Dušan

Duš

an V

ejno

vić

Pose

bne

potr

ebe

Posebne potrebe

VejnovićGledam je kao bokserčija se usijana glava ohladila iskorelanakon što su otišli i odneli sa sobom harač.Nalazimo se u pesku.Ponestaje nam benzina.

ISB

N 9

78-8

6-63

51-0

04-3

Književna radionicaRašić

© Dušan Vejnović© Književna radionica Rašić

Urednici izdanjaSrđan Srdić

Zvonko Karanović

Dušan Vejnović

Posebne potrebe

Beograd2013.

5

Za Carlosa Gurpegija i Dariju Ristić

7

„Ovde nema ništa više što znam, pošto je mesto tako divlje da tu malo sveta dolazi. Ovdašnji kralj je zbog toga veseo, jer ne želi da drugi znaju za blago

koje ima.“

Milion, Marco Polo

Eskadroni

Ravni glasovibez brda, klanaca, dolina, prevoja odvojeni od tekstaizgovaraće tektonske reči.

Na sav glas.Staloženo i jezivo. Potmulo.Kao vibriranje čelika preko koga prelaze teretni vozovi zaleđeni teretni vagonina nekom obesmišljenom mostu.

*

Životi nikada neće biti naplaćeni.Ovde. Reći će.Govoriće staloženoo zemlji nerentabilnih udisaja. I o pokvarenim liftovima. Ekspoze će trajati mimo svih očekivanja. Zatim

9

*

videću te kako se okrećeš i pitaš me nešto.Ali tvoj glas obraćaće mi se kroz hladnu vodu usporenuili kroz nešto još gore ili kroz nešto sa dna.Uglavnomjedina reč koju ću razabrati biće realnost. Zatimaplauzi, ovacije. Zatim

*

tišina iprefabrikovani nečujni uzdasiprefabrikovani gipsani pogledi obrve, čelonemi. Kao neki umor koji ne želi da bude strah, ali uzalud. Kao strepnja koja čezne da postane strah, pa ipak. Kao dobrodošlice nekom davno okasnelom zemljotresu.

*

Realnost će prestati da bude realnost.Postoji beli PVC prozor

10

i pod njim klima-uređaj na poslednjem spratusolitera koji me nadgleda.

*

Koliko sam ti puta rekao da mi se ne obraćaš sa upomoć?

11

Mnogo i odmah

Pozovi se na drugarstvo. Učini da počne.Svaki foton moli da bude ugašennoćasopsežno, temeljno,nepovratno.

Veličanstvene kontrakcijeu podnožju vešala što zjape nad nama.Zatim i njihova konačna iskliznućakao nepoznati oblici tajnevode nas ka novim nemim proračunima.

U podnožju ovih vešalaotvori na našim kožama prete da prerastu na krajuu budilnike nedeljnih protokola za trpezarijskim stolom i šire.

Nejasne intuicijeu mlazovima razapetesu mi između kažiprsta i srednjaka.Tu si?

12

Osećajmo se još malo nezamenljivimadok prisluškujemo epitelei primirujemo pluća.

Ti si: hitac koji će rasporiti metu (znam, znam).A ja sam bioprva polovina svake istine.Ceremonije novembarskih slomova spremne su da otpočnu.Iako, još nakratko, sve to nema veze.

Zauzmi ga –svoje mesto na jastuku.Podboči to što ti je raščupano na vrhu tela mojim bicepsom.Raspusti usnei strovalimo u mrakposlušne havarijeposlednjih facijalnih gestova.

Ne spavamo aliodobravanja su plombiranai primiče se kraj naših sićušnih svesti.

I ništa ti ne razumeš, izgledaali ni meni nije bolje.

13

Ništa između

Gledam je kao bokserčija se usijana glava ohladila iskorelanakon što su otišli i odneli sa sobom harač.Nalazimo se u pesku.Ponestaje nam benzina.

I ne znam šta ćemo.Nemam pojmaali.Treba početi sa natprirodnim zimnicama i finesama koje preinačuju otvorene prelome u cveće ili stidmožda

sadkad je svrgavanje neprotivrečnosti obavljeno. već davnih danaPremise su dokinute, želje upropaštene.

14

Od pre dve nedelje mi se svakog jutra predstavlja novim imenom.A ja joj odgovorim sa odakle sav ovaj pesak jebote?Kontraintuitivni oblici života obraćaju nam se sekirama čim zaživimo čim samo pomolimo glave napolje.

Budim se kada uzleti rečpokrivam je onda, i obgrlim desnom rukomrazjapljenih vilica.Ali referati nemaju kome biti podneseni.Ovookolo više nije java.

Pijem previše kafe i ne volim policiju.Spremam se. Danju.

Nalazimo se u pesku koji se kreće. lampica signalizira da smo na rezervi.Prva mašina zove se reč.Ne znam šta ćemo.Kada legnemo u mrakkoža se ne pomera

15

(nikada se ništa osim peska ovde ne pomera)počinju da zuje pluća moje devojke.Zatim teretni voz bez putnog naloga zanjiše čelični most sa isteklom upotrebnom dozvolom i dva kvarta budu izbavljena iz tišine.Bude malo lakšeali pesak i daljei ne znam šta ćemo.

16

Kiša

Izađi iz auta.Dođi.Pogledaj! Vidiš?Ne boj se.Dobro, boj se ako hoćeš.Vidiš?To je lebdeća brana.Šta ti je? Ne boj se. Pogledaj kako se Dunav ne boji. Protiče pod njom.Počinje na pedeset metara iznad njega.I ide gore.Vidiš?Sećaš se Itiapu?Sećaš se Grand Coulee?Sećaš se one kineske? One najveće? Tri klanca?To su bile probe.Ova je tačno osamsto četrdeset hiljada devetsto šesnaest puta veća od njih zajedno.I lebdi.Nad Dunavom.Počinje pedeset metara nad njim i raste u nebo. Ne vidi joj se kraj. Jer ga nema.Vidi se sa Kineskog zida.

17

I sa Meseca.I sa Venere.I iz mraka iza.Armirani beton se vidi.Masivni prednapregnuti beton.Posebna tehnologija. Tajna.Lebdi.Nad Dunavom.Sivi armirani beton nad tamnosivim Dunavom.Pod sebe propušta samo unezverenu vodu.Zaustavlja vazduh,zaustavlja maglu,zaustavlja prostorispred sebe.Iza nema ni dana ni mraka ni prostora.Samo etar.Fala ti bože što nismo u Beogradu.Akumulira oblake pred sobom.Jedne na druge.Ne boj se. Nije zemljotres. To su naknadni udari, to što vibrira pod nama, sleganje poslednjeg tučanog oblaka u nagužvanu gomilu oblaka ispred armiranog betona. Na šezdeset pet kilometara odavde.Iza nema prostora. Samo etar.Ili se boj.

18

Fala ti bože što nismo tamo.Sad će. Gledaj!

Počinje.

19