po osnovu prava vlasništva.

derivativni (izvedeni) derivativni (izvedeni) koje država ostvaruje po osnovu suverene vlasti koje država ostvaruje po osnovu suverene vlasti

Fiskalno opterećenjeFiskalno opterećenje Visina učešća javnih rashoda i javnih prihoda u ukupnoj novostvorenoj vrednosti Visina učešća javnih rashoda i javnih prihoda u ukupnoj novostvorenoj vrednosti

može su posmatrati kao fiskalno opterećenje, fiskalni pritisak ili kroz koeficijent može su posmatrati kao fiskalno opterećenje, fiskalni pritisak ili kroz koeficijent fiskalnog opterećenjafiskalnog opterećenja

Deljenik:Deljenik: Svi porezi naplaćeni u toku godineSvi porezi naplaćeni u toku godine

doprinosi za socijalno osiguranjedoprinosi za socijalno osiguranje

naknade, takse, kaznenaknade, takse, kazne

koncesione naknadekoncesione naknade Ne uključuje se: javni zajmovi, donacijeNe uključuje se: javni zajmovi, donacije

SdSd

Fo= Fo= — x 100— x 100

DoDo

Do- društveni proizvod po tržišnim cenamaDo- društveni proizvod po tržišnim cenama

Relativni poreski pritisakRelativni poreski pritisak

Fenomen relativnog poreskog pritiska se Fenomen relativnog poreskog pritiska se odnosi na korist koju putem javnih rashoda odnosi na korist koju putem javnih rashoda uživaju poreski obvezniciuživaju poreski obveznici

Nekada porez od 25% može biti veće Nekada porez od 25% može biti veće opterećenje nego porez od 45%.opterećenje nego porez od 45%.

Budžetski deficitBudžetski deficit

Могући реформски правци у наредном периоду

• Повећање опште стопе ПДВ, али и снижене стопе ПДВ за поједине производе;

• Смањење или укидање стопе доприноса за неки од постојећих облика обавезног социјалног осигурања;

• Прогресивно опорезивање зарада уз повећање неопорезивог цензуса;

• Измене у обрачуну основице за годишњи порез на доходак грађана;

• Измене закона о порезу на добит предузећа, првенствено у делу подстицаја и олакшица.

POREZIPOREZI

POJAM I KARAKTERISTIKE POREZAPOJAM I KARAKTERISTIKE POREZA TEORIJE OPRAVDANJA POREZATEORIJE OPRAVDANJA POREZA CILJEVI OPOREZIVANJACILJEVI OPOREZIVANJA PRINCIPI OPOREZIVANJAPRINCIPI OPOREZIVANJA KLASIFIKACIJA POREZAKLASIFIKACIJA POREZA EFEKTI OPOREZIVANJAEFEKTI OPOREZIVANJA

POJAM I KARAKTERISTIKE POJAM I KARAKTERISTIKE POREZAPOREZA

Porez je osnovni instrument javnih prihoda. Porez je osnovni instrument javnih prihoda. Država putem poreza od fizičkih i pravnih lica Država putem poreza od fizičkih i pravnih lica oduzima deo novostvorene vrednosti.oduzima deo novostvorene vrednosti.

2/3-3/4 novčanih sredstava se prikupi putem 2/3-3/4 novčanih sredstava se prikupi putem poreza.poreza.

Poreski sistem jedne zemljePoreski sistem jedne zemlje Poreski sistem jedne zemlje čini ukupnost svih oblika Poreski sistem jedne zemlje čini ukupnost svih oblika

poreza tj. javnih prihoda. U savremenim državama poreza tj. javnih prihoda. U savremenim državama predstavlja najznačajniji oblik javnih prihoda. Predstavlja predstavlja najznačajniji oblik javnih prihoda. Predstavlja instrument kojim država od subjekata svojom vlašću instrument kojim država od subjekata svojom vlašću prinudno uzima novčana sredstva bez protivusluge kojima prinudno uzima novčana sredstva bez protivusluge kojima pokriva svoje finansijske potrebe i postiže socijalne i pokriva svoje finansijske potrebe i postiže socijalne i ekonomske ciljeve.ekonomske ciljeve.

Faktori od kojih zavisi poreski sistem su:Faktori od kojih zavisi poreski sistem su: razvijenost privrede razvijenost privrede društveno-ekonomsko uređenje društveno-ekonomsko uređenje fleksibilnost pojedinih poreza fleksibilnost pojedinih poreza struktura radne snage struktura radne snage stepen otvorenosti ekonomije stepen otvorenosti ekonomije

Karakteristike porezaKarakteristike poreza Derivativnost (izvedenost) porezaDerivativnost (izvedenost) poreza.. Porezi nisu rezultat direktne Porezi nisu rezultat direktne

aktivnosti države, već država oduzima deo novostvorene vrednosti aktivnosti države, već država oduzima deo novostvorene vrednosti (ostvarene u tekućoj godini ili akumulirane vrednosti u prethodnim (ostvarene u tekućoj godini ili akumulirane vrednosti u prethodnim godinama).godinama).

Prisilnost porezaPrisilnost poreza.. Proces naplate poreza počiva na na prinudi. Proces naplate poreza počiva na na prinudi. Porezima se finansiraju javni rashodiPorezima se finansiraju javni rashodi. Oporezivanjem je . Oporezivanjem je

izvršena realokacija ekonomskih resursa.Sredstva se prikupljaju u izvršena realokacija ekonomskih resursa.Sredstva se prikupljaju u opštem interesuopštem interesu

Odsustvo neposredne protivnaknadeOdsustvo neposredne protivnaknade.. U slučaju naplate poreza U slučaju naplate poreza ne dolazi do neposredne protivusluge od strane države namenjeno ne dolazi do neposredne protivusluge od strane države namenjeno lici koje je izvršilo plaćanje. To je i ujedno glavna razlika izmešu lici koje je izvršilo plaćanje. To je i ujedno glavna razlika izmešu poreza i drugih javnih prihoda (taksi i doprinosa). Korist je poreza i drugih javnih prihoda (taksi i doprinosa). Korist je posredna i opšteg je karaktera.posredna i opšteg je karaktera.

Porez je novčano davanje.Porez je novčano davanje.

Teorije opravdanja poreza- klasičneTeorije opravdanja poreza- klasične Pitanje je opravdanosti nametnutog davanja, pod pretnjom državne Pitanje je opravdanosti nametnutog davanja, pod pretnjom državne

prinude, kako bi se ista koristila mimo njihovog direktnog uticaja.prinude, kako bi se ista koristila mimo njihovog direktnog uticaja. Teorije kojima se opravdava ubiranje poreza su klasične i Teorije kojima se opravdava ubiranje poreza su klasične i

savremene:savremene: Klasične teorijeKlasične teorije opravdanja plaćanja poreza: opravdanja plaćanja poreza:

Teorija sile.Teorija sile. Najstarija teorija koja polazi od stanovišta da pobednici Najstarija teorija koja polazi od stanovišta da pobednici

nameću obavezu plaćanja poreza pobeđenima. nameću obavezu plaćanja poreza pobeđenima. Opravdavanje poreza se ogleda u pravu jačeg da gospodari. Opravdavanje poreza se ogleda u pravu jačeg da gospodari.

Drugim rečima vladalac ima pravo da nametne porez Drugim rečima vladalac ima pravo da nametne porez potčinjenim licima. potčinjenim licima.

Teorija ugovora (rani srednji vek)Teorija ugovora (rani srednji vek) Obavezi plaćanja poreza nisu podlegali svi stanovnici.Obavezi plaćanja poreza nisu podlegali svi stanovnici. Vladar je morao dobiti dozvolu za naplatu poreza i Vladar je morao dobiti dozvolu za naplatu poreza i

zaključivan je ugovor o nameni trošenja sredstava od poreza.zaključivan je ugovor o nameni trošenja sredstava od poreza.

Teorije opravdanja poreza-klasičneTeorije opravdanja poreza-klasične Teorija cene usluge (teorija ekvivalencije): Teorija cene usluge (teorija ekvivalencije):

Teorija osiguranja - cenom poreski obveznici Teorija osiguranja - cenom poreski obveznici plaćajuplaćaju državi za uslugu osiguranja fizičkog integriteta i državi za uslugu osiguranja fizičkog integriteta i imovine. Pošto građani uživaju zaštitu države u imovine. Pošto građani uživaju zaštitu države u obavezi su da plaćaji porez kao premiju osiguranja.obavezi su da plaćaji porez kao premiju osiguranja.

Teorija uživanja – država štiteći svoj suverenitet i Teorija uživanja – država štiteći svoj suverenitet i teritorijalni integritet omogućuje poreskim teritorijalni integritet omogućuje poreskim obveznicima da uživaju u svojoj imovini (što je obveznicima da uživaju u svojoj imovini (što je imovina veća to je i mogućnost uživanja srazmerna) imovina veća to je i mogućnost uživanja srazmerna)

Teorija žrtveTeorija žrtve (teorija obaveze). Porez predstavlja žrtvu (teorija obaveze). Porez predstavlja žrtvu koju pojedinac treba da plati, čini u opštem interesu. koju pojedinac treba da plati, čini u opštem interesu. (apsolutno jednake žrtve, proporcionalno jednake i (apsolutno jednake žrtve, proporcionalno jednake i minimalne žrtve).minimalne žrtve).

Teorije opravdanja poreza-klasičneTeorije opravdanja poreza-klasične

Teorija reprodukcije:Teorija reprodukcije: Opravdano je prikupljanja i trošenje sredstava Opravdano je prikupljanja i trošenje sredstava

koje će omogućiti povećanje dohotka poreski koje će omogućiti povećanje dohotka poreski obveznika. U ovoj teoriji se već oseća jačanje obveznika. U ovoj teoriji se već oseća jačanje države u privredi.države u privredi.

Teorija suvereniteta.Teorija suvereniteta. Dužnost svakog građanina Dužnost svakog građanina je da svojim sredstvima doprinosi izvršenju je da svojim sredstvima doprinosi izvršenju zadataka države (podrazumeva se prisustvo zadataka države (podrazumeva se prisustvo poreske sposobnosti).poreske sposobnosti).

Teorije opravdanja poreza- savremeneTeorije opravdanja poreza- savremene Savremene teorije polaze od stava da država treba odgovarajućim merama Savremene teorije polaze od stava da država treba odgovarajućim merama

poreske politike da deluje na ciklična kretanja poreske politike da deluje na ciklična kretanja U periodu uspona povećanjem poreza treba ograničiti raspoloživi U periodu uspona povećanjem poreza treba ograničiti raspoloživi

dohodak i novčani kapital – da bi se ograničile investicije i potrošnjadohodak i novčani kapital – da bi se ograničile investicije i potrošnja U kriznom periodu smanjenjem poreza na dohodak treba stimulisati U kriznom periodu smanjenjem poreza na dohodak treba stimulisati

privredni rast i zaposlenost uz stimulaciju investicija.privredni rast i zaposlenost uz stimulaciju investicija. Savremena neokenzijanska teorija ima tri varijante:Savremena neokenzijanska teorija ima tri varijante:

Porezi su stimulator proizvodnjePorezi su stimulator proizvodnje Teorija opravdava porez kao sredstvo za stimulisanje ili Teorija opravdava porez kao sredstvo za stimulisanje ili

destimulisanje proizvodnje.destimulisanje proizvodnje. Antikrizna teorija porezaAntikrizna teorija poreza

Polazi od toga da su porezi efikasno sredstvo stabilizacije privrednih Polazi od toga da su porezi efikasno sredstvo stabilizacije privrednih kretanja.kretanja.

Antiinflaciona teorijaAntiinflaciona teorija Polazi od stanovišta da je porez efikasno sredstvo regilisanja tražnje. Polazi od stanovišta da je porez efikasno sredstvo regilisanja tražnje.

Povećanje poreza smanjuje realni dohodak, smanjuje platežno Povećanje poreza smanjuje realni dohodak, smanjuje platežno sposobnu tražnju što konačno ima deflacioni efekat.sposobnu tražnju što konačno ima deflacioni efekat.

Ciljevi oporezivanja-fiskalni i nefiskalniCiljevi oporezivanja-fiskalni i nefiskalni U starom i srednjem veku ciljevi su bili U starom i srednjem veku ciljevi su bili

isključivo fiskalni. isključivo fiskalni. Sredstva su se koristila za zadovoljenje potreba Sredstva su se koristila za zadovoljenje potreba

države i glavna karakteristika je bila izdašnost države i glavna karakteristika je bila izdašnost poreza.poreza.

