Embed Size (px)
DESCRIPTION
Â
Citation preview
BRIGITA ANTONI
port fo l io
Naslovne strane časopisa Cvrčak i Biseri
2O13/2O14
часопис за
ДЈЕЦУ оД 5 До 8
ГоДиНабр. 98
април 2014.
ЦГ 1
.50
€, С
РБ 1
50 д
ин, Б
ИХ 3
,00
КМ
ЦГ 1
.50
€, С
РБ 1
50 д
ин, Б
ИХ 3
,00
КМ
Поучно-забавни часопис за ученике основне школе
март 2014.поклон 2 постерa
ЦГ 1
.50
€, С
РБ 1
50 д
ин, Б
ИХ 3
,00
КМ
Поучно-забавни часопис за ученике основне школе фебруар 2014.
поклон 2 постерa
часопис заДЈЕЦУ оД 5 До 8
ГоДиНабр. 93
октобар 2013.
ЦГ 1
.50
€, С
РБ 1
70 д
ин, Б
ИХ 3
,00
КМ
часопис заДЈЕЦУ оД 5 До 8
ГоДиНабр. 94
новембар 2013.
ЦГ 1
.50
€, С
РБ 1
70 д
ин, Б
ИХ 3
,00
КМ
часопис за
ДЈЕЦУ оД 5 До 8
ГоДиНабр. 99
мај/јун 2014.
ЦГ 3
.00
€, С
РБ 3
00 д
ин, Б
ИХ 4
,00
КМ
часопис заДЈЕЦУ оД 5 До 8ГоДиНабр. 91
мај/јун 2013.
ЦГ 3
.00
€, С
РБ 3
00 д
ин, Б
ИХ 6
,00
КМ
часопис заДЈЕЦУ оД 5 До 8ГоДиНабр. 96
фебруар 2014.
ЦГ 1
.00
€, С
РБ 1
00 д
ин, Б
ИХ 3
,00
КМ
Поучно-забавни часопис за ученике основне школе мај/јун 2013.
ЦГ 1
.50
€, С
РБ 1
50 д
ин, Б
ИХ 3
,00
КМ
поклон
постерИ
Поучно-забавни часопис за ученике основне школе децембар 2013
јануар 2014.
ЦГ 3
.00
€, С
РБ 3
00 д
ин, Б
ИХ 6
,00
КМ
поклон 2 постерa
КАЛЕНДАР
Prelom i ilustracije časopisa Cvrčak i Biseri
2O13/2O14
Драган РадуловићСУНцОкРИЛИ
Свако своје сунце имапрема коме радост лети, са рукама к’о крилима- сва су дјеца сунцокрети.
Сунчано се злато точи, коса као барјак вије, свјетлости нам пуне очи, руке цвјетне гране двије.
Сандалици крила расту, корак се висине лати, већ слиједи плаву ласту,свако своје сунце прати.
Свако своје сунце чува, према њему срцем лети, дјеца су од злата суванасмијани сунцокрети.
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
5
Да ли знате ко је био Хелије? Е па, уколико нисте знали, у грчкој митологији, био је бог Сунца. Хелијево грчко име значи „сунце”. Хелије је приказиван као лијеп младић са златном круном и косом од злата. Често је приказиван како вози своју кочију коју вуку крилати коњи, те крстари небом. Кад из својих ватрених кочија потјера коње, прашти на све стране. Брзоноги коњи су се звали: Пиреј, Еј, Етон, Флегон. Коњи ће изгинути, када Фаетонт, Хелијев син, једног дана сједне за кочијом. Тада ће бог Зевс, Хелију даровати лабудове, који ће Хелију вући кочију умјесто уништених коња. Хелије је возио своју кочију преко неба сваког дана и то би кретао у зору, на истоку, а увече, завршавао вожњу на западу. Имао је свевидјеће око. Чувени кип Колос са Родоса, једно од седам чуда старог свијета, представљао је бога Хелија. Био је од бронзе, висине 32 m. Чувеном скулптору Харису из Линда, било је потребно дванаест година да га направи.
ХЕЛИЈЕ
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
19
Десанка Максимовић
У ГОСТИМАПозвао је мај
све бубе на чај,од осе до пчеле,да се провеселе,тихе бубамаре,
лептире, бумбаре,и ливадске попце,и рударе ровце.Спремио је мајсудове за чај,изнео у поље
разнобојне шоље,позлаћене купе,чутурице скупе,и румене зделе,и крчаге беле.Сипао је мај
сваком мед у чају црвене лале,
у звончиће мале,у хајдучку траву,перунику плаву,у жуте љутиће,
да заслади пиће.Попио је свак,
и лептирић лак,чаја пола литре,засвирале цитре,зачула се трубасвирачица буба,
из оближњег жбуназапевала жуна.
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
СУНЦЕЈАЧЕ.
ГРИЈЕ
НА
ПРОБУДИО.МЕДО
ОТОПИО.СНИЈЕГ СЕ
СЕ
ДРВЕЋУНОВО
ЛИШЋЕ.РАСТЕ
4
КАКО ЗНАМО ДА ЈЕ СТИГЛО ПРОЉЕЋЕ?
ЦВИЈЕЋЕ.РАСТЕ
ЛАСТАВИЦЕ.ДОЛАЗЕ
ДРВЕЋЕ.ЦВЈЕТА
ПЈЕВАЈУПТИЧИЦЕ.
ВРАЋАЈУ РОДЕ.СЕ
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
5
КАКО ЗНАМО ДА ЈЕ СТИГЛО ПРОЉЕЋЕ?
Марк Твен
Животиње у огледалу Прије много година неки скликар је насликао једну врло малу и лијепу слику и поставио је тако да се могла видјети у огледалу. Животиње у шуми чуше о овом од мачке, коју су веома цијениле пошто је била јако паметна и углађена и учтива, и љубазна и отмена, и могла је да им исприча много ствари о којима оне дотада нису чуле, и у које ни после нису биле сигурне. Биле су врло радознале када су чуле ову новост и постављале су безброј питања, као да све разумију. Питале су што је то слика, а мачка им је објаснила. - То је равна површина, - одговорила је мачка – прекрасно равна, чудесно равна, чаробно равна и згодна. И тако лијепа! Ово доведе животиње скоро до бијеса, и биле су спремне да даду све на свијету само да виде слику. Медвјед упита: - Шта је то због чега је толико лијепа? - Њен изглед - рече мачка. Ово их све испуни дивљењем и несигурношћу и биле су узбуђеније него икад. Онда крава запита: - Шта је огледало? - То је рупа у зиду – рече мачка. – Погледаш у њу и видиш слику, и она је лијепа и њежна, и ваздушаста и заносна у својој неописивој љепоти да би ти се у глави завртјело и пала би у несвијест од усхићења. Магарац још ништа није био рекао и тек тада поче да изаржава сумњу. Он рече да нема љепших ствари од ових које већ постоје, па је сигурно и са сваком исти случај. – Већ је и то сумњиво, - рекао је он – што је потребна пуна корпа дугачких придјева да би се славила љепота слике. Лако се могло приметити да су ове сумње дјеловале на животиње и мачка оде увријеђена. Расправа је била одложена за неколико дана, али је за то вријеме радозналост животиња још порасла. Тада животиње навалише на магарца што им је покварио задовољство својом сумњом за коју није имао никаквог доказа да је оправдана.
