Poslovne Finansije II

7/21/2019 Poslovne Finansije II

1/182

1

Dr Radomir ali

Beograd, 2014.

Poslovne finansije


2/182

2


3/182

3

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRAD

POSLOVNE FINANSIJE

dr Radomir ali

BEOGRAD, 2014.


4/182

4


5/182

5

SADRAJ

I UVODNA RAZMATRANJA.............................................................. 91. DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE NAUKE O FINANSIJAMA ............ 92. FINANSIJSKI SISTEM ....................................................................... 123. PREDMET I CILJEVI POSLOVNIH FINANSIJA ............................. 14

II UPRAVLJANJE FINANSIJAMA.................................................... 211. FINANSIJSKA FUNKCIJA PRIVREDNIH DRUTAVA................. 212. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PRIVREDNIH DRUTAVA. 233. FINANSIJSKA POLITIKA ................................................................. 273.1. NAELA FINANSIJSKE POLITIKE............................................. 283.1.1. Naelo finansijske stabilnosti........................................................... 28

3.1.2. Naelo likvidnosti............................................................................. 293.1.3. Naelo rentabilnosti.......................................................................... 303.1.4. Naelo finansijske elastinosti.......................................................... 313.1.5. Naelo finansijske nezavisnosti........................................................ 323.1.6. Naelo finansijske snage................................................................... 323.2 PRAVILA FINANSIRANJA - IZRAZ FINANSIJSKE POLITIKE 343.2.1. Vertikalna pravila finansiranja ........................................................... 343.2.1.1. Pravila za odnos vlastitih i pozajmljenih izvora sredstava ............. 353.2.1.2. Pravila za odnose u strukturi vlastitog kapitala .............................. 37

3.2.1.3. Pravila za odnose izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala..... 373.2.2. Horizontalna pravila finansiranja .................................................... 383.2.2.1. Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja ......................................... 383.2.2.2. Zlatna bilansna pravila finasiranja ................................................. 393.2.2.2.1. Zlatno bilansno pravilo u uem smislu ........................................ 403.2.2.2.2. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu........................................ 413.2.2.3. Ostala pravila finansiranja ........................................................... 423.2.2.3.1. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test) .............................................. 423.2.2.3.2. Pravilo finansiranja 2:1 ............................................................... 433.2.2.3.3. Pravilo odnosa novanih sredstava i kratkoronih obaveza....... 433.2.2.3.4. Pravilo finansijske poluge ........................................................... 44

III INSTRUMENTI UPRAVLJANJA FINANSIJAMA...................... 491. ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE .................................. 491.1. OPTI MODEL ORGANIZACIJE FINANSIJSKE FUNKCIJE........ 522. FINANSIJSKO PLANIRANJE ........................................................... 542.1. PREDMET I MODELI FINANSIJSKOG PLANIRANJA ................. 552.2. METODOLOGIJA I NAELA IZRADE

FINANSIJSKOG PLANA ............................................................... 57

2.3. VRSTE FINANSIJSKIH PLANOVA .............................................. 60


6/182

6

2.3.1. Biznis (poslovni) plan ....................................................................... 633. FINANSIJSKA KONTROLA .......................................................... 703.1. RACIO BROJEVI ............................................................................. 703.1.1. Racia likvidnosti ............................................................................... 73

3.1.1.1. Opti racio likvidnosti..................................................................... 733.1.1.2. Rigorozni racio likvidnosti ............................................................. 743.1.1.3. Neto obrtni fond (sredstava) ........................................................... 753.1.2. Racia aktivnosti ............................................................................... 763.1.2.1. Koeficijent obrta dobavljaa........................................................... 773.1.2.2. Koeficijent obrta kupaca ................................................................. 793.1.2.3. Koeficijent obrta zaliha ................................................................... 803.1.2.4. Koeficijent obrta ukupnih i neto obrtnih sredstava ......................... 813.1.2.5. Koeficijent obrta fiksnih sredstava ................................................. 83

3.1.2.6. Koeficijent obrta vlastitih izvora sredstava ..................................... 843.1.2.7. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava............................... 843.1.3. Racia duga ili racia finansijske strukture ........................................ 853.1.3.1. Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstavima ......................... 863.1.3.2. Racio dugoronog duga prema ukupnim sredstavima .................... 873.1.3.3. Racio dugoronog duga prema vlastitom kapitalu.......................... 873.1.3.4. Koeficijent pokria kamate............................................................. 883.1.3.5. Koeficijent pokria ukupnog duga.................................................. 893.1.4. Racia rentabilnosti (profitabilnosti) ................................................ 90

3.1.4.1. Stopa bruto dobitka ......................................................................... 903.1.4.2. Stopa poslovnog dobitka ................................................................. 913.1.4.3. Stopa neto dobitka........................................................................... 923.1.4.4. Stopa prinosa na ukupna sredstva ................................................... 923.1.4.5. Stopa prinosa na vlastita sredstva ................................................... 933.1.5. Racia trita.................................................................................... 943.1.5.1. Neto dobitak po akciji ..................................................................... 963.1.5.2. Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji..................... 973.1.5.3. Racio plaanja dividende................................................................ 983.1.5.4. Dividendna stopa ............................................................................ 983.1.5.5. Odnos trine i knjigovodstvene vrednosti po akciji...................... 993.1.6. Du Pont sistem analize .................................................................. 1003.1.6.1. Osnovna Du Pont formula ............................................................ 1013.1.6.2. Proirena Du Pont formula............................................................ 1023.1.6.3. Grafikon Du Pont sistem analize .................................................. 1033.2. ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA ........................................ 1053.3. CASH FLOW ANALIZA ............................................................... 1083.4. RIZIK I DEJSTVO LEVERIDA.................................................. 1103.4.1. Poslovni riziki i poslovni leverid................................................... 111

3.4.2. Finansijski rizik i finansijski leverid.............................................. 113


7/182

7

3.4.3.Totalni rizik i kombinovani leverid................................................. 115

IV PROCENE VREDNOSTI NOVCA............................................. 1211. NETO O NOVCU......................................................................... 1212. VREMENSKA VREDNOST NOVCA .......................................... 1252.2.1. Budue vrednosti novca i sloene kamate. ...................................... 1262.2.2. Sadanje vrednosti novca................................................................. 1292.2.2.1. Obraun kamatne stope................................................................. 1312.2.3. Viestruki novani tokovi................................................................ 1312.2.3.1. Budua vrednost viestrukih novanih tokova............................. 1312.2.3.2. Sadanja vrednost viestrikih novanih tokova............................ 1322.2.4. Jednaki novani tokovi.................................................................... 1322.2.4.1. Procena beskonanog novanog toka........................................... 133

2.2.4.2. Procena vrednost anuiteta ............................................................. 1342.2.5. Inflacija i vremenska vrednost novca .............................................. 1362.2.6. Efektivne godinje kamatne stope................................................... 138

V UPRAVLJANJE OBRTNIM SREDSTVIMA............................. 1431. OBRTNI KAPITAL.......................................................................... 1432. NENOVANI OBRTNI KAPITAL ................................................. 1482.1. KOMPONENTE NENOVANOG OBRTNOG KAPITALA........ 1492.1.1. ZALIHE ........................................................................................... 150

2.1.1.1. ODREIVANJE OPTIMALNOG NIVOA ZALIHA.................. 1512.1.1.2. Model ekonominog broja narudbi............................................. 1522.1.1.3. Opti model za procenu optimalnog nivoa zaliha......................... 1542.1.1.3.1. Model utvrivanja optimalnih zaliha uticajem na novane....... 154

tokove. 1542.1.1.3.2.Model utvrivanja optimalnih zaliha uporeivanjem sa drugim

korporacijama.. 1572.1.2. POTRAIVANJA I KREDITI........................................................ 1582.1.2.1. KREDITNE ANALIZE I ODLUKE 1613. NOVANI OBRTNI KAPITAL ........................................................... 1633.1. ULAGANJA U OPERATIVNA NOVANA SREDSTVA.............. 1643.1.1. PROCENA OPTIMALNOG NIVOA OPERATIVNIH 165NOVANIH SREDSTAVA 1653.1.1.1. Baumolov model procene optimalnog nivoa novanih sredstava 1663.1.1.2. Miller - Orrov model procene optimalnog nivoa novanih

sredstava. 1683.2. ULAGANJA U LIKVIDNE HARTIJE OD VREDNOSTI............ 1693.3. ULAGANJA U RIZINE HARTIJE OD VREDNOSTI............... 173


8/182

8


9/182

9

I UVODNA RAZMATRANJA

Cilj poglavlja: Uvodna razmatranja ovog poglavlja

studente i druge itaoce,upoznaje sa pojmom, definicijamai kalsifikacijama finansija kao nauke i kao podsistema

nauke o ekonomiji uopte. Obrauje i temu finansijskog

sistema sa sastavnim elementima kao i predmet poslovnih

finansija.

Kljune rei: ,javne finansije, line finansije, finansije

privrednih drutava, monatarne finansije, meunarodne

finasije, poslovne (korporativne) finansije.

1. DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE NAUKE O FINANSIJAMAZbog injenice da trini nain privreivanja danas dominira u veini

savremenih privrednih sistema, izuavanje finansija predstavlja izuzetno znaajnudelatnost. A kako trinu privredu karakterie privatno vlasnitvo i slobodakupovine i prodaje proizvoda i usluga, teko ju je zamisliti bez novca kao kljunogelementa finansija. Zato se za finansije kae da su istorijska kategorija, jer su sepojavile tek kada se pojavio novac i kada se poela ostvarivati njegova funkcija. O

poreklu pojma finansija (engl. finances; matters of finance) postoje razliitamiljenja no, najvie je zastupljeno shvatanje da je nastao u srednjem veku odlatinske imenice financia i oznaavao je dravni prihod ili odreeno plaanje.

Pojam finansija znaajnije poinje da se primenjuje u Francuskoj i Nemakoju XV i XVI veku, a kao naunadisciplina prvi put je pomenut od strane nemakognaunika Malkusa (Malchus) 1830. godine. Dve godine kasnije (1832. godina) FonRau, takoe nemaki naunik nazvao ju je novm naunom disciplinom. Godine1903., engleski naunik Bastejbl (Bastable) prvi je upotrebio termin javnefinansije, koje su neto kasnije prihvaene i u SAD, i koje su podrazumevaleaktivnosti prikupljanja prihoda drave i njihovo troenje za zadovoljenje javnihpotreba. A 1936. godine, Kejnz (J.M. Keynes) je ustoliio termin fiskalna politikakoju su razradili i unapredili njegovi naslednici (Hansen, Samuelson), i kojom senaglaavala potreba za javnim troenjem, oporezivanjem i javnim zaduivanjem.Termin funkcionalne finansije upotrebio je Lernen 1951., takoe amerikinaunik, gde je pored poreza i zaduivanja, skrenuo panju i na emisiju novcapotrebnu za uravnoteenje platnog bilansa zemlje, te smanjenje stopenezaposlenosti i stope inflacije.

U teoriji se pojam finansija definie na razne naine. Jedan broj autora smatrada je to vetina manipulisanja i upravljanja novcem, 1 dok drugi kau da finansije

predstavljaju istovremeno i umetnost (kroz razvoj proizvoda) i nauku (kroz


10/182

10

merenje).2 Neto sloenija definicija finansija kae, da finansije predstavljajufinansijsku disciplinu koja prouava pojave, odnose i institucije, metode i proceseprikupljanja, raspodele i troenja novanih sredstava, kao i upravljanje timsredstvima, za pokrie potreba drave, odnosno drutva.3

Sve navedene definicije relevantne su i esto su u upotrebi, naroito kada seobjanjava pojam finansija uopte, no poto su finansije prisutne u svim tokovimaprivrednih i neprivrednih aktivnosti jedne zemlje ili jednog drutva, definicija bitrebalo da glasi, da finansije predstavljaju naunu disciplinu kao deo ukupne naukeo ekonomiji koja se bavi izuavanjem:

1. linih finansija,2. finansija privrednih drutava i3. javnih finansija.