U savremenim finansijama porez predstavlja U savremenim finansijama porez predstavlja efikasan instrument politike države u efikasan instrument politike države u realizaciji ekonomskih, političkih i socijalnih realizaciji ekonomskih, političkih i socijalnih zadatakazadataka Vanfiskalni ciljevi oporezivanjaVanfiskalni ciljevi oporezivanja

Ciljevi oporezivanja-ekonomskiCiljevi oporezivanja-ekonomski Ekonomski ciljevi oporezivanja:Ekonomski ciljevi oporezivanja:

Primenom diferenciranog oporezivanja (poreskim olakšicama, Primenom diferenciranog oporezivanja (poreskim olakšicama, poreskim oslobađanjima mogu se pojedine grane favorizovati)poreskim oslobađanjima mogu se pojedine grane favorizovati)

Diferenciranim oporezivanjem se može delovati na nivo cena: Diferenciranim oporezivanjem se može delovati na nivo cena: Svaki porez utiče na cenu - indirektni redovno, a direktni Svaki porez utiče na cenu - indirektni redovno, a direktni

povremeno.povremeno. Oprezivanje može uticati na nivo tražnje i time posredno na nivo Oprezivanje može uticati na nivo tražnje i time posredno na nivo

inflacije (deluje se na raspoloživu tražnju i smanjenje raspoloživog inflacije (deluje se na raspoloživu tražnju i smanjenje raspoloživog dohotka)dohotka)

Porezima se mogu mobilisati sredstva u cilju intenzivnog Porezima se mogu mobilisati sredstva u cilju intenzivnog privrednog razvojaprivrednog razvoja

Poreskom politikom (subvencije, olakšice, oslobađanje od Poreskom politikom (subvencije, olakšice, oslobađanje od poreza može se uticati na razvoj pojedinih područja)poreza može se uticati na razvoj pojedinih područja)

U međunarodnoj razmeni moguće je delovati preko manjeg ili U međunarodnoj razmeni moguće je delovati preko manjeg ili većeg carinskog opterećenja ili uvođenjem posebnih porezavećeg carinskog opterećenja ili uvođenjem posebnih poreza

Ciljevi oporezivanja-Ciljevi oporezivanja- Finansijski ciljeviFinansijski ciljevi oporezivanja-pored ostvarenja cilja da se oporezivanja-pored ostvarenja cilja da se

prikupi određena masa sredstava cilj je da se porezom opterete prikupi određena masa sredstava cilj je da se porezom opterete određene grupe ljudi (naknada za puteve, motorna vozila, određene grupe ljudi (naknada za puteve, motorna vozila, povećanje cene benzina)povećanje cene benzina)

Ciljevi u sferi Ciljevi u sferi demografskedemografske politikepolitike – većim porezom se mogu – većim porezom se mogu oporezovati obveznici sa većim brojem dece ili suprotno pomoć oporezovati obveznici sa većim brojem dece ili suprotno pomoć porodicama sa više dece (oporezovanje neoženjenih lica, duži porodicama sa više dece (oporezovanje neoženjenih lica, duži porodiljski period, državna pomoć u školovanju, prednost u porodiljski period, državna pomoć u školovanju, prednost u zapošljavanju kod porodica sa većim brojem dece)zapošljavanju kod porodica sa većim brojem dece)

Ciljevi u oblasti Ciljevi u oblasti politike dohotkapolitike dohotka. Država ima za cilj da se . Država ima za cilj da se prikupljanjem dohotka manje sredstava nađe u rukama poreskih prikupljanjem dohotka manje sredstava nađe u rukama poreskih obveznika, a više u korist države – sa ciljem da se kontroliše obveznika, a više u korist države – sa ciljem da se kontroliše potrošnja na tržištu.potrošnja na tržištu.

Poreska načela-principi oporezivanjaPoreska načela-principi oporezivanja

Poreska načela predstavljaju skup pravila kojih se Poreska načela predstavljaju skup pravila kojih se pridržavaju nadleđni državni organi.pridržavaju nadleđni državni organi.

Finansijsko-politički principFinansijsko-politički princip Izdašnost porezaIzdašnost poreza Elastičnost porezaElastičnost poreza

Ekonomsko-politički principEkonomsko-politički princip Izbor poreskog izvora (sredstva treba da se zahvataju iz Izbor poreskog izvora (sredstva treba da se zahvataju iz

dohotka, a ne iz imovine)dohotka, a ne iz imovine) Mora se voditi račina o dejstvu poreza na proces Mora se voditi račina o dejstvu poreza na proces

proizvodnje i razmene. Porez ne treba da ugrožava tok proizvodnje i razmene. Porez ne treba da ugrožava tok privrednog razvoja. Evazija je proces izbegavanja plaćanja privrednog razvoja. Evazija je proces izbegavanja plaćanja poreza.poreza.

Poreska načela-principi oporezivanjaPoreska načela-principi oporezivanja Socijalno-politički principi:Socijalno-politički principi:

Opštost porezaOpštost poreza Poresko-tehnički princip:Poresko-tehnički princip:

Određenost porezaOdređenost poreza Ugodnost plaćanja porezaUgodnost plaćanja poreza Jeftin proces ubiranja porezaJeftin proces ubiranja poreza

Klasifikacija porezaKlasifikacija poreza Direktne i indirektne -Direktne i indirektne - (porez na dohodak, porez na promet i carine). (porez na dohodak, porez na promet i carine).

Direktni porezi su izdašni i stabilni. Kod indirektnih poreza ne postoji Direktni porezi su izdašni i stabilni. Kod indirektnih poreza ne postoji svest potrošača da plaćaju porez kroz proizvode i usluge. svest potrošača da plaćaju porez kroz proizvode i usluge.

Subjektne i objektne -Subjektne i objektne - Subjektni porezi su takvi porezi koji uzimaju u Subjektni porezi su takvi porezi koji uzimaju u obzir subjektivne osobenosti poreskih obveznika. To su porez na obzir subjektivne osobenosti poreskih obveznika. To su porez na dohodak, porez na ukupni prihod, imovinu. Objektni porez su svi dohodak, porez na ukupni prihod, imovinu. Objektni porez su svi indirektni porezi.indirektni porezi.

Fundirane i nefundiraneFundirane i nefundirane – Oporezuju se prihodi iz stalnih izvora kao – Oporezuju se prihodi iz stalnih izvora kao što su imovina ili kapital. Nefundirani su porezi čiji su izvori nestalni. što su imovina ili kapital. Nefundirani su porezi čiji su izvori nestalni.

Sintetičke i analitičkeSintetičke i analitičke – Oprezuje se ukupna poreska snaga obveznika, – Oprezuje se ukupna poreska snaga obveznika, dok se kod analitičkog oporezuje svaki pojedinačni prihod.dok se kod analitičkog oporezuje svaki pojedinačni prihod.

Katarstarske i tarifneKatarstarske i tarifne – porez se razrezuje na osnovu knjiga ili po – porez se razrezuje na osnovu knjiga ili po osnovu tarifa.osnovu tarifa.

Redovne i vanredneRedovne i vanredne Opšte i namenskaOpšte i namenska Reparticione i kvotneReparticione i kvotne - u prvom slučaju obveznicima je unapred - u prvom slučaju obveznicima je unapred

poznat iznos koji treba da plate poznat iznos koji treba da plate Porezi u novcu i naturiPorezi u novcu i naturi

Efekti oporezivanjaporeska evazijaEfekti oporezivanjaporeska evazija

Evazija je smanjenje visine plaćanja poreza ili Evazija je smanjenje visine plaćanja poreza ili izbegavanje plaćanja poreza izbegavanje plaćanja poreza

Zakonska evazijaZakonska evazija postoji kada poreski obveznik postoji kada poreski obveznik određenim radnjama ili propuštanjem određenih radnji određenim radnjama ili propuštanjem određenih radnji nije u sukobu sa zakonom.nije u sukobu sa zakonom.

Nelegalna evazijaNelegalna evazija predstavlja predstavlja neplaćanje neplaćanje zakonski zakonski utvrđenih poreza, čime poreski obveznik dolazi u utvrđenih poreza, čime poreski obveznik dolazi u sukob sukob sa zakonomsa zakonom. .

Ona je stara gotovo kao i svijet. Ona je stara gotovo kao i svijet. Platon : "U državi u kojoj postoji porez na dohodak častan Platon : "U državi u kojoj postoji porez na dohodak častan

će čovjek platiti veći porez od nečasnog čoveka, iako su će čovjek platiti veći porez od nečasnog čoveka, iako su ostvarili isti dohodak”ostvarili isti dohodak”

UZROCI I USLOVI NASTANKA UZROCI I USLOVI NASTANKA PORESKE EVAZIJEPORESKE EVAZIJE

Objektivnog karakteraObjektivnog karaktera Subjektivnog karakteraSubjektivnog karaktera

ukupno ekonomsko stanjeukupno ekonomsko stanje visine poreskog opterećenja, visine poreskog opterećenja,

pprisustvrisustvo o sive ekonomijesive ekonomije obrazovne strukture stanovniobrazovne strukture stanovniššvava

poreskog moralaporeskog morala

jednakost u tretiranju poreskih obveznikajednakost u tretiranju poreskih obveznika razvijenosti svesti pripadnosti određenoj razvijenosti svesti pripadnosti određenoj drdržžaviavi

visina poreskih opterećenja i stabilnost visina poreskih opterećenja i stabilnost poreskih stopaporeskih stopa

pporeske discipline poreskih obveznika oreske discipline poreskih obveznika prilikom izvrprilikom izvršašavanja gravanja građđanske duanske dužžnostinosti

Poreska evazija zavisi od mnogo faktora koji mogu biti: 1. objektivnog karaktera (nezavisni od poreskog obveznika)2. subjektivnog karaktera (vezani za ličnost poreskogobveznika)

Efekti oporezivanjaporeska evazija Efekti oporezivanjaporeska evazija Zakonska evazija može biti:Zakonska evazija može biti:

Namerna evazijaNamerna evazija je često prisutna kod direktnih poreza je često prisutna kod direktnih poreza Namerna evazijaNamerna evazija postoji kada poreski obveznik promeni mesto postoji kada poreski obveznik promeni mesto

poslovanja da bi izbegao plaćanje porezaposlovanja da bi izbegao plaćanje poreza NamernaNamerna evazija postoji u situaciji kada poreski obveznik evazija postoji u situaciji kada poreski obveznik

(cigarete) smanji potrošnju ili prestane da koristi proizvode da bi (cigarete) smanji potrošnju ili prestane da koristi proizvode da bi izbegao plaćanje poreza.izbegao plaćanje poreza.

NamernaNamerna evazija postoji u situaciji kada kod višefaznog poreza evazija postoji u situaciji kada kod višefaznog poreza poreski obveznik smanji broj faza koje se oporezuju kako bi poreski obveznik smanji broj faza koje se oporezuju kako bi smanjio poreski pritisak.smanjio poreski pritisak.

Nenamerna evazijaNenamerna evazija postoji kada poreski obveznik prestane da postoji kada poreski obveznik prestane da plaća porez, ali ne iz razloga da izbegne plaćanje poreza. Razlog je plaća porez, ali ne iz razloga da izbegne plaćanje poreza. Razlog je npr: prestanak kupovine cigareta usled prestanka pušenja. Korisnik npr: prestanak kupovine cigareta usled prestanka pušenja. Korisnik nije ni svestan postojanja evazije poreza.nije ni svestan postojanja evazije poreza.

Zakonska evazijaZakonska evazija

Izbegavanje placanja poreza u skladu sa poreskim Izbegavanje placanja poreza u skladu sa poreskim zakonom i javlja se u dva oblikazakonom i javlja se u dva oblika::

PPrihvatljivrihvatljivuu evazij evazijuu je zakonodavac predvideoje zakonodavac predvideo..

NNeprihvatljiveprihvatljivaa evazij evazija -a - znaznačči da u poreskim i da u poreskim propisima postoje propisima postoje pravne praznine pravne praznine ii mogu moguććnost nost da da poreski obveznik angažuje poreske poreski obveznik angažuje poreske savetnike savetnike i vrhunske strui vrhunske struččnjake da mu pronanjake da mu pronađđu sto u sto bezbolniji, lakbezbolniji, lakšši i jeftiniji prolaz kroz poreske i i jeftiniji prolaz kroz poreske propise.propise.

