SADRŽAJ

UVOD ...........................................................................................................................................................................2-3

1.PORESKI SISTEM......................................................................................................................................................4

1.1.Pojam i definicija poreza.............................................................................................................................................51.2.Svrha oporezivanja .................................................................................................................................................5-61.3.Ciljevi oporezivanja....................................................................................................................................................6

2.MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE ......................................................................................................6-7

2.1.Poreska uprava-kao deo Ministarstva finansija i privrede ...................................................................................7-12

3.ORGANIZACIONE JEDINICE PORESKE UPRAVE....................................................................................12-15

3.1.Organizacija u sedištu(Centrali)Regionalni centar Beograd ..............................................................................16-213.2.Regionalni centri....................................................................................................................................................21-223.3.Centar za velike poreske obveznike(CVPO).......................................................................................................22-233.4.Filijale..........................................................................................................................................................................23

3.4.1.Filijale A...................................................................................................................................23-263.4.2.Filijale B...................................................................................................................................26-273.4.3.Filijale C...................................................................................................................................28-293.4.4.Ekspoziture...................................................................................................................................29

4.RADNOPRAVNI POLOŽAJ PORESKIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA...........................................29-30

5.NAPLATA POREZA............................................................................................................................................29-316.EKONOMSKI PORESKI PRINCIPI.................................................................................................................30-327.STRUKTURA PORESKIH SISTEMA U ČLANICAMA EU..........................................................................32-338.ANALIZA NAPLATE POREZA U SRBIJI.......................................................................................................33-34

8.1.Analiza lokalne naplate poreza............................................................................................................................35-36

9.PORESKA UPRAVA DANAS-IZMENA ORGANIZACIJE.................................................................................37

9.1.Informatička podrška radu-Web sajt..................................................................................................................38-409.2.Novi mehanizmi rada...........................................................................................................................................40-419.3.Moguća buduća rešenja.......................................................................................................................................42-44

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................................45-46

LITERATURA..............................................................................................................................................................47

1

UVOD

Ostvarivanje funkcije savremene države nemoguće je bez njihovog finansiranja. Za finansiranje javnih rashoda

izdvaja i troši između 30% i 50 % društvenog proizvoda. I to uvođenjem i ubiranjem javnih prihoda među kojima je

porez najznačajniji oblik. Obaveza plaćanja poreza je propisana Ustavom, ona je opšta i zasniva se na ekonomskoj snazi

obveznika. Ubiranje poreza predstavlja prihod od prava na posedovanje, raspolaganje ili promet dobara unutaar

državne teritorije jedne države i staro je koliko i državna organizacija. Novac od građana i privrednih subjekata,

država prikuplja kao sredstva za rad uprave i za obavljanje javnih poslova koji su zajednički interes svih

građana.

Poslove ubiranja poreza i drugih javnih prihoda obavlja Poreska uprava Srbije, kao organ uprave u

sastavu Ministarstva finansija i privrede, nadležna za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda i odgovorna

Ministarstvu finansija i privrede i Vladi za ostvarenje budžetom projektovanih poreskih prihoda. Njena

uspešnost se ceni prema ostvarenoj naplati, jer samo kontinuiranom naplatom obezbeđuje finansiranje i

realizaciju projekata, svih Ministarstava Republike Srbije.

2

Organizacija državne poreske službe u Srbiji se nije bitno menjala od devedesetih godina prošlog veka,

kada je formirana Republička uprava javnih prihoda kao jedinstveni, centralizovani sistem ubiranja javnih

prihoda.

U vremenu kada je primarni cilj svake tranzicione zemlje modernizacija sistema državne uprave,

Poreska uprava u Srbiji neizbežno doživljava promene. Pokrenuti reformski procesi u određenim segmentima su

otkrili nedostatke, pa je postavljeni cilj njene reforme: modernizacija, unapređenje funkcionisanja, poboljšanje

koordinacije rada kao i temeljno pitanje-povećanje efikasnosti Poreske uprave. Uz to, pred Poresku upravu se

postavljaju zadaci pripreme za široku i produbljenu međunarodnu saradnju u predstojećim procesima

pridruživanja Evropskoj Uniji.

Utvrđivanje, kontrola i naplata poreza vrše se poreskim postupcima. Jedan od najsloženijih postupaka je naplata

poreza.

U tom postupku država štiti svoj, javni interes, ali i vodi računa o slobodama građana kako ih postupkom

naplate ne bi povredila u skladu sa Ustavom Republike Srbije:

NAČELA USTAVA

Republika Srbija

"Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi

opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.Potvrđeni međunarodni ugovori i

opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni

ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti

u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

2. Javne finansije

Porezi i drugi prihodi

Član 91.

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i drugih

dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika."

Ključne reči: Porez, Poreska uprava, organizacionie jedinice, delokrug rada, reforma, poreski službenici

3

1. PORESKI SISTEM

Iako je kapitalizam u po1četku bio zasnovan na nemešanju države u privredne poslove, pokazalo se da su

državne intervencije ipak neophodne. Iz tog razloga kapitalističke države još od tridesetih godina prošlog veka

počinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeđivanja stabilnog privrednog razvoja i pune

zaposlenosti. Postoji nekoliko metoda koje kapitalistička država koristi za sprovođenje određenih mera, koje

podrazumevaju ulaganje državnog novca u one grane proizvodnje za koje je privatni kapital manje

zainteresovan ili uopšte nezainteresovan. Time država podstiče povećanje efektivne tražnje. Prva u nizu metoda

jeste aktivna budžetsko-poreska politika ili fiskalna politika.

Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven mehanizam, a u svrhu

ostvarenja određene poreske politike.

1 Slika preuzeta sa: http://sr.wikipedia.org.4

Slika br1.

1.1. Pojam i definicija poreza

„Porezi predstavljaju osnovni oblik ili instrument finansiranja javnih prihoda, pokrića budžetskih

rashoda i zadovoljavanje javnih potreba. Porezima smatramo davanje novca ili druga materijalna davanja državi

ili drugim javno pravnim telima u cilju zadovoljavanja javnih potreba od strane javne vlasti, koja se ubiraju na

osnovu jednostrano utvrđenog načina i u jedinstveno utvrđenim iznosima prema nekom opštem merilu“.2

Poreski sistem, u širem smislu, predstavlja skup poreskih oblika i drugih javnih prihoda koji se primenjuju u

određenoj zemlji. Poreski sistem određene zemlje obično sadrži relativno veliki broj poreskih oblika (nekoliko

stotina) koji su uvedeni u poreski sistem u različitim periodima i sa različitom namenom. Stoga, pojedinačni

poreski oblici ne moraju biti u skladu sa poreskim principima kao ni sa aktulenim ekonomskim i socijalnim

ciljevima.

1.2. Svrha oporezivanja

Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države i njenih jedinica.

Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i

2 M. Dinčić i drugi, Poreska i carinska politika, VPŠ Čačak, 2006, str 215

zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo ,

infrastrukturu i slično.

Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezvianja su: a) redistribucija dohotka ili imovine, gde se

neki građani opterećuju porezom više, a drugi manje, b) destimulisanje neželjenog ponašanja, kao potrošnje

duvana i alkohola kroz visoke akcize, i/ili c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zmelje kroz progresivno

oporezivanje, kako veruju neki ekonomisti.

Važna osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona može biti proporcionalna, kada stopa ostaje

ista bez obzira na rast dohotka, progresivna, kada stopa raste sa povećanjem dohotka, i regresivna, kada se stopa

smanjuje sa povećanjem dohotka.

1.3. Ciljevi oporezivanja

Nefiskalni ciljevi javljaju se sa razvojem ekonomske teorije i jačanjem stavova da je kroz poresku

politiku moguće uticati na ostvarenje različitih ekonomskih i društvenih ciljeva Nefiskalni ciljevi mogu biti:

- Ekonomski

- Neekonomski

- Ekonomski ciljevi oporezivanja

- Mikroekonomski (stimulisanje konkretnih subjekata i aktivnosti)

- Makroeekonomski (stabilnost cena, rast privredne aktivnosti i zaposlenosti, uravnoteženje

platnog bilansa, međunarodna konkurentnost)

Neekonomski ciljevi oporezivanja su socijalni (zaštita siromašnih, rešavanje stambenog pitanja),

zdravstveni, demografski (podsticanje sklapanja brakova i rađanja dece i dr.) i dr.

Neekonomski ciljevi ostvaruju se diferenciranim oporezivanjem proizvoda i usluga, različitim odbicima,

poreskim kreditima, poreskim oslobađanjima.

2.MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE

Finansijski i privredni stub na kome se temelji neometano funkcionisanje svake države u skladu sa

Ustavom Republike Srbije predstavlja:

6

MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE (MAT.BR.:07001410, poreski PIB:102105620) sa svim

svojim celinama, obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: republički budžet; utvrđivanje

konsolidovanog bilansa javnih prihoda i javnih rashoda; sistem i politiku poreza, taksi, naknada i drugih javnih

prihoda; osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje i obezbeđivanje finansiranja obaveznog socijalnog

osiguranja; uređenje izvornih prihoda autonomne pokrajine i lokalnih samouprava; politiku javnih rashoda;

upravljanje raspoloživim sredstvima javnih finansija Republike Srbije; 

Do skora je ono funkcionisalo kao Ministarstvo finansija, ali je sredinom 2012. godine došlo do

spajanja Ministarstva finansija i Ministarstva ekonomije u jedno. Ovo nije prvi put da javne finansije i

ekonomija u Srbiji imaju jedan resor. Iako je Ministarstvo finansija zaduženo za štednju, smanjenje budžetskog

deficita i javnog duga a Ministarstvo ekonomije treba da troši stimulišući proizvodnju koja će pak pogurati

privredni rast, te dve stvari su pomirene.

2.1.PORESKA UPRAVA-kao deo Ministarstva finansija i privrede

U sklopu Ministarstva Poreska uprava obavlja upravne i dr. stručne poslove u skladu sa zakonom ona sa

svojom mrežom Filijala i Ekspozitura pokriva teritoriju Srbije, kako bi poreski obveznik u matičnoj Filijali ili

Ekspozituri izvršio sve svoje obaveze i lakše došao do podataka koji su mu neophodni za dalji rad.

Na čelu Poreske uprave postavljaju se direktori i koordinatori, rukovodioci na predlog ministra ndležnog

za poslove finansija a osnovu Rešenja o postavljenju Rešenjem Vlade, koje se zatim objavljuje u "Službenom

glasniku Republike Srbije", što je i učinjeno u poslednjoj sistematizaciji i reorganizaciji na 14. sednici Vlade

Srbije, održanoj 06.septembra 2012.godine.

Zadatak direktora je da u Poreskoj upravi obezbedi koordinaciju rada i jedinstvenu primenu poreskih

propisa na celokupnoj teritoriji Republike, koja se ostvaruje aktima ministra i neposrednim izdavanjem internih

akata za rad, kao i da predloži ministru da uredi unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Poreskoj

upravi, kojom se propisuju posebna znanja i sposobnosti za pojedina radna mesta, visinu osnovnog i dodatnog

koeficijenta, platne grupe i platne razrede za zvanja poreskih službenika, pokretanje i vođenje disciplinskog

postupka kao i izricanje disciplinskih mera, ovlašćenje za vođenje disciplinskog postupka i prenošenje tog

ovlašćenja, pravila ponašanja poreskih službenika, da utvrdi koji su nespojivi poslovi sa službenom dužnošću i

dr. pitanja u skladu sa ovim (ZPPPA) i drugim zakonima.

