19.04.23 Glava 3 1

Poslovna informatikaPoslovna informatikaOsnove hardvera - periferije

19.04.23 Glava 3 2

Ciljevi:1. Ulazni uređaji i njihova uloga u procesu unošenja

različitih tipova informacija u računar2. Izlazni uređaji i način na koji oni čine računar

korisnijim 3. Funkcionalnost različitih tipova uređaja za

memorisanje 4. Način integracije komponenti računarskog

sistema u jedinstvenu celinu

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 3

Ulazni uređaji• Tastatura (keyboard)

– Najčešći oblik ulaznog uređaja– Koristi se za unos slova,

brojeva i specijalnih znakova– Nekada, unos u računar putem

prekidača – unos jednog bita u vremenu

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 4

Tastatura• Standardna tastatura – QWERTY

raspored • Ergonomska tastatura

– Preventiva za moguće zdravstvene probleme

• Bežična tastatura (wireless) – Infracrveni zraci

• Rasklapajuća tastatura – Koristi se za palm-računare

• Jednoruke tastatura (half) • Tastature štampane na membrani

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 5

Ulazni uređaji• Uređaji za pokazivanje (Pointing Devices)

• Miš • Touchpad• Pointing stick • Trackball • Joystick • Graphics tablet • Touch screen (U/I uređaj)• Smart Whiteboard

• Neefikasni su za velike unose

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 6

MMiševiiševi

19.04.23 Glava 3 7

Ulazni uređaji• Uređaji za očitavanje

– Čitaju oznake koje prezentuju kodove posebno dizajnirane za računarski unos

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 8

Uređaji za očitavanje• Optički čitači • Čitač znakova napisanih

magnetnim mastilom • Čitači bar-kodova - POS (point-

of-sale) terminali • Pen scanners • Tablet PC (MS Win XP Tablet

PC )• Interaktivne pametne table

(Smart whiteboard, 1991)• Čitač radio identifikacionih

kodova (RFID)

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 9

Ulazni uređaji• Skeneri prihvataju i digitalizuju štampane slike i

druge štampane materijale u bit mapirane slike– Ravni skeneri (Flatbed), 3600 dpi, 48 bita dubine boja – Skeneri negativa i slajdova – Portabl skeneri (Sheet-fed scanners)

(bazirani na CCD array)– Dobošni skeneri (Dram scanners), skupi, velikog

kapaciteta (koriste fotomultiplikativne cevi - PMT)

• OCR (Optical character recognition) programi: - Prevodi bit mapirane slike u ASCII karaktere- Većina skenera danas ima OCR softver

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 10

Ulazni uređaji• Digitalna kamera

– Koristi fleš memoriju– Snimci se prihvataju kao

digitalne slike– Digitalne slike se memorišu

kao nizovi bita na čvrsti disk računara, ili neki drugi digitalni memorijski medijum

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 11

Ulazni uređaji•Video digitalizator (video grafička ploča)

– Prihvata analogni ulaz sa:• Video kamere (analogne)• VCR (Video kasetnog rekordera) ili • TV prijemnika

– Vrši konverziju u digitalni signal:• Zapisuje se u memoriju i prikazuje na računarskom ekranu

– Omogućava videokonferencije:• Video slike se prenose kroz računarsku mrežu• Ljudi na različitim fizičkim lokacijama mogu se čuti i videti • Koriste se za vođenje daljinskih sastanaka• Imaju veliku primenu u telemedicini

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 12

Ulazni uređaji• Audio digitalizator

– Digitalizuje analogni zvuk sa: • Mikrofona• Diktafona• Ostalih ulaznih uređaja

– Digitalni audio signali mogu biti: • Memorisani• Naknadno procesirani

specijalizovanim softverskim alatima

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 13

• Softver za prepoznavanje govora – Vrši konverziju analognog

govornog signala u digitalni oblik – Digitalni signali se mogu editovati,

memorisati i štampati– Primena:

• medicina, vojne namene, • obuku kontrolora leta, kol centri,• hendikepirana lica, robotika,• kućna automatika (akustomati), • rad sa računarom bez ruku,• mobilna telefonija itd.