ZakonZakonskaska evazija se pojavljuje u razli evazija se pojavljuje u različčitim oblicima:itim oblicima:

PPronaronallaažženjenjee praznina ili rupa u zakonskim praznina ili rupa u zakonskim propisimapropisima: : zbog manjkavosti, nedorezbog manjkavosti, nedoreččenosti, enosti, nepreglednosti i nejasnonepreglednosti i nejasnoććaa poreskog sistema. poreskog sistema.

KoristeKoristećći se uslugama i se uslugama poreskih savetnika, poreski poreskih savetnika, poreski obveznici na razne naobveznici na razne naččine nastoje iskoristiti ine nastoje iskoristiti nedorenedoreččenosti u zakonu koje su najenosti u zakonu koje su najččeešćšće prisutne e prisutne

kodkod:: ubiranja jednokratnihubiranja jednokratnih ili ili uvodjenja uvodjenja novih poreskih oblikanovih poreskih oblika, kako bi prihode od , kako bi prihode od poslovanja prikazali poslovanja prikazali ššto manjima, a rashode sto to manjima, a rashode sto vecima i na taj nacin smanjili poresko opterecenje i vecima i na taj nacin smanjili poresko opterecenje i izbegli placanje poreza.izbegli placanje poreza.

ZakonZakonskaska evazija se pojavljuje u razli evazija se pojavljuje u različčitim oblicima:itim oblicima:

PPoreski boreski beeg g nastaje nastaje zbog razlizbog različčitih poreskih stopa koje se itih poreskih stopa koje se primenjuju na istu visinu poreske osnovice. primenjuju na istu visinu poreske osnovice.

Određeno područje može uvesti pOdređeno područje može uvesti poreskoreskee pogodnosti pogodnosti kako bi kako bi uticalo na uticalo na rast i razvoj tog podrurast i razvoj tog područčjaja;; podstica podsticatiti obavljanj obavljanjee one privredne delatnosti koje nema ili je slabo razvijena.one privredne delatnosti koje nema ili je slabo razvijena.

Izbegavanje placanja poreza nece dovesti poreskog obveznika Izbegavanje placanja poreza nece dovesti poreskog obveznika u sukob sa zakonskim propisima ni u sluu sukob sa zakonskim propisima ni u sluččaju kada poreski aju kada poreski obveznik obveznik svoju privrednu delatnost posvoju privrednu delatnost poččne obavljati u ne obavljati u inostranstvu u tzv. inostranstvu u tzv. pporeskim oazamaoreskim oazama, kao sto su to u , kao sto su to u svetu poznati gradovi/drzave: Monaco, Lichtenstein, San svetu poznati gradovi/drzave: Monaco, Lichtenstein, San Marino, Cipar, Bahami ili Marino, Cipar, Bahami ili ako promeni prebivaliako promeni prebivališšte u te u inoinostranstvostranstvo radi ni radi nižžeg poreeg poreskskog optereog optereććenjaenja..

ZakonZakonskaska evazija se pojavljuje u razli evazija se pojavljuje u različčitim oblicimaitim oblicima

Zakonom organizovane evazijeZakonom organizovane evazije

kada drkada držžava poreskim propisima ava poreskim propisima žželi postieli postićći odrei određđeneene reakcije poreskih obveznikareakcije poreskih obveznika. Npr. . Npr. usmerene na usmerene na odustajanje od kupovineodustajanje od kupovine,, odnosno preorijentaciju odnosno preorijentaciju na potrosnju nekih drugih proizvoda. na potrosnju nekih drugih proizvoda.

Tako se radi oTako se radi oččuvanja zdravlja ljudi visokim poreuvanja zdravlja ljudi visokim poreskiskim m stopama moze utstopama moze utiicati na manju potrosnju duvanskih cati na manju potrosnju duvanskih proizvoda i alkoholnih pica.proizvoda i alkoholnih pica.

ZakonZakonskaska evazija se pojavljuje u razli evazija se pojavljuje u različčitim oblicimaitim oblicima

Smanjenje ili odustajanje od potroSmanjenje ili odustajanje od potroššnje nje odreodređđenih domaenih domaććih i stranihih i stranih proizvoda proizvoda

PPoveoveććanjem poreanjem poreskogskog optere optereććenja nastoji enja nastoji se se smanjiti smanjiti potropotroššnja nekinja nekih h proizvoda proizvoda kako bi se na taj načinkako bi se na taj način povepoveććaaoo izvoz izvoz. . Smanjenjem potroSmanjenjem potroššnje odrenje određđenienihh proizvodproizvodaa dr držžava moava možže pozitivno ute pozitivno utiicati na dugovnu i cati na dugovnu i potrapotražžnu stranu trgovinskog i platnog bilansa.nu stranu trgovinskog i platnog bilansa.

IZBEGAVANJE PLAIZBEGAVANJE PLAĆĆANJA POREZA NA PRIHODANJA POREZA NA PRIHOD – – odlaganje plaćanjaodlaganje plaćanja

Odlaganje plaOdlaganje plaććanjaanjaNNovac danas vredi viovac danas vredi višše nego sutrae nego sutra. . Shodno Shodno

tome, uvek je bolje, ukoliko je to mogutome, uvek je bolje, ukoliko je to mogućće, e, da se porez odgodi. da se porez odgodi. RaRaččunovodstveni unovodstveni trikovitrikovi

OdlaganjeOdlaganje pla plaććanjanjaa poreza na kapitalnu dobit poreza na kapitalnu dobit ostvarenu prodajom neke imovineostvarenu prodajom neke imovine. Odlaže se . Odlaže se datum prenosa vlasništva svedatum prenosa vlasništva sve dok prodavac dok prodavac ne primi sav novac,ne primi sav novac, tako će tako će prodavac biti u prodavac biti u mogumoguććnosti da odlonosti da odložži plai plaććanje poreza na anje poreza na kapitalnu dobitkapitalnu dobit

SIVA EKONOMIJA I PORESKA EVAZIJASIVA EKONOMIJA I PORESKA EVAZIJA

Smatra se da su glavni razlozi za pojavu sive ekonomije Smatra se da su glavni razlozi za pojavu sive ekonomije izbjegavanje ili utaja porezaizbjegavanje ili utaja poreza ..

UU nekim situacijama, izbegavanje ili utaja poreza nisu nekim situacijama, izbegavanje ili utaja poreza nisu primarni uzrok ili namera, nego posledica obavljanja primarni uzrok ili namera, nego posledica obavljanja zabranjenih aktivnostizabranjenih aktivnosti

Tako namerno izbegavanje jednih obTako namerno izbegavanje jednih obaaveza uzrokuje veza uzrokuje nenamerno izbegavanje drugihnenamerno izbegavanje drugih. Npr. n. Npr. neprijavljivanje eprijavljivanje radnika i prikrivanje dohotka zbog izbegavanja poreza na radnika i prikrivanje dohotka zbog izbegavanja poreza na dogodak za posledicu ima izbegavanje doprinosa za dogodak za posledicu ima izbegavanje doprinosa za socijalno i socijalno i penzionopenziono osiguranje osiguranje..

Siva ekonomija u svim zemljama odnosi veliki Siva ekonomija u svim zemljama odnosi veliki deo deo društvenog proizvoda. društvenog proizvoda.

Država pokušava na različite načine smanjiti nDržava pokušava na različite načine smanjiti njenjeno o učešće. učešće.

SSivivaa ekonomij ekonomija utiče na a utiče na održavaodržavanje nje društvenog društvenog blagostanja, odnosno osigurava blagostanja, odnosno osigurava se se socijalni mir. socijalni mir.

Zbog postojanja Zbog postojanja poreporeske ske utajutajee i pore i poreskogskog izbegavanj izbegavanjaa država ima država ima posaoposao odlučiti između viših pore odlučiti između viših poreskihskih prihoda i socijalnog miraprihoda i socijalnog mira. .

Nezakonska evazijaNezakonska evazija Defraudacija plaćanja poreza (Defraudacija plaćanja poreza (utaja neposrednih - utaja neposrednih -

direktnih poreza)direktnih poreza) Javlja se kada poreski obveznik ne prijavi elemente za Javlja se kada poreski obveznik ne prijavi elemente za

razrezivanje poreza ili prijavi deo (potpuna i deimična razrezivanje poreza ili prijavi deo (potpuna i deimična defraudacija)defraudacija)

Kontraband (Kontraband (utaja posrednih - indirektnih poreza -utaja posrednih - indirektnih poreza -krijumčarenjekrijumčarenje)) Kada se roba nezakonito, krišom prebacuje preko granice-Kada se roba nezakonito, krišom prebacuje preko granice-

izbegava se plaćanje carina, poreza na promet i drugih indirektnih izbegava se plaćanje carina, poreza na promet i drugih indirektnih poreza.poreza.

U praksi je prisutno mnogo oblika sverca robe (na nasim U praksi je prisutno mnogo oblika sverca robe (na nasim prostorima je najzastupljeniji sverc cigareta,prostorima je najzastupljeniji sverc cigareta, nafte i alkoholanafte i alkohola,, jer se na njih placaju najvisi porezi ).jer se na njih placaju najvisi porezi ). Šverc oružja i narkotika. Šverc oružja i narkotika.

Granica između poreGranica između poreskogskog izbegavanja i pore izbegavanja i poreskeske utaje vrlo je utaje vrlo je krhka, krhka, i izbegavanjei izbegavanje poreza vrlo lagano, gotovo nevidljivo može poreza vrlo lagano, gotovo nevidljivo može preći u utaju poreza.preći u utaju poreza.

UUtajom se ne bave samo slavni i bogati već tajom se ne bave samo slavni i bogati već ona postaje vrlo ona postaje vrlo raširen fenomenraširen fenomen koji se koji se rasprostire na gotovo sve slojeve u društvurasprostire na gotovo sve slojeve u društvu

Neubrani porezi tako poprimaju pozamašne Neubrani porezi tako poprimaju pozamašne svote pa tako, recimo, procene poreske službe svote pa tako, recimo, procene poreske službe u SAD-u govore da je još davne u SAD-u govore da je još davne 1981. godine 1981. godine ubrano 75 milijardiubrano 75 milijardi dolara poreza manje dolara poreza manje zahvaljujući premalim iznosima prijavljenih zahvaljujući premalim iznosima prijavljenih dohodaka u poreskim prijavama. dohodaka u poreskim prijavama.

dvostruko vođenje poslovnih knjigadvostruko vođenje poslovnih knjiga - jedne se knjige - jedne se knjige pokazuju poreskim vlastima, a u drugima se beleži pokazuju poreskim vlastima, a u drugima se beleži stvarni promet;stvarni promet;

rad na crnorad na crno - plaća se gotovinom, a čiji se iznosi ne - plaća se gotovinom, a čiji se iznosi ne unose u poresku prijavu. unose u poresku prijavu.

trampatrampa – postoji kada se poslovi ne plaćaju niti – postoji kada se poslovi ne plaćaju niti virmanom niti gotovinom, već se protivnaknada virmanom niti gotovinom, već se protivnaknada daje u naturi ili protivuslugom. I takve bi se daje u naturi ili protivuslugom. I takve bi se transakcije trebale prijaviti poreskim vlastima i transakcije trebale prijaviti poreskim vlastima i podleći plaćanju poreza;podleći plaćanju poreza;

Neovlašćeno korišćenje softvera manifestuje se ili preko Neovlašćeno korišćenje softvera manifestuje se ili preko smanjene kupovine licenciranih softvera ili prodaje jeftinijih smanjene kupovine licenciranih softvera ili prodaje jeftinijih falsifikovanih kopija, tako da je gubitak softverskih falsifikovanih kopija, tako da je gubitak softverskih kompanija veći od ostvarenih prihoda. Danas IT sektor kompanija veći od ostvarenih prihoda. Danas IT sektor beleži najbržu stopu povećanja efektivne tražnje, što beleži najbržu stopu povećanja efektivne tražnje, što uslovljava povećanje zaposlenih i otvaranje novih radnih uslovljava povećanje zaposlenih i otvaranje novih radnih mesta. mesta. Procena je da će do 2013. godine uslediti dodatno Procena je da će do 2013. godine uslediti dodatno otvaranje 5,5 miliona radnih mesta. otvaranje 5,5 miliona radnih mesta.