7

Osnovna svrha pored naplate poreza i delokrug rada Poreske uprave je:

1. Registracija poreskih obveznika dodeljivanjem PIB-a i vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika.

2. Utvrđivanje poreza u skladu sa zakonom.

3. Poreska kontrola u skladu sa zakonom.

4. Redovna i prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja.

5. Otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca i preduzimanje zakonom propisanih mera.

6. Registracija obveznika PDV-a.

7. Kontrola obračuna i plaćanja PDV-a.

8. Naplata i povraćaj PDV-a.

9. Odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku.

10. Staranje o primeni međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

11. Razvoj jedinstvenog poreskog informacionog sistema.

12. Planiranje i sprovođenje obuke zaposlenih.

13. Pružanje stručne pomoći poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa, u skladu sa kodeksom

ponašanja zaposlenih u Poreskoj upravi.

14. Vođenje poreskog knjigovodstva.

15. Obezbeđenje javnosti u radu.

16. Nadzor nad primenom zakona idr. propisa od strane unutrašnjih organizacionih jedinica i po izvršenom

nadzoru, preduzimanje odgovarajućih mera u skladu sa zakonom.

17. Unutrašnja kontrola rada i ponašanja poreskih službenika i nameštenika i pokretanje odgovarajućih

postupaka radi utvrđivanja odgovornosti.

18. Izdavanje potvrda o činjenicama o kojima Poreska uprava vodi službenu evidenciju

„Poreska uprava postupa u svom svakodnevnom radu na osnovu Zakona o poreskom postupku i

poreskoj administraciji i njegovih načela(ZPPPA) i odredbe koje se odnose na nadležnost i organizaciju Poreske

uprave, kao i ravnopravni položaj poreskih službenika i nameštenika sadržane su u njegovim članovima,

ZPPPA („Službeni glasnik RS“, br. 80/02... i 61/07):

8

Z A K O N

O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

OSNOVNE ODREDBE

PREDMET ZAKONA

Sadržina Zakona

Član 1.

"Ovim zakonom uređuju se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon

primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih

obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.Ovim zakonom obrazuje se Poreska uprava, kao organ uprave

usastavu Ministarstva finansija i ekonomije i uređuju njena nadležnost iorganizacija.

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom

nije drukčije uređeno (udaljem tekstu:porez). Ovaj zakon primenjuje se i na novčane kazne, kamate po osnovu

dospelog, a neplaćenog poreza i troškove prinudne naplate poreza (udaljem tekstu:sporednaporeskadavanja).

Glava druga

NAČELA PORESKOG POSTUPKA

načelo zakonitosti

Član 4.

Poreska uprava je dužna da ostvaruje sva prava i obaveze iz poresko pravnog odnosa u skladu sa zakonom. U

slučajevima kada je Poreska uprava ovlašćena da deluje na osnovu diskrecionih ovlašćenja, dužna je da deluje

u skladu sa svrhom tih ovlašćenja i u okviru zakona. Poreska uprava je dužna da utvrđuje svečinjenice koje su

bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na

štetu poreskom obvezniku.

Načelo vremenskog važenja poreskih propisa

9

Član 5.

Poreska obaveza utvr đuje se na osnovu propisa koji su bili nasnazi u vreme njenog nastanka, osim ako je, u

skladu s ustavom i zakonom ,za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo. Radnje u

poreskom postupku regulisane su propisima koji su nasnazi u vreme kada se preduzimaju.

Načelo omogućavanja uvida učinjenice

Član 6.

Pre donošenja akta kojim se utvr đuju obaveze i prava poreskog obveznika, Poreska uprava je dužna da, na njegov

zahtev, omogući poreskom obvezniku uvid u pravnu ičinjeničnu osnovu za donošenje akta.

 

Načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku

Član 7.

Službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku dužna su da, kao službenu tajnu,čuvaju: 1)

svaki dokument, informaciju, podatak ili drugučinjenicu oporeskom obvezniku, do koje su došla u poreskom,

prekršajnom ili sudskom postupku; 2) podatke o tehničkim pronalascima ili patentima, kao i svedruge podatke o

tehnološkim postupcima koje primenjuje poreski obveznik, do kojih su došli u poreskom postupku. Obaveza

čuvanja službene tajne odnosi se i na lica iz stava 1.ovog člana kada im prestane radni odnos, odnosno svojstvo

u kojem su došli do saznanja o dokumentima, činjenicama, odnosno podacima iz stava 1.ovog člana. Obaveza

čuvanja službene tajne je povređena ako se dokumenti, činjenice, odnosno podaci iz stava 1. ovog člana

neovlašćeno koriste ili objave. Obaveza čuvanja službene tajne nije povređena: 1) radnjom sa kojom se poreski

obveznik pismeno saglasi; 2) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak nemogu povezati sa

određenim poreskim obveznikom; 3) ako se određeni dokument,činjenica, odnosno podatak iznose tokom

poreskog, prekršajnog ili sudskog postupka; 4) ako se radi o imenu ili poreskom identifikacionom broju (u

daljem tekstu:PIB) poreskog obveznika, koji se koristi uporeskom, prekršajnom ili sudskom postupku; 5) ako se

određeni dokument, činjenica, odnosno podatakkoriste od strane nadležnog organa u postupku otkrivanja

krivičnih dela ili prekršaja; 6) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak, uskladu sa odredbama

10

člana 157. ovog zakona, dostavljaju ovlašćenom licu poreskog organa strane države u postupku razmene

informacija i pružanja pravne pomoći;7) ako se poreskom jemcu omogući uvid u podatke o poreskom obvezniku,

bitne za regulisanje obaveza koje proističu iz njegovog odnosa prema poreskom obvezniku; 8) ako su određeni

dokument, činjenica, odnosno podatak uvezi sa postojanjem poreskog duga, kada je upisana zaloga kao mera

obezbeđenja naplate poreza.

Načelo postupanja u dobroj veri

Član 8.

Strane u poreskom postupku dužne su da postupaju u dobrojveri. Učestalost i trajanje poreske kontrole

ograničavaju se na nužnu meru.

Načelo fakticiteta

Član 9.

Poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini. Kada su na propisima suprotan način

ostvareni prihodi, odnosno stečena imovina, Poreska uprava će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom

kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza.

Glava treća

STRANKE U PORESKOM POSTUPKU

Sadržina poreskopravnog odnosa

Član 10.

Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave

s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje: 1) obaveza plaćanja poreza, obaveza

obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja odstrane fizičkog, odnosno

pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza; 2) obaveza fizičkog, odnosno pravnog

lica da, u skladu sazakonom, utvrdi porez, odnosno, po odbitku, naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi

propisano knjigovodstvo, podnosi poreske prijave, dostavlja Poreskoj upravi traženu dokumentaciju i podatke,

ne obavlja plaćanja na način drukčiji od propisanog, dozvoli pregled svog poslovanja službenom licu Poreske

11

uprave i druge zakonom utvrđene obaveze činjenja, nečinjenja ili trpljenja, u cilju blagovremenog i pravilnog

plaćanja poreza, kao i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza. U poreskopravnom odnosu iz

stava 1. ovog člana, fizičko, odnosno pravno lice, ima pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza,

odnosno sporednih poreskih davanja i na poresku refakciju, a Poreska uprava ima obavezu da rešenje po

zahtevu za povraćaj, odnosno refakciju donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema

zahteva. Druga prava fizičkog, odnosno pravnog lica i obaveze Poreske uprave iz poreskopravnog odnosa

uređeni su ovim zakonom.

Politička neutralnost

Član 171.

U vršenju poslova iz svoje nadležnosti službena lica Poreske uprave dužna su da poslove obavljaju u skladu sa

zakonom, pri čemu se nemogu rukovoditi svojim političkim ubeđenjima.

Prekršaji odgovornih lica u Poreskoj upravi

Član 182.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazni će se zaprekršaj odgovorno lice u organizacionoj jedinici

Poreske uprave ako:1) poreskom obvezniku uskrati besplatne informacije oporeskim propisima ili osnovnu

pravnu pomoć, ako je poreskiobveznik neuk (član 24. stav 1. tačka 1); 2) poreskom obvezniku uskrati uvid u

podatke o utvr đivanju inaplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave ili,na zahtev poreskog

obveznika, ne izmeni nepotpune,odnosno netačne podatke o poreskom obvezniku (član 24.stav 1. tačka

6).Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazni će se zaprekršaj službeno lice Poreske uprave ako:1) se u

poreskom postupku ne ophodi prema poreskomobvezniku sa poštovanjem i uvažavanjem."3

3.ORGANIZACIONE JEDINICE PORESKE UPRAVE

Za obavljanje poslova iz nadležnosti Poreske uprave obrazuju se organizacione jedinice,organizovane

kao regionalni centri, filijale i ekspoziture. Način obrazovanja, broj, struktura, mreža i delokrug organizacionih

3 www.Sluzbeni glasnik.rs.

12

jedinica uređuju se aktom ministra, na predlog direktora Poreske uprave. Poslovi iz delokruga Poreske uprave

mogu se vršiti izvan sedišta organizacione jedinice, o čemu odlučuje direktor Poreske uprave.

Organizacionu strukturu Poreske uprave sačinjava ukupno 207 organizacionih jedinica, i to:

- CENTRALA

- 5 REGIONALNIH CENTARA (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i Priština)

- CVPO (Centar za velike poreske obveznike)

- 24 FILIJALE A

- 17 FILIJALA B

- 39 FILIJALA C

- 93 EKSPOZITURE

- 5 PUNKTOVA

- 22 POSEBNA ODELJENJA

U okviru filijala organizuju se i obavljaju poslovi kancelarijske i terenske kontrole, rešavanje u prvom

stepenu po prekršajnim prijavama za filijalu i ekspoziture, prinudna naplata i ustanovljavanje zaloge za filijalu i

ekspoziture, opšti i kadrovski poslovi i drugi poslovi koji mogu biti povremeni, kao i poslovi za ekspoziture

koje se funkcionalno vezuju za određenu filijalu.