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 14

Ulazni uređaji• Senzori

– Dizajnirani su u cilju monitorisanja fizičkog okruženja i uslova

• Temperatura, vlažnost, pritisak, zagađenost vazduha

– Obezbeđuje podatke za potrebe:• Robotike• Kontrole klime okoline• Vremenske prognoze• Medicinskog monitoringa• Naučnih istraživanja, ...

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 15

Izlazni uređaji• Ekranski izlaz

• Monitor (video displej) prikazuje znake, grafiku, fotografske slike, animaciju i video

• Video adapter - povezuje monitor sa računarom

• VRAM ili video memorija - poseban deo RAM-a u kome se drže video slike

• što je više video memorije, to je moguće prikazati više detalja na jednoj slici

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 16

MonitorMonitorii

• 70-ih monitori su bili sa zelenim ekranom

• 1981 – CGA – Color Graphics Adapter

– 4 boje – 320x200

• 1984 – EGA – Enhanced Graphics Adapter -

16 boja – 640x350

• 1987 – VGA – Video Graphics Array

• 1990 – XGA – Extended Graphics Array- do

16.8miliona boja i 1024x768

• Danas – UXGA – Ultra Extended Graphics

Array- do 16.8miliona boja i 1600x1200

rezolucijom

19.04.23 Glava 3 17

Konektori za monitor

• VGA – Starija tehnologija

• DVI – Razvijen da omogući veliku rezoluciju na digitalnim ravnim ekranima

DVI Single Link

DVI Dual Link

VGA

VGAVGA – Video Graphics AddaptorDVI DVI – Digital Video Interface

19.04.23 Glava 3 18

Monitori• Veličina monitora: meri se kao dužina dijagonale

ekrana (tipično 15-21 inč)• Rezolucija: broj piksela koji se može prikazati na

ekranu • Piksel: osnovne tačke koje čine sliku • Što je rezolucija veća ove tačke su sve bliže jedna drugoj

• Rezolucija: npr. 1024 x 768 = 786.432 piksela• Kvalitet slike zavisi od rezolucije i tzv. dubine boja (ili

bitske dubine)• Dubina boje (Color depth) se odnosi na broj različitih boja

koje monitor može da prikaže u jednom trenutku

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 20

• Klase monitora:– CRT (zasnovani na katodnim

cevima) – LCD (Liquid Crystal Displays) su

savremeni popularni monitori – Projektori folija (Overhead

projection panels) – Video projektori (LCD displej)

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 21

Papirni izlaz• Štampači produkuju papirni izlaz

ili štampani materijal (hard copy) na bazi statičkih informacija

• Dve osnovne grupe štampača:• Sa dodirom• Bez dodira

• Štampači sa dodirom:• Linijski štampači (po jednu liniju,

600-1200lin/min)• Matrični štampači (slično pisaćoj

mašini glava printa matricu tačaka na papir)

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 22

• Štampači bez dodira– Laserski štampači (proces štampanja od 7 koraka):

• Program - Adobe PostScript ili HP Printer Command Language kodira izvorni materijal

• Raster Image Processor (RIP) genriše rasterske linije slike • RIP koristi program i generiše bitmapiranu stranicu za štampu i

šalje strim bita u RI memoriju (bafer)• RI bafer moduliše laserski snop, koji reflektovan od fotoreceptorske

površine rotirajućeg doboša formira sliku električnih naboja• Laserski snop neutrališe naboj bele površine i ostavlja statičku negativnu

sliku na fotoreceptorskim senzorima rotirajućeg doboša• Negativni naboj čestica tonera ne dodiruju bele površine • Brži je (5 do 30 str/min) i skuplji od matričnog štampača• Izlazni materijal je visoke rezolucije

– Inkdžet štampači: • Ubrizgavanjem mastila (termalni, piezoelektrični, kontinualni metod) na

papir produkuje štampani tekst ili grafičke slike• Štampa manje stranica/minuti nego laserski štampač• Obezbeđuje boje visoke rezolucije i niže cene od laserskog štampača

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 23

• Multifunkcionalni (MFP) štampač kombinuje skener, štampač, faks, fotokopir i sl. (all-in-one)