Ova tri segmenta finansija, utiu na sve dimenzije drutvenog ivota: napolitiku, poreze, umetnost, religiju, stanovanje, zdravstvenu zatitu, medije,obrazovanje, siromatvo, bogatstvo, potronju, sport, prevoz, radnu snagu itd.

Line finansije bi trebalo da daju odgovore na pitanja: koliko je novcapotrebno pojedincu (ili porodici) i kada, kako ljudi mogu da se zatite odnepredvienih dogaaja u privredi zemlje i inostranstvu, kako da porodica preneseimovinu na naslednike, kako moe poreska politika da utie na line finansijskeodluke, kako kredit moe da utie na finansijsko stanje pojedinca, kako neko moeda planira sigurnu finansijsku budunost u okruenju nestabilne privrede? Inae,line finansije ukljuuju: finansiranje obrazovanja, finansiranje trajnih potronihdobara, kupovinu osiguranja, ulaganje u tednju za penziju i izmirivanje obaveza pokreditu ili po nekim drugim osnovama.

Finansije privrednih drutava podrazumevaju obezbeenje sredstava zaaktivnosti drutva preko balansiranja rizika i profitabilnosti, uz pokuaj poveanjabogatstva i vrednosti svojih akcija, kroz tri meusobno povezane odluke.Prvaodluka se odnosi na "odluku o ulaganju," odnosno odluka o konkretnom projektu ukoji e se ulagati uz pomo finansijskog modeliranja. Druga odluka se odnosi na"odluku o finansiranju," kroz koju je potrebno razraditi kako e se ovo ulaganje

finansirati, tj. koliko e kapitala uneti akcionari, koliko kreditori i koliko samodrutvo kroz svoje novane tokove.Trea odluka treba da se odnosi na "odluku odividendi," gde uprava drutva treba da odlui, da li da se ostvarena dobit zadri zabudue investicije ili da se distribuira akcionarima.

Javne finansije predstavljaju finansije drava, a bave se: identifikacijompotrebnih izdataka subjekata javnog sektora, prikupljanjem izvora za finansiranjetih izdataka, procesom budetiranja i emitovanjem dunikih hartija od vrednostiza projekte javnih radova.


11/182

11

Prethodno navedena definicija finansija istovremeno predstavlja i njenuklasifikaciju prema kriterijumu korisnika, no prema kriterijumu vrste aktivnosti,nauka o finansijama moe da se klasifikuje na:

1. javne finansije,2. poslovne finansije,3. monetarne finansije,4. meunarodne finansije,5. finansije finansijskih institucija.U ovom radu, javne finansije su ve prethodno jedanput definisane no, sa

aspekta prava i pravne nauke, javne finansije predstavljaju prevashodno ekonomskudisciplinu koja izuava finansijsku delatnost drave i drugih pravnih lica javnogprava javnopravnih kolektiviteta kojima je zakonom povereno da vre takvudelatnost.4Finansijska delatnost drave proizilazi iz propisa, konkretno iz Ustava izakona koji reguliu tu delatnost kojom obezbeuju, pre svega prikupljanje izvorasredstava (prihodi svih vrsta poreza, akciza, carina, taksi i sl.) i njihovo usmeravanjena zadovoljenje odreenih javnih potreba. Javne potrebe, predstavljene su krozpotrebe jednog drutva ili drave da ima organizovanu: zdravstvenu zatitu,obrazovanje, kulturu, bezbednost, socijalnu sigurnost i sl.

Poslovne finansije kao nauna disciplina izuavaju kretanje novanihsredstava u sferi proizvodnje, razmene, raspodele i potronje, kao i odnose izmeuprivrednih subjekata u zemlji i inostranstvu.5 Konkretno, poslovne finansijeizuavaju: finansijsku analizu i planiranje novanih tokova, poslovne i finansijske

rizike, dejstvo leverida, upravljanje obrtnim sredstvima i kapitalnim ulaganjima,dinamikim metodama za ocenu rentabilnosti investicionih projekata, izvorimafinansiranja, cenom i strukturom kapitala, hibridnim izvorima finansiranja teholding kompanijama i merderima.

Nauka o monetarnim finansijama prouava monetrano-kreditni sistem s jednei monetrano-kreditnu politiku sa druge strane. Monetarno-kreditni sistem obraujepitanja: modela, naela i instrumenata monetrane politike kojim kreira i ponitavanovac i kredit, dok, monetarno-kreditnim politikama definie: dinamiku, obim istrukturu, kako monetarnih agregata i ukupne novane mase, tako i obim i strukturu

plasmana i likvidnost privrede.

Meunarodne finansije se bave meunarodnim projektima, meunarodniminvesticijama i meunarodnim tokovima kapitala, a mogu se posmatrati ire i uedefinisane. ire definisane, predstavljaju granu ekonomije koja se baviprouavanjem finansijskih odluka multinacionalnih korporacija u podrujumeunarodnog poslovanja, odnosno globalnih korporativnih finansija. Uadefinicija meunarodnih finansija podrazumeva: budetiranje kapitala, prouavanjedinamike deviznog kursa, direktna strana ulaganja i njihov efekat na meunarodnutrgovinu.


12/182

12

Nauka o finansijama finansijskih institucija podrazumevaju prouavanjefinansija najvanijih finansijskih institucija, kao to su banke, osiguravajua drutvai investicioni fondovi. Finansijske institucije, dominiraju u finansijskom sistemu, jerposreduju izmeu deficitarnih i suficitarnih transaktora, posreduju izmeu onih koji

nude vikove svojih finansijskih sredstava i onih kojima su ti vikovi sredstavapotrebni.

Bankrastvo je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem: bankarskogsistema, bankarske prakse i principa i tehnika bankarskog poslovanja. U okvirubankarskog sistema, posebno je znaajna uloga centralnih banaka u emitovanjuprimarnog novca a kod poslovnih banka znaajne su funkcije: prikupljanjadepozitnog novca, plasmana tog novca i funkcije platnog prometa uopte.

Finansijske institucije koje se pojavljuju na visoko razvijenim tritima

ostvaruju najdinaminiji rast i najee se pojavljuju u obliku: osiguravajuihdrutava ili kompanija, penzionih i investicionih fondova. Ove institucije trguju nafinansijskom tritu, odnosno, na tritu kapitala, na strani ponude kao veliki kupcihartija od vrednosti tako da, su za razliku od individualnih investitora, u stanju daizvre disperziju rizika svojih ulaganja, na institucionalnom i profesionalnom nivou.Istovremeno, modernizuju trite kapitala i poveavaju njegovu transparentnost,podiu korporativno upravljanje na vii nivo i stimuliu finansijske inovacije, asvojim prisustvom, kao moni trini uesnici, utiu na poveanje konkurencije ufinansijskom sistemu.6

2.FINANSIJSKI SISTEMinjenica je da se svaki drutveni sistem sastoji od niza podsistema . To su

opoteprihvaeni i odavno poznati podsistemi kao to su: privredni, politiki,pravni, proizvodno-tehniki, sociokulturni i sl. Posmatrano pojedinano, svaki odnjih predstavlja sistem za sebe sa svojim podsistemima. Tako npr. privrednipodsistem predstavlja sistem koji ima svoje podsisteme kao to su: podsistemraspoloivih izvora, podsistem privrednih subjekata, podsistem aktivnostiprivrednih subjekata i finansijski podsistem.

Slika 1. Struktura finansijskog sistema


13/182

13

Finansijski sistem predstavlja podsistem privrede, ili samo jedan od njenihsastavnih delova, to znai, da je zajedno sa ostalim podsisitemima, u funkcijiispunjenja zadataka privrede. Te zadatke, finansijski sistem ostvaruje najeepreko svojih institucija ili podsistema7 kao to su: budetski, poreski, carinski,

novani, devizni, bankarski, kreditni, poslovno-finansijski, podsistem tednje iosiguranja. Savremeni finansijski sistem uglavnom obuhvata: finansijske institucije,finansijske tokove, finansijske mehanizme i finansijske instrumente (Slika 1). Zafinansijski sistem moe da se kae da je to segment nacionalne privrede kojiobuhvata sve ekonomske subjekte koji su angaovani u sferi finansija, kao i njhovudelatnost u oblasti finansijskih usluga tj. u prikupljanju, transformaciji i raspodeliraspoloivih novanih sredstava ili ako posmatramo finansijski sistem neke zemlje,moe da se kae, da je to njena valuta, platni sistem, finansijska trita, finansijskeinstitucije i regulatorni organi drave.

Ue gledano, finansijski sistem moe da se definie kao sistem koji se bavitednjom i investicijama,odnosno, finansijski sistem slui da povee dve osnovnemakroekonomske kategorije - tednju i investicije.

Iz prethodnih definicija uoava se da postoji visok stepen zavisnosti izmeufinansijskog i privrednog sistema i da rast i razvoj, te pad i saturacija finansijskogsistema utie na stanje ukupnog privrednog sistema. Bazu finansijskog sistema inepropisi koji ga reguluu, a finansijski organi i institucije su nosioci finansijskeprakse koja je razliita od privrede do privrede i od zemlje do zemlje. Finansijskisistem treba da obezbedi funkcionisanje trita i finansijska sredstva za pokriedravnih i zajednikih potreba u skladu sa finansijskim mogunostima to ukazujena njegovu sloenu strukturu i sloenost finansijskih odnosa koji u njemu vladaju ikoji pred njega postavljaju - drava, pravna lica i graani.

Prema kriterijumu visine uea u finansiranju preduzea i velikih kompanijafinansijski sistemi se klasifikuju u dva modela: nemko-japanski i anglosaksonski.Nemako-japanski model preferira banke kao najvee finansijere i akcionare, jer suu ovom sistemu banke esto veliki akcionari kompanija. Kod anglosaksonskogmodela orjentacija je na finansijskim tritima i gde se do finansijskih sredstavanajee dolazi kroz emisije hartija od vrednosti na primarnom, te njihovmkupovinom i prodajom na sekundarnom tritu kapitala.

U domicilnim uslovima, dominantnu poziciju u finansijskom sistemuzauzimaju poslovne banke, jer su najaktivnije finansijske institucije i u platnomsistemu i na finansijskim tritima: novanom, deviznom i tritu kapitala. Promethartija od vrednosti na finansijskim tritima je jo uvek na niskom nivou, tako dadomicilni finansijski sistem mnogo vie lii na nemako-japanski, nego naanglosaksonski model.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1


14/182

14

3. PREDMET I CILJEVI POSLOVNIH FINANSIJASvi prethodno predstavljeni segmenti8 finansija kao naune discipline nisu

predmet prouavanja ovoga rada, nego samo jedan njen deo, znaajan i relevantaniskljuivo za mikrofinansije. To su finansije koje se bave finansijskim problemimaprivrednih subjekata, ili prevedeno na nae prilike, finansijskim problemimapravnih lica koja obavljaju svoju delatnost u cilju sticanja dobiti,9 odnosno,finansijskim problemima naih privrednih drutava.

A prema Zakonu o privrednim drutvima Srbije, privredna drutva su:

- ortaka drutva,- komanditna drutva,- drutva sa ogranienom odgovornou i- akcionarska drutva.

Razlike izmeu pojedinih privrednih drutava su evidentne no, osnovnarazlika je u pogledu odgovornosti prema obavezama tih drutava.

Ortaka drutva su drutva dva ili vie ortaka koji neogranieno solidarnoodgovaraju celokupnom svojom imovinom za obaveze drutva tako da i u sluajuda postoji neki ugovor izmeu ortaka koji sadri odredbu o ogranienjuodgovornosti ortaka prema treim licima, ta odredba se iskljuuje jer nema pravnodejstvo.

