1. Definicija prava i različita shvatanja pravaPravo je skup posebnih društvenih pravila koja su sankcionisana od strane države. To je osnovna razlika između pravnih normi i ostalih društvenih normi. Postoje različite teorije o pravu:-Prirodno pravna teorija - u osnovi ove teorije postoji shvatanje da je izraz najviše pravde prirodno pravo, a pravo koje nastaje u društvu je pozitivno pravo. Razlike između prirodnog i pozitivnog prava treba nastojati smanjiti.-Istorijsko pravne teorije - ova teorija govori o tome da i pravo podleže evolutivnim promenama. Prava pojedinih naroda, koja su istorijska kategorija, su izraz narodnog duha i razvijaju se sa razvojem tog naroda, zadržavajući njegove osobine.-Sociološke teorije prava - su među najmlađim teorijama. Prema njima pravo je društvena tvorevina nastala na suprotnosti interesa društvenih grupa i pojedinaca.-Normativističke pravne teorije - ove teorije se zasnivaju na tome da pravo čine samo ona pravna pravila koja stvara država ili ih sankcioniše svojim aparatom prinude.2. Opšti pojam pravaDefinicija prava:Pravo predstavlja skup posebnih društvenih pravila koja su sankcionisana od strane države.Pravne norme ili pravo su grupa društvsnih pravila (normi) koja se primenjuju jer se to mora. Ove norme obuhvataju sve oblasti društvenog života i odnosese na sve članove društva. Neka pravila dozvoljavaju pojedincima samostalno opredeljivanje, što znači (...) dok druga deluju sa visoknm stepenom obaveznosti i ne postupanje po njima je sankcionisano.Neka društvena pravila nastaju spontano, kao što su običaji, moral... neka su rezultat organizovanog stvaranja - pravila društvenih organizacija. Pravo je u funkciji stvaranja i organizacije društva jer, stvarajući red u društvu pravo služi životu.3.Odnos pravnnh normi i drugih društvenih normiDruštvene norme:Pravne norme, običajne, moralne, religijske, norme društvenih organizacija...Pravne norme su posebna vrsta društvenih normi koje postoje paralelno sa ostalim. Pravne norme se razlikuju od drugih po načinu nastanka, sadržaju i načinu primene. Nastaju aktivnošću države koja preko svojih posebnih organa donosi norme. Sadržaj pravnih normi reguliše odnose koji su bitni za jedno društvo, toliko da se može reći da ono na njima počiva, dok se na odnose koji nisu bitni, primenjuju norme koje nemaju rang pravnih normi.Običaji i pravo:Običaji predstavljaju društvena pravila koja su proistekla iz dugotrajnog istovetnog ponašanja ljudi i priznata su od samog društva. Običaji i pravo su dve vrste društvspih normi. Nepoštovanje običaja prouzrokuje preduzimanje sankcija od strane pojedinaca ili grupa u drušgvu ali sankcije mogu i da izostanu. Ukoliko su običaji u suprotnosti pravnim normama, prednost imaju pravne norme. Običaji često nadopunjuju pravo, tj. pravo im daje pravnu snagu. To je ustvari Običajno pravoMoral i pravo: Moral je oblik drušgvene svesti u određivanju šta je dobro a šta nije. Iz ovoga proizilazi da je nivo morala u direktnoj sprezi sa društvenom svešću i da se zajedno sa njom i menja. Razlika između pravnih i moralnih normi je takođe u primeni sankcija. Moral može da posluži kao korektiv u tumačenju pravnih normi ili kao osnov za stvaranje nedostajuće pravne norme.Pravo i pravila društvenih organizacija:Rad društvenih organizacija se odvija po pravilima koja su doneta u tim društvenim organizacijama: statuti, opšti akti, pravilnici,... Ova pravila su

dvojakog karaktera: - pravila karaktsristična za tip organizaiije; - pravila koja sankcioniše država.4.Izvori pravaMogu biti samo opšte pravne norme, koje se odnose na neodređeni broj lica i pravnih situacija, a koje mogu biti u pisanom ili nepnsanom obliku. Najznačajnijn izvori prava su: ustav, zakoni, podzakonski akti, pravila društvenih orgakizacija, običaji, sudska praksa i precendenti. Ustav je najvažniji izvor prava. Donosi ga najviši zakonodavni organ u zemlji (po posebnoj proceduri). Sa njim moraju da budu u skladu sve ostale pravne norme koje proističu iz ustava. Ustav reguliše osnovne društvene odnose. Postoji više podela ustava: Prema formi ustav može biti pisani i nepisani. Razlikujemo kodifikovani i nekodifnkovani ustav. Kodifikovani - osnovna načela o uređenju države skupljena su u jedan pisani