Porez na dodatu vrednost.doc

  • View
    6

  • Download
    2

Embed Size (px)

Transcript

Seminarski rad :

Seminarski rad :

Porez na dodatu vrednost

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKO KOLSKA JEDINICA U PANEVU

PRAVNI FAKULTET

PRAVO UNUTRANJIH POSLOVA - KRIMINALISTIKA

SEMINARSKI RAD

FINANSIJE I FINANSIJSKO PRAVO

POREZ NA DODATNU VREDNOST (PDV)

Student Mentor

Zoltan orban Doc. Dr Alija Jaarevi

2-1834/11

Panevo, 2015.

Sadraj:

UVOD................................................................................................................................2

1.OSNOVE SISTEMA POREZA NA DODATU VREDNOST...................................3

1.1. Definicija PDV-a.....................................................................................................3

1.2. Naela PDV-a..........................................................................................................3

1.3.Metode naplate PDV-a.............................................................................................4

1.4.Prednosti PDV-a u odnosu na druge oblike oporezivanja prometa..........................4

2. PREDMET OPOREZIVANJA.....................................................................................4

3. PORESKI OBVEZNIK I PORESKI DUNIK...........................................................5

4. NASTANAK PORESKE OBAVEZE..........................................................................7

5. PORESKA OSNOVICA I PORESKA STOPA...........................................................7

5.1.Poreska osnovica.......................................................................................................7

5.2.Poreska stopa.............................................................................................................8

6. PORESKA OSLOBOENJA........................................................................................9

7. PRETHODNI POREZ..................................................................................................10

8. IZDAVANJE RAUNA...............................................................................................10

9. POVRAAJ I REFAKCIJA POREZA NA DODATU VREDNOST......................11

ZAKLJUAK....................................................................................................................12

LITERATURA..................................................................................................................13

UVOD

Porez na dodatu vrednost (PDV) ima iroku primenu u skoro svim razvijenim zemljama trine ekonomije. Sama ideja o oporezivanju prometa proizvoda primenom PDV-a prvi put se pojavila davne 1918 godine u Nemakoj. Francuska je prva uvela PDV 1954 godine kao oblik oporezivanja prometa proizvoda ali ne i usluga, za to je bio zasluzan Maurice Laure ( Moris Lore ). On je bio direktor francuske porezne sluzbe koja je 10 aprila 1954 godine uvela porez. Ovaj porez je isprva uveden kao optereenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje proireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznaajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda. Danas PDV predstavlja jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Vie od 120 zemalja sveta koristi PDV, sem Australije i SDA-a.

PDV je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. U nekim zemljama se javlja i pod drugaijim nazivima na primer u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Novom Zelandu i Singapuru gde je poznat kao porez na dobra i usluge (eng. goods and services tax (GST)), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje.

Od 01. januara 2005. godine, u naoj zemlji se zvanino primenjuje PDV koji predstavlja oblik oporezivanja prometa robe i usluga. U stranoj stunoj literaturi ovaj porez je poznat pod skraenicom VAT (engl. Value Added Tax).

.

1. Osnove sistema poreza na dodatu vrednost

1.1. Definicija PDV-a

Porez na dodatu vrednost obino se definie kao porez koji se obraunava i plaa u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa na nain da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja se ostvari u toj fazi proizvodno-prometnog ciklusa. Ovaj porez je dobio naziv po tome to ga svaki uesnik u ciklusu proizvodnje i prometa plaa samo na vrednost koju je dodao u tom ciklusu.

PDV je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako zakonom nije drugaije propisano.

PDV je porez koji je ukljuen u cenu proizvoda ili usluga i koji plaaju krajnji potroai. Sistem PDV je zamenio dosadanji porez na promet, jer je sveobuhvatniji, njime se znaajno proiruje poreska baza, ne samo u pogledu kruga delatnosti i broja poreskih obveznika, ve i predmeta oporezivanja i broja poreskih transakcija, na taj nain se znatno vie para sliva u dravnu kasu.

Porez na dodatnu vrednost u naem zakonodavstvu (PDV) je savremeni oblik oporezivanja. To je viefazni porez koji se obraunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. Ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost koja je u odreenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost prizvoda ili usluga. Konana cena u malo prodaji zaprao predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje. Na primjer, za odelo to je vrednost proizvoaa pamuka, pa tkaa, pa krojaa i svih ostalih koji su uestvovali u njegovoj proizvodnji. Razlika u odnosu na porez na promet proizvoda je ta to se PDV naplauje u svakoj fazi prodaje, dok se porez na promet proizvoda naplaije jednokratno, u fazi maloprodaje.