Vrednost ovog tržišta u Srbiji bila je 93 miliona dolara, a Vrednost ovog tržišta u Srbiji bila je 93 miliona dolara, a smatra se da je ta vrednost postignuta i na nelegalnom smatra se da je ta vrednost postignuta i na nelegalnom tržištu. Tokom poslednjih deset godina Srbija je uspela da tržištu. Tokom poslednjih deset godina Srbija je uspela da smanji stopu softverske piraterije sa 99 na 74 odsto, ali tu smanji stopu softverske piraterije sa 99 na 74 odsto, ali tu postoji još mnogo prostora za napredak. Kada bi se stopa postoji još mnogo prostora za napredak. Kada bi se stopa piraterije smanjila za 10 odsto, moglo bi se očekivati piraterije smanjila za 10 odsto, moglo bi se očekivati povećanje prihoda u državni budžet za 29 miliona dolara, povećanje prihoda u državni budžet za 29 miliona dolara, kao i otvaranje 10 hiljada radnih mesta“ (Blagojević, 2011, kao i otvaranje 10 hiljada radnih mesta“ (Blagojević, 2011, Privredni pregled)Privredni pregled)

MERE ZA SPRECAVANJE IZBEGAVANJA MERE ZA SPRECAVANJE IZBEGAVANJA PLACANJA POREZAPLACANJA POREZA

MMere za sprecavanje ere za sprecavanje izbegavanja izbegavanja placanja placanja poreza mogu se poreza mogu se razvrstatirazvrstati u tri u tri grupegrupe: :

1.1. InstitucionalneInstitucionalne

2.2. PravPravnnee

3.3. SocioSocio--ekonomskeekonomske


Institucionalne mereInstitucionalne mere

Institucionalne mere su usmerene na Institucionalne mere su usmerene na odnosodnos poreske poreske administracije i poreskih obveznika (sto se administracije i poreskih obveznika (sto se naziva poresko-dunaziva poresko-dužžniniččkim odnosom), a koje se kim odnosom), a koje se moraju temeljiti na pomoraju temeljiti na pošštovanju zakonskih tovanju zakonskih propisa propisa ii me međđususobnobnom poverenju. om poverenju.

Uspostavljanje boljeg razumevanja i poverenja Uspostavljanje boljeg razumevanja i poverenja izmedju poreskih tela i poreskih obveznika ima izmedju poreskih tela i poreskih obveznika ima pozitivan utpozitivan utiicaj caj ii na poras na porastt poreskog morala. poreskog morala.


Pravne merePravne mere Pravne mere Pravne mere su su usmerene na stabilnostusmerene na stabilnost

poreskog sistema drporeskog sistema držžaveave bez bez ččestih izmena zakonskih propisaestih izmena zakonskih propisa, , manje manje

izmene poreskih zakona izmene poreskih zakona > veća s> veća spremnost premnost poreskoporeskogg obveznika prema izvr obveznika prema izvrššavanju poreske avanju poreske obaveze obaveze

uvodjenje kazni za uuvodjenje kazni za uččinjene poreske prekrinjene poreske prekrššajeaje, , poreska utaja smatra se kaznenim delomporeska utaja smatra se kaznenim delom


Socioekonomske mereSocioekonomske mere Socioekonomske mere ukljucuju Socioekonomske mere ukljucuju potrebu potrebu

izgradnje izgradnje ii podizanja morala poreskih podizanja morala poreskih obveznikaobveznika. .

Ako poreski obveznik na razne naAko poreski obveznik na razne naččine izbegava ine izbegava plaplaććanje poreza, postoji moguanje poreza, postoji moguććnost utaje, to je znanost utaje, to je znakk da je svest o potrebi plada je svest o potrebi plaććanja poreza niska. anja poreza niska. Potrebno je stoga mePotrebno je stoga međđusobno delovanje usobno delovanje insitucionalnih, pravnih insitucionalnih, pravnih ii socioekonomskih mera socioekonomskih mera kako bi se podigli porekako bi se podigli poresski mora ki mora ii svest o placanju svest o placanju porezaporeza

Efekti oporezivanja- prevaljivanje porezaEfekti oporezivanja- prevaljivanje poreza– Poreski obveznik prihvata poresku obavezu, ali ne i Poreski obveznik prihvata poresku obavezu, ali ne i

nameru da plati porez. Prevaljivanje plaćanja poreza nameru da plati porez. Prevaljivanje plaćanja poreza je slučaj kada poreski obveznik nije istovremeno i je slučaj kada poreski obveznik nije istovremeno i osoba koja snosi teret poreza). osoba koja snosi teret poreza).

– Prevaljivanje se vrši kroz cene, a prevaljivanje postoji Prevaljivanje se vrši kroz cene, a prevaljivanje postoji ako je poreska obaveza stvarno plaćena.ako je poreska obaveza stvarno plaćena.

– Namerno i nenamerno prevaljivanje porezaNamerno i nenamerno prevaljivanje poreza Namerno prevaljivanje poreza (Uvoznik uveze i Namerno prevaljivanje poreza (Uvoznik uveze i

plati carinu. Država odmah obračuna i naplati plati carinu. Država odmah obračuna i naplati carinu i porez. Poreski obveznik je uvoznik, a carinu i porez. Poreski obveznik je uvoznik, a stvarno ga plaća krajnji potrošač)stvarno ga plaća krajnji potrošač)

Nenamerno prevaljivanje se pojavljuje kada Nenamerno prevaljivanje se pojavljuje kada poreski teret i ekonomske efekte snosi osoba koja poreski teret i ekonomske efekte snosi osoba koja nije bila predviđena. (Npr: porez na dobit nije bila predviđena. (Npr: porez na dobit preduzeća. Uvođenjem ili povećanjem zahvatanja preduzeća. Uvođenjem ili povećanjem zahvatanja od preduzeća doći će do povećanja cene proizvoda od preduzeća doći će do povećanja cene proizvoda ili usluga koje snosi potrošač tih proizvoda.) ili usluga koje snosi potrošač tih proizvoda.)

– Prevaljivanje unapred i unazadPrevaljivanje unapred i unazad Npr: stanodavac je svoju obavezo plaćanja Npr: stanodavac je svoju obavezo plaćanja

poreza od 120 n.j. (za celu godinu - poreza od 120 n.j. (za celu godinu - mesečno 10 n.j.) prevalio na podstanara koji mesečno 10 n.j.) prevalio na podstanara koji je uslugu plaćao 1000 n.j. Može se desite da je uslugu plaćao 1000 n.j. Može se desite da će u buduće plaćati 1010 n.j.će u buduće plaćati 1010 n.j.

Prevaljivanje unazad u formi kada poreski Prevaljivanje unazad u formi kada poreski obveznik ne prevaljuje obavezu na obveznik ne prevaljuje obavezu na potrošača već koristi jeftinije sirovine.potrošača već koristi jeftinije sirovine.

– Jednostruko i višestruko prevaljivanjeJednostruko i višestruko prevaljivanje

Faze prevaljivanja porezaFaze prevaljivanja poreza Prevaljivanje plaćanja poreza ima više faza:Prevaljivanje plaćanja poreza ima više faza:

– Perkusija (identifikacija) - određuje se osoba koja po Perkusija (identifikacija) - određuje se osoba koja po zakonu treba da plati porez.zakonu treba da plati porez.

– Reperkusija (prevaljivanje) – poreski obveznik skida sa Reperkusija (prevaljivanje) – poreski obveznik skida sa sebe obavezu plaćanja poreza. On prihvata obavezu, ali sebe obavezu plaćanja poreza. On prihvata obavezu, ali ne i teret.ne i teret. Uračunava u cenu svojih proizvoda ili usluga-Uračunava u cenu svojih proizvoda ili usluga-

prevaljivanje unapred.prevaljivanje unapred. Snižava cenu nabavljenih sirovina ili plaća niže Snižava cenu nabavljenih sirovina ili plaća niže

najamnine-prevaljivanje unazad. najamnine-prevaljivanje unazad. – Incidenca je faza kada je poreski teret pao na neku Incidenca je faza kada je poreski teret pao na neku

osobu i mora da plati tj.ne može da prevali plaćanje osobu i mora da plati tj.ne može da prevali plaćanje poreza. poreza.

– Difuzija (talasasto širenje efekata prevaljivanja po Difuzija (talasasto širenje efekata prevaljivanja po tržištu). Opšti efekat oporezivanja koji se manifestuje tržištu). Opšti efekat oporezivanja koji se manifestuje kroz oscilacije na tržištu.kroz oscilacije na tržištu.

Sa stanovišta vremena, treba razlikovati: trenutni, kratki i dugi rok.

Razlikovanje između trenutnog, kratkog i dugog roka od velikog je značaja za razumevanje prirode poreske incidence.

Trenutni rok predstavlja vremenski period u kojem proizvođač nije sposoban i spreman da reaguje na uvođenje poreza. Ponuda proizvođača je neelastična. Uvođenje poreza usloviće rast cena i promenu u tražnji proizvoda. Pad tražnje izazvan rastom cena dovodi do pada ponude proizvođača. Sa stanovišta trenutnog roka, proizvođač u tom trenutku ne može menjati svoju ponudu, a cena zavisi od tražnje za istim.

Pod kratkim rokom podrazumeva se vreme u kojem proizvođači (prodavci) mogu uskladiti svoje ponašanje sa novonastalim uslovima. Proizvođač u kratkom roku može prilagoditi svoju ponudu zahtevima i uslovima trenutka. Ponuda je relativno elastična.

Pod dugim rokom podrazumeva se vreme u kojem subjekti mogu menjati u potpunosti svoje uslove ponude, pa i u potpunosti izmeniti svoje proizvodne (prodajne) kapacitete.

Difuzija porezaDifuzija poreza Porezi mogu imati pozitivne i negativne

ekonomske posledice. Posledica incidence je pad kupovne

moći pojedinca ili preduzeća , koja konačno snose poreski teret.

Posle incidence, kod poreskih obveznika, javlja se niz radnji kojima će nastojati da povrate svoje ekonomske pozicije.

Tako incidenca dovodi do serije lančanih reakcija u privredi - difuzija poreza.

Ekonomske i socijalne posledice incidence

Posle incidence poreski obveznici žele da povrate svoj ekonomski položaj i reaguju na načine:

1) povećanjem radnog napora, 2) smanjenjem potrošnje i štednje 3) smanjenjem investicija

Povećanje radnog napora -reakcija fizičkog Povećanje radnog napora -reakcija fizičkog licalica

Uvođenje poreza dovodi do pada dohotka. Fizičko lice pogođeno porezom ima dve alternative. – Na uvođenje poreza pojedinci neće reagovati. – Druga alternativa je povećanje radnog napora

pojedinca i na taj način kompenziranje dela dohotka koji je oduzet uvođenjem poreza.

Kako će pojedinac reagovati zavisi od visine njegovog dohotka i da li se primenjuje proporcionalno ili progresivno oporezivanje.

Lica sa niskim dohotkom pogođena incidencom nastojaće da povećaju radni napor. Pojedinac, znajući da porez mora da plati i da to znači smanjenje njegovog dohotka reaguje na jedino mogući način - većim radnim naporom, porez podstiče veći radni elan pojedinca.

To će dovesti do povećane ponude radne snage. Ova tendencija nije karakteristika samo

obveznika sa malim dohocima, već je prisutna i kod pojedinaca sa velikim dohotkom.

Pojedinci sa višim dohotkom nisu egzistencijalno ugroženi, već kod njih postoji potreba za očuvanjem prestiža. Prestiž i navike su elementi koji rukovode pojedince sa višim dohotkom da povećaju svoj radni napor.

Povećanje radnog napora - Reakcija Povećanje radnog napora - Reakcija preduzećapreduzeća

Fenomen poreske incidence javlja se i u poslovanju preduzeća. Plaćanje direktnih poreza smanjuje dobit i likvidna sredstva preduzeća. To primorava preduzeća da vode politiku povećanog radnog napora.

Kroz povećanu produktivnost rada i efikasnu upotrebu sredstava za proizvodnju, preduzeća vrše obezbeđenje sredstava za poreske obaveze i održaće se na tržištu.

To znači da je incidenca imala pozitivni efekat na poslovanje preduzeća.

Incidenca može i negativno delovati na ekonomski položaj preduzeća.

U svim onim slučajevima gde je preduzeće izgubilo svoju poziciju na tržištu zbog delovanja incidence, može se smatrati da je oporezivanje imalo negativno dejstvo na efikasnost poslovanja preduzeća.

To, takođe, znači da je država svojom poreskom politikom destimulativno delovala na uslove privređivanja, što će imati u dugom roku i negativne efekte na fiskalne prihode.