4
Миодраг ТодоровићПРОЉЕЋНИ РАЗГОВОР
- ВИСИБАБО, БИЈЕЛА, МИЛА,ШТО СИ ГЛАВУ ОБОРИЛА?- ЈОШ НИЈЕДАН ЦВИЈЕТ НЕ ВИДИМ.ЈА САМ ПРВИ, ПА СЕ СТИДИМ.
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
Велимир Ралевић
ЉУБИЧИЦАУ ЛИВАДИ ЈУТРОС РАНОЗАСВЕТЛУЦА ПОПУТ СВИЦАИ ЗАТРЕПТИ ЗАСАЊЕНОЈЕДНА МАЛА ЉУБИЧИЦА.
МАЛО ГЛЕДА ПА СЕ СТИДИ.УЖИВА У СВОЈОЈ СРЕЋИ.ПОЖУРИМО ДА НАС ВИДИДА НАМ ДУШУ ОПРОЉЕЋИ.
Магарац се нимало не збуни. Био је потпуно миран и рече да је веома лако утврдити ко је у праву: он или мачка. Он ће отићи до рупе и кад се врати, рећи ће шта је видио. Животиње се смирише и захвалише му, захтијевајући да одмах оде што магарац и учини. Али он није знао гдје треба да стане и зато је стао на погрешно мјесто, између слике и огледала. слика се, наравно, није видјела и магарац се врати кући и рече: - Мачка је лагала. У оној рупи стоји само један магарац. Нема ни трага некаквој равној површини. само један магарац, згодан и добар, али само магарац – и ништа више. слон упита: - Јеси ли га видио сасвим јасно и добро? Да ли си му се приближио? - О, Хати краљу животиња, видио сам јасно и добро. Био сам толико близу да сам га скоро додирнуо носом. - То је веома чудно, - рече слон. – Мачка је до сада увијек говорила истину. – колико смо то могли да утврдимо. Нека покуша други. Иди ти, Балу, погледај у рупу и врати се да нам кажеш шта си видио. Тако оде и медвјед. Кад се вратио, он рече: - И мачка и магарац лажу. У рупи је само један медвјед. Животиње се много изненадише и збунише, сад је свака хтјела да утврди праву истину. слон је слао једну по једну животињу. Прво оде крава. Она је у рупи видјела само краву – и ништа више. Тигар је видио само тигра. Лав је видео само лава. Леопард је видио само леопарда. Камила је видјела само камилу - и ништа више. Хати је већ био љут. Он рече да ће сазнати истину, па макар сам морао да оде до слике. Кад се вратио, све своје поданике прогласио је лажљивцима, а био је старховито бијесан због понашања и умне заслијепљености мачке. Рече да би и највећа будала могла видјети да је у рупи само један слон – и ништа више.
илустровала: Бригита Антони
5
БАСНЕ РАЗНИХ НАРОДАЛОТОС, ГУСКА И ЗВИЈЕЗДЕ
(индијска народна басна)
Гуска је цио дан безуспјешно лутала за храном, а када је пала ноћ, дође на обалу једног језера и рече: - Ево лотоса у цијету! Потом поче да кљуца по води... Али то нису били лотоси него одрази звијезда на води! Пошто није успјела да кљуцне ништа до хладне воде, гуска спусти главу под крило и онако гладна заспа. Кад се ујутру пробудила, угледа око себе мноштво лотоса у цвату! - А, нећете ме више преварити! - рече им. - Препознајем вас: ви сте звијезде!
КАКО ЈЕ ЗЕЦ СПАСИО СЛОНА
(вијетнамска народна басна)
Упита зец слона зашто је тако тужан. - Изгубио сам спор са тигром - одговори слон - и он ће ме сјутра појести. - Не тугујте, ја ћу вас избавити, чика-слоне. Дођите сјутра на ово исто мјесто. Ујутру зец рече слону да клекне, а он му скочи на леђа и стаде чекати тигра. Чим промаче тигрова сјенка, зец поче жвакати и викати да је одјекивала цијела прашума: - Ха-ха! Већ сам се заситио слоновског меса, сада ми се прохтјело да поједем тигра! Гдје да нађем ту звијер? Тигар се препаде и побјеже.
6
ВИЛА ЗИДА ГРАДГрад градила бјела вилаНи на небо, ни на земљи,Но на грану од облака;На град гради троје врата:Једна врата сва од злата,Друга врата од бисера,Трећа врата од шкерлета.Што су врата од суха злата,На њих вила сина жени;Што су врата од бисера,На њих вила кћер удава;Што су врата од шкерлета,На њих вила сама сједи,Сама сједи погледује,Ђе се муња с громом игра,Мила сестра су два брата,А невјеста с два ђевера;Муња грома надиграла,Мила сестра оба брата,А невјеста два ђевера.
ЧУДОТВОРНИ СВИЈЕТ ВИЛА„Вила је женско митско биће у старим народним веровањима и народној традицији Јужних Словена. Замишља се као лепа девојка одевена у бело (бела вила). Зависно од места становања, деле се на загоркиње, бродарице, језеркиње, приморкиње, облакиње, итд. Лепо певају и играју и љубоморне су на своју особину. Ако би неко случајно наишао на вилино коло, оне би га омађијале. Могу бити и пријатељи људи којима су чак постајале помајке, посестриме или љубавнице.” (Радмила Пешић, Народна књижевност, одломак)
6
ЧУДОТВОРНИ СВИЈЕТ ВИЛА
КО СУ НАЈПОЗНАТИЈЕ ВИЛЕ?
1. Пепељуга је уз помоћ своје вилинске куме отишла на бал и тамо изгубила ципелицу коју проналази:
а) принцб) краљц) Пепељугин отац
2. Успавану лепотицу је зла вила преварила:
а) јабукомб) хаљиномц) вретеном
3. Вила која је Пинокија претворила у дјечака, зове се:
а) Зубић вилаб) Плава вилац) Палчица
4. Звончица је вила заштитница:
а) Снежане и седам патуљакаб) Ивице и Марицец) Петра Пана
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
МИНИ КВИЗ
7Припремила: Мила Вукељић
ХИЈЕНА И МЈЕСЕЦ
(народна басна племена Зулу)
Једном је хијена нашла кост. У тај час изађе сјани мјесец и обасја воду. Хијена угледа у води мјесечев одраз, баци кост и скочи на мјесец, мислећи да је то сланина. Сквасила је главу, али ништа није пронашла. Вода се узбуркала, па се и хијена врати на обалу. Када се површина воде умирила, хијена изнова скочи и поново упаде у воду. Друга хијена приграби њену кост и стаде се смијати првој. Од тада за неке људе кажу да личе на хијену која је, видјевши мјесец у води, бацила кост и остала без ичега.