13

Slika 2. 4

REGIONALNI CENTAR BEOGRAD pokriva Filijale:

Novi Beograd 1, Novi Beograd 2, Čukarica,Voždovac, Zemun, Palilula, Zvezdara, Savski Venac, Vračar, Stari

Grad, Šabac, Valjevo, Rakovica, Loznica, Smederevo, Požarevac, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac,

Obrenovac, Sopot, Smederevska Palanka, Velika Plana, Petrovac,

REGIONALNI CENTAR NIŠ sa svojim filijalama:

Niš, Leskovac, Pirot, Zaječar, Vranje, Aleksinac, Vlasotince,Knjaževac, Bujanovac, Prokuplje, Bor, Negotin,

4 Slika 2 preuzeta sa: http://www.mfin.gov.rs14

 Regionalni centar Novi Sad sa svojim filijalama: Novi Sad 1, Novi Sad 2,Subotica, Zrenjanin,Pančevo,

Sombor,Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Ruma, Vršac, Kikinda,B.Palanka, Indjija, Bečej, Petrovaradin,

Vrbas, Kula,B.Topola,Šid,Senta,Kovin, Temerin, Apatin, Odžaci, 

REGIONALNI CENTAR KRAGUJEVAC sa filijalama,

Kragujevac, Kruševac, Kraljevo, Užice, Čačak, Novi Pazar, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, Aranđelovac, Nova

Varoš, Prijepolje, Požega, Vrnjačka Banja, Trstenik, G.Milanovac, Ivanjica, Ćuprija.

REGIONALNI CENTAR PRIŠTINA sa svojom filijalom:

Kosovska Mitrovica, i punktovima Niš, Kosovska Mitrovica.

3.1.Organizacija u Sedištu (CENTRALI) - Regionalni centar Beograd

Centrala Poreske uprave obezbeđuje jedinstvenu primenu materijalnih propisa iz oblasti fiskalnog

zakonodavstva, odnosnao planira i upravlja funkcijama kontrole, redovne i prinudne naplate i prekršaja. Kao

funkcionalno diferencirane organizacione jedinice u sedištu (Centrali) Poreske uprave, obrazovane su novim Pravilnikom o

unutrašnjom uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija i privrede u delu koji se odnosi na Unutrašnje

uređenje i sistematizaciju radnih mesta 2012.god. izvršena je izmena STRUKTURE UNUTRAŠNJIH JEDINICA i

obrazovane su: Sektor poreske policije, ispred Grupe za unutrašnju kontrolu dodato je biro za informisanje i međunarodnu

saradnju, izbrisana je Grupa za strategiju i koordinaciju, izmenjena je struktura Sektora za naplatu, Sektora za razvoj i

računarsku podršku, ukinut je Sektor za obrazovanje i komunikaciju i izmenjena struktura Sektora za ljudske i materijalne

resurse. Poslovi iz delokruga Poreske uprave u odnosu na poreske obveznike koji su na osnovu propisanih kriterijuma stekli

status velikih poreskih obveznika, obavljaju se u Centru za velike poreske obveznike. Pa sada unutrašnje uređenje izgleda

ovako:

- Biro za informisanje i međunarodnu saradnju

- Grupa za unutrašnju kontrolu

- Grupa za internu reviziju

- Grupa za upravljanje rizicima

- Sektor poreske policije

- Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju

- Sektor za naplatu

- Sektor za kontrolu

- Sektor za razvoj i računarsku podršku

15

- Sektor za ljudske i materijalne resurse

Slika 3. 5

Biro za informisanje i međunarodnu saradnju

- grupa za informisanje i protokol

- grupa za međunarodnju saradnju

U Birou za informisanje i međunarodnu saradnju se obavljaju poslovi: sprovođenje i koordinacija unutrašnje i

spoljne komunikacije PU sa resornim ministarstvom idr. drž.organima, organizacijama i javnošću, uređivanje publikacija,

izveštaja i web sajta, priprema i organizacija medijski značajnih događaja PU, poslovi organizacije protokola, sprovođenje i

unapređenje saradnje sa međunarodnim organizacijama i institucijama, predstavnicima stranih misija u Srbiji, i

predstavnicima stranih državnih organa i institucija, prevođenje za potrebe službene komunikacije Poreske uprave.

5 Slika 3 preuzeta sa: http://www.mfin.gov.rs

16

Sektor za naplatu

- odeljenje za naplatu

- odeljenje za fiskalnu analizu

U Sektoru za naplatu obavljaju se poslovi planiranja, organizovanja i koordinacija naplate svih javnih prihoda za

čiju naplatu je nadležna Pu, kao i priprema metodoloških uputstava idr. uputstava, naredbi i dr.akata za jednoobraznu

primenu poreskih propisa koji uređuju postupak redovne i prinudne naplate javnih prihoda i praćenje njihove primene preko

nadležnih organizacionih jedinica regionalnih centara u svim unutrašnjim jedinicama Pu koje su nadležne za redovnu i

prinudnu naplatu poreske obaveze....

Sektor za razvoj i računarsku podršku

- odeljenje za planiranje i razvoj

- odeljnje za tehničku podršku

- odeljenje za automatsku obradu podataka i IT servise

- odeljenje za kontrolu legalnosti softvera

- odeljenje za pružanje usluga poreskim obveznicima

Sektor za razvoj i računarsku podršku obavlja poslove strateškog planiranja i upravljanja projektima na nivou Pu,

predlaže direktoru Pu strategiju, programe i projekte vezane za modernizaciju i razvoj poreske administracije, obezbedjuje

koordinaciju i saradnju sa organima i organizacijama koji su uključeni u reformu državne uprave, kao i sa stranim tehničkiim

misijama, a u cilju obezbeđenja jedinstvenog pristupa reformi državne uprave u postupku evropskih integracija.Obavlja

poslove kontrole legalnosti softvera, koja obuhvata kontrolu povrede prava intelektualne svojine, prava na računarske

programe i baze podataka, kao i poslove stručnog, blagovremenog i tačnog informisanja klijenata po pitanjima primene

poreskih propisa, rada poreske administracije, usluge informisanja o mogućnostima, pravima i obavezama poreskih

obveznika, kao i pružanje elektronskih usluga poreskim obveznicima....

Sektor za ljudske i materijalne resurse

- odeljenje za ljudske resurse

- odeljenje za obrazovanje

- Ovo odeljenje obavlja poslove planiranja, organizovanja i sprovođenja svih vrsta obuka za zaposlene u Pu. Na osnovu

analize potreba Pu, kao i zahteva za specijalističkim obukama sektora Pu, vrši pripremanje materijala za obuku, sastavlja

17

program obuke i realizuje obuku. Za potrebe stručnog usavršavanja zaposlenih, evidentira i prati dinamika iizlaženja stručne

literature i omogućava svim zaposlenima u Pu korišćenje literature u biblioteci....

- odeljenje za finansijske poslove - U ovom odeljenju se obavljaju poslovi: priprema i izrada predloga finansijskog plana

Poreske uprave, raspodela sredstava organizacionim jedinicama u sastavu Pu, priprema i kompletiranje dokumentacije za

izvršenje finansijskog plana, sasstavljanje konsolidovanih periodičnih i god.izveštaja, poslovi informatičke podrške i

komunikacije u sektoru za potrebe finansijske evidencije u PU....

- odeljenje za komercijalne i investicione poslove: U odeljenju za komercijalne i investicione poslove se obavljaju

komercijalni poslovi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, analiza korišćenja poslovnog prostora organizacionih

jedinica Pu, utvrđivanje prioritetnih investicija, izrada projektnog zadatka i izbor tehničkog rešenja za investicione radove,

upravni nadzor nad dokumentacijom koju su izradile stručne službe organizacionih jedinica Pu, stručni i supervizorski

nadzor i tehnički prijem investicionih radova, kao i sve aktivnosti vezane za pribavljanje izgradnju, rekonstrukciju,

adaptaciju i tekuće održavanje poslovnog prostora u skladu sa propisima koji regulišu ovu materiju.

- odsek za pravne i opšte poslove : U odseku za pravne i opšte poslove obavlja se izrada opštih akata iz oblasti radnih

odnosa, praćenje promena propisa iz oblasti radnih odnosa, praćenje sudske prakse, postupanje po žalbama poreskih

službwenika i nameštenika, izjavljenim na rešenja iz oblasti radnih odnosa, saradnje sa republičkim javnim

pravobranilaštvom i sudovima, radi rešavanja radnih sporova, priprama materijala i drugih poslova za ostvarivanje prava iz

radnog odnosa i standarda zaposlenih.

Poreska policija

„ZPPPA:

Poreska policija

Član 161.

"Za izvršavanje poslova na otkrivanju i prijavljivanju poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obrazuje se

Poreska policija, kao posebna organizaciona jedinica Poreske uprave. Poreska policija planira, organizuje i

izvršava poslove iz stava 1.ovogčlana, u skladu sa zakonom.Poreskom policijom rukovodi glavni inspektor

Poreske policije koga, na predlog ministra, postavlja Vlada."6

6 http://Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji18

Inspektori Poreske policije imaju određena šira ovlašćenja od ostalih inspektora Poreske uprave. Oni

postupaju kao organ unutrašnjih poslova i u skladu sa Zakonom, preduzimaju sve potražne radnje, izuzev

ograničenja kretanja lica. Navedena ovlašćenja inspektori Poreske policije preduzimaju samostalno, a ukolliko

se prilikom njihovog sprovođenja osnovano očekuje otpor, na zahtev Poreske policije, Ministarstvo unutrašnjih

poslova pružiće pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tih ovlašćenja.

Službenički odnos u Poreskoj upravi, u vršenju zakonom utvrđenih ovlašćenja se uspostavlja prema

inspektorima Poreske uprave, inspektorima Poreske policije, savetnicima, poreskim izvršiteljima, saradnicima,

kontrolorima i referentima. Radi obavljanja utvrdjenih poslova, Poreska uprava inspektorima Poreske policije

izdaje službenu značku i službenu legitimaciju, a poreskim inspektorima i poreskim izvršiteljima službenu

legitimaciju.

Službena značka i službena legitimacija služe za identifikaciju ovlašćenih službenih lica i dokazivanje

svojstva tih lica u obavljanju službenih radnji.

Poresku kontrolu, utvrđivanje i plaćanje poreske obaveze vrši poreski organ prema odredbama Zakona

o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poresku kontrolu vrši  poreska uprava,  a istovremeno 

vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i drugih poreskih obaveza.

Poreska policija kao posebna organizaciona jedinica Poreske uprave izriče kazne

i zaštitne mere za poreske  prekršaje i odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja  donetih u

poreskom postupku. Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti

ispunjavanja poreske obaveze. Poresku kontrolu vrši poreska uprava. Poreskom obvezniku će poreska kontrola naložiti da

otkloni nepravilnosti u vezi sa poreskim obavezama, ako je to utvrđeno u toku kontrole.

19

Otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obavlja Poreska policija. Poreska krivična dela su

krivična dela, koja kao posledicu imaju potpuno ili delimično Poreska policija podržava sledeće funkcije:

1. planiranje i priprema kontrole poreskih obveznika,

2. neposredna kontrola poreskih obveznika,

Poreska kontrola ima 2 funkcije:

1)Preventivna

2) Represivna.

Plan kontrole zasnovan je na:

1). Oceni poreskog značaja poreskog obveznika

2). Oceni poreskog rizika u vezi sa poreskom dužnikom

3). Oceni uticaja poreske kontrole na efikasnost naplate poreza u određenimdelatnostima.

Prema zakonu, postoje tri osnovna oblika poreske kontrole

kancelarijska kontrola

terenska kontrola

radnje sa ciljem otkrivanja poreskih krivičnih dela.