Uticaj prevaljivanja poreza na radnu Uticaj prevaljivanja poreza na radnu snagusnagu

Seljenje radne snage sa manje plaćenog posla na bolje plaćeni posao (izazvan incidencom), dovodi do poremećaja ravnoteže na tržištu rada. Seljenje radne snage menja odnose ponude i tražnje, a time i cenu radne snage.

Potraga za bolje plaćenim poslom, posmatrano na dugi rok, povećava ponudu radne snage (na tim poslovima) na tržištu. Tržište deluje po automatizmu, veća ponuda radne snage dovodi do pada cene (najamnine) radne snage

Smanjenje potrošnje i štednje Porezi utiču na dohodak, smanjuju potrošnju i

ograničavaju štednju (kao buduću potrošnju). Uticaj poreza na dohodak je različit. Sklonost

potrošnji opada povećanjem dohotka, a raste sklonost štednji i obrnuto.

Kategorije stanovništva sa egzistencijalnim minimumom, po pravilu, ceo dohodak troše na osnovne životne potrebe. Ova kategorija stanovništva nema sklonosti ka štednji. Incidenca izaziva smanjenje potrošnje.

Obveznici sa visokim dohotkom imaju sklonost štednji i preferiraju očuvanju postojećih navika i prestiža. Incidenca izaziva smaanjenje štednje, a potrošnja ostaje na istom nivou.

Kod smanjenja potrošnje usled incidence odlučujuću ulogu imaju elementi elastičnosti.

Potrošnja proizvoda zavisi od koeficijenta elastičnosti tražnje proizvoda i usluga. Ukoliko je tražnja proizvoda savršeno neelastična, incidenca neće uticati na potrošnju proizvoda. To je slučaj sa potrošnjom osnovnih egzistencijalnih namirnica (hleb, mleko).

Ako je potrošnja proizvoda elastična, incidenca će usloviti promenu u potrošnji. Mogao bi se izvesti zaključak „da porez na životne potrebe pada teže na potrošnju od poreza na luksuz”

Smanjenje investicija Porez utiče na izbor investicije u pogledu

zadržavanja gotovine i investiranje sa aspekta rizika.

Uticaj incidence na proceduru odlučivanja privrednih subjekata o preduzimanju ulaganja zavisi upravo od toga kako investitor formuliše svoja očekivanja, za koje oblike investiranja je zainteresovan.

Investitor mora sam da oceni tržišne izglede različitih investicionih projekata. On mora da odredi kvalitativnu vrednost onoga što smatra poželjnim ili nepoželjnim karakteristikama raznih mogućnosti investicija.

Incidenca povećava rizik ulaganja i smanjuje nivo očekivanih prihoda investitora. Ona značajno utiče na rentabilnost investicija koje sada postaju nerentabilne u poređenju sa investicijama iz kojih prihodi nisu oporezovani.

DVOSTRUKO OPOREZIVANJE

Dvostruko oporezivanje predstavlja postojanje:Dvostruko oporezivanje predstavlja postojanje: istog poreskog obveznika, istog poreskog obveznika,

istog objekta istog objekta istog poreza u isto vreme u korist dve poreske vlasti.istog poreza u isto vreme u korist dve poreske vlasti.

Npr. vlasnik vikendice plaća porez opštini na području gde Npr. vlasnik vikendice plaća porez opštini na području gde se objekat nalazi, a opštini u kojoj stanuje plaća porez se objekat nalazi, a opštini u kojoj stanuje plaća porez prema mestu prebivališta.prema mestu prebivališta.

Elementi dvostrukog oporezivanja su:Elementi dvostrukog oporezivanja su:-Postojanje jednog poreskog obveznika,-Postojanje jednog poreskog obveznika,-Istovrsni porezi,-Istovrsni porezi,-Postojanje jednog poreskog objekta,-Postojanje jednog poreskog objekta,-Postojanje više poreskih vlasti istog ranga,-Postojanje više poreskih vlasti istog ranga,-Dvostruko istovremeno plaćanje poreza.-Dvostruko istovremeno plaćanje poreza.

• Dvostruko oporezivanje se može javiti u Dvostruko oporezivanje se može javiti u tri oblika:tri oblika:

• 1. Interno dvostruko oporezivanje1. Interno dvostruko oporezivanje• (kada pored države u isto vreme istim (kada pored države u isto vreme istim

porezom se oporezuje poreski objekat od porezom se oporezuje poreski objekat od strane nekog javnog upravnog tela. strane nekog javnog upravnog tela. Izbegava se donošenjem propisa koji će Izbegava se donošenjem propisa koji će onemogućiti ovu pojavu)onemogućiti ovu pojavu)

• 2. Dvostruko oporezivanje u granicama 2. Dvostruko oporezivanje u granicama federativne države (Poseban problem u sferi federativne države (Poseban problem u sferi finansijskih odnosa savezne Vlasti i finansijskih odnosa savezne Vlasti i republičkih i lokalnih organa vlasti. republičkih i lokalnih organa vlasti.

• Raspodela poreskih izvora se rešava Ustavom Raspodela poreskih izvora se rešava Ustavom ili saveznim aktima. Raspodela poreskih ili saveznim aktima. Raspodela poreskih izvora u takvim odnosima se vrši kroz sistem izvora u takvim odnosima se vrši kroz sistem zajednice prihoda koja se svodizajednice prihoda koja se svodi• na sporazumnu podelu zajedničkih prihoda na na sporazumnu podelu zajedničkih prihoda na

bazi postotka između različitih teritorijalno bazi postotka između različitih teritorijalno političkih zajednica i ovde političkih zajednica i ovde ne dolazi do pojave ne dolazi do pojave dvostrukog oporezivanjadvostrukog oporezivanja, ,

• sistem separacije prihoda gde savez i pojedine sistem separacije prihoda gde savez i pojedine republike imaju svoje izvore prihoda (što je vrlo republike imaju svoje izvore prihoda (što je vrlo pogodno za dvostruko oporezivanje).pogodno za dvostruko oporezivanje).

• 3. Dvostruko oporezivanje u 3. Dvostruko oporezivanje u međunarodnim odnosima (pojavljuje se međunarodnim odnosima (pojavljuje se između dve ili više država kao rezultat između dve ili više država kao rezultat postojanja poreskog suvereniteta i postojanja poreskog suvereniteta i činjenice da one samostalno uređuju činjenice da one samostalno uređuju svoje poreske sisteme. Primer je svoje poreske sisteme. Primer je oporezivanje nasledstva koje se plaća oporezivanje nasledstva koje se plaća prema mestu gde se nalazi imovina, a prema mestu gde se nalazi imovina, a istovremeno se plaća i u državi u kojoj se istovremeno se plaća i u državi u kojoj se nalazi osoba koja preuzima nasledstvo.) nalazi osoba koja preuzima nasledstvo.)

• Dvostruko međunarodno oporezivanje se Dvostruko međunarodno oporezivanje se može izbeći: može izbeći:

-Putem međunarodnih konvencija-Putem međunarodnih konvencija

-Putem raspodele poreza (odbijanjem od -Putem raspodele poreza (odbijanjem od ukupnog poreza na dohodak već plaćeni ukupnog poreza na dohodak već plaćeni dohodak u drugoj zemlji)dohodak u drugoj zemlji)

-Putem vlastitog zakonodavstva kojim -Putem vlastitog zakonodavstva kojim država sama ograničava svoje pravo država sama ograničava svoje pravo oporezivanja u odnosu na inostranstvo.oporezivanja u odnosu na inostranstvo.

Višestruko oporezivanjeVišestruko oporezivanje• Višestruko oporezivanje postoji kada jedan Višestruko oporezivanje postoji kada jedan

poreski obveznik na isti poreski izvor plaća više poreski obveznik na isti poreski izvor plaća više različitih poreza. različitih poreza.

• Postoji kao Postoji kao nadoporezivanjenadoporezivanje tj. kad isti tj. kad isti poreski obveznik plaća više poreza istog oblika poreski obveznik plaća više poreza istog oblika u korist političko teritorijalnih zajednica u korist političko teritorijalnih zajednica različitog ranga.različitog ranga.

• Kumuliranje porezaKumuliranje poreza ( kad isti poreski ( kad isti poreski obveznik na isti poreski izvor plaća više obveznik na isti poreski izvor plaća više raznovrsnih poreza. Npr. obveznik plaća porez raznovrsnih poreza. Npr. obveznik plaća porez iz l.d. kupovinom neke robe plaća porez iz l.d. kupovinom neke robe plaća porez uračunat u cenu robe , a na kraju plaća uračunat u cenu robe , a na kraju plaća godišnji porez na dohodak građana.godišnji porez na dohodak građana.

DVOSTRUKO OPOREZIVANJE U DVOSTRUKO OPOREZIVANJE U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJIMEĐUNARODNOJ EKONOMIJI

• Dvostruko oporezivanje predstavlja Dvostruko oporezivanje predstavlja podvrgavanje poreskog izvora pod podvrgavanje poreskog izvora pod poreski udar različitih fiskalnih poreski udar različitih fiskalnih suvereniteta dveju država. suvereniteta dveju država.

• Ono dolazi do Ono dolazi do izražajaizražaja kod oporezivanja kod oporezivanja prihoda, imovine, nasledstva, kapitala i prihoda, imovine, nasledstva, kapitala i prometa roba i usluga.prometa roba i usluga.

• Ono se Ono se izbegavaizbegava primenom: primenom:

- unilatelarnih propisa nacionalnog - unilatelarnih propisa nacionalnog poreskog zakonodavstva i poreskog zakonodavstva i

- bilateralnih konvencija.- bilateralnih konvencija.• U unilatelarne mere spadaju mere kojima U unilatelarne mere spadaju mere kojima

se eliminišu pojave i mogućnosti se eliminišu pojave i mogućnosti dvostrukog oporezivanja. dvostrukog oporezivanja.

• Porez koji je plaćen u inostranstvu Porez koji je plaćen u inostranstvu uračunava se u poresku obavezu pri uračunava se u poresku obavezu pri plaćanju poreza po nacionalnim plaćanju poreza po nacionalnim propisima tj. izuzima od oporezivanja propisima tj. izuzima od oporezivanja poreski objekat na koji se plaća porez u poreski objekat na koji se plaća porez u inostranstvu.inostranstvu.

Vrsta međunarodnog ugovora koji je sklopljen između dve države, a rešava problem dvostrukog oporezivanja.

Od sredine 90-tih godine. prošlog veka sklopljeno je oko 1500 bilateralnih ugovora o izbegavanju međunarodnog dvostrukog oporezivanja.

Model-ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja dohotka i kapitala koji je nastao u okviru OECD-a 1963., a izmenjen je i dopunjen 1977. godine poslužio je kao okosnica gotovo svih postojećih bilateralnih ugovora o izbegavanju međunarodnog dvostrukog oporezivanja, s tim da su u svaki od ugovora uključena i rešenja koja odražavaju neke specifičnosti vezane uz zemlje ugovornice.

• U praksi se za eliminisanje dvostrukog U praksi se za eliminisanje dvostrukog oporezivanja kapitala primenjuju dve oporezivanja kapitala primenjuju dve metode.metode.

• Metod Metod izuzimanja porezaizuzimanja poreza koji se koji se primenjuje na zemlje uvoznice kapitala primenjuje na zemlje uvoznice kapitala (prihodi koji stižu iz inostranih izvora i koji (prihodi koji stižu iz inostranih izvora i koji su oporezovani u inostranstvu izuzimaju se su oporezovani u inostranstvu izuzimaju se iz poreske osnovice)iz poreske osnovice)

• Metod Metod uračunavanja porezauračunavanja poreza plaćenog u plaćenog u inostranstvu u poresku obavezu u zemlji inostranstvu u poresku obavezu u zemlji (razrezan porez u zemlji investitora (razrezan porez u zemlji investitora umanjuje se za iznos plaćenog poreza u umanjuje se za iznos plaćenog poreza u inostranstvu)inostranstvu)

HARMONIZACIJA POREZAHARMONIZACIJA POREZA

• Ugovorom o osnivanju EEZ:Ugovorom o osnivanju EEZ:- predviđeno je ukidanje carina i drugih predviđeno je ukidanje carina i drugih

dažbina koje remete i ograničavaju dažbina koje remete i ograničavaju spoljnotrgovinsku razmenu između spoljnotrgovinsku razmenu između zemalja članica EEZ, zemalja članica EEZ,

- uvođenje zajedničke carinske tarife uvođenje zajedničke carinske tarife prema zemljama van EEZ, prema zemljama van EEZ,

- uklanjanje barijera slobodnoj cirkulaciji uklanjanje barijera slobodnoj cirkulaciji roba, usluga, kapitala i radne snage.roba, usluga, kapitala i radne snage.