Komanditna drutva su privredna drutva sa najmanje dva lana, od kojihnajmanje jedan odgovara za obaveze drutva neogranieno solidarno, poznat jo kaokomplementar, i najmanje jedan koji odgovara ogranieno do visine svogneuplaenog, odnosno neunetog uloga, poznatog jo kao komanditor.

Drutva sa ogranienom odgovornou (Doo, engl. LLC Limited LiabilityCompany, ger. GmbH - Gesellschaft mit beschrnkter Haftung) su drutva u kojejedan ili vie lanova drutva unose udele u osnovni kapital drutva, s tim dalanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva osim u sluajevima, kada

upotrebe drutvo za postizanje zabranjenih ciljeva, kada koriste imovinu drutvakao linu, kada koriste drutvo u cilju oteenja poverilaca drutva i kada radisticanja koristi umanje imovinu drutva. Drugaije reeno, lanovi drutva saogranienom odgovornou odgovaraju za obaveze drutva samo do visine svojihuloga, a ne i sopstvenom privatnom imovinom.

Akcionarska drutva (AD, engl. Inc Incorporation, ger. AG Aktiengesellschaft), su drutva iji je osnovni kapital podeljen na akcije akcionarakoji ne odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluajevima kada akcionari upotrebedrutvo za postizanje zabranjenih ciljeva, kada koriste imovinu drutva kao linu,

kada koriste drutvo u cilju oteenja poverilaca drutva i kada radi sticanja koristi


15/182

15

umanje imovinu drutva. Za obaveze akcionarskog drutva, odgovara samoakcionarsko drutvo celokupnom imovinom akcionarskog drutva.

Kada se u teoriji pa i prkasi pominju akcionarska drutva, uglavnom se misli

na velika privredna drutva ili kompanije koje se sa svojim akcijama pojavljuju naberzi, to znai da trguju svojim akcijama i da su njihove akcije dostupne javnosti,bilo kojem zainteresovanom investitoru. Danas je sve vie privrednih drutava uformi akcionarskih drutava, bez obzira na njihovu veliinu i bez obzira, da linjihove akcije kotiraju na berzi. Nikako ne znai da takva privredna drutva nemogu biti uesnici tog trita. Naprotiv, takva drutva mogu da se pojave, kako uulozi kupca, tako i u ulozi prodavca tuih akcija ili drugih oblika hartija odvrednosti. Naravno, sve transakcije kupoprodaje hartija od vrednosti se obavljajupreko ovlaenih finansijskih institucija kao to su brokersko- dilerska drutva(BDD) ili banke sa dozvolom za obavljanje tih poslova. Isto tako, i drugi oblici

privrednih drutava, kao to su, drutva sa ogranienom odgvornou, ortaaka ikomanditna drutva kao i fizika lica, imju pravo da trguju na berzi, kupuju iprodaju hartije od vrednosti, posredno, odnosno, imaju pravo da investiraju svojkapital na trite kapitala i da oekuju odreeni rezultat iz tih ulaganja. Drugaijereeno, svi oblici privrednih drutava imaju potrebu i pravo da investiraju, kako uprojekte vezane za njihovu osnovnu delatnost, tako i u investicije kojepodrazumevaju hartije od vrednosti na finansijskom tritu.

Usled prethodno pomenutih injenica, danas je veoma teko razgraniiti tanota je predmet poslovnih finansija, a ta korporativnih finansija ili finansijskog

menadmenta. Zato? Zato to:

- i velikim i malim privrednim drutvima, odnosno i kompanijama ideonikim drutvima sa ogranienom odgovornou i ortakim ikomanaditnim drutvima je u opisu posla da koriste i da posedujuznanja iz:

a) upravljanja privrednim drutvom,b) organizovanja finansijske funkcije,c) o naelima finansijske politike,d) finansijskog planiranja,e) bilansa i izvetavanja,f) pravila finasiranja,g) upravljanja novanim sredstvima,h) poreskog sistema,

- i velikim i malim privrednim drutvima, neophodno je da raspolau savisokim stepenom znanja i iz, to mnogi autori posebno obrauju inazivaju posebnim imenom, korporativnih finansija koje naroitotretiraju:


16/182

16

a) finansijska trita i institucije,b) investicione i finansijske odluke,c) vremenske vrednosti novcasadanje i budue,d) procene hartija od vrednostivlasnikih i dunikih,e) procene vrednosti investicija i DNT analiza,f) analizu projekata,g) procenu vrednosti kompanija ih) odluke o finansiranju kompanija.

Oigledno je da je svakom privrednom drutvu potrebno da poseduje znanjaiz svih prethodno nabrojanih domena, jer je nemogue npr. procenjivati vrednostnekog privrednog drutva i znati izraunati prosean ponderisani troak kapitala(WACC), a ne posedovati znanja o bilansima, strukturi aktive i pasive,pokazateljima sigurnosti, rentabilnosti i sl. Donosilac investicione odluke (ne

pojedinac, nego privredno drutvo) ne moe donositi odluku o investiranju na baziintuicije, naroito kada su u pitanju velike vrednosti, nego na bazi kvalitetneinformacije. A da bi donosilac odluke pribavio kvalitetnu informaciju, mora da imaznanja iz oblasti bilansa, izvetavanja, pravila finasiranja i npr. finansijskih trita.Zato? Zato da bi znao da ita sve raspoloive informacija, vri njihovopreraunanvanje, poreenje, uparivanje i na kraju selektovanje kvalitetne od ostalihinformacija, koje e mu pomoi da donese konanu odluku. Sutinski gledano,aktivnosti odluivanja su informacione aktivnosti-aktivnosti transformacijeinformacija, te sam proces odluivanja moemo shvatiti kao dinamiki sistem iji suulazi informacije, a izlazi odluke, koje opet predstavljaju informaciju10

Informacije predstavljaju saznanja o svetu koji nas okruuje a postoje autori koji ihposmatraju sa tri razliita aspekta i to sa: sintaktikog, semantikog ipragmatinog:11

- sintaktiki aspekt teorije informacija obuhvata i obrauje informacije sastanovita sigurnosti i ekonominosti prenosa podataka a time iinformacija,

- semantiki aspekt teorije informacija bavi se problemima informacija sastanovita njihove korisnosti za primaoca. Izgradnjom sve savrenijihsistema informacija reava se problem selekcije vesti da bi se dolo doinformacije koju treba sigurno preneti do korisnika i

- pragmatini aspekt teorije informacija angaovan je na reavanju danasnajteeg problema sa informacijama, a to je da informacija stigne dokorisnika u pravo vreme.

Danas je dakle, vie nego ikada ranije, prilikom donoenja finansijskihodluka potrebno korienje naunih metoda. Naroit doprinos u tom smislu, dale sukvantitativne metode i autori kao to su Harry i Markowitz u podrujukvantifikovanja rizika i prinosa, te vrednovanje finansijskih odluka za koje svezasluge imaju Modigliani i Miller12


17/182

17

Na osnovu svega prethodno izneenog, predmet izuavanja ove oblasti jegotovo identian, kako za potrebe poslovnih finansija, finansijskog menadmenta itako i za potrebe korporativnih finansija. Bez obzira na postavljen definitivannaslov, predmet izuavanja ovoga rada bie: upravljanje privrednim drutvima,

zadaci i organizovanje finansijske funkcije drutava, utvrivanje i primena naelafinansijske politike, izrada finansijskih planova drutava, itanje i tumaenje bilansai bilansnih pozicija drutava, upoznavanje i primena vertikalnih i horizontalnihpravila finansiranja, upravljanje novanim sredstvima drutava, primena propisa izdomena fiskalne politike, upoznavanje sa finansijskim tritima i triniminstitucijama, investicionim i finansijskim odlukama drutava, utvrivanje sadanjei budue vremenske vrednosti novca, procena vlasnikih i dunikih hartija odvrednosti, procene vrednosti investicija i DNT analiza, analiza projekata drutava iprocena vrednosti drutava (kompanija).

Kada su ciljevi poslovnih finansija ili ciljevi upravljanja poslovnimfinansijama u pitanju, moe se rei da su to zahtevi za maksimiranjem rentabilnostiuz odravanje odgovarajueg stepena likvidnosti. Drugim reima, rentabilnost jeuslov odravanja privrednog drutva na dui rok, i vezana je za ostvarenje stopeprofita na akcijski i osnovni kapital kao i ostvarenje stope profita na poslovnasredstva, dok je likvidnost koncept koji podrazumeva sposobnost privrednogdrutva da izvrava svoje dospele obaveze uz odravanje potrebnog nivoa obrtnihsredstava za nesmetano tekue poslovanje i odravanje i ouvanje svog kreditnogboniteta.13 Poslovne finansije nisu nezavisne, nego su povezane sa poslovnimciljevima privrednog drutva i podreene su njegovom rukovodstvu koje polae

raune akcionarima ili osnivaima drutva. Pri tome, treba imati na umu dapomenuta veza nije pravolinijska ni jednosmerna. Informacije kojima raspolae, akoje esto koriste i ostale poslovne funkcije, obezbeuju poslovnoj funkcijifinansija posebno mesto u organizaciji i ine realnu podlogu za njen znaajnijiuticaj na optu politiku privrednog drutva.

--------- // --------

REZIME POGLAVLJA

Trini nain privreivanja u veini savremenih privrednih sistema pokazaoje da izuavanje finansija predstavlja izuzetno znaajnu delatnost. Za finansije sekae da su istorijska kategorija, jer su se pojavile tek kada se pojavio novac i kada jepoela da se ostvaruje njegova funkcija. Finansije predstavljaju vetinu


18/182

18

manipulisanja i upravljanja novcem ali su po nekim autorima i umetnost (krozrazvoj proizvoda) i nauka (kroz merenje). Po nama finansije predstavljaju naunudisciplinu kao deo ukupne nauke o ekonomiji koja se bavi izuavanjem: linihfinansija, finansija privrednih drutava i javnih finansija. Prema kriterijumu vrste

aktivnosti, nauka o finansijama moe da se klasifikuje na: javne, poslovne,monetarne, meunarodne i finansije finansijskih institucija.

Finansijski sistem predstavlja podsistem privrede, to znai, da je zajedno saostalim podsisitemima, u funkciji ispunjenja zadataka privrede koje ostvarujenajee preko svojih institucija ili podsistema kao to su: budetski, poreski,carinski, novani, devizni, bankarski, kreditni, poslovno-finansijski, podsistemtednje i osiguranja. Savremeni finansijski sistem uglavnom obuhvata: finansijskeinstitucije, finansijske tokove, finansijske mehanizme i finansijske instrumente.

Predmet izuavanjaposlovnih finansija je: upravljanje privrednim drutvima,organizovanje finansijske funkcije drutava, utvrivanje i primena naela

finansijske politike, izrada finansijskih planova drutava, itanje i tumaenje bilansai bilansnih pozicija drutava, upoznavanje i primena vertikalnih i horizontalnihpravila finansiranja, upravljanje novanim sredstvima drutava, primena propisa izdomena fiskalne politike, upoznavanje sa finansijskim tritima i triniminstitucijama, investicionim i finansijskim odlukama drutava, utvrivanje sadanjei budue vremenske vrednosti novca, procena vlasnikih i dunikih hartija odvrednosti, procene vrednosti investicija i DNT analiza, analiza projekata drutava iprocena vrednosti drutava (kompanija).

PITANJA ZA DISKUSIJU

1. Prema kriterijumu korisnika nauka o finansijama prouava?2. Prema kriterijumu vrste aktivnosti, nauka o finansijama se kalsifikuje?3.

Nauka o poslovnim finansijama prouava?4. Nauka o monetarnim finansijama prouava?