• Ploter: produkuje velike, inženjerske šeme i mape

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 24

Izlazni uređaji• Faksimil (fax) mašine

– Sadrži: skener, modem, printer, telefon – Slanje: faks skenira svaku stranicu, transformiše

skenirane slike u nizove digitalnih signala, koji se zatim šalju preko telefonske linije do prijemnog faksa

– Prijem: faks mašina nakon prijema signala rekonstruiše i štampa crno beli faksimil ili kopiju originalne stranice

• Faks modem – Transformiše dokument u digitalne signale koji se

prenose preko telefonske linije da bi se zatim dekodovali u prijemnoj faks mašini

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 25

ModemModemii

• Modulator i Demodulator

• Menja digitalne signale da

omogući transfer preko

analognih linija

• Raniji – 300bps

• Poslednji – 56Kbps

19.04.23 Glava 3 26

KKablablovskiovski ii AADSLDSL modemi modemi

• Kablovski• 30-40Mbps

• ADSL• Asymmetric Digital

Subscriber Line• 8 Mbps – 100MBps

19.04.23 Glava 3 27

Audio ulaz/izlaz• Audio kartice

– Omogućava da PC:• Prihvata mikrofonski ulaz• Reprodukuje muziku i druge

zvuke preko zvučnika• Obrađuje zvuk na različite načine

• Sintisajzeri –Koristi se za generisanje

muzike, šuma i drugih zvučnih efekata

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 28

Kontrola drugih uređaja

• Izlazni uređaji mogu transformisati digitalne signale u ne-digitalne (analogne) pokrete

– Robotska ruka– Telefonska centrala– Transportni uteđaji– Automatizovani industrijski sistemi– Svemirski brodovi....

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 29

Ergonomija i zdravlje

• Izabrati uređaje koji su ergonomski dizajnirani

• Kreirati zdravo radno okruženje

• Ugraditi fleksibilnost u radno okruženje

• Odmarati oči• Skupljati i opuštati napete

mišiće• Slušati svoje telo• Tražiti pomoć kada je to

potrebno

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 30

Uređaji za smeštanje podataka(storrage devices)

• Osnovni parametri:– Lokacija (online, offline), kapacitet (MB), brzina

(učitavanja/isčitavanja), metod pristupa (direktan/indirektan...)

• Vrste– Magnetne trake– Magnetni diskovi– Optički diskovi– Fleš memorije– ...

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 31

• Magnetne trake– Kapacitet: mogu da memorišu veliku količinu

informacija na malom prostoru uz relativno nisku cenu

– Ograničenja: sekvencijalan pristup podacima– Primena: koriste se uglavnom za potrebe

pravljenje rezervnih kopija (backup)

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 32

• Magnetni diskoviSlobodan pristup podacima preko disk drajva– Disketa (Flopi disk)

• Omogućava jeftino, prenosivo memorisanje– Čvrsti disk (Hard disk)

• Neprenosiv, čvrst disk koji se okreće konstantnom velikom brzinom

• Omogućava mnogo brži pristup nego flopi disk

• Standardan kapacitet: 40 GB, 80 GB, 120 GB, 750 GB i više

– Prenosivi medijumi (Zip & Jaz diskovi, USB) • Omogućavaju memorisanje informacija na

prenosivim medijumima velikog kapaciteta

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 33

• Tragovi su koncentrični krugovi• Brojanje počinje od spoljnog

kruga prema centru

TraTragovi na fgovi na floplopi diskui disku

19.04.23 Glava 3 34

Bočni presek cilindera Bočni presek cilindera FDFD u u Disk DriveDisk Drive-u-u

Dvostrani disk

0 Trag 0 Strana 0

1 Trag 0 Strana 1

Strane ili glave

Cil = 0Cil = 79

Čini cilinder 0Osovina motora

Disk Drive

19.04.23 Glava 3 35

Gustina podataka po traguGustina podataka po tragu

Broj tragova po strani Gustina

Veličinaddiska

80 High1.44MB

3½”

80 Low720KB

3½”

Flopi diskovi visoke i niske gustine

19.04.23 Glava 3 36

DefiniDefinicciijaja sseekktortoraa

• Sektor je kontinualni linearni niz namagnetisanih bita koji zauzimaju zakrivljenu sekciju traga