• U sklopu nesmetanog odvijanja slobodne i U sklopu nesmetanog odvijanja slobodne i ravnopravne razmene dobara, usluga, ravnopravne razmene dobara, usluga, kapitala... nametnuo se problem kapitala... nametnuo se problem izmene u izmene u poreskim sistemima zemalja članicaporeskim sistemima zemalja članica u u smeru postepenog smanjenja razlika u smeru postepenog smanjenja razlika u porezima.porezima.

• U zemljama u kojima preovladavaju U zemljama u kojima preovladavaju direktni direktni poreziporezi njihov izvoz je otežan, jer je njihova njihov izvoz je otežan, jer je njihova konkurentna sposobnost otežana u odnosu konkurentna sposobnost otežana u odnosu na zemlje u kojima dominiraju na zemlje u kojima dominiraju indirektni indirektni poreziporezi zbog toga što se indirektni porez na zbog toga što se indirektni porez na promet refundira ili što je cena izvozne robe promet refundira ili što je cena izvozne robe rasterećena poreza na promet.rasterećena poreza na promet.

• Problemi u oblasti oporezivanja u Problemi u oblasti oporezivanja u međunarodnoj razmeni u osnovi se međunarodnoj razmeni u osnovi se rešavaju primenom principa destinacije i rešavaju primenom principa destinacije i principa porekla.principa porekla.

• Princip zemlje destinacije morao se Princip zemlje destinacije morao se zameniti principom zemlje porekla robe i zameniti principom zemlje porekla robe i ukidanjem carina u razmeni između ukidanjem carina u razmeni između zemalja članica EU.zemalja članica EU.

• Usvajanje ovog principa u međunarodnoj Usvajanje ovog principa u međunarodnoj razmeni nametnuo je potrebu izravnanja razmeni nametnuo je potrebu izravnanja poreskog opterećenja primenom poreskog opterećenja primenom jedinstvenog poreza na promet ili posebnih jedinstvenog poreza na promet ili posebnih potrošnih poreza s jedinstvenom visinom potrošnih poreza s jedinstvenom visinom poreskih stopa. poreskih stopa.

• I dalje su ostali otvoreni problemi u vidu razlika I dalje su ostali otvoreni problemi u vidu razlika u visini poreskog opterećenja dohotka fizičkih u visini poreskog opterećenja dohotka fizičkih lica, dobiti korporacija, kapitala, imovine i lica, dobiti korporacija, kapitala, imovine i opterećenja za doprinose i socijalno osiguranje.opterećenja za doprinose i socijalno osiguranje.

• U cilju sprečavanja kretanja radne snage iz U cilju sprečavanja kretanja radne snage iz jedne u drugu zemlju EU, usled razlika u jedne u drugu zemlju EU, usled razlika u fiskalnom opterećenju poreza iz dohodaka fiskalnom opterećenju poreza iz dohodaka fizičkih lica, poželjno je poresku obavezu fizičkih lica, poželjno je poresku obavezu utvrditi u zavisnosti od državljanstva, s jedne utvrditi u zavisnosti od državljanstva, s jedne strane i približno jednako opterećenje s druge strane i približno jednako opterećenje s druge strane.strane.

• Realno je u budućnosti očekivati tihu Realno je u budućnosti očekivati tihu harmonizaciju i u strukturi neposrednih poreza harmonizaciju i u strukturi neposrednih poreza zemalja članica. zemalja članica.

PORESKI SISTEMPORESKI SISTEM• Poreski sistem predstavlja skup instituta i Poreski sistem predstavlja skup instituta i

instrumenata koji stoje na raspolaganju instrumenata koji stoje na raspolaganju poreskoj vlasti za ostvarivanje određenih poreskoj vlasti za ostvarivanje određenih fiskalnih, ekonomskih, socijalnih i političkih fiskalnih, ekonomskih, socijalnih i političkih ciljeva u okviru datog ekonomskog sistema.ciljeva u okviru datog ekonomskog sistema.

• Poreski sistem se stalno menja, usavršava i Poreski sistem se stalno menja, usavršava i prilagođava. prilagođava.

• Poreski sistem je skup instituta, institucija, Poreski sistem je skup instituta, institucija, instrumenata koji čine celinu, a koja služi kao instrumenata koji čine celinu, a koja služi kao osnova za provođenje određene poreske osnova za provođenje određene poreske politike.politike.

• Poreski sistem je sastavni deo fiskalnog Poreski sistem je sastavni deo fiskalnog sistema, sistema javnih rashoda, budžetskog sistema, sistema javnih rashoda, budžetskog sistema i odgovarajuće fiskalne politike.sistema i odgovarajuće fiskalne politike.

PORESKI MONIZAMPORESKI MONIZAM• Poreski monizam je takav sistem koji predviđa Poreski monizam je takav sistem koji predviđa

samo jedan, i to jedinstven porez. Praksa je samo jedan, i to jedinstven porez. Praksa je pokazala da poreski monizam nije moguće pokazala da poreski monizam nije moguće sprovesti.sprovesti.

• Kada bi postojao takav porez, on bi morao biti Kada bi postojao takav porez, on bi morao biti sve veći, da bi mogao da osigura sredstva za sve veći, da bi mogao da osigura sredstva za vrlo velike rashode moderne države.vrlo velike rashode moderne države.

• Osnovna slabost ovog sistema je: Osnovna slabost ovog sistema je: • nije dovoljno izdašan.nije dovoljno izdašan.• vrlo visoke poreske stope i poreske presije, vrlo visoke poreske stope i poreske presije, • velika evazija poreza ivelika evazija poreza i• teškoće u vezi sa utvrđivanjem i ubiranjem poreza.teškoće u vezi sa utvrđivanjem i ubiranjem poreza.

PORESKI PLURALIZAMPORESKI PLURALIZAM• Poreski pluralizam je takav poreski sistem koji Poreski pluralizam je takav poreski sistem koji

je sastavljen od više oblika, instrumenata i je sastavljen od više oblika, instrumenata i grupa.grupa.

• Danas je to dominantan oblik poreskog Danas je to dominantan oblik poreskog sistema.sistema.

• Poreska politika se može kombinovati Poreska politika se može kombinovati (npr.porez na dohodak siromašniji slojevi se (npr.porez na dohodak siromašniji slojevi se manje oporezuju, pojedini poreski obveznik koji manje oporezuju, pojedini poreski obveznik koji na neki način izbegne plaćanje jednog poreza na neki način izbegne plaćanje jednog poreza lako potpadne pod drugi oblik oporezivanja)lako potpadne pod drugi oblik oporezivanja)

• Lako se sprovodi stimulacija određene grane, Lako se sprovodi stimulacija određene grane, oblasti, delatnosti.oblasti, delatnosti.

• Veći broj poreskih oblika osigurava elastičnije Veći broj poreskih oblika osigurava elastičnije uvođenje ili ukidanje poreza.uvođenje ili ukidanje poreza.

• Pluralističke poreske sisteme čine dve velike Pluralističke poreske sisteme čine dve velike skupine direktnih i indirektnih poreza.skupine direktnih i indirektnih poreza.

• U direktne poreze spadaju:U direktne poreze spadaju:• 1. Porez na imovinu1. Porez na imovinu• 2. Porez na dohodak2. Porez na dohodak• 3. Porez na prinos na kapital3. Porez na prinos na kapital

• U indirektne poreze spadaju:U indirektne poreze spadaju:• 1. Porez na promet1. Porez na promet• 2. Carine2. Carine• 3. Trošarine3. Trošarine• 4. Monopolski porez4. Monopolski porez

GRANICE OPOREZIVANJAGRANICE OPOREZIVANJA

• Poreski odnos (tax ratio) reprezentuje odnos Poreski odnos (tax ratio) reprezentuje odnos poreskih odnosno fiskalnih prihoda prema poreskih odnosno fiskalnih prihoda prema društvenom proizvodu ili nacionalnom društvenom proizvodu ili nacionalnom dohotku.dohotku.

• U teoriji i praksi nije jasno povučena linija U teoriji i praksi nije jasno povučena linija između gornje i donje granice u oporezivanju između gornje i donje granice u oporezivanju

• Stalni porast javnih potreba i pa i prema tome Stalni porast javnih potreba i pa i prema tome javnih rashoda, dovodi do deficitarnog javnih rashoda, dovodi do deficitarnog finansiranja budući da je iznuđeno finansiranja budući da je iznuđeno popunjavanje razlike između rastućih javnih popunjavanje razlike između rastućih javnih rashoda i opadajućih fiskalnih prihoda.rashoda i opadajućih fiskalnih prihoda.

• Preterano oporezivanje negativno deluje na:Preterano oporezivanje negativno deluje na:• proizvodnu sposobnost, proizvodnu sposobnost, • ekonomske stimulanse, ekonomske stimulanse, • radno zalaganje, radno zalaganje, • investicionu sklonost, sa iznuđivanjem fiskalne investicionu sklonost, sa iznuđivanjem fiskalne

evazije. evazije.

Preterano fiskalno zahvatanjePreterano fiskalno zahvatanje• apsorbuje kapital, apsorbuje kapital, • slabi investicione napore privrednih jedinica, slabi investicione napore privrednih jedinica, • produkuje bekstvo kapitala i smanjuje potrošnju produkuje bekstvo kapitala i smanjuje potrošnju

pojedinaca. pojedinaca. • Visoko oporezivanje smanjuje radne napore i Visoko oporezivanje smanjuje radne napore i

destimuliše produktivan rad.destimuliše produktivan rad.

• Gornja granica oporezivanja određena je Gornja granica oporezivanja određena je ostvarenim dohotkom fiskalnog obveznika ostvarenim dohotkom fiskalnog obveznika i raspoloživom imovinom nosioca fiskalne i raspoloživom imovinom nosioca fiskalne obaveze.obaveze.

• Donja granica oporezivanja sa društvenog Donja granica oporezivanja sa društvenog stanovišta se obično označava troškovima stanovišta se obično označava troškovima razreza i naplaterazreza i naplate

• Sa porastom nacionalnog dohotka po Sa porastom nacionalnog dohotka po stanovniku pomera se gornja granica stanovniku pomera se gornja granica oporezivanja, mada je ona različita i pri istom oporezivanja, mada je ona različita i pri istom nivou nacionalnog dohotka po stanovniku.nivou nacionalnog dohotka po stanovniku.

• Fiskalno opterećenje od 12-15% je granica Fiskalno opterećenje od 12-15% je granica podnošljivog oporezivanja, fiskalno opterećenje podnošljivog oporezivanja, fiskalno opterećenje dohotka preko 25% je nesnošljivo, a preko 50% dohotka preko 25% je nesnošljivo, a preko 50% previsoko.previsoko.

• Udeo poreza u nacionalnom dohotku zemalja u Udeo poreza u nacionalnom dohotku zemalja u razvoju ne bi trebalo da pređe 25%.razvoju ne bi trebalo da pređe 25%.

• Učešće fiskalnih prihoda u Učešće fiskalnih prihoda u nacionalnom dohotku pokazuje stepen nacionalnom dohotku pokazuje stepen dostignutog ekonomskog razvoja. dostignutog ekonomskog razvoja.

• Uzroci budžetskog deficita su: Uzroci budžetskog deficita su: • neiskorišćenost proizvodnih kapaciteta, neiskorišćenost proizvodnih kapaciteta,

fluktuacije u poljoprivredi i industrijskoj fluktuacije u poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji, visoka uvozna zavisnost, proizvodnji, visoka uvozna zavisnost, strukturni debalansi, visoka strukturni debalansi, visoka nezaposlenost, inflacija, nedostatak nezaposlenost, inflacija, nedostatak akumulacije....akumulacije....

• Sa porastom nacionalnog dohotka po Sa porastom nacionalnog dohotka po stanovniku pomera se gornja granica stanovniku pomera se gornja granica oporezivanja.oporezivanja.

• Pod fiskalnim kapacitetom se smatra Pod fiskalnim kapacitetom se smatra ekonomska i finansijska snaga privrede i ekonomska i finansijska snaga privrede i stanovništva koji služi kao osnova za stanovništva koji služi kao osnova za prikupljanje fiskalnih prihoda.prikupljanje fiskalnih prihoda.