5. ta prouaavju meunarodne finansije?6. ta ini finansijski sistem jedne zemlje?7. Oblici privrednih drutava u Srbiji?8. Oznaka drutva sa ogranienom odgovornou u USA?9. Oznaka akcionarskog drutva u Nemakoj?10.Predmet prouavanja poslovnih finansija?


19/182

19

LITERATURA

1Brian Butler, Alan Isaacs: A Dictionary of Finance, Oxford University Press, Oxford New

York, 1993, str. 107.1Lois A Vitt, Financial Sociology, T'he Blackwell Encyclopedia of Sociology, October 10,2011.1Dobrivoje Milojevi, Leksikon bvankarstva, MeGraf Beograd, Beograd, 2003. str. 534. 1Raievi dr Boidar: Javne finansije, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakultetau Beogradu, Beograd, 2008, str. 4.1Vunjak dr Nenad: Finansijski menadment, poslovne finansije, Proleter Beej, Ekonomskifakultet Subotica, Subotica, 2008. str. 3.1ali dr Radomir: Monetarna ekonomija i bankarstvo, Visoka poslovna kola aak, 2011,str. 61.1Vunjak dr Nenad: Finansijski menadment, poslovne finansije, Proleter Beej, Ekonomski

fakultet Subotica, 2008, str. 4.1Javne finansije, poslovne, monetarne, meunarodne i finansije finansijskih institucija.1Slubeni glasnik br. 36/2011. i 99/2011.1Dr Bober Juraj: Stroj, ovjek, drutvo, Naprijed, Zagreb, 1970, str. 88.1Grupa autora: Informacijski sistem, Savremena administracija, Beograd, 1984, str. 19.1Aragon, G.A. Financial management, Allyn and Bacon, Boston, 1989. str. 6.1Dragan Krasulja: Posliovne finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 1982.str.13.


20/182

20


21/182

21

II UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

Cil j poglavlja: Cilj poglavlja je da itaoce upozna sa

ulogom i znaajem poslovne funkcije finansija. Naroitapanja je posveena zadacima (primarnim i sekundarnim)

finansijske funkcije i finansijskoj politici privrednih

drutava. Pri tome su posebno obraena naela i pravila

finansijske politike. Uz pomo slika i garfikona, teorijski su

objanjena vertikalna i horizontalna (zlatna) pravila

finansiranja.

Kljune rei: finansijska funkcija, finansijska politika,

naela finansijske politike, horizontalna i vertikalna

pravila finansiranja.

1. FINANSIJSKA FUNKCIJA PRIVREDNIH DRUTAVAU uvodnom delu ovoga rada, konstatovano je da se pod pojmom privrednih

drutava javlja ortako, komanditno, drutvo sa ogranienom odgovornou iakcionarsko drutvo. Drugaije reeno, to su sva pravna lica, i velika i mala, i onakoja se bave i proizvodnjom, i prometom i uslugama. Znai, i Elektroprivreda Srbijei samoposluga iz komiluka, smatraju se privrednim drutvima.

Zajedniko za oba navedena drutva je da poseduju sredstva kojima ostvarujusvoju zaradu. Elektroprivreda, na primer, poseduje postrojenja (termoelektrane,hidroelektrane, distributivnu mreu) kojim proizvodi i prenosi elektrinu energiju asmoposluga poseduje maloprodajni poslovni prostor i robu u tom prostoru. I jedno idrugo drutvo se nadaju da e nastaviti da investiraju i u budunosti, da bi dalje raslii razvijali se. A novac za dalje investiranje mogu da pribave iz dva izvora. Mogu dapozajme novac ili da koriste vlastite izvore. Pozajmljen novac se smatrazaduivanjem a korienje vlastitih izvora sredstava se naziva akcijskim kapitalom,kada su u pitanju akcionarska drutva ili osnovnim kapitalom, koji se formiraudelima lanova ostalih oblika privrednih drutava. U ovakvoj situaciji pojavljuje serazlika izmeu Elektroprivrede i male samoposluge, jer Elektroprivreda sa ijim seakcijama javno trguje, moe sebi da dozvoli da emituje hartije od vrednosti, bilovlasnike, bilo dunike, kako bi poveala svoj kapital, a time i ukupan svojfinansijski potencijal. Pomenuta samoposluga, ne moe da emituje hartije odvrednosti, jer se njen kapital ne sastoji od akcija kojima se trguje na berzi nego odvlastitih udela u osnovnom kapitalu, tako da ono to se moe uiniti u pogledupoveanja osnovnog kapitala drutva, jeste poveanje svoga udela iz sopstveneuteevine.

Iz prethodno navedenog primera, oigledno je da svi oblici privrednih

drutava nemaju jednake anse u pogledu pribavljanja finansijskih sredstava, od


22/182


23/182

23

normalan tok poslovanja ili ako u potpunosti pokrivaju proces reprodukcije, upitanju je optimalni model finansiranja, no ukoliko finansijska funkcija ne raspolaesa dovoljno vlastitih izvora sredstava, tada ih nabavlja iz drugih, tuih izvora,najee od poslovnih banaka (Slika 1), a ponekad i od centralnih ili emisionih

banaka. Pored banaka, kao tui izvori novanih sredstava za pokretanjereprodukcije, ponekad mogu da se jave i kupci (kroz primljene avanse), ali idobavljai (kroz isporueni materijal ili robu) no, u reprodukciji takav vidfinansiranja ne predstavlja pravilo, nego uglavnom, privremeno finansiranje dok sene pronau neka kvalitetnija reenja.

2. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PRIVREDNIHDRUTAVA

Postoje razliite teorije o zadacima finansijske funkcije privrednog drutva.Neki od ranijih teoretiara, smatrali su da finansijska finkcija u okviru jednogdrutva, najpre treba da obezbedi novana sredstva za prve nabavke i akontacije naplatu zaposlenim radnicima, a zatim da se angauje na naplati potraivanja zaprodatu robu i izmirivanju obaveza prema dobavljaima i obaveza prema dravi.Slino prethodnom, drugi autori su smatrali da finansijska funkcija jednogprivrednog drutva najpre treba da izvri pripremu i obezbedi izvore finansiranja,rasporedi ih na sve ostale poslovne funkcije i da na kraju, izvri kontrolu rapsodele itroenja tih sredstava.14Meutim, znaajniju definiciju zadataka finansijske funkcijedali su profesori J. Rodi i I. Markovi po kojima se ti zadaci svrstavaju naprimarne i sekunadarne.15

Primarni zadaci finansijske funkcije su neposredno vezani za processreprodukcije, a obuhvataju:

- pribavljanje novanih sredstava,- upotrebu novanih sredstava i- usklaivanje rokova i mobilizacije sredstava.

Sekundarni zadaci finansijske funkcije obuhvataju:

- disponiranje novca,- kontrolu novanih dokumenta i nadzor nad racionalnom upotrebom

novanih sredstava,- voenje operativne evidencije,- finansijsko planiranje,- finansijska analiza i- finansijsko informisanje.

Iz okvira primarnih zadataka, prvi zadatak koji bi finansijska funkcija trebaloda izvri, jeste pribavljanje novanih sredstava, bez ijeg izvrenja svi ostali zadaci

ove funkcije ne bi imali nikakvog smisla, a ni proces reprodukcije ne bi mogao da


24/182

24

otpone. Funkcija finansija treba da, najpre identifikuje potencijalne izvorenovanih sredstava, izvri njihovu selekciju i da odabere konkretan izvor iz kojeg epovui ta sredstva, vodei rauna o njihovoj visini, ceni i vremenu korienja.

Upotreba ili ulaganje novanih sredstava takoe predstavlja primarni zadatakposlovne funkcije finansija, veoma sloen i odgovoran pre svega za predlagaa, ali iza konanog donosioca odluke o ulaganju ili investiranju novanih sredstava jednogprivrednog drutva u neki projekat. Zato? Zato to ta sredstva mogu da budupogreno uloena i kao takva da ostvare velike gubitke umesto profita. Drugo,odreeno ulaganje moe da ostvari nedovoljne zarade ili nedovoljan profit na krajuperioda ulaganja, odnosno da to ulaganje bude ispod stope povrata koja se oekujeili stope koja se ostvaruje na finansijskim tritima. Tako da donosilac odluke oulaganju novanih sredstava mora da vodi rauna i o trokovima kapitala, odnosnoo oportunitetnim trokovima koji se izraunavaju i koriste kao orjentir kada se vri

procena ulaganja u bilo koji, novi projekat.

Pored navedenog, donosilac odluke o ulaganju, mora da vodi rauna i oronosti ulaganja, odnosno o ronosti sredstava i izvora sredstava, odnosno oprimeni horizontalnih i vertikalnih pravila finansiranja. Zadatak finansijske funkcijeje da sredstva i izvore sredstava permanentno usklauje, tako to e u skladu sapotrebama drutva, da menja kako strukturu aktive tako i strukturu pasive, uz uslovda permanentno uspostavlja, kako kratkoronu tako i dugoronu ravnoteupodbilansa poslovnih sredstava privrednog drutva.

Disponibilitet novanih sredstava predstavlja sekundarni zadatak poslovne

funkcije finansija a odnosi se na:

- izmirivanje obaveza po osnovu: obaveza prema raznim dobavljaima,- prenoenje sredstava: gotovine sa tekueg rauna u blagajnu i obrnuto,

sa jednog tekueg rauna na drugi i sl.,- kupovinu hartija od vrednosti (kratkoronih, dugoronih, vlasnikih,

dunikih),deviznih sredstava plaanja,- plasman i oroavanje novanih sredstava na krai i dui rok, itd.

Sve ove finansijske transakcije, se izvode u vidu domaeg ili meunarodnogplatnog prometa, gotovinski ili bezgotovinski (iralno), u jednom vremenskomperiodu izmeu domicilnih pravnih i fizikih lica kao i izmeu domicilnih i stranihpravnih i fizikih lica sa svim moguim oblicima i instrumentima plaanja. Gdeuslovi dozvoljavaju, veina pomenutih transakcija disponibiliteta novanihsredstava, obavlja se elektronskim platnim prometom, koji je spojio vie razliitihtehnologija (elektronski novac, platne kartice, bankomate, POS terminale, kunobankarstvo, mobilno bankarstvo), a sve u cilju jeftinijih usluga i sve veeg znanjaklijenata o informacionoj tehnologiji i mogunostima koje on prua. Elektronskodisponiranje novca moe da se izvede neposredno, odlaskom u banku ili nabankomat i posredno,putem raunara ili mobilnog telefona.


25/182

25

Kontrola novanih dokumenata i nadzor nad upotrebom novanih sredstavapredstavlja takoe sekundarni zadatak funkcije finansija, a izvodi se preventivno inaknadno kroz formalnu, sutinsku i materijalnu ispravnost svih dokumenata kojainiciraju neko plaanje. Preventivna kontrola se bavi kontrolom verodostojnosti i

materijalne ispravnosti novanog dokumenta pre nego to se sredstva puste u teajili pre nego to se izvri konkretno plaanje ili izmirenje obaveze po nekomdokumentu ili propisu kako ne bi dolo do greke koje mogu da proizvedunegativne posljedice po privredno drutvo. Naknadna kontrola novanihdokumenata podrazumeva kontrolu nakon ina plaanja koja pokazuje da li sunovana sredstva usmerena na pravo mesto i u obimu koji je naznaen u dokumentuza plaanje, u cilju reagovanja na greke i eventualne ispravke ukoliko su mogue.Funkcija finansija naroito vodi rauna o kontroli: novanih dokumenata,blagajnikom poslovanju, naplati potraivanja, rokovima dospea obaveza naplaanje i primljenim i izdatim instrumentima plaanja i instrumentima obezbeenja

plaanja.Funkcija finansija vodi odgovarajuu evidenciju iz domena svog predmeta

aktivnosti a obim evidencije zavisi od nivoa razgranienja od funkcijeraunovodstva. Uglavnom se vodi evidencija o: stanju ili saldu novanih sredstavana depozitnim raunima, hartijama od vrednosti, odobrenim, iskorienim ineiskorienim kreditima, primljenim novanim ulaznim i izlaznim dokumentima(fakture ili rauni kupaca i dobavljaa, izvodi tekuih rauna banaka i sl.),zajednikim ulaganjima sa stranim licima (joint venture), blagajnikim dnevnicimai sl.