-Kancelarijska kontrola, proverava se:

1). Matematička tačnost

2). Formalna ispravnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja koje poreski obveznik dostavlja poreskoj upravi.

-Terenska kontrola, predstavlja  skup radnji  kojima  Poreska uprava proverava zakonitost u radu i

pravilnost ispunjavanja poreskih obaveza od strane poreskog obveznika. Poreski obveznik je dužan da učestvuje u

utvrđivanju činjeničnog stanja i dajeobaveštenje i izjave na zahtev poreskog inspektora o stanju sirovina,

reprodukcionog materijala, polu proizvoda, gotovog proizvoda i opreme, da omogući i uvid u poslovne knjige

i sličnu dokumentaciju. Ako se u postupku poreske kontrole utvrde povrede zakona odnosno nepravilnosti u primeni

propisa, poreskom obvezniku se mogu izreći zakonom propisane mere.

Sa obzirom na vreme u kojem se preduzimaju razlikujemo:

- Mere u toku poreske kontrole

- Mere posle obavljanja poreske kontrole

20

Mere u toku poreske kontrole

- Mere oduzimanja robe

- Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti

Mere posle poreske kontrole

Ako poreski obveznik postupi po rešenju poreskog inspektora, postupak poreske kontrole je završen.

Ako ne postupi, Poreska uprava može preduzeti sledeće mere:

- privremeno zabraniti obavljanje delatnosti poreskom obvezniku koji nije postupio po rešenju

poreskog inspektora

- privremeno zabraniti obavljanje pojedenih poslova

- zabraniti raspolaganje sredstvima na svim računima poreskog obveznika,osimizmirenja

poreske obaveze

- privremeno zabraniti otuđenje stvari u slučaju osnovane sumnje da će poreskiobveznik

onemogućiti izmirenje prekih obaveza.

3.2. Regionalni CentriU regionalnim centrima obavljaju se sledeći poslovi: organizacija i sprovođenje operativne politike

Centrale Poreske uprave; koordinacija rada filijala i ekspozitura međusobno i sa Centralom Poreske uprave; koordinacija poreskih kontrola, naplate i poreskog računovodstva; saradnja sa Republičkim javnim prvobranilaštvom u poresko-pravnim i radno-pravnim sporovima; koordinacija održavanja informacionog sistema i praćenja stanja i problema unosa, obrade i naplate javnih prihoda, kao i održavanje lokalne računarske veze; rešavanje po žalbama na odluke donete u prvostepenom poreskom i prekršajnom postupku u filijalama i ekspoziturama.

21

Slika 4. Organizaciona struktura Regionalnog centra 7

3.3. Centar za velike poreske obveznike (CVPO)

Centar za velike poreske obveznike je posebna organizaciona jedinica Poreske uprave koja je počela sa

radom 01.10.2002. godine. Osnivanje ovog Centra predstavljalo je pilot projekat u okviru reforme fiskalnog

sistema i reorganizacije i modernizacije Poreske administracije. U nadležnosti Centra za velike poreske

obveznike su poreski obveznici koji su prema obimu svojih poreskih obaveza veoma značajni za fiskalne

prihode Republike. U pitanju su poreski obveznici koji su na osnovi propisanih kriterijuma stekli status velikih

poreskih obveznika.

Cilj osnivanja ovog Centra je:

-da stvori najpovoljnije uslove ovim obveznicima za izmirenje njihovih poreskih obaveza,

-omogući veću efikasnost u administriranju sledećih javnih prihoda: poreza na dobit, poreza na promet, akciza,

poreza na imovinu, poreza na finansijske transakcije, poreza i doprinosa na zarade i drugih poreza po odbitku, a

po uvođenju i poreza na dodatu vrednost.

U sklopu aktivnosti Poreske uprave na stvaranju neophodnih uslova da se ostvare gore navedeni ciljevi,

jeste i ustanovljavanje elektronske komunikacije sa obveznicima.

7 Slika 4 preuzeta sa http://www.mfin.gov.rs22

REGIONALNI CENTAR

Odeljenje za poresko pravne poslove

Odeljenje za kontrolu

Odeljenjez

a naplatu

Odeljenje za ljudske i

materijalne resurse

Odeljenje za informacioni

sistem i računarsku

podršku

Odsek za upravni nadzor

Punktovi (samo RC Priština)

Odsek za ljudske resursehardver

Odsek za materijalne resurse

softver

Edukacija

CVPO vrši poslove: procene fiskalnog kapaciteta ovih obveznika, prati i kontroliše pravilnost i zakonitost u

izvršavanju poreskih obaveza, kontroliše poštovanje poreske discipline, analizira rezultate naplate po vrstama

javnih prihoda koji su u nadležnosti Centra, vrši prinudnu naplatu i prati realizaciju prinudne naplate istih, vrši

regrutaciju kadrova, obavlja poslove prijema, ekspedicije, zavođenja i arhiviranja predmeta, pokreće

prvostepene prekršajne postupke, praćenje kaznene politike u prekršajnom postupku i predlaže mere za njeno

ujednačavanje. U okviru Centra za velike poreske obveznike obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice:

Odeljenje za kancelarijsku kontrolu

Odeljenje za naplatu

Odeljenje za terensku kontrolu

Odeljenje za ljudske i materijalne resurse

Odsek za komunikaciju i servis poreskih obveznika

Odsek za poreske prekršaje

3.4. FILIJALE

U filijalama se organizuju poslovi vezani za utvrđivanje obaveza po osnovu javnih prihoda, prijem,

obradu i kontrolu poreskih prijava, kancelarijsku i terensku poresku kontrolu, redovnu i prinudnu naplatu javnih

prihoda, vođenje prvostepenog prekršajnog postupka, rešavanje u prvom stepenu po izjavljenim žalbama,

pripremu akata za drugostepeni upravni postupak, vođenje materijalno-finansijskog poslovanja filijala,

kancelarijse i terenske poreske kontrole za filijalu, izveštavanje regionalnog centra o izvršenju postavljenih

planova i koordinacija rada sa unutrašnjim jedinicama poreske policije koje pokrivaju područje delokruga rada

filijala. Filijale se dele u grupe, u zavisnosti od broja registrovanih i aktivnih poreskih obveznika imalaca PIB-a,

broja stanovnika za područje koje svojim delokrugom rada pokrivaju, kao i mogućnosti racionalnijeg,

efikasnijeg i blagovremenog ostvarivanja prava i obaveza poreskih obveznika i obavljanja poslova iz

nadležnosti Poreske uprave, i to na:

- Filijale A

- Filijale B

- Filijale C

3.4.1. Filijala A

U Filijali A obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice:

- Odeljenje za kancelarijsku kontrolu- Odeljenje za terensku kontrolu- Odeljenje za naplatu i založmo pravo

23

- Grupa za prekršaje - Grupa za ljudske i materijalne resurse

ODELJENJE ZA KANCELARIJSKU KONTROLU

U Odeljenju za kancelarijsku kontrolu obavljaju se poslovi utvrđivanja poreskih obaveza gde nije još

uveden sistem samooporezivanja, organizovanja rada na servisu poreskih obveznika, prijema evidencionih

prijema za PDV, poreskih prijava i prijava poreza na dodatu vrednost, prijema registracionih prijava, izdavanja

uverenja o izvršenoj rgistraciji, formalne kontrole ispravnosti podnetih poreskih prijava poreza na dodatu

vrednost i poreskih prijava, formiranje i ažuriranje dosijea poreskih obveznika, kontrola poreskih obveznika i

sastavljanje izveštaja o kancelarijskim kontrolama.

U Odeljenju za kancelarijsku kontrolu u Filijali A obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice:

- Odsek za kancelarijsku kontrolu pravnih lica

- Odsek za kancelarijsku kontrolu preduzetnika i fizičkih lica

ODELJENJE ZA TERENSKU KONTROLU

U odeljenju za terensku kontrolu u Filijali A obavljaju se poslovi terenske kontrole u skladu sa

uputstvom, a prema operativnim godišnjim, mesečnim i dinamičkim planovima terenske kontrole dobijenim iz

nadležne unutrašnje jedinice Poreske uprave, utvrđivanje kriterijuma na osnovi kojih se vrši odabir poreskih

obveznika koji će na osnovu planabiti kontrolisani, analiziranje rada i sastavljanje godišnjih i mesečnih

izveštaja o izvršenim terenskim kontrolama.

U Odeljenju za terensku kontrolu u Filijali A obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice:

- Odsek za terensku kontrolu pravnih lica

- Odsek za terensku kontrolu preduzetnika i fizičkih lica

ODELJENJE ZA NAPLATU I ZALOŽNO PRAVO

U odeljenju za naplatu i založno pravo obavljaju se poslovi naplate javnih prihoda prema godišnjem i

mesečnim dinamičkim planovima, sprovodi postupak redovne naplate, vrši prijem i obrada zahteva za odlaganje

plaćanja poreskog duga, vodi postupak prinudne naplate javnih prihoda, ustanovljava zakonsko založno pravo i

prati njegovo izvršenje, vrši podnošenje prijava potraživanja u pokrenutim stečajnim postupcima, vrši obrada

24

zahteva za preknjižavanje, povraćaj i refrakciju PDV-a i drugih javnih pihoda i drugi poslovi u skladu sa

zakonom i uputstvima.

GRUPA ZA PREKRŠAJE

U ovoj grupi obavljaju se poslovi vođenja prvostepenog prekršajnog postupka za filijale i ekspoziture

koje su u mreži vezane za filijalu, rešavanje po žalbama izjavljenim u prvostepenom prekršajnom postupku,

pripremanje predmeta, praćenje i postupanje po rešenjima drugostepenog prekršajnog organa, praćenje kaznene

politike u prekršajnom postupku i drugi poslovi u skladu sa zakonom i uputstvima.

GRUPA ZA LJUDSKE I MATERIJALNE RESURSE

U grupi za ljudske i materijalne resurse obavljaju se poslovi vezani za ostvarivanje prava iz radnog

odnosa za potrebe filijale i ekspozitura koje su u mreži vezane za filijalu, strategija zapošljavanja, unapređivanje

metoda i kriterijuma za ocenu rezultata rada zaposlenih, vođenje i unapređenje programa kadrovske evidencije,

saradnja sa nadležnim fondovima i zavodima za potrebe zaposlenih u filijali, obračun plata, nabavke osnovnih

sredstava i potrošnog materijala, javno oglašavanje i prikupljanje ponuda za prodaju oduzete robe u postupku

prinudne naplate javnih prihoda i praćenje toka te robe sve do prodaje, kao i poslove zavođenja, ekspedicije i

arhiviranja predmeta.

25

FILIJALA A

v

Slika.5 Organizaciona struktura Filijale A 8

3.4.2.Filijala B

U Filijali B organizuju se sledeće unutrašnje jedinice:

- Odeljenje za kontrolu- Odsek za naplatu i založno pravo- Grupa za opšte poslove

ODELJENJE ZA KONTROLU

U odeljenju za kontrolu u Filijali B obavljaju se poslovi prijema poreskih prijava, prijem registracionih

prijava, izdavanja uverenja o izvršenoj registraciji, šalterske kontrole ispravnosti podnetih prijava, unosa

osnovnih podataka iz poreskih prijava, kancelarijska i terenska kontrola podnetih poreskih prijava i stanja na

računima javnih prihoda.

