Porez i Poreska Politika

  • View
    1.554

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

Visoka poslovna kola strukovnih studija aak

Seminarski rad iz predmeta PORESKA I CARINSKA POLITIKA

Tema:

POREZ I PORESKA POLITIKA

Mentor: Prof. dr Miroslav Dini

Student: Andreji Sanja, 118-019-06

2009, Kladovo

SadrajSadraj.......................................................................................................................................2 Uvod..........................................................................................................................................3 1. PORESKI SISTEM................................................................................................................4 ................................................................................................................................................4 1.1 Pojam i definicija poreza..................................................................................................5 1.2 Svrha oporezivanja...........................................................................................................5 2. Ciljevi oporezivanja..............................................................................................................6 2.2 Problemi i tekoe u ostvarivanju nefiskalnih ciljeva oporezivanja................................6 3. Osnovna obeleja poreza.......................................................................................................7 4. Tipovi poreza.........................................................................................................................7 4.1 Osnovni porezi su:............................................................................................................8 3. Ekonomski poreski principi..................................................................................................9 3.1 Klasifikacija poreskih principa.........................................................................................9 4. Struktura poreskih sistema u lanicama EU ......................................................................10 5. Zakljuak.............................................................................................................................12 5. LITERATURA....................................................................................................................14 5. M. Dini i drugi, Poreska i carinska politika, VP aak, 2006......................................14

2

Uvod

U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja drave. Kada god proizvodnja upadne u krizu, drava je tu da preduzme odgovarajue mere koje e pruiti pomo posrnuloj privredi i unaprediti je. Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera drave u cilju regulisanja potronje, investicija i zaposlenosti. Drugi njen naziv jeste i aktivna budetskoporeska politika. To je zato to su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budet, a potom i porezi, kao osnovni dravni prihodi. Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lake, a neke tee naplatiti. U manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lake prikupljaju, indirektni porezi, jer se vezuju za robe i usluge. Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlauju direktni porezi, vezani za lica i preduzea. Iako se znatno tee sakupljaju, oni mogu da ine ak i do 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim dravama. Zbog toga je njihov uticaj na dravni budet neizmerno vaan. Porezi su najvaniji izvor dravnih prihoda, a direktni porezi ine najvei deo poreskih prihoda u razvijenim zemljama.

3

1. PORESKI SISTEMIako je kapitalizam u poetku bio zasnovan na nemeanju drave u privredne poslove, pokazalo se da su dravne intervencije ipak neophodne. Kapitalizam je bio nemoan da se samostalno izvue iz svake krize u koju zapadne. Iz tog razloga kapitalistike drave jo od tridesetih godina prolog veka poinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeivanja stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti. Postoji nekoliko metoda koje kapitalistika drava koristi za sprovoenje odreenih mera, koje podrazumevaju ulaganje dravnog novca u one grane proizvodnje za koje je privatni kapital manje zainteresovan ili uopte nezainteresovan. Time drava podstie poveanje efektivne tranje. Prva u nizu metoda jeste aktivna budetsko-poreska politika ili krae, fiskalna politika. Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven mehanizam, a u svrhu ostvarenja odreene poreske politike.

Slika br1.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%9%D1%8%D1%9F%D0%B5%D1%2#searchInput

(datum pristupa: 19.05.2009)

4

1.1 Pojam i definicija porezaPorezi predstavljaju osnovni oblik ili instrument finansiranja javnih prihoda, pokria budetskih rashoda i zadovoljavanje javnih potreba. Porezima smatramo davanje novca ili druga materijalna davanja dravi ili drugim javno pravnim telima u cilju zadovoljavanja javnih potreba od strane javne vlasti, koja se ubiraju na osnovu jednostrano utvrenog naina i u jedinstveno utvrenim iznosima prema nekom optem merilu.1 Poreski sistem, u uem smislu, predstavlja skup poreskih oblika koji se u odreenom periodu primenjuju u odreenoj zemlji. Poreski sistem, u irem smislu, predstavlja skup poreskih oblika i drugih javnih prihoda koji se primenjuju u odreenoj zemlji. Poreski sistem odreene zemlje obino sadri relativno veliki broj poreskih oblika (nekoliko stotina) koji su uvedeni u poreski sistem u razliitim periodima i sa razliitom namenom. Stoga, pojedinani poreski oblici ne moraju biti u skaldu sa poreskim principima kao ni sa aktulenim ekonomskim i socijalnim ciljevima.