Planiranje je proces kojim se uspostavlja red u odvijanju poslovanjaprivrednog drutva, a njegova osnovna karakteristika je da je to misaoni procesokrenut budunosti. Poslovna funkcija finansija objedinjuje sve pojedinaneplanove privrednog drutva (plan nabavke, plan zaliha, plan zaposlenosti, planproizvodnje, plan prodaje, plan prihoda, plan rashoda, plan investicija i sl.) ipredstavlja ih kroz dve osnovne celine:

- finansijski plan, sa meusobno suprotstavljenim primanjima iizdavanjima ili prilivima i odlivima (cash flow) i

-bilans uspeha, sa meusobno suprotstavljenim prihodima i rashodima.Finansijski plan omoguava procenu oekivane likvidnosti a bilans uspeha

procenu oekivane rentabilnosti. Meutim, ako se ovi planovi dopune saplaniranjem bilansa stanja, dobija se zatvoreni sistem planiranja, u kojem se jasnouoava uslovljenost pojedinanih planova; nabavke, prodaje i proizvodnje odposlovne funkcije finansija (Slika 2).

Meutim, jasna je injenica da finansijski plan ne potie iz plana bilansauspeha, jer se rashodi i prihodi kao elementi uspeha uglavnom ne podudaraju nivremenski ni kvantitativno sa prilivima i odlivima.


26/182

26

Finansijska analiza kao sekundarni zadatak finansijske funkcije treba da sebavi analizom finansijskog stanja privrednih drutava, kroz sakupljanje i korienjeinformacija finansijskog karaktera s ciljem da oceni tekue finansijsko stanje,mogui tempo razvojakao i perspektivno finansijsko stanje.

Slika 2. Uslovljenost pojedinanih planova privrednog drutva

Finansijska analiza se najee bavi analizom:

- bilansa stanja i bilansa uspeha privrednih drutava,- finansijske efikasnosti ulaganja u osnovna i obrtna sredstva,- vlastitih i tuih izvora sredstava,- uslova likvidnosti i nelikvidnosti,- finansijskih plasmana i- analizom tokova novca ili anlzom priliva i odliva finansijskih sredstava

privrednih drutava.

Finansijsko informisanje takoe predstavlja sekundarni zadatak finansijskefunkcije i od izuzetne vanosti je za voenje poslovne politike privrednih drutava.Posebno znaajne finansijske informacije su informacije o:

-

strukturi sredstava i izvora finansijskih sredstava,- prilivima i odlivima finansijskih sredstava,- pokazateljima i stepenu likvidnosti, rentabilnosti, sigurnosti i

finansijskoj stabilnosti privrednih drutava.

Izvori informacija su podaci iz poslovnih knjiga: bilansa stanja, bilansauspeha, bilans priliva i odliva finansijskih sredstava, te razliitih drugih analitikihevidencija privrednih drutava.


27/182

27

3. FINANSIJSKA POLITIKAU teoriji postoje razliite definicije finansijske politike nastale usljed

razliitosti obuhvatnosti elemenata koji je ine. Dok jedni autori smatraju dafinansijska politika predstavlja skup mera i sredstava, kojima se ostvaruju ciljevi izadaci u finansijskom poslovanju, drugi smatraju da finansijska politika predstavljakoncipiranje i utvrivanje strategije i taktike upravljanja finansijama16privrednihdrutava. Trei autori kau, da finansijska politika predstavlja proces odluivanja oosnovnim finansijskim ciljevima kao to su: izbor strategije, taktike i pravacaaktivnosti s namerom ostvarenja osnovnih finansijskih ciljeva i odravanjaoptimalnog finansijskog racija strukture sredstava i izvora sredstava kao ioptimalnog racija pojedinanih delova sredstava i delova izvora sredstava i naelafinansijskog odluivanja pri ostvarivanju osnovnih finansijskih ciljeva.17

Finansijska politika obezbeuje finansijsku stranu realizacije poslovnih ciljevaili ona predstavlja samo novaani izraz poslovne politike privrednog drutva , asastoji se i od podpolitika ili izvedenih politika osnovne finansijske politike.

Izvedene finansijske politike su:

- politika pribavljanja finansijskih sredstava,- politika finansiranja tokova reprodukcije i- politika plasmana.

Finansijska politika kao deo poslovne funkcije finansija, sadri i naelafinansijske politike kao osnovne izvore saznanja po kojima se radi da bi se ostvariocilj. A ciljevi finansijske politike proizilaze iz ciljeva poslovne politike i naobezbeenje stabilne finansijske situacije privrednog drutva, odnosno, odnose sena:

- pribavljanje i korienje finansijskih sredstava,- finansijsku stabilnost,- likvidnost,- ostvarivanje optimalnih finansijskih rezultata konkretnog drutva.

Na osnovu prethodno iznetog, moe se konstatovati da ciljevi finansijskepolitike proizilaze iz ukupne politike privrednog drutava, pri emi treba zanti da jefinansijska politika polazna delatnost u upravljanju privrednim drutvom. Centralnapitanja finansijske politike predstavljaju odluke o pitanjima poslovanja drutva izbog toga u hijerarhiji finansijskog upravljanja ine njegovu krajnju delatnost, toznai da finansijska politika danas, ne predstavlja samo rutinu, nego i nauku i strukuu svim aspektima finansijske politike privrednih drutava.


28/182

28

3.1.NAELA FINANSIJSKE POLITIKENaela finansijske politike predstavljaju zahteve kojih se privredno drutvo

nuno pridrava ukoliko ne eli da rezultati u poslovanju budu nii od optimalnih ilinaela finansijske politike predstavljaju pravila i standarde u poslovanju, kojih seprivredna drutva pridravaju radi ostavrivanje ciljeva finansijske politike. Zapravo,neka od ovih naela, proizala su iz ciljeva drutva, druga kao izraz tenje zazatitom od rizika, dok je trea grupa naela nametnuta propisima i interesimapoverilaca. Osnovna karakteristika svih naela finansijske politike je njihovameuzavisnost i potreba da se usaglaavaju. Prema stepenu vanosti, naelafinansijske politike se klasifikuju na:

- naelofinansijske stabilnosti,- naelo likvidnosti,- naelo rentabilnosti,- naelo finansijske elastinosti,- naelo finansijske nezavisnosti i- naelo finansijske snage.

Naela finansijske politike su povezana meusobno ali i sa ciljevimaprivrednog drutva, te s toga, nisu sama sebi cilj, niti su pretpostavljeni jednidrugima, nego su upravo rezultat kreacije optimalnih kombinacija svih, u svrhuobezbeenja maksimalne dobiti drutva.

3.1.1. Naelo finansijske stabilnosti

Naelo finansijske stabilnostiproizilazi iz bilansa stanja, tanije iz aktive ipasive, ili iz sredstava i izvora sredstava (assets & liabilities) privrednog drutva.Naelo pretpostavlja finansijsku ravnoteu izmeu dela sredstava i dela izvorasredstava, odnosno izmeu dugorono vezanih sredstava u aktivi i sopstvenogkapitala i dugoronih izvora u pasivi bilansa stanja. Pri tome, dugorono vezanasredstva u aktivi ine: osnovna sredstva, dugorone plasmane i trajno vezanasredstva, dok kapital predstavlja sopstvene izvore sredstava (akcije ili udeli u

privrednim drutvima) i dugoroni tui ili pozajmljeni kapital predstavljendugoronim kreditima.

Odnos dugorono vezanih sredstava i dugoronih izvora sredstava treba daiznosi maksimalno 1, to znai da su dugorono vezana sredstva pokrivenasopstvenim i pozajmljenim kapitalom i da je prisutna dugorona finansijskaravnotea. Ukoliko je taj meusobni odnos ispod 1, znai da su dugoroni(kvalitetni) izvori vei od dugorono vezanih sredstava i da taj preostali deo izvora,drutvo moe da upotrebi za kratkorono vezana sredstva (novana sredstva,potraivanja, zalihe), jer poseduje potencijal za stvaranje stabilnosti i sigurnosti za

odravanje likvidnosti drutva.


29/182

29

Slika 3. Naelo finansijske stabilnosti

Meutim, ukoliko je odnos dugorono vezanih sredstava i dugoronih izvorakapitala iznad 1, znai da su sredstva vea od izvora i da je naruena dugorona

ravnotea, to je nedopustivo sa stanovita bilansiranja, jer je podbilans dugoronihsredstava vei od podbilansa dugoronih izvora i, jer tada dolazi do prelivanjakratkoronih izvora u finansiranje dugoronih plasmana i stanja nelikvidnosti, kojamoe da proizvede druge negativne posledice po privredno drutvo (steaj,likvidacija).

3.1.2. Naelo likvidnosti

Naelo likvidnosti kao naelo finansijske politike privrednih drutava,podrazmeva da privredno drutvo treba da je likvidno, tj. da bezuslovno ispunjavadospele obaveze u jednom vremenskom periodu ili za likvidnost drutva moe da sekae da je to njegova sposobnost da na vreme izmiri svoje dospele kratkoroneobaveze. Kod banaka, a prema Bazelskom sporazumu III, likvidnost se definie kaosposobnost banaka da finanasiraju poveanja u aktivi i da ispunjavaju obaveze upasivi, prilikom njihovog dospea i bez stvaranja nepotrebnih gubitaka, dok pozicijalikvidnosti podrazumeva racio ili odnos izmeu likvidnih sredstava i obaveza ioekivanih gotovinskih priliva i odliva, za odreene periode.18 Meutim, kadaprivredno drutvo ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava da izmiri svoje dospeleobaveze, ili kada se desi da ima neoekivani odliv likvidnih sredstavanastaje riziklikvidnosti.

Kod banaka (privredno drutvo akcionarsko drutvo) postoje tri osnovnaoblika rizika likvidnosti:

- rizik neusklaene likvidnosti,- rizik pojaane likvidnosti te- trini rizik likvidnosti.

Rizik neusklaene likvidnosti nastaje zbog neusklaenosti stavki aktive ipasive banaka gde banka treba da upravlja rizikom likvidnosti kroz voenje politike

uravnoteenosti rone strukture bilansa i redovno praenje dinamike dospea


30/182

30

depozita i plasmana, te kroz dnevno praenje, analizu i izvetavanje o stanjuobaveza i potraivanja. Rizik pojaane likvidnosti je rizik koji nastaje zbog potrebeviih iznosa likvidnih sredstava koje bi banke mogle da imaju u budunosti.Rizik likvidnosti trita nastaje zbog potencijalne slabije likvidnosti finansijskog

trita, to ima za posljedicu nemogunost prodaje ili pribavljanja likvidneimovine19

U prethodnom naelu ve je pomenuta injenica da izmeu naela likvidnostii naela finansijske stabilnosti postoji meusobna zavisnost u sluaju kada je tajodnos 1:1, kada je vei i kada je mnji od 1. To znai, da ako je taj odnos 1:1, ondaje koeficijent stabilnosti drutva jednak jedinici kao i koeficijent likvidnosti, alisamo u sluaju da je likvidnost uveana za kratkorono vezana sredstva ikratkorone obaveze. Kada su u ovom sluaju jednake leva i desna strana bilansa,pojavljuje se likvidnosna rezerva koja potie iz sopstvenog i tueg kapitala.