U okviru Odeljenja za kontrolu u Filijali B obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice:

- Odsek za kancelarijsku kontrolu- Odsek za terensku kontrolu

ODSEK ZA NAPLATU I ZALOŽNO PRAVO

8 Slika 5 preuzeta sa http://www.mfin.gov.rs

26

Odeljenje za kancelarijsku

kontrolu

Odeljenje za terensku

kontrolu

Odeljenje za naplatu i založno pravo

Grupa za prekršaje

Grupa za ljudske i

materijalne resurse

Odsek za kancelarijsku

kontrolu pravnih lica

Odsek za kancelarijsku

kontrolu preduzetnika i

fizičkih lica

Odsek za terensku kontrolu pravnih

lica

Odsek za terensku kontrolu

preduzetnika i fizičkih lica

U Odseku za naplatu i založno pravo obavljaju se poslovi naplate prema godišnjem i mesečnim

dinamičkim planovima, sprovodi postupak redovne naplate, vrši prijem i obrada zahteva za odlaganje plaćanja

poreskog duga, vodi postupak prinudne naplate javnih prihoda, povraćaj i refrakciju PDV-a i drugih javnih

prihoda i drugi poslovi u skladu sa zakonom i uputstvima.

GRUPA ZA OPŠTE POSLOVE

U Grupi za opšte poslove u Filijali B obavljaju se poslovi vođenja kadrovske evidencije prisustva na radu

zaposlenih i evidencija odsustva po zakonskim osnovama, obezbeđivanja saradnje sa državnim organima za

ostvarivanje prava iz radnog odnosa za potrebe zaposlenih, unapređivanja metoda i kriterijuma za ocenu

rezultata rada zaposlenih, vođenje programa kadrovske evidencije, obračun plata, komercijalni poslovi, poslovi

nabavke osnovnih sredstava i potrošnog materijala

Slika 6. Organizaciona struktura Filijale B 9

3.4.3.Filijala C

U okviru Filijale C obrazuju se sledeće unutraćnje jedinice:

- Odsek za kancelarijsku kontrolu

9 Slika 6.preuzeta sa http://www.mfin.gov.rs

27

FILIJALA B

Odeljenje za kontrolu Odsek za naplatu i založno pravo Grupa za opšte poslove

Odsek za kancelarijsku kontrolu

Odsek za terensku kontrolu

- Odsek za terensku kontrolu- Grupa za naplatu i založno pravo- Grupa za opšte poslove

ODSEK ZA KANCELARIJSKU KONTROLU

U ovom odseku u Filijali C se obavljaju poslovi prijema poreskih prijava, prijema registracionih prijava,

izdavanja uverenja o izvršenoj registraciji, šalterske kontrole ispravnosti poreskih prijava i unos osnovnih

podataka iz poreskih prijava.

ODSEK ZA TERENSKU KONTROLU

U ovom odseku se obavljaju poslovi terenske kontrole pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica, u skladu

sa Uputstvom za terensku kontrolu, a prema operativnim mesečnim planovima dobijenim iz nadležne

unutrašnje jedinice Poreske uprave.

GRUPA ZA NAPLATU I ZALOŽNO PRAVO

Ovde se obavljaju poslovi redovne i prinudne naplate prema godišnjem i dinamičkim planovima naplate

javnih prihoda, sprovodi se postupak redovne naplate, vrši prijem i obrada zahteva za odlaganje plaćanja

poreskog duga, vodi postupak prinudne naplate javnih prihoda i druge poslove u skladu s uputstvima.

GRUPA ZA OPŠTE POSLOVE

U ovoj grupi u Filijali C se vode poslovi vođenja kadrovske politike, evidencije prisustva u radu

zaposlenih i evidencija odsustva po zakonskim osnovama, unapređivanje kriterijuma za ocenu rezultata rada

zaposlenih.

28

Slika 7. Organizaciona struktura Filijale C 10

3.4.4.Ekspoziture

U ekspoziturama se obavljaju poslovi vezani za utvrđivanje obaveza po osnovu javnih prihoda, prijema

poreskih prijava, registracije i kancelarijske kontrole, izdavanja uverenja o izvršenoj registraciji, šalterske

kontrole ispravnosti podnetih prijava, unosa osnovnih podataka iz poreskih prijava, kancelarijske kontrole

poreskih obveznika i vođenja materijalno-finansijskog poslovanja ekspozitura.

4.RADNOPRAVNI POLOŽAJ PORESKIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA

Radnopravni položaj poreskih službenika u Republici Srbiji uređen je odredbama Zakona o državnim službenicima,

koji je po svojoj prirodi poseban zakon (lex specialis). Na prava i dužnosti iz radnog odnosa, koji ovim zakonom i propisima

zasnovanim na njemu nisu posebno uređeni, na poreske službenike primenjuju se opšti propisi o radu. Isto važi i za

nameštenike, mada je kod njih obim primene posebnog zakona uži: na prava i dužnosti nameštenika primenjuju se opšti

propisi o radu, osim u pogledu onih prava i dužnosti koje su uređene Zakonom o državnim službenicima, odnosno dr.

propisom. Izmenama ZPPPA proklamovana reforma platnog sistema u Poreskoj upravi, donošenjem Pravilnika, stala je na

pola puta izmedju htenja i potreba, ograničena novčana sredstva su uslovila napredovanje kroz platne razrede, i pretvorila

dobru zamisao individualizacije pojedinačnog doprinosa poreskih službenika u radu organa u socijalnu kategoriju, a upravo

pri uređivanju plata za najviše kategorije poreskih službenika, drjžava treba da opredeli svoj stav prema Poreskoj upravi kao

suštinski važnom državnom organu.

10 Preuzeta sa Sajta http://www.mfin.gov.rs

29

FILIJALA C

Odsek za kancelarijsku

kontrolu

Odsek za terensku kontrolu

Grupa za naplatu i

založno pravo

Grupa za opšte

poslove

„Činjenica je i da u Poreskoj upravi mora biti angažovan dovoljan broj izuzetno obučenih kadrova, čime se stiče

pretpostavka za stvaranje odgovorne i profesionalne poreske administracije u kontinuitetu, što je u skladu sa Strategijom

Vlade o reformi državne uprave“.11

5.NAPLATA POREZA

„Naplata poreza  predstavlja gašenje poreskog duga. Plaćanjem poreza, poreski dužnik

izmiruje poresko potraživanje.Poresku kontrolu vrši poreska uprava, a istovremeno vrši redovnu i

prinudnu naplatu poreza i drugih poreskih obaveza.“12 .Poreska kontrola podrazumeva postupak provere i

utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze.

- Redovna naplata poreza

Redovna naplata poreza bi trebalo da bude osnovni način plaćanja poreskog duga. Po pravilu naplata

poreza se vrši plaćanjem novčanog iznosa o dospelosti poreza na propisane uplatne račune javnih prihoda u

rokovima koji su propisani zakonima. Plaćanje pojedinih poreza može biti propisano i preko poreske blagajne.

Pojedini  porezi  se mogu platiti   i  kupovinom vrednosnih  papira i  putem kompenzacije ako je to u

skladu  sa poreskim zakonom.

Modaliteti redovne naplate su:

• standardni

- plaćanje dugovanog iznosa poreza na uplatni račun javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom;

•kompenzacije

- oblik naplate gde poreski dužnik podmiruje svoj poreski dug na račun potraživanja koja ima kod poreskog

poverioca;

•konverzija potraživanja

po osnovu poreza u trajni ulog Republike u kapitalu  poreskog obveznika, na način i pod uslovima

koje propiše Vlada.

Za redovnu naplatu poreza, dan plaćanja je dan kada je:

- na propisani uplatni račun javnih prihoda prenet dugovni iznos poreza poreskogdužnika;

- na poreskoj blagajni uplaćen dugovani iznos poreza;

11 Dr.Radičić, Dr.Božidar Raičević, „Javne finansije“, Beograd, 2008.god.,str,1912 Dr.Đorđe Pavlović, Dr.Dinčić Miroslav i Dr. Ristić Žarko,“Utvrđivanje i naplata javnih prihoda“,Beograd,2008.god.,str.11

30

- zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti prenet na

odgovarajući račun javnih prihoda;

- kada je doneto rešenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojini Republike;

- kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne

naplate

Iznos glavne poreske obaveze; Kada poreski obveznik duguje plaćanje više vrsta poreza, a uplaćeni iznos nije dovoljan

da pokrije ukupni poreski dug, pojedine vrste poreza se naplaćuju po redosledu njihovog dospeća. Poreska uprava

će poreskom obvezniku poslati opomenu za plaćanje poreza koji u celostiili delimično nije u roku platio obaveze.

Poreska uprava može odobriti na zahtev poreskog obveznika odlaganje pod uslovom da plaćanje poreskog duga

za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje i da nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku. Kada

je doneta odluka o odlaganju, poreski obveznik je dužan da obezbed isredstva za obezbeđenja naplate.

 Naplata poreza obezbeđuje se u prvom redu polaganjem gotovine. Ukoliko poreski dužnik nema uopšte

ili nema dovoljno gotovine, obezbeđenje poreza vrši se popisom pokretne ili nepokretne imovine

poreskog obveznika. 

U postupku obezbeđenja se može izvršiti prodaja popisane imovine. Obezbeđenje se može

sastojati i u sigurnom jemstvu. Ako se poreski dužnik ne pridržava rokova iz Poreska uprava će po

službenoj dužnosti  ukinuti rešenje i dospeli, a nenaplaćen poreski dug naplatiti iz:

- sredstava obezbeđenja ili- u postupku prinudne naplate. 

- Prinudna naplata poreza

Kada se pokrene postupak prinudne naplate poreza, to ima za posledicu naplatu iz celokupne imovine

poreskog obveznika i plaćanje troškova. Postupak prinudne naplate poreza prekida se u slučajevima:

- ako poreski organ pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika;- ako poreski organ odobri odlaganje plaćanje obaveze;- ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koje ima za rezultatznatno niži

porez;- ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, uključujući nastale troškove.

Postupak prinudne naplate poreza podrazumeva skup izvršnih radnji koje sprovodi poreski organ da bi prinudno naplatio

poresko potraživanje. „U postupku prinudne naplate neophodno je uvažavati sledeća načela:

31

- načelo ekonomičnosti

- da se ne pokreće isplativ postupak prinudne naplate poreza

- prinudna naplata ne vrši se iz predmeta prinudne naplate gde su troškovi prinudnenaplate veći od

vrednosti predmeta

- prinudna naplata vrši se u onoj meri u kojoj se pokriva dospeli dug 

- poštovanje dostojanstva poreskog obveznika“13

6. EKONOMSKI PORESKI PRINCIPI

Ekonomski poreski principi treba da obezbede da poreski sistem bude u funkciji ostvarenje ekonomskih

i društvenih ciljeva. Poreski principi predstavljaju orijentire koje treba da zadovoljava poreski sistem u celini, a

ne svaki pojedinačni porez. Neki principi su međusobno konkurentni tako da je neophodno tražiti trade off

između njih (npr. ekonomska efikasnost i pravednost).