1.2. Naela PDV-a

Osnovna naela PDV-a vezuju se za pitanje oporezivanja dobara i usluga koje su predmet meunarodne razmene, i to pre svega sa stanovita mesta oporezivanja. S obzirom na to razlikuju se dva osnovna naela:

-Naelo porekla podraumeva da se PDV obraunava i naplauje za sva dobra i usluge koje su proizvedene i pruene u zemlji bez obzira da li se prodaju u zemlji ili se izvoze. S druge strane, sva dobra i usluge koje se u zemlju uvoze ne podleu oporezivanju.

-Naelo odredita podrazumeva da se dobra i usluge oporezuju u mestu gde se troe, bez obzira da li su proizvedeni u zemlji ili su uvezeni.

U poreskim sistemima veine zemalja primenjuje se naelo odredita, primena tog naela predviena je estom direktivom Evropske unije. Njegova prednost u odnosu na naelo porekla je u tome to obezbeuje da dobra i usluge iz zemlje i uvoza imaju isti poreski tretman na domaem tritu, to znai da se porezom ne utie na konkurentnost.

Osim navedenih osnovnih naela u strunoj literaturi se javljaju i druga naela koja kao opta vae u sistemu PDV-a. Najee se navode sledea pravila:

U vrednost nabavljenih dobara ne obraunava se PDV.

Oporezuje se samo dodata vrednost.

Izvoz dobara se ne oporezuje, a uvoz dobara je oporeziv.

Sistem PDV-a jednako se primenjuje i kod usluga.

1.3. Metode naplate PDV-a

U sistemu PDV-a svaki poreski obveznik utvruje svoju poresku osnovicu i vri obraun poreske obaveze, pri emu, na osnovu rauna svojih dobavljaa, odbija porez PDV plaen kao pretporez u prethodnim fazama. Takva metoda obrauna ima u sebi elemente samokontrole od strane poreskih obveznika, jer je svaki od njih zainteresovan da u raunu dobavljaa bude pravilno iskazan prethodni porez. U strunoj literaturi najee se navode tri metode izraunavanja dodate vrednosti kao poreske osnovice:

Metod oduzimanja primenom ovog metoda poreska obaveza se utvruje tako to poreski obveznik od ukupne vrednosti prodatih proizvoda i usluga oduzme ukupnu vrednost svojih nabavki i na dobijeni iznos primenjuje poresku stopu PDV-a.

Metod sabiranja kod ove metode dodatna vrednost kao poreska osnovica utvruje se zbirom elemenata koji ine tu vrednost (zarade, kamate, profit i dr.).

Kreditni metod PDV se utvruje tako to se obraunat porez na osnovicu koju ini iznos izvrenog prometa obraunat po svakom raunu za prodata dobra i usluge, umanjuje za iznos prenetog poreza po ulaznim raunima za nabavljena dobra i usluge.

I metod oduzimanja i metod sabiranja imaju vie nedostataka, dok je kamatni metod najjednostavniji za primenu i najaurniji u smislu obrauna i naplate PDV-a.

1.4. Prednost PDV-a u odnosu na druge oblike oporezivanja prometa

Primena PDV-a u velikom broju zemalja dokazuje da je PDV za sada najrasprostranjeniji oblik oporezivanja prometa sa brojnim prednostima u odnosu na klasini sistem poreza na promet.

Najvanije prednosti PDV-a su:

Neutralnost na trokove i cene dobara i usluga.

Proirenje poreske baze i izdanost fiskalnih prihoda

Eliminisanje kumuliranih efekata oporezivanja prometa

Automatizam u razlikovanju krajnje potronje od utroka za proizvadnju i dalju prodaju

Podsticanje investiranja u osnovna sredstva

Mogunost opcije statusa malog poreskog obveznika

Suzbijanje poreske evazije.

2. Predmet oporezivanja

Definisanje predmeta oporezivanja jedno je od sutinskih pitanja za pravilnu primenu poreskog sistema. Definisanjem predmeta oporezivanja treba dati odgovor na pitanje koje isporuke dobara i usluga podleu obavezi oporezivanja, a koje ne?

Prema odredbi lana 3. Zakona o PDV-u, predmet oporezivanja su:

Isporuke dobara i pruanje usluga koje poreski obveznik izvri u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti

Uvoz dobara u Republiku.

Da bi neka isp