Likvidnosna rezerva s jedne strane stvara uslov za sigurnost u odravanjulikvidnosti, a s druge strane smanjuje rentabilnost, jer ta sredstva nisu uposlena igotovo da ne donose nikakvu zaradu (earnings), tako da su ova naela sigurnosti ilikvidnosti, i zavisna, i meusobnosuprotstavljena.

3.1.3. Naelo rentabilnosti

Naelo rentabilnosti proizilazi iz cilja preduzea, koji se izraava umaksimiziranju rezultata na dugi rok.20 Drugaije reeno, u pitanju je uveanje

sredstava za potrebe proste i proirene reprodukcije privrednih drutava.Rentabilnost predstavlja stalno nastojanje preduzea da ostvari to povoljnijirezultat poslovanja u odnosu na angaovana sredstva. to je odnos dobiti premaangaovanim sredstvima vei, to je i rentabilnost vea, odnosno profitabilnost ilistopa prinosa. Pored stope prinosa na sredstva (ROA-return on assets), veoma estose izraava i stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE-return on equity). Kada subanke pitanju, i njihova rentabilnost, u teoriji se obino govori o tabeli opcionogprinosa koja pokazuje koliki bi trebao da bude odnos prinosa na aktivu i prinosa naukupna sredstva.

Tako npr. ako odnos ukupnih sredstava (aktive) prema kapitalu banke iznosipriblino 10:1, i ako prinos na aktivu iznosi cca 0,5%, u tom sluaju prinos naakcijski kapital bi trebao da iznosi 5% (Tabela 1.), itd.

Tabela 1. Tabela opcionog prinosa21


31/182

31

Kod ostalih privrednih drutava, naelo rentabilnosti, pored maksimiziranjastope prinosa na sopstveni kapital, zalae se za jaanje dugoronog pozajmljenogkapitala, naroito u uslovima kada je prosena kamatna stopa nia od prinosa nakapital. U suprotnom sluaju, privredno drutvo treba da nastoji, da pomenuti

pozajmljeni kapital, otplati (vrati) pre vremena, pre njegovog dospea.

3.1.4. Naelo finansijske elastinosti

Naelo finansijske elastinosti neki ekonomisti nazivaju i naelomfleksibilnosti u finansiranju. Ovo naelo proizilazi kao rezultat konjukturnihkolebanja, a definie se kao sposobnost kratkoronog prilagoavanja privrednogdrutva izmenjenim uslovima poslovanja, pre svega pod uticajem trita. Toprilagoavanje se izvodi samo u sluaju kada je drutvo u stanju da u sluaju

proirenja poslovanja pokrije te svoje potrebe, dodatnim sopstvenim ili tuim(pozajmljenim) kapitalom.

Mogunost pribavljanja dopunskih izvora kapitala zavisi od: ponude i tranjekapitala na finansijskim tritima (trite kratkoronih instrumenata i tritedugoronih instrumenata trite kapitala) i kreditne sposobnosti konkretnogprivrednog drutva. Kada ponuda kapitala dominira nad tranjom, cena kapitalaopada i obrnuto. Ocena kreditne sposobnosti jednog privrednog drutva zavisi, presvega od kvaliteta tog drutva, a zatim od ocene kreditne sposobnosti koju utvrujekreditor, odnosno banka. Tom prilikom, banka nastoji da dobije to kvalitetniju

informaciju o klijentu, da bi i ocena o kreditnoj sposobnosti klijenta bila takoekvalitetna, bez obzira da li je pozitivna ili negativna. U savremenom bankarstvu,sama procedura kreditiranja, dosta je sloena, jer se odvija u vie faza; no, svakitakav proces zapoinje zahtevom za kredit od strane klijenta banke, fizikog ilipravnog lica sa detaljnim obrazloenjem: namene kredita, visine kredita, nainakorienja kredita i buduih pozitivnih efekata. Uz zahtev za odobrenje kredita,podnosi se i propisana dokumentacija iji obim, zavisi od vrste kredita, obimakredita, roka vraanja i sl. Standardne metode koje se koriste za ocenu kreditnesposobnosti klijenta su: metod komparativne analize bilansne strukture, metodanalize trendova i metod racio analize (metod koeficijenata ili relativnih odnosapovezanih finansijskih i poslovnih kategorija). U novije metode analize kreditnesposobnosti spadaju predvianjenesolventnosti i bankrotstva klijenatatrailacakredita (Z-score analiza i Zeta-analiza).22

Meutim, kada dodatni izvori finansiranja (tui kapital krediti, dunikeHOV) postanu i suvie skupi, rukovodstvo drutva treba da iznae nain njihovogprevremenog vraanja, delimino ili u celini kako bi smanjili trokove finansiranja.Ako drutvo raspolae sa vikom sopostvenog kapitala u odnosu na tui, kao i sanekim skrivenim oblicima kapitala (potcenjena aktiva precenjena pasiva) i ako jeje kreditno sposobno, ovaj finansijski zahvat je mnogo lake izvesti od zahvata kadato nije sluaj. Rukovodstvo drutva, moe da se opredeli i za novi vid zaduivanja

ali pod povoljnijim uslovima, ukoliko pronae takvog kreditora-zakmodavca. Inae,


32/182

32

zbog odreenog stepena entropije i nesigurnosti kojem su u svom poslovanjuizloena manje ili vie sva privredna drutva, kao i zbog negativnih posledica kojemogu da proizvedu, princip finansijske elastinosti danas ima veliki znaaj, naroitoako se zna da u teoriji o finansiranju vlada miljenje da je princip fleksibilnosti,

pored principa likvidnosti i rentabilnosti, dominatan u konceptu optimalnogfinansiranja.23

3.1.5. Naelo finansijske nezavisnostiPrincip finansijske nezavisnosti predstavlja princip koji je povezan sa

principom fleksibilnosti, a predstavlja tenju privrednog drutva da se zatiti odnastojanja poverilaca da im nametnu uslove koji njima odgovaraju u pogleduvoenja finansijske politike. Naelo finansijske nezavisnostije vezano za naela

finansijske stabilnosti, rentabilnosti i likvidnosti, tako to ako je njihova meusobnapovezanost vea, vea je i nezavisnost drutva od uticaja drugih i obrnuto. Uokolnostima kada, zahvaljujui sticanju odreenih pozicija u odreenom trenutku,poverioci mogu manje ili vie da se upliu u finansijsku politiku odreenogdrutva, koja moe da ide i do nivoa gubljenja samostalnosti. Gubljenjemsamostalnosti, privredno drutvo obino smanjenje rentabilnost i proizvodi gubitkeu poslovanju. Kada se privredno drutvo finansira na osnovu uea u raspodelineto dobiti, nezavisnost drutva zavisi od veliine njegovih otvorenih i skrivenihrezervi. to su one vee, i nezavisnost drutva je vea, pri emu se polazi odpretpostavke da skrivene rezerve drutva ine: rezerve kapitala, dugorona

rezervisanja i stepen potcenjene aktive. Nezavisnost privrednog drutva zavisi i od:

- nivoa i stepena datih kolaterala bankama za primljene kredite,- obaveza drutva prema ostalim poveriocima (dobavljai za obrtna i

osnovna sredstva kao i primljeni avansi za budue isporuke robe iliusluga),

- slabog finansijskog rezultata, odnosno zbog nedostatka ili nedovoljnoostvarenog nivoa dobiti.

Svi navedeni razlozi gubljenja nezavisnosti privrednog drutva, upuuju na

potrebu, da rukovodstvo drutva, prilikom koncipiranja finansijske politike, mora davodi rauna o naelu nezavisnosti, te da mu da znaaj i ocenu u skladu sa ciljevimadrutva.

3.1.6. Naelo finansijske snage

Skup naela: racionalnog finansiranja, rentabilnosti, finansijalnosti,akumulacije, likvidnosti i sigurnosti poslovanja, predstavlja naelo finansijskesnage jednog privrednog drutva.


33/182

33

Naelo racionalnog finansiranja zapoinje od optimalne kombinacije izvorasredstava (sopstveni i tui kapital) i visokog koeficijenta obrta finansijskih sredstva.Ovo naelo direktno utie na naelo likvidnosti, sigurnosti i rentabilnosti (Slika 4,oznaka 1) privrednog drutva.

Naelo sigurnosti garantujenesmetano finansijsko poslovanje, obezbeeno izrezervi i smanjenim rizikom finansijskih ulaganja. Direktno utie na naelorentabilnosti poslovanja.

Slika 4. Uslovljenost finansijskih naela

Rentabilnost je sinonim za uspeno poslovanje, tj. pozitivne finansijskerezultate drutva, to pretpostavlja optimalno finansijko ulaganje uz veliki stepensigurnosti o povratu ili o ostavrenju profita. Ovo naelo direktno utie na naela:finansijalnosti i akumulacije finansijskih sredstava.

Naelo finansijalnosti podrazumeva, ostvarenje pozitivnog finansijskog

rezultata ija je osnova snienje trokova kao i korienje optimalne kombinacijeizvora sredstava. Identifikuje se uglavnom kao spoj naela racionalnog finansiranjai akumulacije finansijskih sredstava.

Naelo akumulacije finansijskih sredstava se izvodi iz naela: racionalnogfinansiranja, rentabilnosti i finansijalnosti i uz poveanu stopu akumulacije, viikoeficijent obrta sredstava i veeg obima ulaganja, nastoji da uvea sopsteveneizvore u odnosu na tue izvore sredstava. Ovo naelo, direktno utie na naeloracionalnog finansiranja privrednog drutva. Meusobno povezana, sva prethodnonabrojana naela (naela: racionalnog finansiranja, likvidnosti, sigurnosti,


34/182

34

renatbilnosti, finansijalnosti, akumulacije) predstavljaju naelo finansijske snageprivrednog drutva.

3.2 PRAVILA FINANSIRANJA - IZRAZ FINANSIJSKE POLITIKE

Finansijske dispozicije u vezi sa poslovima finansiranja, koji su uslovrealizacije cilja privrednog drutva, treba da budu usklaene sa naelima poslovnepolitike. Usklaivanje se vri od sluaja do sluaja, u skladu sa potrebamafinansiranja ili se realizuje automatski, pridravanjem odreenih pravilafinansiranja, koja se oznaavaju kao naela o izboru sredstava finansiranja radizadovoljenja neke date potrebe kapitala, kao norme za pribavljanje kapitala saodreenih aspekata.25

U proteklom periodu pojavio se veliki broj pravila u ijoj osnovi je jedno ilivie naela finansijske politike. Da bi se istakla i predstavila kao univerzalna,dobijala su epitete kao zlatna, sveta ili optimalna, no danas se sve vie svrstavajuu klasina i tradicionalna. No bez obzira koja je ideja u njihovoj osnovi i kojemnaelu realizacije finansijske politike tee, sva pravila finansiranja tretirajufinansijsku strukturu preduzea. Ta finansijska struktura preduzea se deli na dvevelike grupe:

- na sastav kapitala prema poreklu i ronosti ili vertikalna pravilafinansiranja i

- na odnos delova imovine i kapitala ili horizontalna pravila finansiranja.Ova pravila danas koriste svi oblici privrednih drutava, a najvie poslovne

banke koje ih prihvataju kao jedno od znaajnih sredstava za ocenu bonitetaklijenata koji podnose zahtev za dodelu kredita. Poto banke kao zajmodavci imajuveliki uticaj uopte, ostali oblici privrednih drutava su prinueni da se pridravajuovih pravila, tako to svoje ponaanje i prihavtanje pravila pokazuju krozdostavljanje dostavljnje izvetaja o poslovanju i najzanaajniijih svoji poslovnihknjiga i raznih analitikih evidencija.