МАЧКА - УЧИТЕЉИЦА
(индонежанска народна басна)
У давна времена, тигар је био веома глуп. Он је пролазио шумом тако бучно, тако да су све звијери успијевале да побјегну. Једном је тигар дошао својој пријатељици - мачки, како би га поучила. Она га је научила како да увуче канџе, како да се прикраде нечујним кораком, како да изненади плијен и скочи на њега. Тигар јој захвали и крену у лов. Али звијери убрзо примјетише да се од тигра сада треба боље чувати и почеше обавјештавати једна другу када се он појави. Тигар опет остаде гладан. Тада се он прикраде мјесту гдје се мачка гријала на сунцу и скочи на њу. Али се она брзином муње попе на дрво. - То је подло - рикну тигар. - Требало је да ме свему научиш. А умијеће верања по дрвећу ти си сачувала само за себе. - То сам учинила из предострожности - одговори мачка с висине. - Јер би ти иначе појео своју учитељицу.
7Илустровала: Бригита Антони
Иван ГолубовићЈЕСЕЊи дАР ШУМЕ
Кад у шуму јесен дође, жир накриви свој шешир, одпоздравља излетнике.
Окер боју кад добију,љешници се тад насмију: зрио им је слатки плод, могу торти у поход.
Вјеверица тад то склони,биће зими к’о бомбони!
Анатолиј Каминчук ЖУТА ЈЕСЕн
Жуто је сунце, лишће се жути.Жуте падине, шуме и пути.
Жуте се траве, жуте се њивеА жуте крушке и жуте шљиве.
У жутом врту жут вјетар тресе Жуто је небо и жута јесен.
Добриша ЦесарићКАСнА ЈЕСЕн
Сасвим полако, у магленом плашту,јутрос је ушла у село. Кроз башту прошла је поред прецвалих леја нађох је испод снуждених стреха.
Лист је за листом, дрхтећи од страха почео падати од њенога даха.Открих је скривену у димњака димуИ чух је како дозива зиму.
5Илустровала: Бригита Антони
тужан
нерасположен
распјеван
потиштен
весео
радостан
замишљен
раздраган
красан
диван
лијеп
гладан
мама
тата
дом
ученик
пријатељ
ауто
1. Попуни табелу.
2. Поред наведених ријечи напиши ријечи истог или сличног значења.
3. У свакој колони заокружи ријеч која не припада скупу.
4. Напиши реченицу водећи рачуна о редосљеду ријечи.
ЦРТАНЕ ГЛЕДАМ РАДО ФИЛМОВЕ.
5. Нaпиши ријечи које почињу на слово В.
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
ЛИСТ ЛИСТИЋНОСИЋ
КАПИЦА
ГЛАВИЦА
ТАЊИР
ШЕШИР
9
Šimo Ešić
PROLJETNA SLIKALivada sva u cvijetu,divan proljetni dan, hiljade buba i pčela našlo je na njoj stan.
Pa zujkaju i pužu, rove, nose i mile, dok Sunce s neba šaljetoplotne projektile.
U tom su malome svijetu sa bubama i pticama i hiljade maslačaka sa svojim lopticama.
Maslačak do maslačkaširi svoj padobran –livada kao tepih kojim prekriješ stan.
A onda zapuha vjetar s neke visoke tačke, pročešlja travu i cvijeće i pošiša maslačke.
Pa odnese njihovepadobrančiće na novojlivadi da nađu stančiće.
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
5
ВУЛКАНИ Вулкани су најзанимљивије творевине природе на Земљи. Они представљају готово немогуће јединство крајњих супротности. Кад прораде, вулкани руше, разарају и уништавају све, понекад и хиљадама километара унаоколо. Понекад и више. У стању су да стерилишу читава подручја, да униште и последњи траг живота. Ипак, без вулкана живот на овој планети не би био могућ. Вулкани могу да промијене климу подручја а понекад и читаве планете. А баш су вулкани ти који одржавају климу оваквом каква јесте. Вулкани су дио механизма којим се планета брани од екстремних промјена. Вулкан је мјесто на коме магма (усијана маса растопљених стијена) избија на површину земље. Обично има изглед купе. Вулкана има и на копну и на мору. Вулканске планине настају тако што охлађена лава са пепелом и комадима стијена временом образује вулканску купу (Етна, Везув, Хекла, Килиманџаро). Ако се издигну изнад нивоа мора онда су то вулканска острва (Хаваји). На свијету постоји око 1 300 живих вулкана, али је током године активно само око 20 до 30.
НАЈПОЗНАТИЈИ ВУЛКАНИ Планина Еребус (eng. Mount Erebus) на Антарктику је најјужнији активни вулкан на Земљи . Висок је 3 794 m и налази се на Росовом острву. Везув је једини живи вулкан на европском копну.Налази се на југу Италије, близу града Напуља.Састоји се од три купе, које изгледају као да су стављене једна у другу.
14
Припремила: Мила Вукељић Илустровала: Бригита Антони
Мауна Лоа је активни вулкан на Хавајима. Налази се на западном дијелу највећег хавајског острва и спада у највеће вулкане свијета. Готово 50% острва Хаваји је сачињено од охлађене лаве овог вулкана. У тих 50% спада и други вулкан на овом острву - Килауеа.
Кракатау је био мало острво у Индонезији кога је разнијела снажна вулканска ерупција. Острво је било вулканског поријекла, а експлозија се догодила 1883. године. То је једна од најпознатијих експлозија свих времена. Ерупција је уништила острво, а на том мјесту се данас налази острво Ракату.
Ерупција Ерупција је избацивање ужарене лаве кроз вулканске кратере из унутрашњости на површину Земље. Ерупције често прате избијања великих количина плинова и паре, вулканског пепела и комадића стврднуте лаве. Могући су и локални потреси.
Лава Лава представља отопљену стијенску масу истиснуту на површину Земље вулканском ерупцијом. Хлађењем и очвршћавањем лаве формирају се ефузивне (изливне) магматске стијене - вулканити. При избијању лаве на површину обично им се температура креће у распону од 700° C до 1 200° C, а вискозитет им је око 100 000 пута већи од вискозитета водe.
19
Мраз и Мразић Живио стари Мраз па имао сина младог Мразића. Мразић је био такав хвалисавац да и кад бисмо хтјели не би могли испричати колико се хвалио. Кад би га човјек само слушао, помислио би да на свијету нема паметнијег и јачег од њега. Једном тако помисли млади Мразић: „Отац ми је већ стар! Рђаво обавља свој посао. А ја сам млад и снажан - много боље могу људе смрзнути! Од мене се нико не може спасити, са мном нико не може изаћи на крај. Све надјачавам!” Млади Мразић пође на пут па стаде тражити некога да га смрзне. Ускоро се на путу појавише саонице, које је вукао добро ухрањен коњ, а у саоницама сједи господин. Тај господин je био дебео, имао топлу дебелу бунду на себи, а ноге у чизмама и још умотане.
Кад Мразић опази господина, стаде се смијати: - Е - помисли он - увијао се не увијао - од мене се не можеш спасити. Моја стари отац не би те пробио, али ја ћу то учинити. Ни бунда, ни ћебе - ништа ти неће помоћи!