dokument. Nekodifikovan ustav - nije celovit i jedinstven dokumenat. Po načinu menjanja razlikujemo: kruti i meki ustav (lakše se menja). Po načinu donošenja ustavi se dele na:Oktroisane- rečultat politnčkog diktata poglavara države, Ustavne paktove - rezultat kompromisa poglavara države i predstavničkih skupština. Narodne ustave - rezultat volje većine naroda izražena na opštim, tajnim i demokratskim izborima ili referendumom.Zakon kao izvor prava. Zakon je na hijerarhijskoj lestvici pravnih akata odmah iza ustava. Ustav reguliše organe kjoji donose zakon, postupak po kome se donosi zakon i sadržaj zakona. Zakon, prilikom čijeg donošelja su ispoštovane pomenute ustavne pretpostavke u skladu je sa ustavom. Podzakonski akti – DOnose ih organi vlasti. Ima ih mnogo više od zakona, i po broju organa koji ih donose i po sadržini. Prav.dr.org. Nisu izvor prava. Samo u određenim slč. Država propisuje primenu normi autonomnih akata koji na taj način postaju izvori prava. Običaj je vrsta društvene norme. U određenim uslovima postaje izvor prava. Mogu se kodifikovati, tj. Sadržaj se prenosi u pisanu normu čima postaje izvor prava.5. Pravne norme (pojam i elementi)Pravna norma je osnovni element u strukturi prava. Preko njih se pravo manifestuje u spoljnjem svetu.Elementi pravne norme: Hipoteza – opšti uslov, skup činjenica (društveni odnos) koji treba regulisati. Dispozicija - pravilo ponašanja, koje se na osnovu hipoteze propisuje pravnom normom. Može biti kategorična i alternativna. Sankcija – deo pravne norme kojom se definiše posledica za slučaj nepoštovanja dispozicije.Dok hipoteza i dispozicija mogu izostati, snkcija mora biti predviđena.7. Vrste pravnih normiPravne norme možemo podeliti po karakteru dispozicije, i to na: 1)a)naređujuće i b)ovlašćujuće, 2)a)dispozitivne i b)imperativne, 3)a)opšte i b)pojedinačne.1)a)naređuje se SP da postupi po PN b)daje posebne mogućnosti koje SP ne mora.2)a)Dispozicija PN daje SP veću slobodu. Stvaralac PN utvrđuje pravilo ponašanja dispozicijom, ali i ostavlja dovoljno slobode SP. b)imperativne ili prinudne se ne mogu menjai voljom SP.3)a)Osnovni princip pravnog sistema je da se sve PN odnose na neodređen br. S i SIT. PN koje ispunjavaju ove usl. su opšte PN. b) Kako su opšte PN nepogodne za rešavanje konkr. PO., iz njih se izvode pojedinačne PN Različite pravne norme uslovljavaju različit stepen slobode subjekta u odnosu na pravilo ponašanja sadržano u ovim normama. 8. Tumačenje pravnih normiPredstavlja iznalaženje unutrašnjeg smisla i najadekvatnijeg načina primene pojedine norme ili grupe pravnih normi. PN-e su izrazi čovekovih ideja i misli. Postoje razne vrste tumačenja PN. Kako je jezik osnovno sredstvo

sporazumevanja, među metodama, najznačajnije je jezičko tumačenje. Prema situaciji gde PN treba tumačiti, postoji tumačenje u primeni i van pimene. U primeni, kada je tumači SP koji treba da postupi i državni organ koji treba da reši pravni odnos. Van primene, kada jednostavno treba pojasniti smisao PN. Prema karakteru tumačenja može biti u užem (tum. konkr. PN) i širem smislu (kada se proširuje značenje). Kada PN tumači stvaralac PN - to je autentično tumačenje, a kada je tumači pravna nauka - to je stručno tumačenje.9. Pravna praznina i analogijaKako su društveni odnosi brojni i dinamični (podložni promenama), nekada se ne mogu podvesti pod opšte norme u okviru postojećih pravnih normi, tj. postojećeg pravnog sistema što se naziva pravnim prazninama. Dele se na početne i naknadne. Početne su kada donosilac PA nije obuhvatio neku situaciju, naknadne - kada je situacija nastala nakon donošenja PA. Kada postoji pravna praznina, organ koji primenjuje pravo treba da odluči kako da prevaziđe nastalu situaciju i reši konkretan društveni odnos. Brojni pravni odnosi se mogu klasifikovati po sličnosti, (odnosno razlikama) što dovodi do grupa pravnih odnosa. Ovako grupisani pravni odnosi se uređuju odgovarajućim pravnim normama koje su zasnovane na jednakim principima (npr. kupoprodajni odnosi). Ova karakteristika pravnih odnosa se koristi u situacijama kada postoje pravne praznine pa se one prevazilaze primenom pravnih normi za karakterističnu grupu pravnih odnosa. Ovakav metod rešavanja pravnih odnosa naziva se pravna analogija.