• Stopa rasta fiskalnog kapaciteta je Stopa rasta fiskalnog kapaciteta je ekonomska determinanta rasta ekonomska determinanta rasta koeficijenta fiskalne presije.koeficijenta fiskalne presije.

• Poreski prihodi rastu sa porastom Poreski prihodi rastu sa porastom poreske stope i poreske osnovice.poreske stope i poreske osnovice.• Pedesetih godina stope poreza na dohodak fizičkih i Pedesetih godina stope poreza na dohodak fizičkih i

pravnih lica su drastično redukovane, a poreski pravnih lica su drastično redukovane, a poreski prihodi značajno povećani. prihodi značajno povećani.

• Sedamdesetih godina stope poreza su povećane, a Sedamdesetih godina stope poreza su povećane, a poreski prihodi redukovani.poreski prihodi redukovani.

• Očigledno je postojanje začaranog kruga u Očigledno je postojanje začaranog kruga u kome je usporen privredni rast kome je usporen privredni rast →→ smanjenje smanjenje poreskih prihoda poreskih prihoda →→ povećanje ekonomskih i povećanje ekonomskih i socijalnih transfera socijalnih transfera →→ produbljivanje produbljivanje budžetskog deficita budžetskog deficita →→ ekspanzije javnog ekspanzije javnog zaduživanja.zaduživanja.

Posebno je značajan odnos javnog duga i Posebno je značajan odnos javnog duga i društvenog proizvoda. društvenog proizvoda.

Ukoliko je javni dug jednak ili viši od Ukoliko je javni dug jednak ili viši od društvenog proizvoda u uslovima visokih društvenog proizvoda u uslovima visokih kamatnih stopa i usporene inflacije utoliko kamatnih stopa i usporene inflacije utoliko više preti opasnost da teret duga pređe više preti opasnost da teret duga pređe godišnji rast društvenog proizvoda. godišnji rast društvenog proizvoda.

Ukoliko prosečna stopa kamate na javni Ukoliko prosečna stopa kamate na javni dug prelazi stopu privrednog rasta onda se dug prelazi stopu privrednog rasta onda se apsorbuje i dodajni rast proizvodnje apsorbuje i dodajni rast proizvodnje uz izazivanje deflacionističkih uz izazivanje deflacionističkih tendencija.tendencija.

Visoki javni deficit gura kamatu naviše Visoki javni deficit gura kamatu naviše prema nivou koji nije kompatibilan sa prema nivou koji nije kompatibilan sa ekonomskim rastom. Visoke kamate ekonomskim rastom. Visoke kamate podstiču štednju ali isto tako izazivaju i podstiču štednju ali isto tako izazivaju i usporen privredni rast, deficit nastavlja da usporen privredni rast, deficit nastavlja da raste , a takođe i nezaposlenost. Privreda raste , a takođe i nezaposlenost. Privreda polako zapada u krizu.polako zapada u krizu.

• Kao moguće rešenje javljaju se različite Kao moguće rešenje javljaju se različite mogućnosti poput: sistematske redukcije mogućnosti poput: sistematske redukcije deficita i stimulacije privrednog rasta, deficita i stimulacije privrednog rasta, obaranja nivoa kamatnih stopa, obaranja nivoa kamatnih stopa, oživljavanje investicija.oživljavanje investicija.

• Takođe je potrebno i smanjiti nivo javnih Takođe je potrebno i smanjiti nivo javnih rashoda.rashoda.

Ostali dažbinski prihodi Carine Takse Doprinosi

Ostali dažbinski prihodiOstali dažbinski prihodi CarineCarine

– Carine predstavljaju oblik fiskalnih Carine predstavljaju oblik fiskalnih prihoda koju država naplaćuje prilikom prihoda koju država naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne - carinske prelaska robe preko državne - carinske granice.granice.

– Prvenstven cilj je ekonomsko - politički, Prvenstven cilj je ekonomsko - politički, a sve manje fiskalni.a sve manje fiskalni.

– Utiče na promenu troškova i nivoa cena Utiče na promenu troškova i nivoa cena na domaćem tržištu, a preko cena utiče na domaćem tržištu, a preko cena utiče na uvoz i izvoz, ravnotežu trgovinskog i na uvoz i izvoz, ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa, zaposlenost, tražnju...platnog bilansa, zaposlenost, tražnju...

Carine Carine

– Ciljevi uvođenja carine su: Ciljevi uvođenja carine su: Fiskalni (prikupljanje sredstava)Fiskalni (prikupljanje sredstava)Ekonomski (zaštita domaće privrede, Ekonomski (zaštita domaće privrede, konkurencija)konkurencija)

Socijalni (snižavanjem carine Socijalni (snižavanjem carine određenih proizvoda se utiče na određenih proizvoda se utiče na životni standard)životni standard)

Vrste carinaVrste carina Vrste carina:Vrste carina:

– Carine prema pravcu kretanja proizvodaCarine prema pravcu kretanja proizvoda (uvozne, (uvozne, izvozne tranzitne)izvozne tranzitne)

– Carine prema načinu obračunavanjaCarine prema načinu obračunavanja Specifične-carine se obračunavaju po vrsti i količini; Specifične-carine se obračunavaju po vrsti i količini; Vrednosne-obračunava se na bazi carinske stope; Vrednosne-obračunava se na bazi carinske stope; Mešovite- kombinacija vrednosne i specifične.Mešovite- kombinacija vrednosne i specifične.

– Carine prema načinu uvođenjaCarine prema načinu uvođenja Autonomne - zemlja samoinicijativno uvodi carinu i Autonomne - zemlja samoinicijativno uvodi carinu i Ugovorne carina se uvodi po dogovoruUgovorne carina se uvodi po dogovoru

– Carine prema visini opterećenjaCarine prema visini opterećenja diferencijalne- opterećuje se uvoz iz određene zemlje i diferencijalne- opterećuje se uvoz iz određene zemlje i preferencijalne- primenjuje se u odnosu na državu ili preferencijalne- primenjuje se u odnosu na državu ili

proizvoda kada se priznaje posebno privilegovan tretmanproizvoda kada se priznaje posebno privilegovan tretman

Carine Carine Elementi carineElementi carine

– Carinska deklaracijaCarinska deklaracija– Carinski organiCarinski organi– Carinska ležarinaCarinska ležarina– Skladišni depozitSkladišni depozit– Carinsko skladišteCarinsko skladište– Carinska slobodna zonaCarinska slobodna zona– Carinske dažbineCarinske dažbine– Carinska granicaCarinska granica

Ostali dažbinski prihodiOstali dažbinski prihodi Takse je vrsta dažbinskog prihoda u kojoj Takse je vrsta dažbinskog prihoda u kojoj

pojedinac plaća odgovarajuću naknadu za pojedinac plaća odgovarajuću naknadu za pojedinačnu uslugu koju mu vrši državni pojedinačnu uslugu koju mu vrši državni organ ili ustanova.organ ili ustanova.

Takse se plaćaju radi pokrića troškova Takse se plaćaju radi pokrića troškova kojima su državni organi izloženikojima su državni organi izloženi

Visina takse nije ekvivalent sumi troškovaVisina takse nije ekvivalent sumi troškova Visoke takse imaju Visoke takse imaju destimulativnodestimulativno dejstvo dejstvo

na fizička i pravna lica da traže određene na fizička i pravna lica da traže određene usluge od nadležnih organa.usluge od nadležnih organa.

Usluge su nematerijalne prirode. Naplata Usluge su nematerijalne prirode. Naplata taksi je taksi je direktnadirektna (u gotovom novcu) ili (u gotovom novcu) ili indirektnaindirektna (taksene marke). (taksene marke).

TakseTakse Podela takse:Podela takse:

– Administrativne Administrativne Ostvaruju državni organi uprave Ostvaruju državni organi uprave Naplata se obavlja unapredNaplata se obavlja unapred

– Sudske takse Sudske takse naplaćuju redovni i privredni sudovinaplaćuju redovni i privredni sudovi Unapred ili naknadnoUnapred ili naknadno

– Činovničke (novčana naknada za činovničku Činovničke (novčana naknada za činovničku uslugu) i fiskalne (direktan prihod državi)uslugu) i fiskalne (direktan prihod državi)

– Pojedinačne (taksa se obračunava na Pojedinačne (taksa se obračunava na pojedinačni dokument) i paušalne (taksa na pojedinačni dokument) i paušalne (taksa na kompleks usluga)kompleks usluga)

– Opšte i specijalne (opšte u jednakom iznosu za Opšte i specijalne (opšte u jednakom iznosu za istu uslugu, a specijalne posebnom organu)istu uslugu, a specijalne posebnom organu)

TakseTakse

Takseni principiTakseni principi– Princip legaliteta i jednakosti taksene tarifePrincip legaliteta i jednakosti taksene tarife

Visina takseVisina takse– Teško je utvrditi nivo realnih troškovaTeško je utvrditi nivo realnih troškova– Država teži za većim prihodimaDržava teži za većim prihodima

Oslobađanje od plaćanje taksiOslobađanje od plaćanje taksi– Lična i predmetnaLična i predmetna

Elementi takseElementi takse– Takseni obveznik, taksena osnovica (vrednost Takseni obveznik, taksena osnovica (vrednost

usluge), taksena stopa ili tarifa.usluge), taksena stopa ili tarifa.

DoprinosiDoprinosi Doprinosi predstavljaju oblik javnog prihoda Doprinosi predstavljaju oblik javnog prihoda

namenskog karaktera.namenskog karaktera.– Doprinos je opšteg interesa u koji je ugrađen Doprinos je opšteg interesa u koji je ugrađen

pojedinačni interes.pojedinačni interes.– Prinudno davanje u koji je uključen element Prinudno davanje u koji je uključen element

protivuslugeprotivusluge– Doprinose ne plaćaju sva lica već ona koja na taj Doprinose ne plaćaju sva lica već ona koja na taj

način ostvaruju korist.način ostvaruju korist.– Sredstva su strogo namenskaSredstva su strogo namenska

Doprinos za socijalno osiguranje:Doprinos za socijalno osiguranje:– Doprinos za penzijsko invalidska osiguranjeDoprinos za penzijsko invalidska osiguranje– Doprinos za zdravstveno osiguranje Doprinos za zdravstveno osiguranje – Doprinod za slučaj nezaposlenostiDoprinod za slučaj nezaposlenosti

Sredstva se slivaju u jedan fond i Sredstva se slivaju u jedan fond i odatle se finansiraju različita prava iz odatle se finansiraju različita prava iz oblasti socijalnog osiguranjaoblasti socijalnog osiguranja

Finansiranje fondova se vrši :Finansiranje fondova se vrši :– Kratkoročnim usklađivanjem tekućeg Kratkoročnim usklađivanjem tekućeg

priliva sa rashodima iz socijalnog priliva sa rashodima iz socijalnog osiguranjaosiguranja

– Akumuliranjem sredstava doprinosa i Akumuliranjem sredstava doprinosa i njihovim investiranjem u bankenjihovim investiranjem u banke

Parafiskalni i Parafiskalni i nedažbinskinedažbinski prihodi prihodi Parafiskalni prihodi su svi oblici davanja, van državnog Parafiskalni prihodi su svi oblici davanja, van državnog

budžeta, koje je nemoguće tertirati kao standardne budžeta, koje je nemoguće tertirati kao standardne fiskalne prihode.fiskalne prihode.

Pojam i karakteristike parafiskalnih prihodaPojam i karakteristike parafiskalnih prihoda Nastali pedesetih godina, zbog novonastalih javnih Nastali pedesetih godina, zbog novonastalih javnih

funkcija ekonomskog i socijalnog karakterafunkcija ekonomskog i socijalnog karaktera Javne, polu javne i privatne institucije preuzimaju Javne, polu javne i privatne institucije preuzimaju

na sebe izvršenje mnogobrojnih državnih funkcija na sebe izvršenje mnogobrojnih državnih funkcija finansiranih van budžeta.finansiranih van budžeta.

Lekarske i advokatske komore, zadružna, Lekarske i advokatske komore, zadružna, lovačka i ribolovačka udruženjalovačka i ribolovačka udruženja

– Finansijskom davanju podležu samo Finansijskom davanju podležu samo članovi udruženja, članovi udruženja,

– Prikupljena sredstva služe za finansiranje Prikupljena sredstva služe za finansiranje aktivnosti izvan budžeta.aktivnosti izvan budžeta.