Svaki poreski sistem se mora oslanjati na određene poreske principe. Poreski pincipi treba da omoguće

ispunjavanje određenih ciljeva poreske politike koji se u datom trenutku postavljaju. Poreski principi važe za

poreski sistem u celini, a ne i za svaki pojedinačni poreski oblik u tom sistemu.

6.1 Klasifikacija poreskih principa

Finansijski principi

• izdašnost poreza

• elastičnost poreza

Ekonomski principi

• efikasnost oporezivanja

• umerenost poreskog opterećenja

• izbor poreskog izvora

• fleksibilnost

• stabilnost poreskog sistema i

• identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta

13 Aleksandar Mitrović,“Naplata poreza na dohodak građana u praksi“, Niš,1998.godina,str.26

32

Socijalno-politički principi

• opštost oporezivanja i

• ravnomernost oprezivanja

Pravno-administarativni principi

• zakonitost poreza

• minimizacija administrativnih troškova

• minimizacija troškova plaćanja poreza

Finansijski poreski principi

Elastičnost poreza: porezi treba da se što brže i potpunije prilagođavaju visini javnih rashoda. Princip je

opravdan samo ako su rashodi uskladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje.

Elastičnost poreza može biti:legalna (pravna) i ostvaruje se promenama poreskih stopa; I ekonomska:

Kretanje poreskih prihoda automatski da prati kretanje BDP, Postiže se adekvatnim izborom poreskih

osnovica i poreskih stopa 14

7. STRUKTURA PORESKIH SISTEMA U ČLANICAMA EU

Struktura poreskih sistema zemalja članica EU međusobno se značajno razlikuje. Naročito su značajne

razlike između starih i novih članica EU. U starim člnicama EU u proseku najznačanijii porezi su:

• Doprinosi za socijalno osiguranje (oko 28%)

• Porezi na dohodak (oko 25 %)

• PDV (oko 19%)

• Posebni porezi na potrošnju – akcize (oko 10%)

• Porez na dobit (oko 9%)

Zaključak je da u zemljama - starim članicama EU dominiraju neposredni porezi (uključujući i

doprinose) u odnosu na posredne (PDV i akcize), približno u odnosu 2:1. U novim članicama EU posredni

porezi su značajniji u odnosu na neposredne. Odnos između neposrednih i posrednih poreza u 12 novih članica

EU iznosi 1,35:1, a u Srbiji 1,15:1. Veći značaj posrednih poreza u zemljama u tranziciji u skladu je sa

davanjem prednosti ekonomskim u odnosu na socijalne ciljeve u tim zemljama. Davanje prednosti ekonomskim

14 http://www.mfin.sr.gov.yu

33

ciljevima (brz rast, smanjenje nezaposlenosti i dr.) održava nameru ovih zemalja da otklone zaostatak u nivou

razvijenosti u odnosu na stare članice EU.

Slika br.8 15

8.ANALIZA NAPLATE POREZA U SRBIJI

Broj milionera u Srbiji povećan je za više od 2.500 građana i to u doba najveće krize, a ukupan broj onih koji su

podneli prijavu za godišnji porez na dohodak građana je oko 20.300, saznaje„Blic“. Više od 20.300 građana prošle

godine je prihodovalo više od 1,58 miliona dinara. Najbogatiji u Srbiji nikada nisu plaćali ovaj porez, a neće ni

ubuduće sa ovakvim zakonom. Prosto, prihodi od kapitala ne računaju se u osnovicu. Uz to, porez plaćaju isključivo

15 Slika preuzeta sa sajta: http://blog.b92.rs

34

fizička lica pa je vlasnicima korporacija legalno moguće da svaki dinar knjiže kao prihod firme. Milioni nisu uplaćeni na

njihovo ime, nego na ime firme zbog čega se iz evidencije u to koliko je navodnih milionera podnelo prijavu ne može

apsolutno ništa saznati o stvarnim prihodima najbogatijih pojedinaca. Oni koji nemaju firmu uvek mogu novac da uzmu na

ruke ili ga provuku kroz račun „kumove firme“. Savetnici, konsultanti, programeri i slično mogu ga provući i kroz ugovor o

delu, odnosno autorskom honoraru i istina platiti ovaj namet, ali višestruko manje nego što bi trebalo.

   Nijedan od biznismena koji ima nekoliko povezanih firmi i slično ne mora da strahuje da će ga država na

kraju godine sačekati da plati godišnji porez na dohodak. Još je poraznije što je to jedini zakon koji bi trebalo da skladno

osnovnom poreskom pravilu pravičnosti omogući da oni „koji najviše zarađuju, najviše i plate“.

U Srbiji je od januara do novembra 2008 godine utajeno oko 13 milijardi dinara poreza, od čega skoro polovina

otpada na neplaćeni porez na dodatu vrednost. Pravo na povraćaj novca od PDV-a koristi svega pet odsto poreskih

obveznika, a naplata poreza na dohodak građana naplaćena je skoro u stopostotnom iznosu.

Ukupna naplata PDV-a za prvih 11 meseci u 2008. godini veća je za 11,8 odsto u odnosu na isti period 2007.

godine. Poreznici su u 2008. godini podneli 1.836 krivičnih prijava protiv 2.518 lica za utaju poreza u vrednosti 18,1

milijarde dinara, a za 11 mesec 2009 godine 1.748 krivičnih prijava protiv 2.451 lica zbog utajenog poreza u

iznosu od skoro 13 milijardi dinara. Od avgusta 2009, zahvaljujući efikasnijem radu poreske policije, značajnije povećan

broj otkrivenih poreskih utaja i na osnovu njih podnetih krivičnih prijava. Poreska uprava je nadležna za namirenje 84 odsto

budžetskih prihoda na osnovu naplate poreza na dobit preduzeća, poreza na dohodak, PDV-a i akciza. Naplata poreza

u 2009 je bolja nego prethodnih godina, odnosno za deset odsto je veća nego u istom periodu prošle godine .

Imajući u vidu ekonomsku krizu zbog koje je smanjena proizvodnja i promet, dobri rezulati u naplati

poreza su rezultat poboljšanja efikasnosti rada Poreske uprave, koja obezbedjuje više od 50 odsto ukupnih prihoda

budžeta. Učešće poreza za dodatu vrednost (PDV) u ukupnim poreskim prihodima je nešto iznad 50 odsto, tako da je od

početka 2009 godine taj porez naplaćen u iznosu od 120 milijardi dinara, što je 17 odsto više nego što je planirano, kad se

izuzme naplata PDV po osnovuuvoza, odnosno 25 odsto više nego u prošloj godini. Prema podacima ministarstva finansija

u periodu januar-novembar 2009 naplaćeno je PDV-a u iznosu od 275,4 milijarde dinara,što predstavlja nominalno

smanjenje od 1,2% u odnosu na isti period prošle godine.

35

Slika 9. 16

8.1. Analiza lokalne naplate poreza

Početkom 2009. godine navršile su se dve godine primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, a

ujedno je istekao i rok u kome sve lokalne samouprave u Srbiji moraju da preuzmu od

Poreske uprave nadležnost samostalne naplate svojih izvornih prihoda od kojih će u narednom periodu najvažniji

biti porez na imovinu. To znači da njegovo utvrđivanje i naplatu samostalno rade lokalne samouprave, a ne

Republička Poreska uprava.

Upravljanje lokalnim poreskim prihodima prvi su preuzeli gradovi Beograd i Kragujevac i opštine Vranje, Vrnjačka

banja i Žabari, koji su to učinili 2007. godine, a u 2008. godini tunadležnost je preuzelo još 37 opština i gradova.

Jedna od glavnih oblasti je jačanje opština i približavanje lokalnih vlasti građanima Srbije. U kontekstu

usvajanja novog zakona o finansijama naloklanom nivou iz 2006. godine, nemačka Vlada je delegirala nemačku

organizaciju za tehničku saradnju GTZ kao podršku u implementaciji ovog zakona i posrednika u

prenosu posedovanja realizacije poreza na lokalnom nivou.

Pozitivni efekti po lokalnu samoupravu prilikom uvođenja naplate poreza na imovinu

je efikasnije obavljanje onih nadležnosti koje se i obavljaju na najbolji način na onom nivou vlasti koji

je najbliži građanima, rast prihoda lokalnih budžeta, kao i veća finansijska nezavisnost u odnosu na centralni

nivo, pravedniji poreski sistem i pravednija raspodela poreskog opterećenja, Ovde se radilo isključivo o prenosu

nadležnosti nad već postojećim poreskim oblikom.

16http://blog.b92.rs36

9. PORESKA UPRAVA DANAS - IZMENA ORGANIZACIJE

Postojeća organizaciona šema Poreske uprave predstavlja teritorijalni model sa primesama funkcionalnog modela

organizacije i upravljanja. Korporativna strategija Poreske uprave 2010-2014.god. (usvojena 01.06.2010.godine, a

novelirana 2011.god. za period 2011-2015) detaljno opisuje svhu, vrednosti i strateške planove Poreske uprave Srbije, pruža

jasan pregled budućeg razvoja, modernizacije organizacije i usluga koje Poreska uprava pruža građanima i Vladi Srbije.

U korporativnoj strategiji je iznet predlog za postepenu izmenu organizacione strukture prema potpunoj

funkcionalnoj organizaciji koji treba da se sprovede, na jednoj strani kroz povećanje kapaciteta Centrale za donošenje

strateških odluka, a na drugoj, kroz smanjenje broja organizacionih jedinica jer veliki broj filijala i ekspozitura otežava

poslovanje, smanjuje efikasnost rada i nepotrebno uvećava broj poslovnih funkcija.

Izmena organizacije je takođe, neophodna da bi se smanjilo komplikovano upravljanje procesom ispunjavanja

poreskih obaveza, nejednoobraznost u tumačenju i primeni zakona, veliki broj linija za izveštavanje, a da bi se poboljšala

koordinacija i međusobna komunikacija između organizacionih delova Poreske uprave.

Poreska uprava čini sve korake kako bi približila poresku problematiku poreskim obveznicima i to ličnim

kontaktom, preko info centra za PDV, elektronskom poštom, pisano poštom i pošiljkom preko JPPTT, preko sajta Poreske

uprave, putem medija, obukom, okruglim stolovima, tribinama idr.

2004. godine je u Centrali Poreske uprave formiran Info centar za PDV osposobljen kao servis poreskim

obveznicima gde zaposleni odgovaraju na pitanja, po principu otvorenog telefona za sve sporne situacije u vezi sa primenom

PDV-a, korišćenje centra je dostupno svim zainteresovanim obveznicima, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku.

Opšti cilj za formiranje ovog centra je bio poboljšanje u pružanju usluga pri radu Poreske uprave i da se osigura jednak

tretman prema svim poreskim obveznicima.