• Sektori su najmanje fizičke jedinice za skladištenje na disku - Svaki sektor skladišti 512 Bajta podataka

• Brojanje fizičkih sektora unutar traga počinje sa 1 1

19.04.23 Glava 3 37

Sektor 1, Trag 0

Pogled iznad (gornje) strane 1 flopi diska

Jedinica za skladištenje Jedinica za skladištenje na flopi diskuna flopi disku

C

0

2

4

H

1

1

1

S

1

1

1

Kapacitet FD: C*H*S*512 Bajta

19.04.23 Glava 3 38

StruStrukkturtura a Hard DiskHard Disk-a-a

• Čvrsta površina i kućište

• Više ploča diska u asamblu povećavaju

kapacitet skladištenja bez ekvivalentnog

povećanja cene

• Ansambl HD mora biti sterilan i hermetički

zatvoren

19.04.23 Glava 3 39

KKomparomparacija HDacija HD glava i glava i drugih česticadrugih čestica

Vlas kose

Čestica prašine

Čestica dima

Visina lebdeće glave

Otisak prsta

Glava/Klizač

19.04.23 Glava 3 40

Unutrašnja struktura Unutrašnja struktura asambla HDasambla HD

Mrežni konektor

Kućište

Pokretač glava-ručka

Ploča

PCB

Glava za pisanje/čitanje

Osovina

19.04.23 Glava 3 41

Glave za pisanje/ čitanje spojene na zajedničku ručku kreću se zajedno

Bočni presekBočni presek HDDHDD

Osovina motora

Strane ili glave

Ručka

Kretanje glava

Disk Drive

19.04.23 Glava 3 42

OrganiOrganizzaacciijaja eelemenlemenaatta a HDHD

CILINDER

Ansambl Ansambl skupa glavaskupa glava

Glava 0

Glava 1

Glava 2

Glava 3

Glava 4

Glava 5

TragSektor

19.04.23 Glava 3 43

Ukupan maksimalni kapacitet ==> 3,253,469,184 b3,253,469,184 bajtaajta (3.2GB) (3.2GB)

Cilindera x Glava x Sektora/Tragu x Bajta/Sektoru

6,304 x 16 x 63 x 5126,304 x 16 x 63 x 512

Proračun kapaciteta Proračun kapaciteta HDHD-CHS adresiranje--CHS adresiranje-

Za dati:

– Broj cilindera – Broj strana/glava– Broj sektora po tragu

Množimo brojeve:

19.04.23 Glava 3 44

Tipičan HD Laptopa Informacije sa oznake na HD

Da li zaista ima 8 ploča diskova unutra?

Šta se u stvari dešava?

Laptop HDLaptop HD

19.04.23 Glava 3 45

16 sektora/tragu

12 sektora/tragu

9 sektora/tragu

Zonsko (LBA) Zonsko (LBA) adresiranje bita na diskuadresiranje bita na disku

• Disk je podeljen u i “zone” • Svaka zona ima različit

broj sektora po tragu • Iskorišćenje prostora diska

je mnogo efikasnije• LBA (Logicval Block

Addressing)

19.04.23 Glava 3 46

0,0,1 0

0,0,3 2

0,0,6 5

CHSCHS u poređenju sau poređenju sa LBALBACHS LBA

65

7891011

12

0,2,6 37

0 1 234

56789101112

13 14 15

36373839404142

43

TragSektor

19.04.23 Glava 3 47

Proračun kapaciteta Proračun kapaciteta HD u LBA sistemuHD u LBA sistemu

• U LBA sistemu, kapacitet diska se računa množenjem ukupnog broja predstavljenih sektora sa 512 bajta– što daje ukupan broj bajta po disku

• 234441648 x 512

= 120,034,123,776

ili ili 120Gb120Gb

19.04.23 Glava 3 48

• Optički diskovi– Koriste laserske zrake za

čitanje i upisivanje informacionih bita na površinu diska

– Nisu tako brzi kao magnetni diskovi

– Velikog su kapaciteta – Vrlo pouzdani (za

dugotrajna čuvanja)