U narednom delu, bie predstavljena najpozanatija pravila finansiranja koja

se najee koriste za ocenu finansijskog poloaja privrednih drutava u naimprilikama (racio brojevi, neto obrtni fond, raun pokria).

3.2.1. Vertikalna pravila finansiranja

Vertikalna pravila finansiranja se odnose na pasivu bilansa stanja, odnosno nanjenu vertikalnu strukturu. To je ustvari odnos izmeu kapitala i drugih (tuih)izvora sredstava, odnosno, to je odnos izmeu vlastitog i tueg kapitala.Poznate su tri grupe vertikalnih pravila finansiranja:


35/182

35

- pravila odnosa izmeu vlastitih i pozajmljenih izvora,- pravila odnosa izmeu rezervi i nominalnog kapitala i- pravila odnosa izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala.

Zajedniko za sva ova pravila jeste postavljanje norme za strukturu kapitala upasivi bilansa stanja.

3.2.1.1. Pravila za odnos vlastitih i pozajmljenih izvora sredstava

Pravila za odnos izmeu vlastitih i tuih izvora sredstava ili pravila za odnosizmeu sopstvenog i tueg kapitala, u teoriji se nazivaju jo i pravila za pokrierizika. Najee se upotrebljavaju kod analize finansijske situacije ili kodutvrivanja ocene kreditne sposobnosti, a prikazuju u formi donjih limita vlastitog

kapitala potrebnog za finansiranje jednog privrednog drutva. Prema Gerstner-u,najzdravije poslovanje je poslovanje sa vlastitim kapitalom, tj. potrebno je ostvarititakav odnos da je tui kapital to nii ili da taj odnos iznosi maksimalno 1:1.26Drugi autori smatraju, da odnos 1:1, ne postoji i da je odnos 1:2 pa i 1:3, vlastitogkapitala u odnosu na tui, sasvim zadovoljavajui.27

Iz prethodno iznetog sledi da ne postoji opte prihvaeno pravilo za odnosvlastitog prema pozajmljenom kapitalu. Danas se u nauci u ekonomiji privrednih

drutava prihvata stav, da nikakvo fiksiranje odnosa izmeu vlastitog ipozajmljenog kapitala ne obezbeuje likvidnost drutva ak i u situaciji kadastrukturu pasive ini iskljuivo vlastiti kapital, jer likvidnost ne zavisi od strukturekapitala nego od usklaenosti novanih tokova, odnosno od ronosti priliva i odlivanovanih sredstava. Inae, vlastiti kapital ima zatitnu funkciju za tui ilipozajmljenji kapital tako to treba da je to vei, odnosno vlastiti kapital privrednogdrutva treba da se poveava u skladu sa poveanjem izloenosti riziku tog drutva.No, poto su rizici privrednih drutava individualno uslovljeni, neprihvatljivo jepostavljanje normi u strukturi ukupnog kapitala.

U domicilnim uslovima, za naa privredna drutva, osim u poslovnimbankama,28 ne postoji regulisan odnos uea vlastitog i tueg (pozajmljenog)

Slika 5. Odnos vlastitog i tueg kapitala


36/182

36

kapitala to predstavlja propust kako teorije tako i zakonodavstva. Godinama suosnivana privredna drutva sa kapitalom koji je, sa stanovita potreba i kvalitetnijegposlovanja, beznaajan i nastavljala da posluju uglavnom sa pozajmljenimkapitalom, tako da se sav rizik gubitaka u poslovanju, tada i danas, prenosi na

poverioca. Tako je nastao cirkulus vitiosus (zaaran krug) u kome svako nekogkreditira i gde su svi nekome duni. Taj zaarani krug nikada nije reen. No, da jepostojao dogovoren ili propisan taj odnos u poslovanju privrednih drutava, ne bimoglo doi do prezaduivanja pojedinih drutava i ugroavanja drugih oko sebe.Zahvaljujui primeni pravila i standarda Bazelskog sporzuma, u poslovnombankarstvu nije takav sluaj, jer kada vlastiti kapital banke kao privrednog drutva,spadne ispod zakonskog procenta (8% - u Evropi, 12% - kod nas), preduzimaju semere da se njen kapital vrati na potreban (prethodni ili vii) nivo. Ako to nijemogue, banka gubi dozvolu za rad, odlazi u steaj pa i likvidaciju. Da su ovakvapravila odnosa kapitala i ostalih izvora dogovorena u ostatku privrede (ostala

privredna drutava, osim banaka) bila bi znatno istija situacija u svakom pogledu,jer bi sva ona drutva koja nemaju dovoljno kapitala za uspeno poslovanje, prestalada postoje. Ovako posluju svi, i oni sa kapitalom i oni bez kapitala, to je nelogino,jer privredna drutva sa niskim nivoom vlastitog kapitala uglavnom posluju bezpozitivnih rezultata, tako da predstavljaju balast za sve u lancu.

Izlaz iz ovakve situacije bi mogao da bude:

- da se propisima poverioci obezbede za sve rizike. Tu se pre svega mislida treba da postoji minimalni kapital za osnivanje i egzistiranje malih(novani census kapitala, npr. minimalno u iznosu od 20.000 EUR udinarskojprotivvrednosti), srednjih (vei od malih) i velikih preduzea(najvei iznos). Osnivaki kapital bi imao obavezu da se poveava uskladu sa poveanjem ukupnog bilansa, a ne u skladu sa poveanjemsamo tuih izvora, Na taj nain drutvo raste i razvija se i ne ostaje naistom nivou nakon vie godina poslovanja,

- da taj osnivaki kapital mora da postoji u svakom momentu presekabilansa privrednog drutva. Ukoliko se utvrdi da konkretno privrednodrutvo ne poseduje propisani kapital, da automatizmom odlazi u steaji izvrenje daljih postupaka,

- da se propisima uvede obaveza klasifikacije aktive (kao kod poslovnihbanaka) po kojoj se svaki pogrean poslovni potez sankcioniekonkretno drutvo. Svi plasmani roba ili usluga treba da se klasifikujuu kategorije od A do D u skladu sa brojem dana kanjenja u naplati tihplasmana, te da se srazmerno otpisuju, odnosno knjie na rahode. Uovom sluaju se tako esto ne bi prikazivala niti gomilala viegodinjanenapaltiva, zimzelena (evergreen) potraivanja nego bi drutvoinilo sve da ih naplati, jer bi u suprotnom inila rashode drutva iterala ga u gubitak i dalje negativne posledice.

Kada bi se usvojila ovakva ili slina pravila u poslovanju privrednih drutava,

ne bilo potrebno vie razmiljati koji je to optimalan odnos vlastitog i tueg


37/182

37

kapitala, nego bi se traio odgovor samo na pitanje: koji je to nivo kapitala potrebanjednom privrednom drutvu da ostvaruje pozitivne rezultate u poslovanju, a to znaida ostvaruje zadovoljavajue stope profitabilnosti na uloeni vlastiti kapital i naukupna sredstva.

3.2.1.2. Pravila za odnose u strukturi vlastitog kapitala

Kada je u pitanju struktura vlastitog kapitala, odnosno, odnosi njenihelemenata, ne postoji norma nego diskusija oko vanosti njenih elemenata. Kapitalprivrednih drutava, danas je klasifikovan na dve osnovne kategorije: primarni isekundarni kapital. Poto primarni kapital predstavlja jezgro kapitala koje se sastojiod uplaenih sredstava osnivaa, zadranog profita i objavljenih rezervi koje suzadrane iz oporezovane dobiti, sekundarni ili dodatni kapital, se sastoji iz: rezervi

za pokrie gubitaka, neobjavljenih rezervi, namenskih rezervi za pokrie gubitaka irezervi iz revalorizacione aktive, tada se vie ne postavlja pitanje da li rezervekapitala treba da budu vee ili manje od nominalnog kapitala, nego da li primarnikapital treba i koliko treba da bude vei od sekundarnog kapitala?

Primarnom ili kvalitetnijem delu kapitala danas se daje sve vei znaaj, a tose vidi i iz pravila o kapitalu koja uvode poslovne banke. Naime, Sporazum izBazela III nastoji da pomogne da se povea otpornost svake banke pojedinano uperiodima stresa jer ustanovljava npr. poveanje primarnog u odnosu na sekundarnikapital sa 4 na 6%, a gde ukupan kapital ostaje isti, tj. 8% itd.

Dakle, poto kapital privrednih drutava ima ulogu da zatiti poverioce, dapokrije gubitke, da slui za finansiranje i stvaranje poverenja, najvanije je imatigadovoljno a sama njegova struktura je manje bitna. U svakom sluaju, kapitalu kojije nastao iz uloga osnivaa, ostvarene dobiti i izdvojenih rezervi, treba dati prednostu odnosu na kapital koji je nastao iz obrauna revalorizacije nekih delova aktiveprivrednog drutva.

3.2.1.3. Pravila za odnose izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala

Struktura imovine uslovljava odnos dugoronog i kratkoronog kapitalaprivrednog drutva. Tu ne postoji uspostavljen vrst odnos, nego se istie optizahtev finansijske politike, da odnos izmeu dugoronog i kratkoronog kapitalatreba da bude u skladu sa potrebama pokria, koja proizilaze iz strukture imovine.29Ovakva definicija moe da se prihvati no vaniji njen deo jeste upravo, potrebapokria. To je nivo do kojeg se ispoljava volja davaoca kredita, odnosno voljaposlovne banke i odnosa koji ona zahteva, Tu se oituje nivo nezavisnostiprivrednog drutva koja odreuje odnos karatkoronog i dugoronog kapitala.

U domicilnim uslovima nivo nezvisnosti drutva zavisi i od oblika samog

drutva, jer ukoliko drutvo ima naina da doe do vlastitog kapitala, onda lake


38/182

38

reava problem nezavisnosti, problem odnosa sa davaocem kredita i problemrelacije: dugoroni u odnosu na kratkoroni kapital. Privredna drutva u oblikuakcionarskih drutava mogu na mnogo laki i bri nain da dou do kapitala oddrugih oblika drutva, jednostavnom novom emisijom akcija kroz preputanje dela

vlasnitva drugim osnivaaima-akcionarima.

3.2.2. Horizontalna pravila finansiranja

Horizontalna pravila finansiranja predstavljaju grupu pravila koja se baverelacijama delova imovine i kapitala, odnosno relacijama elemenata aktive ielememnata pasive bilansa stanja privrednih drutava. Horizontalna pravilafinansiranja se klasifikuju na:

- zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja,- zlatna bilansna pravilo finansiranja i- ostala pravila finansiranja.

3.2.2.1. Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja

Ovo pravilo je vezano za ime nemakog autora Hibnerai predstavlja nepisanizakon kreditne privrede, po kome se pozajmljeni kapital ne sme koristiti vremenski

nepovoljnije nego to je dobijen. U svome delu Die Banken (Banke) jo 1854.godine Hibner je istakao misao da kredit koji neka banka moe dati, a da pri tomene doe u opasnost u pogledu ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditukoji banka uiva i to ne samo po iznosu, nego i po kvalitetu kredita.30 To se uteoriji zove jo i kao kongruencija rokova aktivnih i pasivnih kreditnih poslova, acilj je obezbeenje likvidnosti banke.

Zlatno pravilo finansiranja se ipak moe shvatiti vie kao naelan stav, amanje kao princip koji moe da se primeni u svim sluajevima. I same banke se nepridravaju strogo zlatnog pravila finansiranja jer gotovo da redovno dolazi dodeliminog prelivanja krtakoronih izvora u dugorone odnosno, gde se dugoronikrediti fininasiraju iz kratkoronih izvora. Meutim, kada to prelivanje postaneznaajnije, tada banke dolaze u situaciju nelikvidnosti i situaciju kada po svakucenu nastoje da privuku nove depozite nudei enormno visoke pasivne kamatnestope, vie od trinih, ime dalje ugroavaju visinu svoje kamatne mare iprofitabilnost u poslovanju. To znai da zlatno pravilo finansiranjauglavnom trebada se potuje.