Мразић то помисли па поче господина цијелим путем гонити. Завуче се у ћебе, уђе у рукаве, па за врат и чак га стаде штипати за нос. Господин нареди слузи да брже потјера коња. - Ако не потјераш брже, смрзнућу се! - повика он. А Мразић још више за нос штипа, прсте на ногама и рукама леди, па чак не даје господину ни да дише. Господин се окрене овамо па онамо, скупља се на мјесту, мешкољи се, јежи се, али ништа не помаже. - Тјерај, брже, тјерај брже! - повика. А потом преста викати, изгуби глас.4
Кад господин стиже кући, једва га живог из саоница извукоше, а млади Мразић полетје оцу, па кад стиже до њега, стаде се хвалити. - Ето видиш какав сам! Гдје се ти, оче, можеш са мном мјерити? Да знаш само каквог сам господина смрзнуо, да знаш испод какве сам дебеле бунде пробио. Ти се испод такве бунде не би завукао, нити би могао смрзнути таквог господина. Стари Мраз се тада насмија па рече: - Прави си хвалисавац. Причекај мало па се тек онда хвали својом снагом. Тачно је да си смрзнуо дебелог господина. Увукао си му се под топло крзно, а зар је то велика ствар? Ено, гле, путем иде мршав сељак у похабаном кожуху, а вуче га мршави коњ.Видиш ли га? - Видим.
- Тај сељак иде у шуму да сјече дрва. Хајде, њега смрзни. Ако успијеш, повјероваћу да си стварно јак и моћан. - Ех, то ми је нешто! - одговори млади Мразић. Смрзнућу га за трен ока! Мразић се изви па полетје да стигне сељака, а кад стиже, нападе га, па поче дувати час с једне час с друге стране, а сељак скочи са саоница па потрча заједно с коњем.
- Ха - помисли Мразић - видјећеш! У шуми ћу те смрзнути! Сељак стиже у шуму, узе сјекиру па стаде сјећи јеле и брезе. На све стране летјело је иверје! А млади Мразић не даје му мира: хвата га и за руке и за ноге, завлачи му се иза врата, али што се Мразић више труди, сељак све јаче сјекиром замахује и брже сијече дрва. Пошто се добро загрије скине рукавице.
Мразић сједи у сељаковим рукавицама, а сељак и даље сијече дрва. Сјекао је све док не напуни саонице до врха. - А сад - рече - могу да се вратим. Сељак потом узе рукавице па хтједе да их навуче, али оне као да су жељезне. - А што ћеш сад? - смјешка се у себи млади Мразић. Кад сељак видје да не може навући рукавице, дохвати сјекиру па стаде ударати по њима.
Тукао он по рукавицама, тукао, а Мразић у њима само уздисао и стењао! Сељак тако добро испребија Мразића да се овај једва жив извуче. Сељак пође кући и потјера дрва. А млади Мразић једва се довуче до оца. Кад га угледа стари Мраз, стаде му се подсмјехивати. - Што ти је, сине, једва идеш? - Уморио сам се док сам сељака смрзавао. - А што сине, млади Мразићу, тако жалосно уздишеш? - Па, ето, сељак ме је мало нажуљао. - То ће ти сине, млади Мразићу, добра поука бити. С господином нерадником, није тешко изаћи на крај, а, сељака, радника, нико никада не може свладати.Упамти то!
Мразић је дуго нападао сељака па се најзад уморио. - Добро, ипак ћу те савладати! Пробићу се до кости кад се будеш враћао кући. И отрчи до саоница, види рукавице па се увуче у њих. Тако он сједи у њима и смјешка се: - Сад ћу видјети како ће овај сељак навући рукавице. Оне су се тако укрутиле да се не могу у њих ни прсти гурнути.
Илу
стро
вала
: Бри
гит
а Ан
тон
и
6
Литванска народна бајка
НОВОГОДИШЊА БАЈКА Док му је вjетар фијукао око главе и мрсио браду, а пахуље засипале очи, Дjеда Мраз је осјећао како му капци постају све тежи. „Мораћу мало да дремнем. Чека ме дуг пут и да свима подиjелим поклоне, а за то морам да будем свjеж и одморан, да нешто не побркам”, помисли он и скрену саонице са стазе ка једној високој јели у завjетрини. И ирваси су једва чекали да предахну, па их Деjда Мраз испреже и опружи се у саоницама, покри се ћебетом и слатко утону у сан. Спавао би он тако дуго да није одједном осjетио како га неко тапше по рамену.
Патуљак извади из џепа рог, снажно дуну у њега и из шуме одмах доскакута срна, а за њом и остале шумске животиње. Он узјаха срну и одјаха дубоко у шуму заједно са чопором животиња. Деjда Мраз дубоко уздахну, обриса сузе и узе да чита писма која су му дjеца послала. Отвори једну ружичасту коверту на којој је стајало: Дjеда Мраз, Сjеверна шума, Ледени бриjег бр. 365. „Драги Деда Мразе”, писала му је једна Вања. „Ја ти пишем из кревета, јер сам болесна. Бака ми је рекла да ти знаш све дjечије жеље и да не морам да ти кажем шта да ми донесеш. Ја ћу зато бити стрпљива и чекаћу, само те молим да ме не заборавиш. Пуно те воли и поздравља Вања.”
„Хеј, Дjеда Мразе, устај брже, нестали су ти поклони!”, зачу он и угледа два велика забринута ока испод црвене капице. „Ја сам патуљак Добри Bен”, представи се човjечуљак. „Живим у овој шуми већ сто година и познајем све њене становнике. Знам и ко ти је украо поклоне - Зли Петар и његова дружина!” „Јао, тешко мени”, закука Деjда Мраз. „Онолика дjеца чекају на мене и радују се поклонима, а ја нећу имати шта да им дам!” И он заплака, а крупне сузе су му падале по бунди и одмах се ледиле свjетлуцајући као бисерна дугмад. „Не плачи Деjда Мразе, ту сам ја да ти помогнем!”, ускликну Добри Бен. „Упрегни ирвасе и спреми се за пут, а ја ћу позвати моје помоћнике. Идемо у потрагу за крадљивцима твојих поклона!”
Снежана Јовић
6
ИВИЧИНЕ ЦРВЕНРЕПКЕ
ОвОЈЕИвИцА. ОвОСУцРвЕНРЕПкЕ.
Једногданајезачуоцвркут
крајсвог.Двијелетјеле
суамо-тамоградећи.сетоме
обрадовао.-Јаћучувати,одлучиоје.
Свакојутројезагледаокрај.
Једногданаујенабројиоплава
.Мајкасједјелајеуаотац
јепјеваона.Једногјутрајезачуоцвркут:
, , ,
6
Дjеда Мраз још једном тужно уздахну и погледа на сат. Још четири сата до Нове године, а он сjеди у шуми. Брзо устаде, упрегну ирвасе и хукну у рукавице. Уто се из шуме зачу рог. Добри Бен је дојурио на срни, а око њих је прштао сниjег. „Пронашли смо твоје поклоне!”, узвикну Бен. „Зли Петар се са својом дружином већ сладио слаткишима из новогодишњих пакетића! Све шумске животиње су их опколиле, па сам успио да их, онако изненађене и уплашене, брзо вежем. Ево твојих поклона, Дjеда Мразе!”, исприча му Бен своју пустоловину, а затим потрпа све поклоне назад у џакове Дjеда Мраза.
„Добри Бене, не знам како да ти се захвалим?”, рече Дjеда Мраз на растанку. „Обрадуј вечерас сву дjецу овог свиjета и ја ћу бити срећан”, одговори Бен. А идуће године у ово вриjеме, видимо се поново на истом мjесту, само немој да се поново успаваш!”, весело ускликну Бен и махну Дjеда Мразу одлазећи назад у шуму. Деда Мраз потегну узде и ирваси јурнуше галопом. За њима у шуми оста само облак сњежне прашине.