– Država nema ingerencije nad sredstvimaDržava nema ingerencije nad sredstvima– Parafiskalni prihodi su namenjeni samo Parafiskalni prihodi su namenjeni samo

finansiranju određenih zadataka finansiranju određenih zadataka ekonomske i socijalne prirode.ekonomske i socijalne prirode.

Vrste parafiskalnih prihodaVrste parafiskalnih prihoda Klasifikacija parafiskalnih prihoda na osnovu Klasifikacija parafiskalnih prihoda na osnovu

nosilaca ovlašćenja za njihovo uvođenje:nosilaca ovlašćenja za njihovo uvođenje:– Parafiskalitet koje propisuje država Parafiskalitet koje propisuje država

Država propisuje parafiskalitete i druge fiskalne Država propisuje parafiskalitete i druge fiskalne prihode sa namenom da se podmire potrebe prihode sa namenom da se podmire potrebe konkretnog kolektivnog tela. Država propisuje, ali konkretnog kolektivnog tela. Država propisuje, ali nema ingerencije kod njene naplate.nema ingerencije kod njene naplate.

U slučaju dobra od opšteg interesa država ima pravo U slučaju dobra od opšteg interesa država ima pravo propisivanja naknade (za čuvanje ili obnavljanje tog propisivanja naknade (za čuvanje ili obnavljanje tog dobra)dobra)

– Parafiskalitet koje propisuju vandržavne Parafiskalitet koje propisuju vandržavne organizacijeorganizacije Vandržavne organizacije propisuju parafiskalitet , Vandržavne organizacije propisuju parafiskalitet ,

neophodan za nesmetano, samostalno funkcionisanje neophodan za nesmetano, samostalno funkcionisanje organa (članarina advokatske ili lekarske komore)organa (članarina advokatske ili lekarske komore)

Parafiskalni prihodiParafiskalni prihodi Naknade su uvedene 1991.godine Naknade su uvedene 1991.godine

Zakonom o javnim prihodima i rashodimaZakonom o javnim prihodima i rashodima Podela naknada:Podela naknada:

– Naknade za korišćenje dobara od opšteg Naknade za korišćenje dobara od opšteg interesainteresa

– Naknade za korišćenje gradskog građevinskog Naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljištazemljišta

– Naknade za korišćenje komunalnih dobara Naknade za korišćenje komunalnih dobara opšteg interesaopšteg interesa

Osobine naknada:Osobine naknada:– Oblik parafiskalnih prihodaOblik parafiskalnih prihoda– Iznos je ekvivalentan sumi troškova održavanja Iznos je ekvivalentan sumi troškova održavanja

i unapređenja upotrebnih svojstava tih dobarai unapređenja upotrebnih svojstava tih dobara– Plaćaju je samo određene kategorije Plaćaju je samo određene kategorije

stanovništvastanovništva

Nefiskalni javni prihodiNefiskalni javni prihodi

Nefiskalne prihode država ostvaruje Nefiskalne prihode država ostvaruje po osnovu državnog vlasništva nad po osnovu državnog vlasništva nad ekonomskim dobrima ili po osnovu ekonomskim dobrima ili po osnovu delatnosti državnih organa.delatnosti državnih organa.– Domenski prihodiDomenski prihodi– Prihodi državnih ustanovaPrihodi državnih ustanova– Prihodi državnih preduzećaPrihodi državnih preduzeća

Nefiskalni prihodi-domenski Nefiskalni prihodi-domenski prihodiprihodi

Prihodi koje država ostvaruje po osnovu Prihodi koje država ostvaruje po osnovu svojinskog raspolaganja imovinomsvojinskog raspolaganja imovinom

U posed sredstava se dolazi:U posed sredstava se dolazi:– Prodajom imovineProdajom imovine– Izdavanjem imovine u zakup ili ekonomskom Izdavanjem imovine u zakup ili ekonomskom

eksploatacijomeksploatacijom Mali broj suverenih zemalja raspolaže Mali broj suverenih zemalja raspolaže

značajnim kompleksima poljoprivrednog značajnim kompleksima poljoprivrednog zemljišta ili šuma koje mogu biti predmet zemljišta ili šuma koje mogu biti predmet domenskih prihodadomenskih prihoda

Značajniji je deo imovine u državnom vlasništvu Značajniji je deo imovine u državnom vlasništvu (poslovni i stambeni prostor) koji može biti (poslovni i stambeni prostor) koji može biti adekvatno iskorišćen.adekvatno iskorišćen.

Nefiskalni prihodi-prihodi državnih Nefiskalni prihodi-prihodi državnih ustanovaustanova

Država može jedan deo prihoda da Država može jedan deo prihoda da ostvari delatnošću državih, javnih ostvari delatnošću državih, javnih ustanova (kulture, obrazovanja, nauke, ustanova (kulture, obrazovanja, nauke, zdravstva)zdravstva)

Prihodi se ostvaruju na sledeće načine:Prihodi se ostvaruju na sledeće načine:– Prodajom ulaznicaProdajom ulaznica– Naplatom školarineNaplatom školarine– Naplatom participacije za zdravstvene Naplatom participacije za zdravstvene

uslugeusluge– Bavljenjem drugih aktivnosti (izdavanje sala Bavljenjem drugih aktivnosti (izdavanje sala

u školama...)u školama...)

Nefiskalni prihodi-prihodi državnog Nefiskalni prihodi-prihodi državnog preduzećapreduzeća

Najznačajnije prihode ostvaruju državna Najznačajnije prihode ostvaruju državna preduzeća (monopolisti ili u uslovima preduzeća (monopolisti ili u uslovima konkurencije)konkurencije)

Ostali prihodi Ostali prihodi Pored fiskalnih i parafiskalnih prihoda Pored fiskalnih i parafiskalnih prihoda

država i javnopravna tela ostvaruju država i javnopravna tela ostvaruju nefiskalne prihode:nefiskalne prihode:– Prihodi od poklona, legata i napuštene Prihodi od poklona, legata i napuštene

imovineimovine– Prihodi po osnovu koncesionih naknadaPrihodi po osnovu koncesionih naknada– Prihodi po osnovu svojinske transformacijePrihodi po osnovu svojinske transformacije– Prihodi od emisije novcaPrihodi od emisije novca– Prihodi od kamata na plasirana ili Prihodi od kamata na plasirana ili

deponovana novčana sredstvadeponovana novčana sredstva– Novčane kazne Novčane kazne

Javni zajmoviJavni zajmovi

Pojam i karakteristike javnog zajmaPojam i karakteristike javnog zajma Javni zajmovi u ekonomskoj teorijiJavni zajmovi u ekonomskoj teoriji Emisija i amortizacija javnog zajmaEmisija i amortizacija javnog zajma Klasifikacija javnog zajmaKlasifikacija javnog zajma Stabilizacija javnog dugaStabilizacija javnog duga

Javni zajam – povod za Javni zajam – povod za zaključenjezaključenje

Disbalans izmedju javnih rashoda i Disbalans izmedju javnih rashoda i prihodaprihoda

Elementarne nepogode i potreba Elementarne nepogode i potreba saniranja posledicasaniranja posledica

Ulaganje u privredne investicijeUlaganje u privredne investicije Sprovođenje stabilizacione politike Sprovođenje stabilizacione politike

– prodaja i emisija obveznica da se smanji prodaja i emisija obveznica da se smanji platežna tražnja i otkup u fazi platežna tražnja i otkup u fazi stimulisanja privredne aktivnosti.stimulisanja privredne aktivnosti.

Javni zajmovi- Pojam i karakteristike javnog zajmaJavni zajmovi- Pojam i karakteristike javnog zajma

Javni zajam je oblik javnih prihoda kojim se Javni zajam je oblik javnih prihoda kojim se finansiraju javne funkcije države, javne finansiraju javne funkcije države, javne potrebe.potrebe.

Pomoću JZ država dolazi do potrebnih Pomoću JZ država dolazi do potrebnih finansijskih sredstava u kratkom roku za finansijskih sredstava u kratkom roku za pokriće određenih rashoda (vanrednih)pokriće određenih rashoda (vanrednih)

Vraćanje JZ od strane države je postepeno, Vraćanje JZ od strane države je postepeno, u dužem vremenu, korišćenjem sopstvenih u dužem vremenu, korišćenjem sopstvenih redovnih prihoda.redovnih prihoda.

Javni zajamJavni zajam Javni zajam:Javni zajam:

– JZ se formira sredstvima stanovništva, nosilaca JZ se formira sredstvima stanovništva, nosilaca dohotka u privredi, poslovnih banakadohotka u privredi, poslovnih banaka

– JZ se otplaćuje svaki posebnoJZ se otplaćuje svaki posebno– JZ nije pravi prihod države kao porezi, carine, takse, JZ nije pravi prihod države kao porezi, carine, takse, – JZ - je uslovljen postojanjem izvesnih javnih potrebaJZ - je uslovljen postojanjem izvesnih javnih potreba– JZ –država odmah ili u kratkom roku dolazi do JZ –država odmah ili u kratkom roku dolazi do

sredstavasredstava– JZ se vraćaju iz javnih prihoda (porez i drugi javni JZ se vraćaju iz javnih prihoda (porez i drugi javni

prihodi)prihodi)– JZ je dobrovoljan (postoje slučajevi prinudnih JZ), JZ je dobrovoljan (postoje slučajevi prinudnih JZ),

ugovoreni oblik, povratnost uz kamatu.ugovoreni oblik, povratnost uz kamatu.– JZ može da se zaključi na neodređeno vreme, a JZ može da se zaključi na neodređeno vreme, a

vraćanje kada prilike dozvole.vraćanje kada prilike dozvole.– JZ se vezuje za državu, njenu imovinu, a ne vladu.JZ se vezuje za državu, njenu imovinu, a ne vladu.

Javni dugJavni dug Javni dug je skup različitih oblika zajmova, koje Javni dug je skup različitih oblika zajmova, koje

pravi država sa namerom da realizuje budžetske pravi država sa namerom da realizuje budžetske ciljeve.ciljeve.– JD se formira kod centralne banke, emisione JD se formira kod centralne banke, emisione

ustanove, nosilaca dohotka ili u inostranstvuustanove, nosilaca dohotka ili u inostranstvu– JD u periodima nepodudaranja javnih rashoda i JD u periodima nepodudaranja javnih rashoda i

prihoda služi za finansiranje budžetskog deficita.prihoda služi za finansiranje budžetskog deficita.– JD –država može da obezbedi sredstva za ekonomsku JD –država može da obezbedi sredstva za ekonomsku

infrastrukturu (autoputevi, železničke pruge, rečni infrastrukturu (autoputevi, železničke pruge, rečni slivovislivovi

– JD se može upotrebiti za stabilizaciju. U periodu JD se može upotrebiti za stabilizaciju. U periodu inflacija država pristupa emisiji javnog duga. inflacija država pristupa emisiji javnog duga. Prodajom obveznica javni sektor apsorbuje višak Prodajom obveznica javni sektor apsorbuje višak platežno sposobne tražnje. U periodu deflacije platežno sposobne tražnje. U periodu deflacije otkupom obveznica od korisnika i izaziva rast otkupom obveznica od korisnika i izaziva rast efektivne tražnje.efektivne tražnje.

Grafik 1. Javni dug zemalja EU (% Grafik 1. Javni dug zemalja EU (% BDP-a u 2009. godini)BDP-a u 2009. godini)

96,7

33,5

73,2

115,1

53,277,6

61

115,1

13,5

60,9 66,5 76,844 42,3

68,1 73,6

32,8

0

50

100

150

2009

Belgija Danska Nemačka Grčka Španija FrancuskaIrska Italija Luksemburg Holandija Austrija PortugalijaFinska Švedska V.Britanija EU Srbija

Javni dug Srbije u periodu od Javni dug Srbije u periodu od 2000-2010. godine2000-2010. godine

4,1 4,1 3,8 4,9

10,1 7,95,7

7,3

0

5

10

15

2000 Ø 2000-04 Ø 2004-09 2010

Milija

rdi eu

r-a

unutrašnji dug spoljašnji dug

Struktura spoljnog duga Struktura spoljnog duga Srbije Srbije

1941

64,6

8159

35,4

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2001 2005 2011

% sp

oljn

og d

uga javni sektor

privatni sektor

Структура консолидованих прихода сектора државе

у 2008. години

Структура консолидованих расхода сектора државе




Структура консолидованих прихода сектора државе




Documents

Poreska Carinska Politika Mart 2012