37

9.1. INFORMATIČKA PODRŠKA RADU- WEB SAJT

Što se tiče Web sajta koncept je da detaljno upoznaje posetioce sa organizacionom šemom Pu, delokrugom rada,

adresarom i tel. imenikom svih organizacionih jedinica, tekstovima svih poreskih Zakona i podzakonskih akata, datumima

dospeća svih poreskih obaveza-poreski kalendar, omoguć preuzimanje poreskih prijava, objasni način izračunavanja

kontrolnog broja za uplatu javnih prihoda, preko informatora upoznaje posetioce sa svim svojim segmentima organizovanja,

načinom rada, i odgovornim licima u PU. Pruža registar evidentiranih PDV obveznika, omogući uvid u Mišljenja

ministarstva.

E pošta

- Poreska uprava putem e-pošte daje odgovore na postavljena pitanja svim posetiocima sajta istog dana a

najkasnije u roku od 48 časova

- Pitanja se mogu postaviti putem e-mail adrese:

informacije@poreskauprava.gov.rs

„Stopa sofverske piraterije u Srbiji već tri godine iznosi 74 odsto što znači da tek svaki 4 računar ima

legalan sistem. Pored Albanije i Crne Gore, Srbija ima najviši procenat nelegalnih softvera u regionu. Država je

zbog korišćenja nelicenciranog softvera u tom periodu izgubila 261 milion dolara.

38

U cilju smanjenja stope piraterije u okviru Poreske uprave Privredna komora Beograda, Udruženje

informatičke delatnosti je organizovala sastanak  Posebne jedinice za proveru legalnosti softvera Poreske

Uprave.“17

A povodom toga održane su obuke za poreske inspektore za proveru legalnosti softvera, jer problem softverske

piraterije predstavlja, po misljenju Poreske Uprave, jedan od nepovoljnjih oblika društvenog ponašanja koji ima

uticaj na privredu, dalji razvoj informacionog drustva i ostvarivanje konkurentskih prednosti na regionalnom

trzistu.

U skladu sa tim, Poreska Uprava je zatražila od svih privrednih subjekata da dostave Izveštaj o stanju

računara, računarske opreme i programa i tako pomogne Poreskoj Upravi da pređe u sledeću fazu legalizacije

softvera u Srbiji.

Ovo je sprovedeno u četiri regionalna centra za obuku Poreske uprave u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i

Kragujevcu obuku je prošlo oko 400 inspektora službe terenske kontrole i Poreske policije.

Tokom obuke su obrađene teme koje ukazuju na negativne uticaje upotrebe nelegalnog softvera na

državu i društvo u celini, zatim knjigovodstveni tretman softverskih proizvoda kao i konkretna uputstva za

prepoznavanje nelegalnog softvera različitih proizvođača.

Tokom treninga su razmenjena konkretna iskustva u oblasti primene Zakona o posebnim ovlašćenjima

radi efikasne zaštite autorskog i srodnog prava i izneti predlozi za unapređenje postojećih procedura za kontrolu

poreskih obveznika i zakonske regulative.

Jasno je da informacioni sistem ne može da bude kreator poreske politike, ali može da pomogne i

omogući da poreski sistem efikasno prati investicije, zapošavljanje, proizvodnju, izvoz, konkurentnost a da

pritom, istovremeno destimuliše prekomernu potrošnju, uvoz , ali i sivu ekonomiju i korupciju.

Inovativni poreski sistemi mogu značajno da doprinesu da poreski obveznici postanu poreski saradnici i

tako doprinesu razvijanju svesti o plaćanju poreza, kao razumnom solidarnom doprinosu ukupnog razvoju i

napretka jednog društva.

Zbog neophodnog uvođenja izmena u strukturi i organizaciji poreske administracije u svetlu integracionih procesa,

sprovode se radionice u organizaciji Intra-evropskih organizacija poreskih administracija IOTA i Poreske uprave Republike

Srbije, na čelu sa direktorom Kancelarije za modernizaciju Pu. Uz stručno rukovođenje poreskih eksperata iz IOTA,

razmatraju se teme koje proizilaze iz integracionih procesa u okviru poreskih administracija i dr.vladinih agencija.

Integracioni procesi zahtevaju reorganizaciju poreskih administracija, i tom prilikom razmatraju se strukturne i organizacione

promene.

17 http://pks.komora.rs

39

Za Poresku upravu ovaj dogadjaj je od posebnog značaja s obzirom da joj je ukazano poverenje da po šesti put bude

domaćin ovakvog značajnog skupa, a srpska poreska administracija je stekla punopravno članstvo u Organizaciji još 2002 u

Rigi, Republika Letonija.

Elektronski servis za podnošenje poreskih prijava za PDV od početka juna dostupan je preko internet

adrese portala Poreske uprave. Do sada je registrovano oko 17 000 PDV obveznika, a postupak je i dalje

otvoren.

Poreska uprava formirala je pilot grupu od 160 PDV poreskih obveznika, koji su vlasnici elektronskih

sertifikata i istovremeno su registrovani za elektronsko poslovanje sa Poreskom upravom, što se može smatrati

uspešnim početkom elektronskog poslovanja poreskih obveznika. Poreska uprava će u narednom periodu razviti

i ostale elektronske servise za potpuno elektronsko poslovanje, pa će poreski obveznici moći da imaju uvid u

stanje na svom poreskom računu, da dobiju elektronske potvrde o izmirenim obavezama, a početkom naredne

godine obezbediće se i dostupnost elektronskog servisa za podnošenje poreskih prijava na ukupan prihod

građana.

Cilj je da se elektronskim poslovanjem u srpskoj privredi ostvare uštede koje se mere stotinama miliona

evra. Izuzeta je mogućnost dobijanja podataka o porezu na imovinu jer je za naplatu tog poreza nadležna

lokalna samouprava, pa nema jedinstvene evidencije na republičkom nivou. Istraživanje koje je

sprovedeno,pokazuje da prosečan privredni subjekat godišnje potroši 30 radnih dana čekajući u šalterskim

redovima . To je veliki gubitak i za velike kompanije, a o malim firmama ne treba ni govoriti. Stručnjaci su

izračunali da je na godišnjem nivou srpske privrede to gubitak od 135 miliona evra, a kada se tome dodaju i

troškovi transporta, izgubljenu dobit, tonere i tone papira, onda je taj gubitak daleko veći.

9.2. Novi mehanizmi rada

Što se tiče inovacija, od 01.jula 2013.god.banke, Poreskoj upravi na osnovu dogovora sa Udruženjem banaka Srbije,

šalju podatke o isplaćenim zaradama svakog dana, tako da državna institucija na dnevnom nivou može da kontroliše

plaćanja poreza i doprinosa od strane poslodavaca. Do sada se to radilo mesečno, a da ovom promenom kada se to radi

dnevno Poreska uprava može da reaguje mnogo brže u situaciji ne plaćanja ovih obaveza.

Dogovor je da se u prvom kvartalu 2013.god. ustali takav mehanizam kontrole poreza i doprinosa od strane Poreske

uprave, po kome će tek po izvršenoj uplati banke isplatiti zarade. U ovom trenutku pronalaze se konkretna rešenja, čime će

se povećati urednost poslodavaca u plaćanju poreza i doprinosa. Poreska uprava je do sada omogućila da svi PDV obveznici

porez na dodatu vrednost mogu da prijavljuju preko internet portala te uprave, posle pilot faze u kojoj je elektronsko

podnošenje bilo omogućeno samo odredjenoj grupi, u maju 2011. je svim PDV obveznicima poštom poslala obrazac prijave

40

za e poslovanje sa uputstvom, čime je počeo postupak regisstracije za elektronsko poslovanje i do sada je registrovano

približno 25.000 PDV obveznika.

Postupak je i dalje otvoren, a registracija kao i elektronsko poslovanje je mogućnost ali ne i obaveza poreskih

obveznika, sam proces je praćen odgovarajućim porukama servisa na sistemu,

sa obaveštenjem o evidencionom broju podnete poreske prijave, kao i sam

status prijave.

Dalje se očekuje modernizacija i profesionalizacija u radu Poreske

uprave u naredne 3 godine, jer je kao kičma države izuzetno važna za državu i

javne finansije.

Očekuje se u 2013. da počne primena unakrsne procene prihoda i

imovine, sa namerom da se obuhvate pojedine grupe poreskih obveznika, a jedna od grupa čiji će materijalni prihodi biti

preispitani biće stečajni upravnici.

Naša zemlja se nalazi na 143.mestu, od 183 zemlje, po jednostavnosti u plaćanju poreza i u našoj zemlji se porez plaća

godišnje čak 66 puta, a recimo u Švedskoj samo dva puta, cilj je da u naredne tri godine budemo na toj listi 50.ti. Uvidom u

stanje na terenu ustanovljeno je da ljudi u Poreskoj upravi sede na tonama papira, bez arhiva i da je situacija katastrofalna

kao i komplikovane procedure, tako da se očekuje najkasnije do 30.juna 2014.god. eliminisati sve nepotrebne procedure a

svi poreski obveznici treba da predju na elektronski način komunikacije, s obzirom da ne postoji ozbiljan IT sistem, treba

stvoriti kompletan, moderan jedinstveni sistem.

Radi se preciznom poreskom kalendaru za slanje poreskih rešenja, kako se ne bi dogadjalo da se na poresko rešenje

čeka i do 6 meseci. Što se tiče kadrovske politike za prijem direktora u Filijalama Poreske uprave oni će putem konkursa

morati da ispune određene kriterijume i ozbiljne testove znanja i sposobnosti. Mora da postoji sistem u radu i politici

Poreske uprave gde se poreski obveznici tretiraju na dostojan i kulturan način, ali sa druge strane oni moraju da ispunjavaju

svoje obaveze.

U rad je uključen i specijalni savetnik za reformu poreskog sistema i modernizaciju Poreske uprave Ivan Simič, koji

je jedan od vodećih poreskih stručnjaka Slovenije, a njegov zadatak je da pomogne reformu poreske administracije, ali i

otvoren za sugestije obveznika, gradjana ali i zaposlenih u Pu.

Mora se raditi na omogućavanju što bržeg plaćanja poreza.

Najavljeno je da će iz budžeta za 2013.godinu biti obezbeđen novac

za kompletnu modernizaciju Poreske uprave Srbije, iako je najveće

smanjenje budžeta baš u okviru ovog ministarstva kao i početak

unakrsne kontrole imovine koja će početi od stečajnih upravnika,

41

ozbiljniju kontrolu kladionica i priredjivača igara na sreću. Lako otklonjivi se ispravljaju već, a zatim slede sistemske

promene i elektronska komunikacija do kraja 2014.godine.

„Od 2013.godine poreznici će obavljati unakrsnu kontrolu imovine, do tada imućni građani Srbije mogu

poreznicima dobrovoljno da prijave šta sve poseduju. Od štednje u bankama do njiva. Pojedini su sve što imaju državi

deklamovali i tokom 2004.godine, pa će novi popis pokazati da li im je imovina rasla istim tempom kao i registrovani

prihodi. Unakrsna kontrola poreznike bi između ostalog trebalo da dovede do neprijavljenih, pa i neoporezovanih prihoda.