Дjевојчица Вања је лежала у кревету у својој соби и тужно гледала у сат на зиду. Још мало и ето Нове године, а Дjеда Мраза нема. „Да ли уопште постоји тај Дjеда Мраз?”, сумњичаво је завртjела главом и наставила да размишља о својој највећој жељи - лутки која говори. У том часу у собу уђе њена бака и озарена лица рече: „Отвори прозор, Вања! Зар ниси чула куцање?” На прозору је стајала велика шарена кутија са машном. У кутији је било много слаткиша и једна велика плавоока лутка која говори.
Илустровала: Бригита Антони 7
-Ћиу!ћиу!Ујенабројаомладе.
Родитељисугладнојдјечицидоносилии.
Убрзосупораслеипочелеширити.
јестајаокрајипазиомладеоди
.Једногданасуодлетјеледасаме
траже,идругеинсекте.
имједовикнуо:-Збогом!Сљедећегодинедођитеда
ивисаградитенамојем.
, , ,
5
СТАБЛОСКОПСртари су Келти вјеровали да датум рођења одређује којем дрвету човјек припада. Потражите своје дрво и забавите се.
1. Јануар – 11. јануар – јела12. јануар – 24. јануар – бријест25. јануар – 3. фебруар – платан4. фебруар – 8. фебруар – топола9. фебруар – 18. фебруар – смрека19. фебруар – 29. фебруар – бор1. март – 10. март – жалосна врба11. март – 20. март – лимун21. март – храст22. март – 31. март – љешник1. април – 10. Април – мушмула11. април – 20. април – јавор21. април – 30. април – орах1. мај – 14. мај – топола15. мај – 24. мај – кестен25. мај – 3. јун – јасен4. јун – 13. јун – грм14. јун – 23. јун – смоква24. јун – бреза25. јун – 4. јул – јабука5. јул – 14. јул – јела15. јул – 25. јул – бријест26. јул – 4. август – платан5. август – 13. август – топола14. август – 23. август – смрека24. август – 2. септембар – бор3. септембар – 12. септембар – жалосна врба13. септембар – 22. септембар – лимун23. септембар – маслина24. септембар – 3. октобар – љешник4. октобар – 13. октобар – мушмула14. октобар – 23. октобар – јавор24. октобар – 11. новембар – орах12. новембар – 21. новембар – кестен22. новембар – 1. децембар – јасен2. децембар – 11. децембар – грм12. децембар – 21. децембар – смоква22. децембар – бреза23. децембар – 31. децембар – јабука
ЈАБУКАРођени у знаку јабука најчешће су витки, допадљиви и привлач-на изгледа, пустолови увијек заљубљени, али желе да буду и вољени. Вјерни су, њежни и дарежљиви. Склони су науци и
филозофији. Не брину о будућности.
ЈАСЕНРођени у знаку јасена врло су привлачни, радују се животу, никада не оклијевају, а за кри-тику не маре. Аамбициозни су, интелигентни и даровити. Кад-кад су себични или барем пре-
више рационални, али су вјерни и поуздани, све везе сватају врло озбиљно.
ЈАВОРРођени у знаку јавора најчешће су необични и домишљати. Ис-товремено су бојажљиви и са-моувјерени, повучени и сла-вољубиви а увијек су жељни нових искустава. Имају добро памћење и лако уче.
БУКВА Рођени у знаку букве имају до-бар укус и веома се брину о своме изгледу, али и о здрављу. Материјалисти су, добро оргна-изују живот и каријеру. Не ри-зикују без потребе. Увијек су
добар ослонац другима.
БРЕЗАРођени у знаку брезе радују се животу и најчешће су њиме задо-вољни. Елегантни су и љубазни, не претјерују ни у чему. Знају да створе миран и угодан амбијент. Каткад су уображени. Највише воле живот у природи.
СМРЕКАРођени у знаку смреке најчешће су врло здрави и врло лијепи, а воле и додатно да се уљепша-вају. Никад нису срамежљиви ни стрпљиви, али брзо доносе одлуке. Самоувјерени су, кат-кад и превише и воле да утичу на друге. Чекају праву љубав.
Илустровала: Бригита Антони
14
КЕСТЕНРођени у знаку кес-тена врло лијепо из-гледа ју , п р а в е -
дни су, оптимистични, каткад и уображени, али у друштву су често преосјетљиви и несигурни у себе. Неријетко се осјећају несхваћенима.
ПЛАТАНРођени у знаку пла-тана ми-ш и ћ а в и су и снаж-
ни, ведрога духа, па задово-љно узимају све што им живот пружа. Лакоми су за новцем и признањима. Мрзе усамљеност. Вјерни су, али уврједљиви, пе-дантни и каткад безобзирни.
БРИЈЕСТР о ђ е н и у знаку бријеста лијепо су грађени и знају да се
лијепо обуку. Весели су, вјерни и искрени. Воле да одлучују умјесто других. Племенити су, дарежљиви и практични. Имају изражен смисао за хумор, али тешко опрашају туђе грешке.
СМОКВАРођени у знаку смо-кве врло су снажни, самовољ-
ни и независни. Не допуштају противљење или свађу. Воле животиње, а вријеме најрадије проводе не радећи ништа. Ин-телигентни су и практични те су омиљени у друштву.
ЈЕЛАРођени у знаку јеле, образовани су, поште-ни, дарови-ти за мно-го тога и
непогрјешивог су укуса. Врло
су тврдоглави и осјећајни, увијек се добро брину за своје ближње. Врло су поуздани, имају много пријатеља, али и непријатеља.
ЉЕШНИКРођени у зна-ку љешника увијек оста-вљају поза-тиван утисак и свиђају се
скоро свакоме. Скромни су, пуни разумјевања за друге и увијек се боре за правду, па су омиљени у друштву. Искрени су и осјећајни.
ЛИМУНРођени у знаку лиму-на не воле свађу, бла-ги су и по-пустљиви,
а у стању су да се жртвују за пријатеље. Љубоморни су, али вјерни. Вишеструко су надаре-ни, али нимало амбициозни.
ХРАСТРођени у знаку хра-ста врло су снажни, издржљи-
ви, независни, непопустљиви и не воле промјене. Осјећајни су али ногама увјек чврсто стоје на земљи.
ГРМРођени у знаку грам брину се о своме из-гледу и здрављу.
Чине све да им живот буде што угоднији али нису себични. Не-повјерљиви су, увијек несигур-ни у своје одлуке.
МАСЛИНАРођени у зна-ку маслине воле сунце и топлину.
Осјећајни су, избјегавају сваку врсту агресије, весели и мирни, с израженим осјећањем прав-
де. Нису љубоморни. Воле да читају.
БОРРођени у знаку бора врло су природни, активни и издржљи-
ви. Брзо се заљубљују. Поузда-ни су и практични. Свакоме су добар ослонац.
ТОПОЛАРођени у знаку топо-ле увијек лијепо из-г л е д а ј у . В р л о с у пробирљи-
ви и зато често самују. Склони су умјетности, добри су орга-низатори и поуздани у свакој ситуацији.