1.2 Svrha oporezivanjaOsnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budeta i propisanih nadlenosti drave i njenih jedinica. Porezi su najvaniji izvor budeta i bez njih drava ne bi mogla da funkcionie i finansira javna dobra i zajednike potrebe, kao to su odbrana, zatita svojine i prava graana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo , infrastrukturu i slino. Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezvianja su: a) redistribucija dohotka ili imovine, gde se neki graani optereuju porezom vie, a drugi manje, b) destimulisanje neeljenog ponaanja, kao potronje duvana i alkohola kroz visoke akcize, i/ili c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zmelje kroz progresivno oporezivanje, kako veruju neki ekonomisti. Vana osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona moe biti proporcionalna, kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka, progresivna, kada stopa raste sa poveanjem dohotka, i regresivna, kada se stopa smanjuje sa poveanjem dohotka.

1

M. Dini i drugi, Poreska i carinska politika, VP aak, 2006, str 21

5

2. Ciljevi oporezivanjaNefiskalni ciljevi javljaju se sa razvojem ekonomske teorije i jaanjem stavova da je kroz poresku politiku mogue uticati na ostvarenje razliitih ekonomskih i drutvenih ciljeva Nefiskalni ciljevi postaju znaajniji od 40-tih godina XX veka. Nefiskalni ciljevi mogu biti: Ekonomski Neekonomski Ekonomski ciljevi oporezivanja Mikroekonomski (stimulisanje konkretnih subjekata i aktivnosti) Makroeekonomski (stabilnost cena, rast privredne aktivnosti i zaposlenosti, uravnoteenje platnog bilansa, meunarodna konkurentnost) Neekonomski ciljevi oporezivanja su socijalni (zatita sirmanih, reavanje stambenog pitanja), zdravstveni, demografski (podsticanje sklapanja brakova i raanja dece i dr.) i dr. Neekonomski ciljevi ostvaruju se diferenciranim oporezivanjem proizvoda i usluga, razliitim odbicima, poreskim kreditima, poreskim oslobaanjima.

2.2 Problemi i tekoe u ostvarivanju nefiskalnih ciljeva oporezivanjaNamera da se kroz poresku politiku ostvari mnotvo nefiskalnih ciljeva dovodi do: poveanje alokativne pristrasnosti poreskog sistema poveanje njegove sloenosti stvara se prostor za lobiranje i korupciju raste utaja poreza (oslobadjanje nekih aktivnosti i proizvoda, zahteva preterano optereanje drugih) u nekim situacijama raste degresivnost poreza

Poreski sistem kroz koji se nastoji ostvariti mnotvo ekonomskih i neekonomskih ciljeva udaljava se od poreskih principa. Stoga jaa stav da razliite nefiskalne ciljeve, naroito neekonomske, treba realizovati kroz politiku rashoda, a ne kroz poresku politiku. 6

3. Osnovna obeleja porezaPoreze karakteriu sledee osnovne osobine: 1. Porez je javni (dravni) prihod koji se plaa za zadovoljavanje optih interesa, 2. Porez je prinudno davanje koje se naplauje kroz finansijsku prinudu dravne vlasti, 3. Porez je davanje poreskih obveznika bez direktne protivnaknade, to je usko vezano za nepovratnost poreza, 4. Porez je davanje iz vika proizvoda ili, to je retko, iz imovine 5. Porezi su redovni prihodi, 6. Jednostrano su utvreni od strane drave, 7. Redovno se naplauju u novcu, 8. Porezi su nedestinirani javni prihodi i dr. Tim svojim osobinama porezi snano deluju na preraspodelu nacionalnog dohotka.2

4. Tipovi porezaPostoji mnogo razliitih vrsta javnih prihoda. Neki od njih se naplauju na nivou cele drave, dok se neki naplauju na nivou jedinice lokalne samouprave. Najvaniji i najvei izvori dravnih prihoda su porezi. Postoji nekoliko naina na koje se moe izvriti klasifikacija poreza. Najee se dele na direktne i indirektne. Direktni su oni koji porezi koji se odnose na lica i preduzea. Sa druge strane, indirektni porezi se odnose na robe i usluge. Veoma je esta i podela poreza na sledee tri grupe: 1. porezi na dohodak 2. porezi na potronju 3. porez na imovinu2

M. Dini i drugi, Poreska i carinska politika, VP aak, 2006, str23

7

Osnovna podela poreza je na neposredne i posredne. Neposredni porezi su oni koje plaaju poreski obveznici koji ih i snose (porezi na dohodak graana, dobit preduzea i slino), dok se kod posrednih poreza (porezi na promet, carine i slino) unapred zna da e ih poreski obveznik (trgovinsko preduzee ili uvoz