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 49

TTiippoviovi CD CD mmediaedia

• Generalno postoje tri tipa CD media:– Read-Only: samo za čitanje, (“Factory Pressed”)

• CD-Digital Audio (CD-DA) – “muzički” CD• CD-ROM

– CD-Recordable (CD-R): za snimanje – CD-ReWritable (CD-RW): za višekratno snimanje

• Razlikuju se po:– fizičkoj kompoziciji, – načinu skladištenja podataka i – fizičkom izgledu

19.04.23 Glava 3 50

Opšti aOpšti atributtributii

• Svi mediji su debljine 1.2mm

• “Standardni” diskovi su 12cm u pečniku

• Svi formati skladište podatke u spiralnim tragovima počevši iznutra

• Podaci se čitaju laserskim snopom i merenjem količine reflektovane svetlosti

19.04.23 Glava 3 51

FaFabričkibrički ppresresovaniovani CD CD (samo za čitanje)(samo za čitanje)

• Podaci su uskladišteni kao mikroskopska uzvišenja

• Laser za čitanje detektuje uzvišenja na inače perfektnomm ogledalu – Nema uzvišenja = “1”– Uzvišenje = “0”

CD-Audio / CD-ROM

19.04.23 Glava 3 52

CD–Recordable (CD-R)CD–Recordable (CD-R)

• Laser Laser ‘‘palipali’’ tačke u obojenom sloju, koje tačke u obojenom sloju, koje reflereflekkttuju uju manje svetlosti manje svetlosti nego nespaljene površine nego nespaljene površine

• Podaci se upisuju u sesijama – jedna ili više sesija Podaci se upisuju u sesijama – jedna ili više sesija

19.04.23 Glava 3 53

CD–RewriteableCD–Rewriteable CD-RW)CD-RW)

• Laser menja stanje neke legure – tehnologijom promene optičke faze ‘optical phase change’

• Ponovno upisivanje više puta korišćenjem različite snage lasera– Čitanje– Upisivanje– Brisanje

19.04.23 Glava 3 54

• Mnogi drugi CD formati uvedeni su u upotrebu – neki su već zastareli– Video CD (VCD)– VCD-ROM– VCD-Internet– Super VCD– Picture CD (Kodak)– CD-EXTRA– CD-i

DrugiDrugi CD CD fformatormatii

19.04.23 Glava 3 55

KKapaciteapaciteti ti CDCD

• Najčešći formati su 74 min (650MB), 80 min (700MB) i 90 min (800MB)– Veći kapacitet dostiže se smanjenjem razmaka između

tragova na disku– Postoje i druge veličine/kapaciteti (npr., veličine biznis karte)

• Aktuelni kapacitet zavisi i od sadržaja – Podaci zahtevaju znatno više korekcije nego audio signali

• Veći kapaciteti mogu se postići “pregrevanjem” – Koriste “rezervne” oblasti na disku (nestandardne)– Mogući problemi kompatibilnosti

19.04.23 Glava 3 56

Kako se Kako se CD CD-i-i snimajusnimaju??

• Sesije se snimaju sa sw • za uspisivanje na CD

(npr., Nero, EasyCDCreator)• Drag&drop fajlova

u Windows Explorer:

– Win9x/2000• Sa instaliranim softverom

za upisivanjem paketa (npr. inCD, DirectCD)

– Windows XP• Ugrađena podrška

19.04.23 Glava 3 57

DVD DVD fformatormatii

• Postoji 6 “fizičkih formata”: – DVD-ROM– DVD-R – DVD-RW – DVD+R – DVD+RW– DVD-RAM

• Postoji mnogo “aplikacija formata” koji koriste fizičke formate, tj:– ‘DVD-ROM’ je osnovni format koji sadrži podatke– ‘DVD-Video’ definiše kako se film skladišti na disku

19.04.23 Glava 3 58

Fizičke karakteristike mFizičke karakteristike mediedijjaa

• Kako DVD skladišti više podataka nego CD?– Tragovi su smešteni bliže jedan drugom – Manje rupice – Mnogo efikasnija korekcija grešaka

CD DVD

19.04.23 Glava 3 59

Fizičke karakteristike mFizičke karakteristike mediedijjaa

• U osnovnom obliku DVD skladišti 4.7 milijardi bajta (= 4.37 GB)– Kapacitet se može

povećati korišćenjem

obe strane i/ili nekog

ekstra sloja – Sa diskovima sa dva

sloja, laser se

fokusira na 2. sloj

kroz prvi sloj

19.04.23 Glava 3 60

Kako se snimaju DVD diskovi?