Ideja je da se utvrdi dakle da li je nekom porasla imovina, ako mu je za pet godina na primer porasla za 20000 evra, trebalo

bi da ima dokaz da su mu i prihodi porasli toliko. Ukoliko je u međuvremenu prijavio za svega pet hiljada evra veće

prihode, moraće da dokaže odakle mu preostalih petnaest hiljada. I ako država unapredi svoju evidenciju, van domašaja je

sve ono što imućni građanin poseduje u inostranstvu.“18 To nije problem samo u Srbiji, upravo zbog toga se poslednjih

meseci javlja napetost u odnosima Švajcarske i nekih evropskih zemalja, tako da se postavlja pitanje treba li ona da

obelodani uloge u Švajcarskim bankama.

Poreski obveznici su dobili mogućnost da produže rok otplate poreskog duga sa 12 na 24 meseca,

budući da je republički parlament usvojio izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojima

je to predviđeno, usvojenim izmenama smanjuje se i stopa kamaate koja se obračunava za vreme odloženog

plaćanja poreskog duga, koji je zahtev za odlaganje podneo pre dospelosti tog duga. Poreska uprava ubuduće će

obavljati poslove koje su do sada bile u nadležnosti državne uprave u oblasti igara na sreću kao i one na

izdavanju i oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačnih poslova i kontrole istih što je bilo u nadležnosti

deviznog inspektorata.

9.3.Moguća buduća rešenja

18 Ministarstvo finansija i privrede, „Uputstvo o naplati poreza od neurednih poreskih dužnika“, Beograd,2011.god, str.1042

Izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je donet 2002.godine i od tada je u većoj ili manjoj meri,

menjan trinaest puta. Zbog ltoga je Ministarstvo finansija oformilo Radnu grupu za izradu novog teksta. Navedena aktivnost

je sinhronizovana sa donošenjem korporativne strategije i izradom nove organizacione šeme Poreske uprave, odnosno

novog akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, čime su se stekli uslovi za izmenu odredbi koje se odnose

na organizacionopravni aspekt Poreske uprave i radnopravni položaj poreskih službenika i nameštenika.

Ovo je trenutak kada treba doneti odluku i dati odgovor na pitanje da li izmene sprovesti kroz odredbe ZPPPA ili

doneti poseban zakon o poreskoj administraciji kao Zakon o poreskoj upravi?

U samoj Poreskoj upravi, mišljenja po ovom pitanju se bitno razlikuju. Dok jedan broj stručnjaka podržava predlog

za izmenu postojećeg zakona u njegovom punom obimu, a zagovornici ovakvog shvatanja tvrde da se tako čuva celovitost

Poreske uprave sa svim njenim funkcijama, dotle protivnici smatraju da je neophodno doneti Zakon o poreskoj upravi kao

poseban zakon.

Smatram da je predlog koji ide u prilog donošenja posebnog Zakona bolje utemeljen i da za to postoje razlozi, od

kojih želim da navedem određeni broj. U postojećem zakonu su odredbe koje uređuju organizaciju i radnopravni položaj

poreskih službenika i nameštenika rasute, zbog čega ih treba sistemski i pravno tehnički urediti. Zakon je obiman, u

postupcima izmena i dopuna dodato je još mnoštvo članova, koji uglavnom sadrže dopunu postojećeg teksta. Od ukupnog

najveći broj članova obrađuje materiju poreskog postupka. Zakoni kojima se uređuju pravila postupka, u našem pravnom

sistemu su uglavnom odvojeni od zakona kojima se uređuje organizacija i način rada organa koji taj postupak sprovode.

Poreska uprava je izuzetno značajan organ sa velikim brojem zaposlenih. Funkcionalno pozicioniranje u okviru ministarstva

svrstava Poresku upravu u red drugih organa čiji je delokrug segmentiran u delovima državne administracije koja se bavi

raspodelom sredstava budžeta.Pritom za određivanje položaja i mesta u sistemu državnih organa, posebno treba imati u vidu

da ona nije striktno administrativna organizacija, već organizacija koja ubiranjem poreza i drugih javnih prihoda obezbedjuje

oko 80% sredstava budžeta Republike Srbije. To dalje znači da ovaj državni organ treba da ima veću samostalnost u radu,

koja bi se obezbedila smanjenjem broja hijerarhijskih nivoa odgovornosti, odnosno izdvajanjem i uspostavljanjem direktne

linije rukovođenja pod ingerencijom predsednika Vlade ili na drugi sličan način. Definisanjem pozicije Poreske uprave na

ovakav način, bila bi poboljšana koordinacija rada sa Vladom i dr. državnim organima, a porezi koje plaćaju građani

delotvornije pretvarali u visokokvalitetne javne usluge.

U prilog odluci o donošenju posebnog Zakona su naša zakonodavna tradicija, jer je Srbija još u drugoj polovini XIX

v. imala poseban zakon koji je regulisao organizaciju, način rada i nadležnosti PU i uporednopravna iskustva u mnogim

državama, gde već postoje posebni zakoni koji regulišu ovu materiju kao što je Slovenija. Ukoliko bi bio donet ovakav

zakon, smanjila bi se potreba za donošenjem velikog broja podzakonskih akata.

Posebno značajno mesto zauzima pitanje plata zaposlenih, gde su stavljeni u nejednak pravni položaj, a njihov rad

vrednuje u posebnim službeničkim sistemima, koeficijenti za utvrđivanje plata državnih službenika i nameštenika

43

predstavljaju problem, jer su velike razlike u zvanjima za poreske službenike u odnosu na zvanja državnih službenika u

opštem službeničkom sistemu. Ukoliko se donese posebni Zakon, neophodno je da se regulišu delokrug organa,

organizacija, upravljanje i nadležnost Centrale, saradnja sa drugim državnim organima, saradnja sa međunarodnim

organizacijama, položaj zaposlenih kao ljudski supstrat organizacije, i to zvanja ocenjivanja, uslovi za njihovo napredovanje,

plate, stimulativno nagradjivanje, ovlašćenja i obaveze poreskih službenika, obezbedjenje sredstava za rad idr.

U okviru dela zakona koji reguliše delokrug i ustrojstvo Poreske uprave, treba ugraditi norme, kao što su veća

specijalizacija organizacionih jedinica, time se omogućava usmeren pristup rešavanju problema u pojedinim oblastima

oporezivanja i ujednačena primena propisa na nivou cele Poreske uprave.

Edukacija zaposlenih treba da zauzme mesto u Zakonu kroz sistem obrazovanja i treninga na osnovama najnovijih

svetskih iskustava. Sledeći pozitivna iskustva drugih zemalja.

Zakon takođe treba da sledi trendove reforme državne uprave u Srbiji i da uredi takav radnopravni položaj i uslove

rada u kojima poreski službenici mogu da prate reformu i budu njen sastavni deo.

44

ZAKLJUČAK 

Značaj Poreske uprave u Srbiji i položaj poreskih službenika, predstavljaju važna praktična i teorijska

pravna pitanja, koja nisu rešena adekvatno značaju posla koji ovaj organ, odnosno poreski službenici obavljaju

za državu. Kada govorimo o naplati poreza u Srbiji, nesporno je da imamo manji procenat dobrovoljnog

izmirivanja poreske obaveze u odnosu na zemlje razvijene tržišne ekonomije zbog nedovoljno razvijene poreske

kulture, pa samim tim i poreske discipline, što je dodatni izazov za Poresku upravu da kroz plansku i intenzivnu

obuku svojih službenika, stvori odgovornu, stručnu i profesionalnu poresku administraciju, što je i strateški cilj

reforme državne uprave na putu ka evropskim integracijama.

Imajući u vidu značaj funkcije naplate, Poreska uprava je paralelno sa sprovođenjem poreskih zakona

donetih u sklopu reforme poreskog sistema Srbije, reformisala i organizaciju poreske administracije. Dakle,

uspešnost naplate u najvećoj meri zavisi od blagovremenog prikupljanja porebnih informacija o imovini

obveznika, odabiru kvalitetnog sredstva na kome će se ustanoviti prioritetno založno pravo iz kojeg će se

izvršiti naplata za slučaj da poreski obveznik sam ne plati dug, praćenjem samog postupka obezbeđenja naplate

i same naplate od strane pretpostavljenih rukovodilaca, od uspešne koordinacije sa ostalim unutrašnjim

organizacionim jedinicama Poreske uprave, ali i od uspešne saradnje sa ostalim državnim organima koji

45

učestvuju u pojedinim fazama obezbeđenja i naplate poreza. Sistematskim praćenjem izmirivanja poreza i

brzom prinudnom naplatom se sprečava gomilanje poreskog duga, sprečava poreski obveznik da osujeti,

onemogući ili učini neefikasnom naplatu, ali i gubljenje traga poreskim obveznicima.

Položaj Poreske uprave u Srbiji i status poreskih službenika se svakako ne mogu izjednačiti sa

uvažavanjem rada i doprinosa organa poreske administracije, nastojanjima države da izvrši svoju ulogu

pokretača društvenog razvoja sa radnopravnim statusom, ugledom, uslovima rada, platom i drugim

beneficijama poreskih službenika ne samo u zemljama Evropske Unije, već i dr.uređenim zemljama sveta.

Značaj državnog organa i ove kategorije službenika na međunarodnom planu a zapostavljenoj na domaćem,

izraženi su u velikoj meri. Ovaj disbalans mora se ublažiti u periodu kada se priprema pristupanje Evropskoj

Uniji, a u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom- reforma poreskog sistsema, jer se ova reforma kao i

reforma državne uprave ne mogu sprovesti bez izmene statusa Poreske uprave u sistemu državnih organa,

izmene organizacione strukture, načina upravljanja Poreskom upravom i aktivne uloge poreskih službenika.

Sa razvojem privatizacije, prelaskom na tržišnu privredu i sa reformom poreskog sistema problem

naplate poreza je postao složeniji i teži. Stoga je poželjno da u svakom konkretnom slučaju utvrditi da li dužnik

nije eventualno zapao u teškoće plaćanja zbog izvesnih okolnosti koje su nastale bez njegove krivice.

46

LITERATURA

1. M. Dinčić i drugi, „ Poreska i carinska politika“, VPŠ Čačak, 20062. „Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji“3. „Zakon o porezima na imovinu“4. Dr.Đorđe Pavlović, Dr.Dinčić Miroslav i Dr. Ristić Žarko,“Utvrđivanje i naplata javnih

prihoda“,Beograd,2008.god.5. Ministarstvo finansija i privrede, „Uputstvo o naplati poreza od neurednih poreskih dužnika“,

Beograd,2011.god.6. Aleksandar Mitrović,“Naplata poreza na dohodak građana u praksi“, Niš,1998.godina7. Dr.Radičić, Dr.Božidar Raičević, „Javne finansije“, Beograd, 2008.god.

Internet izvori:

http://blog.b92.rshttp://pks.komora.rshttp://sr.wikipedia.org.rshttp://www.mfin.gov.rs

47