МУШМУЛАРођени у знаку му-шмуле су симпатични, осјећајни и весели. Чес-
то су даровити и имају умјет-ничке склоности. Никада се не предају.
ОРАХРођени у знаку ора-ха пуни су противу-речности, од којих је
најочитија та што су и себични и великодушни. Славољубиви су и амбициозни. Нису прила-годљиви и никада не пристају на компромисе.
ЖАЛОСНА ВРБАРођени у знаку жа-лосне врбе најчешће су очаравајуће
али тужне особе. Правични су, сањалице, искрени, неуморни, пате због љубави.
19
ШКОЛА: Нећеш бити баш добре воље и то ће се одразити на твој однос са свима па тако и с учитељима и наставницима. Олабави мало и насмијеши се. ЉУБАВ: Крајем мјесеца бићеш боље воље јер ће једна особа своје стријеле љубави усмјерити према теби.САВЈЕТ: Лијепа ријеч отвара сва врата.
ШКОЛА: Твоје креативне идеје биће добро прихваћене у школи.ЉУБАВ: Мале несугласнице, ништо значајно.САВЈЕТ: Уважи мишљење старијих.
ШКОЛА: Бићеш самоувјерен и конкуренцију било којег облика једноставно ћеш поразити. ЉУБАВ: Звијезде су на твојој страни! Припреми се, немој бити збуњен.САВЈЕТ: Изађи са друштвом у биоскоп.
ШКОЛА: Добро расположење расте и расте! Искористи ову фазу и буди креативнији/а.ЉУБАВ: Очекује те право изненађење на једној забави.САВЈЕТ: Размисли о томе да се упишеш у школу цртања.
ШКОЛА: Мораћеш више да учиш јер учитељица намјерава ускоро да те пита. ЉУБАВ: Бићеш заокупљен/а љубављу више него што треба па ће се то одразити на твоје учење.САВЈЕТ: Више читај лектиру.
ШКОЛА: Истрај у својим намјерама. Питање је тренутка када ћеш остварити успјех.ЉУБАВ: Имаш утисак да твоја симпатија овог мјесеца баш не обраћа пажњу на тебе.САВЈЕТ: Подијели са симпатијом ужину у школи.
ШКОЛА: Фебруар није твој омиљени мјесец, али натјерај себе да учиш како би добио/ла добре оцјене на почетку полугођа. ЉУБАВ: Криво ти је што се једна особа која ти се не допада заљубила у тебе, али немој је исмијавати због тога. САВЈЕТ: Прочитај бонтон за дјецу.
ШКОЛА: У школи ти све иде како желиш само немој да ти самоувјереност превише удари у главу.ЉУБАВ: Добре вибрације најављују да ћеш упознати једну занимљиву особу и заљубити се у њу.САВЈЕТ: Више борави на свјежем ваздуху умјесто у кући за компјутером.
ШКОЛА: Немој да превише брзаш кад одговараш јер можеш због брзине погријешити. ЉУБАВ: Неко ће ти послати поруку да је заљубљен у тебе. САВЈЕТ: Посвети више времена спорту.
ШКОЛА: Вриједан/на си и то ће резултирати добрим оцјенама.ЉУБАВ: Иако се твоја веза развија и више него добро, непромишљеним потезом би могао/ла повриједити вољену особу. САВЈЕТ: Покрени се, дружи се и заборави на свакодневне бриге!
ШКОЛА: Труд ће ти се исплатити, зато се потруди да редовно учиш. ЉУБАВ: Средином мјесеца доживјећеш налет лошег расположења, али проћи ће. САВЈЕТ: Држи се старог друштва и даље од свега што је ново.
ШКОЛА: Смијеше ти се петице. ЉУБАВ: Превише машташ о својој симпатији. Врати се у реалност. САВЈЕТ: Послушај савјет најбољег друга.
ОВАН 21. III - 20. IV ВАГА 24. IX - 23. X
ШКОРПИЈА 24. X - 22. XI
СТРИЈЕЛАЦ 23. XI - 21. XII
ЈАРАЦ 22. XII - 20. I
ВОДОЛИЈА 21. I - 19. II
РИБЕ 20. II - 20. III
БИК 21. IV - 21. V
БЛИЗАНЦИ 22. V - 22. VI
РАК 23. VI - 23. VII
ЛАВ 24. VII - 23. VIII
ДЈЕВИЦА 24. VIII - 23. IX
27
Prelom i ilustracije knjiga Matematika igra otkrića
Početna matematika
2O14
ПОЧЕТНА МАТЕМАТИКА
ПОЧЕТНАМАТЕМАТИКАПрипремни предшколски програм
Слободанка Радосављевић
4
Највишем детету нацртај цвет у руци, а нaјнижем лопту у рукама.
Деца су жива бића и ко још?
Нацртај нешто што расте.Пешкири су предмети (ствари) и
шта још?
Спој линијом одговарајуће величине. Нацртај неки предмет.
Ако надуваш балон, шта ће се догодити?
Ако режеш оловку, шта ће се догодити?
Зашто је потребно заливати цвеће?
Нацртај велики, већи и највећи штап.
Нацртај мали, мањи и најмањи фломастер.
5
Обоји најкраћи пут жутом бојом, а најдужи плавом.
10
На овој клацкалици је успостављена равнотежа. Како?
Зашто дете клизи низ тобоган?
Нацртај онолико кружића колико је деце.
Мало дете је горе. Зашто?Веће дете је доле. Зашто?
27
Колико деце може да носи 4 кишобрана?
Опиши линијом кишобране и формирај скуп. Упиши то тачкама.
Kолико деце могу да обују 2 пара чизама? Колико је елемената у скупу чизама?
Упиши онолико тачака колико је елемената у скупу чизама?
Kолико је руку потребно да ставе 2 пара рукавица а колико деце? Упореди скуп рукавица и скуп чизама. Упореди сва 3
скупа. Упиши одговарајући број тачака.
23
!!
ОД КАРТОНА НАПРАВИ
ДРВО - УМЕТАЉКУ
43
УПОРЕЂИВАЊЕ СКУПОВА
Описујући линијом птице, па дрвеће,па цветове, формирај скупове. Колико
елемената има скуп птица, дрвећа и цвећа? Чега има највише, а чега
најмање? Чега је за један више од птица? Чега је за један мање од скупа
цвећа? Који скуп је за два мањи од скупа цвећа?
39
ТРИ МАЧЕТАТри мачета шеталадва детета гледала.
Са црвеном машном првооно вуче неко дрво.
У средини овог редаса шеширом маче седа.
Трчи неко иза његаса ципелом маче гега.
Испред њега иду гледва мачета, то је све.
Нацртај чинију за сваку мацу.
Колико је деце,а колико мачића?Упореди скупове.Опиши линијом маче у средини.Прецртај маче испред,а мачету иза мачета у шеширунацртај другу ципелу.