Kada su ostala privredna drutva u pitanju, vezano za primenu zlatnog pravilafinansiranja, potrebno je voditi rauna o dva osnovna uslova:


39/182

39

- da se iz tekuih ostvarenih prihoda vraa najmanje iznos finansijskihsredstava koji je uloen i

- da se stvori mogunost da se nabave nova sredstva nakon izmirenjadospelih obaveza.

I jedan i drugi uslov ne moraju biti ispunjeni, jer se moe desiti da ostvareniprihodi ne budu dovoljni za pokrie uloenih sredstava i u tom sluaju i najboljeusaglaeni rokovi ne pomau, tako da zlatno pravilo finansiranja ne obezbeujelikvidnost. U situaciji kada su pomenuti prihodi vei od uloenih, viak sredstavamoe da se upotrebi za vraanje dela pozajmljenih sredstava, tako da se u ovomsluaju moe odstupiti od zlatnog pravila finansiranja.

Ovakvi primeri pokazuju da je u privredi vanije usaglasiti prilive i odlivesredstava nego rokove dospea tih sredstava, jer obezbeuje izmirivanje obaveza,to je osnova finansijske ravnotee i jedan od vanijih kriterijuma za ocenu kreditnesposobnosti privrednog drutva. Nelikvidnost nae privrede nije prouzrokovananepotovanjem zlatnog pravila finansiranja, nego finansiranje bez dovoljno kapitalato zahteva usklaivanje priliva i odliva finansijskih sredstava, tako da je ovopravilo ipak primerenije poslovnim bankama.

3.2.2.2. Zlatna bilansna pravila finasiranja

Zlatna bilansna pravila finansiranja nastala su kao izvedena pravilabanakarskog pravila finansiranja. Polaze od zahteva da izvori sredstava ili izvori

finansiranja po roku raspoloivosti i svom obimu treba da budu jednaki uloenimsredstvima pri emu je neophodno odrati likvidnost preduzea.

Poznato je da se sredstva u aktivi bilansa stanja stalno kreu iz jednog oblikau drugi ali i da se pri tome menja i njihova rona struktura. Tako npr. obraunataamortzacija za osnovna sredstva predstavlja dugorono vezana sredstva, meutim,kada je ukalkulisana u npr. nedovrenu proizvodnju ili gotove proizvode koji seprodaju, deo osnovnih sredstava se nalazi u potraivanjima od kupaca, tako daprelazi u sredstva vezana za kratak rok. Oigledno je dakle, da deo dugoronouloenih sredstava zavisi od njihove kratke ronosti.

U pasivi bilansa stanja, dogaa se slian trend kretanja kao u aktivi. Dobijenidugoroni kredit se vremenom pretvara u kratkoroni tako to se npr. svake godine,jedna petina dugorono dobijenog kredita na pet godina pretvara u kratkoronikredit, koji se plaa i nestaje.

Upravo zbog prethodo reenog i primera iz prakse, nije lako napraviti takvukontrolu, da svi izvori sredstava iz pasive po obimu i roku raspolaganja odgovarajuobimu i roku vezivanja sredstava. Zato su i sredstva i izvori finansiranja podeljeni udve grupe (Slika 6.) u bilansu stanja:

- grupa dugorono uloenih sredstava i dugoronih izvora finansiranja i


40/182

40

- grupa kratkorono uloenih sredstava i kratkoronih izvorafinansiranja.

Slika 6. Pravila odnosa imovine i kapitala

Ako postoji dugorona ravnoteapo kojoj su dugoroni plasmani jednakidugoronim izvorima, onda postoji i kratkorona ravnotea, gde su kratkoroniplasmani jednaki kratkoronim izvorima finansiranja. Iz prethodnih bilansnihrelacija, izvuena su dva osnovna pravila, u literaturi i praksi poznata kao:

- zlatno bilansno pravilo u uem smislu i- zlatno bilansno pravilo u irem smislu.

3.2.2.2.1. Zlatno bilansno pravilo u uem smislu

Zlatno bilansno pravilo u uem smislu, pored uloga u osnovna sredstva

podrazumeva i ulog u dugorone finansijske plasmane (vlasnike i dunike hartijeod vrednosti, krediti i sl.)

Slika 7. Zlatno bilansno pravilo u uem smislu

Kada su izvori finansiranja u pitanju, veina autora danas, smatra da zlatnobilansno pravilo finansiranja treba, da pored vlastitih dugoronih izvora,podrazumeva ukljuenje i tuih dugoronih izvora finansiranja. Strukturudugoronih izvora ini sopstveni kapital i sve dugorone obaveze.

Mada, zlatno bilansno pravilo u uem smislu u svojoj osnovi poiva na

povezivanju sredstava i izvora sredstava po rokovima, davanje prednosti vlastitom


41/182

41

kapitalu u finansiranju osnovnih sredstava, motivisano je zahtevima zatite odrizika. Time je ovo pravilo dobilo dopunsku namenu, da pored povezivanja delovaaktive sa delovima pasive, odredi i relacije izmeu vlastitog i tueg (pozajmljenog)kapitala.

Kada se govori o zlatnom bilansnom pravilu u uem smislu, treba imati uvidu: da ono pretpostavlja povezivanje rokova globalnih a ne parcijalnih delovaimovine, da u aktivi nisu samo osnovna sredstva izloena riziku nego i njeni drugidelovi, da ne uzima u obzir naelo rentabilnosti i da se pridravanjem ovog pravilagarantuje likvidnost privrednih drutava samo pod uslovom da se oslobaanjenovanih stredstava iz tekueg procesa poslovanja odgovara po ritmu i po iznosimadospea obaveza.

3.2.2.2.2. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu

Kada je u pitanju pasivna strana bilansa stanja, zlatno bilansno pravilo uirem smislu se ne razlikuje od zlatnog bilansnog pravila u uem smislu, nego toini na strani aktive bilansa stanja, gde pored dugorono vezanih sredstavaukljuuje i trajna obrtna sredstva.

Slika 8. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu

Trajna obrtna sredstva predstavljaju minimalne zalihe jednog privrednog

drutva. Odnose se na zalihe materijala, sitnog inventara, poluproizvoda,nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Sve nabrojane zalihe se u jednomproizvodnom privrednom drutvu ne smeju spustiti ispod minimuma kako ne bidolo do zastoja u ispunjenju ugovora o prodaji, a finansiraju se iz vlastitihdugoronih izvora finasiranja. Zato? Zato to se finansiranje minimalnih zaliha nemoe ostvariti iz dugoronih obaveza, jer se te obaveze s vremenom smanjuju, dokse minimalne zalihe ne smanjuju. Sve ostale zalihe, dakle zalihe koje prelaze nivominimalnih, mogu da se finansiraju iz kratkoronih izvora ime ne ugroavajulikvidnost drutva.

Ostala obrtna sredstva, kao to su: gotovinska i iralna sredstva, potraivanjaod kupaca i kratkorone hartije od vrednosti, mogu da se finansiraju iz ostalih


42/182

42

kratkoronih obaveza kao to su: dobavljai za obrtna sredstva, primljeni avansi,obaveze prema radnicima, obaveze za poreze i doprinose, ime se takoe neugroava likvidnost privrednog drutva.

3.2.2.3. Ostala pravila finansiranja

Nepotpuna primenljivost ili ponekad neadekvatnost u primeni, prethodnonabrojanih vertiklnih pravila finansiranja, naterala je neke teoretiare da ponude joneka pravila finansiranja. U iroj teoriji i praksi poznata su jo:

- pravilo finansiranja 1:1,- pravilo finansiranja 2:1,- pravilo finansiranja odnosa novanih sredstava i kratkoronih obaveza.

3.2.2.3.1. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test)

Ovo prvilo se odnosi na relacije izmeu delova aktive i delova pasive bilansastanja, a polazi od minimalnog zahteva jednakosti tekue aktive i tekue pasive(Slika 9.). Tekuu aktivu ine: sva novana sredstva (NS), kratkorone hartije odvrednosti (KHOV) i kratkorona potraivanja (KP) dok tekuu pasivu ine:obaveze po kratkoronim kreditima (OKK), i obaveze prema dobavljaima (OD).

Slika 9. Pravilo finansiranja 1:1

Primenom ovog pravila finansiranja, privredno drutvo se obavezuje da svakidinar kratkoronih ili tekuih obaveza pokrije dinarom kratkoronih sredstava ilitekue aktive. U literature se ovo pravilo esto naziva i koeficijentom likvidnostiprvog stepena, a razvijeno je od strane amerike bankarske prakse koja jezahvaljujui ovom koeficijentu donosila odluke o odobaravanju kreditnih sredstava.Ovo pravilo takoe pretpostavlja da su ostali uslovi, a pre svega kongruencija(podudarnost) rokova, zadovoljeni, to u stvari predstavlja zlatno pravilo

finansiranja u irem smislu. Dakle, ukoliko se ukupne zalihe drutva finanasiraju iz


43/182

43

dugoronih izvora, onda je tekua aktiva jednaka tekuoj pasivi. A poto protokomvremena dolazi do promena kako u tekuoj aktivi tako i tekuoj pasivi, u odreenimmomentima privredno drutvo postaje nelikvidno. No, nije u pitanju hronina, negotrenutna i prolazna nelikvidnost, od koje drutvo moe lako da se zatiti, dnevnim

izjednaavanjem priliva i odliva novanih sredstava.

3.2.2.3.2. Pravilo finansiranja 2:1

Pravilo finasiranja 2:1, slui kao osnova za utvrivanje likvidnosti drugogstepena ili koeficijenta opte likvidnosti. esto se prepoznaje po nazivu currentratio ili bankers ratio, a polazi od zahteva da odnos obrtne imovine ili obrtnihsredstava prema tekuoj pasivi ili kratkoronim obavezama bude najmanje 2:1, ilida obrtna sredstva budu najmanje dva puta vea od kratkoronih obaveza (Slika 10).

Ovo pravilo pokazuje da privredno drutvo jednu polovinu svojih obrtnihsredstava finansira iz dugoronih izvora finansiranja, a drugu polovinu izkratkoronih izvora finansiranja.

Slika 10. Pravilo finansiranja 2:1

Pravilo finansiranja 2:1 zanemaruje strukturu izvora finansiranja tako da neobezbeuje paralitet izmeu mobilisanih sredstava i raspoloivih izvorafinansiranja, tako da ovo pravilo danas nema svoju iroku praktinu primenu.

3.2.2.3.3. Pravilo odnosa novanih sredstava i kratkoronih obaveza

Pravilo odnosa novanih sredstava i kratkoronih obaveza govori o potrebipostojanja neophodnog minimalnog iznosa gotovine u odnosu na kratkorone ilitekue obaveze. U teoriji postoje dva predloga tog odnosa: 12% novanih sredstavaod vrednosti kratkoronih obaveza i 20% novanih sredstava od vrednostikratkoronih obaveza.

Posmatrano bilansno, taj odnos izgleda kao na Slici 11. Po ovom pravilu,

privredna drutva, imaju obavezu da svakog dana dre 20% novanih sredstava u


44/182

44

odnosu na ukupne kratkorone obaveze, to bi znailo da se kratkorone obavezeizmiruju u proseku svakog petog dana u mesecu , to je praktino nemogue.

Slika 11. Odnos novanih sredstava itekuih obaveza

Ovo drutvo bi imalo obavezu da dri i suvie velike likvidnosne reserve, tobi dovelo u pitanje rentabilnost poslovanja, odnosno, ukoliko bi se ukalkulisalioportunitetni trokovi kapitala, poslovanje drutva na ovaj nain ne bi imalonik

Documents

Poslovne Finansije II