• Slično snimanju CD-a…– DVD pisač– DVD softver za upisivanje

(tj. Nero v8)– Medij za snimanje

• DVD-R/-RW, DVD+R/RW, DVD-RAM

19.04.23 Glava 3 61

• CD-ROM drajv– Optički drajv koji čita CD-ROM-

ove

• CD-R– WORM (write-once, read many)

medij na koji se piše jednom, a čita više puta

• CD-RW drajv– Može da čita CD-ROM-ove i da

piše, briše i ponovo piše podatke na CD-R & CD-RW diskove

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 62

• DVD (Digital Versatile Disks)– Memoriše i distribuira sve vrste podataka– Čuva između 3.8 i 17 GB informacija

• DVD-ROM drajv – Mogu da reprodukuju DVD filmove, čitaju DVD data diskove, čitaju

standardne CD-ROM-ove i reprodukuju audio CD-ove– Pošto su “read-only”, ne mogu da zapisuju podatke, muziku ili video

• DVD-RAM drajv – Mogu da čitaju, brišu i zapisuju podatke (ali ne i DVD video) na

DVD-R (ali ne i na CD-R ili CD-RW) medije

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 63

• DVD/CD-RW drajv– Kombinuje dobre osobine DVD-ROM drajva i

CD-RW drajva• DVD-R/CD-RW drajv

– Čita sve CD i DVD tipove diskova– Upisuje na CD-R, CD-RW i DVD-R

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 64

• Fleš memorija– Izbrisivi memorijski čip– Veličina varira izmedju 16 MB i 4 GB– Kompaktna alternativa za memorijske

diskove– Ne sadrže pokretne elemente– Prave se i za posebne namene, kao što je

memorisanje slika u digitalnoj kameri– Verovatno će zameniti memorijske diskove

i magnetne trake

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 65

Prednosti skladištenja Prednosti skladištenja u fleš memorijuu fleš memoriju

• Prihvatljivije od skladištenja na HD zato što:– Nema pokretnih delova i radi bez šuma – Omogućava brži pristup – Manji je po veličini i lakši– Čvršći je i pouzdaniji

• ALI…– Mnogo je skuplja– Ograničen je kapacitet– Ograničen je broj prepisivanja (oko 100 000 prepisivanja po

sektoru)

19.04.23 Glava 3 66

Multi-Media CardMulti-Media Card (MMC) (MMC)

• Veličine

poštanske marke

• 4GB kapaciteta

• Čvrsta, trajna

19.04.23 Glava 3 67

SecureDigital CardSecureDigital Card ( (SDSD))

• Direktna zamena za MMC

– veličine poštanske marke

– neznatno deblja

• Visok kapacitet – sada na raspolaganju do 4 GB

• Zaštićen od kopiranja

• Ima prekidač za sprečavanje snimanja

19.04.23 Glava 3 68

Čitači karticaČitači kartica

Postoji više formata, sa više ugrađenih čitača, ili sa adapterima.

61-in-1 čitač

19.04.23 Glava 3 69

Portovi i slotovi• Sistem ili matična ploča obuhvata više

standardnih portova:– Serijski port za priključivanje

uređaja koji šalju/primaju poruke po jedan bit u jednom trenutku (modemi)

– Paralelni portovi za priključivanje uredjaja koji šalju/primaju bite u grupama – paralelno (printeri)

– Tastatura/miš port za priključivanje tastature i miša

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 70

• Ostali portovi se po pravilu uključuju preko produžnih kartica umesto što se nalaze na matičnoj ploči:

– Video port se koristi za priključivanje kolor monitora u video karticu

– Mikrofon, zvučnici, slušalice, MIDI portovi se koriste za priključivanje audio uredjaja

– SCSI port omogućava povezivanje većeg broja uredjaja na jedan port

– LAN port služi za brzu konekciju na lokalnu računarsku mrežu (Local-Area Network - LAN)

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 71

Laka proširivost

• Sa PC otvorenom arhitekturom i uvođenjem novih interfejsa, mogući su priključci uređaja “na vruće”.