Prelom knjige poezije Plagijat, Dušana Đurovića
2O14
Fabrika uspomena
Uzeli smo stan u predgrađu Buenos Ajresa;rupa za koju sam bio ubijeđen da je zaposjednuta.Noću se čula cika pacova,a Marija, da bi me smirila, čita mi Kortasara.Priče su zvučale bolje iz njenih usta.Oko naših glava čulo se srkanje Huliovih likova.U osam ujutru odlazila je u biblioteku.Voljela je tu zgradu;kaže da je podsjeća na zgradu iz neke priče.Ja bih poslije prženih jaja odlazio u kafe.Nijemi automobili se kreću; naviru lica prolaznika.Nema tipično argentinske atmosfere o kojoj je Marija toliko pričala.Popodneva su prolazila sporo.Bilo je to ono vrijeme koje se ne rasipa,već ti dozvoljava da ga kao dobru hranu prevrćeš kroz usta.Fabrika uspomena. Govorila je kroz osmjeh Marija.Papire pune skica spakovali smo u kupljeni kofer.Marijino izlaganje na temu Čudesni svijet H.L.Borhesatrudio sam se da ispratim s pažnjom.Moje prijepodnevne vožnje gradomkosile su se sa njenim viđenjem Argentine.Listanje uspomena (široke ulice, zgrade i ljudi žigosani diktaturom) prekidali su njeni opisi.Puni muzike, vrele krvi i literature.Magija. Avantura duha i veličanstvena putovanja.Na to pomislim kad kažem Horhe Luis Borhes.Gromoglasan aplauz širio se salom.Marija je skupljala svoje papire.Kao da sam tek tada shvatio koliko je lijepa.Marija Horente Losano. Te oči slijepog pisca.
"
* * *
Tih nekoliko riječi ugrizlo ga je za vrat kao šiljato zubalo što čeka precizno izmjerene navlake. Prstima čopka izrasline koje će kasnije staviti u oku, pored repa koji tu živi godinama.Preko ljeta bunda je na balkonu. U plakaru nema mjesta od starih haljina koje grickaju moljci. Odvratna mi je tvoja bunda, rekao je. Čim je izgovorio tih nekoliko riječi osjetio je snažan ugriz na vratu.Okrenuo se i vidio šiljato zubalo kako mu odnosi komad mesa.
##
Čudesna sudbina Džekli Hensona
Smrad ribe koja se batrga u gumenim rukavicama lučkih radnika bio je nepodnošljiv. Čitav grad je zaudarao na crkotinu. Tog dana je lokalni mesar preciznim udarcemodvojio sijamske blizance. Mrtvo dijete je zamotao u parče novine i njime nahranio pse iza radnje. Žena je izdahnula u trenutku kad se nož zario u sto.
Trideset godina nakon batrganja u mesarevim rukama Džekli Henson stoji u okviru vrata nepomičan kao slika.Prilazi šanku. Spušta glavu kao da nešto osluškuje i zatvara oči.
!
Ti likovi kao da su živi
u nekom vremenu bez horizonta.
#&
Neuništive čeljusti mehaničkog zla
Mjesto je smješteno duboko u šumi, ili na moru ili u hladnim utrobama sjevera,ili na bilo kom mjestu i vremenu na svijetu.To je mjesto na kojem minut ne traje 60 sekundi, sat 60 minuta i godina 365 dana.
Niz zidove se sliva mokraća, a u četiri ugla stoje poluraspadnuta govna. Zadah povraćanja pomiješan sa mirisom znojaoduzima vazduhu sve elemente koji ga čine vazduhom.Rebra urezana u kožu liče na fosilne ostatke davno izumrlih svjetova.
Pored tog prostora nalazi se zgrada. Njena unutrašnjost je čeljust koja guta ljudska tijela.Gledano spolja, ta zgrada može biti bilo šta. Od fabrike čaja do višenamjenske fabrike za proizvodnju proteza i vještačkih vilica. Samo oni čija je sudbina oivičena zidovimaznaju tajnu o postojanju mehaničkog zla.
Ali jednog dana u budućnosti, arhipelag, njegov vazduh, kosti njegovih žitelja smrznute u kristalu leda, biće otkrivene od naših potomaka kao neki nevjerovatni salamandri.
Po zidovima su podrhtavale sjenke koje su,
poput hadskih bića, šuštale podlo
primicanje onog svijeta
&*
Paskal, Uelbek
Postojao je jedan svijet koji drhti.
Ti
koja
drhtiš
pod
mojim rukama.
Katalog i plakat Izložba studenata završne godine
specijalističkih studijaFLU Cetinje
2O1O
Izložba studenata specijalističkih studija
završne godine FLU Cetinje 2010
12.11.2010. u 19 h Kuslevova kuća, Vuka Karadžića 8, Podgorica
Nagradni plakati Osvajanje grada FIAT
Noć istraživača
2O1O
E U R O P E A N R E S E A R C H E R S ` N I G H T 2 1
Plakat Noć Istraživača 2010
Plakat `` Osavajanje grada`` FIAT 2010
Prelom i ilustracije časopisa ME
(diplomski rad)
2O1O
n illustration is a visualization such as a drawing, paint-ing, photograph or other work of art that is created (usu-ally in the form of a work made for hire) to elucidate or decorate textual information (such as a story, poem or newspaper article) by providing a visual representation.
Early history
The earliest forms of illustration were prehistoric cave paintings. Before the invention of the printing press, books were hand-illustrated. Illustration has been used in China and Japan since the 8th century, traditionally by creating woodcuts to accompany writing. During the 15th century, books illustrated with woodcut illustrations became available. The main processes used for repro-duction of illustrations during the 16th and 17th centu-ries wereengraving and etching. At the end of the 18th century, lithography allowed even better illustrations to be reproduced. The most notable illustrator of this epoch was William Blake who rendered his illustrations in the
century were John Leech, George Cruikshank, Dickens’ illustrator Hablot Knight Browne and, in France, Honoré Daumier. The same illustrators would contribute to satiri-
demand was for character-drawing which encapsulated or caricatured social types and classes.The British humorous magazine Punch, which was founded in 1841 riding on the earlier success of Cruik-shank’s Comic Almanac (1827-1840), employed an unin-terrupted run of high-quality comic illustrators, including Sir John Tenniel, the Dalziel Brothers and Georges du Maurier, into the 20th century. It chronicles the gradual shift in popular illustration from reliance on caricature to sophisticated topical observations. These artists all
reputations primarily as illustrators. Punch and simi-lar magazines such as the Parisian Le Voleur realised that good illustrations sold as many copies as written content.
Golden age of illustration
The American “golden age of illustration” lasted from the 1880s until shortly after World War I (although the active career of several later “golden age” illustrators went on for another few decades). As in Europe a few decades earlier, newspapers, mass market maga-zines, and illustrated books had become the dominant media of public consumption. Improvements in print-ing technology freed illustrators to experiment with color and new rendering techniques. . A small group of illustrators in this time became rich and famous. The imagery they created was a portrait of American aspirations of the time.
century in Europe was Gustave Doré. His sombre il--
ential examples of social commentary in art. Edmund Dulac, Arthur Rackham, Walter Crane and Kay Nielsen were notable representatives of this style, which often carried an ethos of neo-mediævalism and took mytho-logical and fairy-tale subjects. By contrast the English illustrator Beatrix Potter based her colored children’s illustrations on accurate naturalistic observation of animal-life.The opulence and harmony of the work of the “golden age” illustrators was counterpointed in the 1890s by artists like Aubrey Beardsley who reverted to
and silhouette, anticipating Art Nouveau, and Les Na-bis. American illustration of this period was anchored by the Brandywine Valley tradition, begun by Howard Pyle and carried on by his students, who includedN.C.