– USB (Universal Serial Bus) univerzalni serijski bas - ima prenos stotinama puta brži od serijskog PC porta

– Firewire (IEEE 1394) vrući priključak - prenosi podatke između uređaja brzinom od 400 ili više megabita u sekundi

• Velika brzina ih čini idealnim za digitalni video

– FireWire 800

• Nedavno ugrađen u Macintosh sisteme omogućava brzinu prenosa 800 Mb u sekundi

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 72

Universal Serial Universal Serial Bus - USBBus - USB

• Hot swappable konekcija

• Nema specijalne kartice

• Do 127 različiti uređaja

– USB 1 – 1.5 Mbps

– USB 1.1 – 12 Mbps

– USB 2 – 480 Mbps

• USB konektor za uređaje

- kamere, PDA i sl.

• USB Hubs omogućava spajanje više

konekcija (uređaja)

19.04.23 Glava 3 73

USB USB uređajiuređaji

19.04.23 Glava 3 74

BluetoothBluetooth

• Bežični sistem, kratkog dometa 12 Mbps

• Koristi globalno raspoložive radio frekventne opsege

• Omogućava prenos glasa i podataka

• Kratak domet – 10m

• Srednji domet – 100m

19.04.23 Glava 3 75

MrežniMrežni kkoneonekktotoriri

• Omogućava komunikaciju dva i više računara

• LAN – Local Area Network

• WAN – Wide Area Network

• RJ45 konektori

19.04.23 Glava 3 76

Mrežna kartica Mrežna kartica Network Interface Cards (Network Interface Cards (NICNIC’s’s))

19.04.23 Glava 3 77

Osnovne klase personalnih računara • Tower sistemi

– Visoka uska kućišta koja po pravilu imaju više proširivih slotova nego druge vrste

• Ravni stoni sistemi – Napravljeni su tako da predstavljaju platformu na koju se

postavlja monitor

• Prenosivi računari – Sadrže sve bitne delove uključujući tastaturu i miša u

kompaktnom kućištu

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 78

Računarski sistem kao celina• Tipičan računarski sistem može imati više ulaza, izlaza i

memorijskih spoljašnjih jedinica. • Važna je njihova međusobna kompatibilnost• Računarske mreže brišu granice između pojedinačnih

(izolovanih) računara• Umreženi računar može pristupati svim hardverskim i

softverskim resursima jedne mreže• Svaki pojedinačni računar je, u stvari, samo jedan mali

delić globalnog sistema povezanih računarskih mreža• Internet – globalna svetska računarska mreža

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 79

Perspektive • Buduće memorijske jedinice

• Manji diskovi većeg kapaciteta • Tzv. single-electron memory chip - veličine nokta će

moći da memoriše jedan dugometražni film • Budući izlazni uređaji

• Ravni monitori će potpuno zameniti stone CRT monitore u vrlo kratkom roku

• Retinalni monitori bez ikakvog ekrana (piloti)• Budući ulazni uređjaji: senzori

• Sofisticirani uređaji koji će zamenjivati oči, uši i ostale organe pojedinih čula u uslovima računarskog mrežnog okruženja

PeriferijePeriferije

19.04.23 Glava 3 80

• Periferijske jedinice omogućavaju komunikaciju računara sa spoljašnjim svetom i memorisanje informacija.

• U savremenom računaru tipične ulazne jedinice su tastatura i miš, a može se priključiti veliki broj različitih ulaznih jedinica.

• Izlazni uređaji vrše obrnutu funkciju: prihvataju nizove bita iz računara i transformišu ih u formu koja je pogodna za korisnika.

• Memorijske jedinice imaju dvosmernu komunikaciju sa računarom, a najznačajnija je RAM (memorija sa slučajnim pristupom) zbog brzine i fleksibilnog pristupa podacima.

• Povezivanje računara u mreže omogućava njihovo direktno međusobno komuniciranje.

PeriferijePeriferije- zaključak -- zaključak -