Frank Schoonover.A movement was started in Latin America by Santiago Martinez Delgado who worked in the 1930s for Esquire Magazine while an art student in Chicago, and later in his native Colombia with the Vida Magazine, Martinez a disciple of Frank Lloyd Wright worked in the Art Deco
and expressionism was felt in the work of the British freelance illustrator Arthur Wragg. His stylised mono-tone shapes suggested the block-printing techniques used for political posters, but by this time the technol-ogy of transferring artwork to printing plates by photo-graphic means had advanced to the extent that Wragg could produce all his work in pen and ink.
Illustration art
Today, there is a growing interest in collecting and ad-miring original artwork that was used as illustrations in books, magazines, posters, etc. Various museum exhibitions, magazines and art galleries have devoted space to the illustrators of the past.In the visual art world, illustrators have sometimes been considered less important in comparison with
of computer game and comic industry growth, illus--
able art works that can acquire a wider market than the other two, especially in Korea, Japan, Hong Kong and USA.An illustrator is a graphic artist who specializes in enhancing writing by providing a visual representa-tion that corresponds to the content of the associ-ated text. The illustration may be intended to clarify
describe textually.Illustrations have been used in advertisements, greet-ing cards, posters, books, magazines and newspa-pers. A cartoon illustration can add humor to humor-ous essays.
Techniques
Traditional illustration techniques include watercolor, pen and ink, airbrush art, oil painting, pastels, wood engraving and linoleum cuts.John Held, Jr. was an illustrator who worked in a variety of styles and me-dia, including linoleum cuts, pen and ink drawings, magazine cover. paintings, cartoons, comic strips and
sculptures and watercolor landscapes.
an illustrator. However, many established illustrators attended an art school or college of some sort and
-
courses in illustration (for example in the UK, a BA (Hons)Degree) so this has become a new avenue into the profession. Many illustrators are freelance, commissioned by publishers (of newspapers, books or magazines) or advertising agencies. Most of the
also known as information graphics. Among the information graphics specialists are medical il-lustrators who illustrate human anatomy, often requiring many years of artistic and medical training.A particularly popular medium with illustra-tors of the 1950s and 1960s was casein, as was egg tempera. The immediacy and durability of these media suited illus-tration’s demands well. The artwork in both types of paint withstood the rigors of travel to clients and print-ers without damage.
Digital art
Computers dramatically changed the industry and today many cartoonists and illustrators cre-ate digital illustrations using computers, graphics tablets, and scanners.Computers dramatically changed the industry and today many cartoonists and illustrators cre-ate digital illustrations using computers, graphics tablets, and scanners.
Fashion Illustration
Is the communication of fashion that originates with illustration, drawing and painting. It is usu-ally commissioned for reproduction in fashion magazines as one part of an editorial feature or for the purpose of advertising and promoting fashion makers, fashion boutiques and depart-ment stores.
History
Fashion Illustration has been around for nearly 500 years. Ever since clothes have been in ex-istence and there was a need to translate an idea or image into a garment there has been a need for fashion illustration. Not only do fashion illustrations show a representation or design of a garment but also served as a form of art. Fashion illustration shows the presence of hand and is said to be a visual luxury. More recently, there has been a decline of fashion
illustration in the late 1930s when Vogue began to replace its celebrated illustrated covers
with photographic images. Laird Bor-relli, author of Fashion Illustration Now
states,”Fashion Illustration has gone from being one of the sole means of fashion communication to having a
very cover of Vogue was a watershed in the history of fashion illustration and a watershed mark of its decline. Photographs, no matter how altered or retouched, will always have some association with reality and by association truth. I like to think of them (Fashion Illustrations) as prose poems
-sion than photos. Illustration lives on, but in the position of a poor relative”
Past illustrators
Andy Warhol (1928-1987), Cecil Beaton (1904-1980), Paul Iribe (1883 – 1935), Christian Bérard (1902 – 1949), Irwin Crosthwait (1914-1981), Lila De Nobili (1916-2002) and Rene Gruau(1909- 2004), Kenneth Paul Block (1924-2009), Joel
38 39
Revijalno izdanje časopisa `` Me`` 2010 digitalna štampa
Art book Learning and discovering
2O12
PlakatiNova godina 2O14
2O13
Samostalna izložba Sometimes something...
Sue ryderHerceg Novi
2O12
Grupna izložba Ergo sum
Centar savremene umjetnostiPodgorica
2O14
gifgif
gif
GRUPNE IZLOŽBE
2OO9 Treće svjetsko bijenale studentskog plakata (Novi Sad, Srbia)
2O1O Studentska izložba specijalističkih studija Fakultet likovnih umjetnosti (Cetinje, Crna Gora)
2O1O Izložba plakata Magdalena Festival Maribor (Slovenia)
2O1O Izložba plakata Noć istraživača (Podgorica, Crna Gora)
2O11 Video instalacija Noć Muzeja Perjanički Dom (Podgorica, Crna Gora)
2O13 The traveller ULUCG (Podgorica, Crna Gora)
2O14 Ergo sum Centar savremen umjetnosti (Podgorica, Crna Gora)
NAGRADE
2O1O Nagrada za crtež Fakultet likovnih umjetnosti (Cetinje, Crna Gora)
2O1O Nagrada za plakat Festival internacionalnog alternativnog teatra ( Podgorica, Crna Gora)
2O1O Nagrada za plakat Noć istraživača (Podgorica, Crna Gora)
OBRAZOVANJE
2OO6-2O1O Specijalističke studije, grafički dizajn Fakultet likovnih umjetnosti (Cetinje, Crna Gora)
2OO2-2OO6 Srednja turistička škola Vllazerim Bashkim (Ulcinj, Crna Gora)
BRIGITA ANTONIcurriculum vitae
Adresa: Admirala Zmajevića 13 Podgorica, Crna GoraTelefon: +38269231530
e-mail: [email protected]
Datum rođenja: 16.O9.1987Mjesto rođenja: Bar, Crna Gora
JEZICI
Albanski - maternji
Crnogorski (pisanje-odlično, usmeno-odlično, razumijevanje-odlično)
Engleski (pisanje-odlično, usmeno-vrlo dobro, razumijevanje-vrlo dobro)
Francuski (pisanje- vrlo dobro, usmeno-dobro, razumijevanje-dobro)
SAMOSTALNE IZLOŽBE
2O12 Sometimes, something... Galerija Sue Ryder (Herceg Novi, Crna Gora)
PROGRAMERSKE VJEŠTINE
Adobe (Illustartor, Photoshop, Indesign)
CorelDRAW
ZAPOSLENOST
2OO8 Fotografski studio Rozafa(Ulcinj, Crna Gora)
2O11 Štamparska firma Fotografika (Podgorica, Crna Gora)
2O12 Štamparska firma L&G(Ulcinj, Montenegro)
2O13-2O14 Izdavačka kuća Obodsko Slovo (Podgorica, Crna Gora)
RADIONICE
2O1O Magdalena festival Maribor (Slovenia)
2O14 Projekat DON’T STAY APART Lago (Venice, Italy)
2O14 Umjetnička kolonija Galičnik (Macedonia)