10. Subjekti prava (pojam i značaj pravnog subjekta)Donete pravne norme su upućene pojedinnm subjektima, koji su dužni da po njoj postupe ili koji svoje međusobne odnose uređuju po pravilima koja određuju pravne norme. Subjekti prava su ljudi, članovi jednog društva, odnosno stanovnici države u kojoj postoji pravni sistem. Učesnici u pravnim odnosima su i pojedine grupe ljudi, tj. njihove asocijacije. U pravnom životu se pojavljuju dve vrste pravnih subjekata: - fizička lica (ljudska bića) i pravna lica (određene asocijacije ljudi). Skup karakteristika - svojstava koja omogućavaju pravnim subjektima da budu nosioci pravnog subjektiviteta naziva se pravna sposobnost. SP imaju i deliktnu sposobnost da bude nosliac obaveze iz nedozvoljenih radnji. (postupci i radnje kojima se vređaju prava i interesi drugih lica) 11. Vrste pravnih subjekataU pravnom životu se pojavljuju dve vrste pravnih subjekata: - fizička lica i pravna lica. Fizička lica - stiču pravni subjektivitet rođenjem (uz dva uslova: da je rođeno živo i da ima ljudski oblnk). Pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje njegovom smrću, ili za nestalo lice kada se u posebnom postupku kod suda isto proglasi za umrlo. Poslovnu sposobnost fizičko lice (prema našem pravu) stiče punoletstvom - sa 18 godina. Veliki broj PS uslovljava individualizaciju, ime, prebivalište, boravište, državljanstvo.Pravna lica - skupovi ljudi organizovani po posebnim pravilima koja postoje u jednoj državi i čije povezivanje ima za cilj ostvarivanje određene (društveno korisne) delatnosti.- Pravno lice stiče pravni subjektivitet njihovim pravnim priznavanjsm (od strans države). Postoje tri oblika nastanka pravnih lica: - sistem prijave; - sistem koncesija: - sistem dozvola.Preduzeća su pravna lica od posebnog značaja. Osnivaju ss radi obavljanja privrsdne delatnosti (u cilju sticanja dobiti) i upisana su u sudski registar.Pravna lica prestaju da postoje, a tada prestaje i njihov pravni subjektivitet sa prestankom bilo kojeg elementa potrebnog za njihovo postojanje, što se evidentira u rsgistrima i što se naziva brisanjem prvobitnog upisa. 12. Pravni odnosi (pojam i nastanak)Radnjama PS su obuhvaćene ljudske radnje koje dovode do stvaranja PO. To su društveni odnosi koji su uređeni pravom.Ljudske radnje mogu biti aktivne (činjenja saglasna i protivna pravu) i pasivne (uzdržavanje od činjenja).Pravom se uređuju društveni odnosi koji su najznačajniji za egzistenciju jednog društva, odnosno države.Stupajući u pravne odnose, učesnici (pravni subjekti) su dužni da se pridržavaju određenih pravila. Pravo kao skup pravnih normi u jednoj državi čini pravni sistem. Broj pravnih odnosa u jednoj državi nije konstantan, već se menja (povećava ili smanjuje) sa promenom realnog života. Činjenice koje dovode do prestanka pravnog odnosa nazivaju se pravne činjenice. Pravni odnosi kao što postaju mogu i da nestanu.13. Sadržina i objekti pravnog odnosaDruštvene odnose koji su uređeni pravom nazivamo pravnim odnosima. PO su karaktsristični za konkretno društvo. PO je karakterisan postojanjem objekta povodom kojih je taj odnos nastao. Polazeći od opštosti PN dolazimo do prava u objektivnom smislu. Ovlašćenja koja SP izvede iz objektivnog prava je pravo u subj.smislu, subj.pravo. PO imaju za svoj objekat, tj. ono povodom čega nastaju, različite elemente: stvari, - ljudske radnje, - lična dobra, - proizvode ljudskog duha... Po sadržaju ovlašćenja, dele se na apsolutna (kada se odnose na neodređen broj lica) i relativna prava (kada se odnose na konkretna lica). Stvar je deo materijalnog sveta koja ima svoju upotrebnu vrednost i u vlasti je čoveka. Ljudske radnje mogu biti aktivne i pasivne. U lična dobra spadaju: telesni

integritet, ugled, čast, sloboda... Proizvodi ljudskog duha (tehničke ili umetničke prirode) takođe su značajni objekti pravnog odnosa.14. Pravni sistemPravna norma je osnovni deo u strukturi prava. Pravnim normama se regulišu različiti pravni odnosi, te se pravne norme mogu grupisati po različitim kriterijumima u veće celine. Povezivanjem pravnih normi na globalnom društvenom planu uspostavlja se celovnt sistem pravnih normi - pravni sistem. Postojeće PN se grupišu po sličnosti. Ove grupe sačinjavaju ustanove ili institucije. Sledeći stepen povezivanja pravnih normi je njihovo grupisanje koje uređuje šire pravne odnose što čini pojedine grane prava.15. Pravne oblastiGrupisane pravne norme koje regulišu odnose velikog stepena sličnosti nazivaju se ustamove (ili institucije). Sledeći stepen povezivanja pravnih normi je njihovo grupisanje koje uređuje šire pravne odnose manjeg stepena sličnosti ali koje predstavljaju jednu celinu - što čini pojedine grane prava. Osnovna podelaje na: - međunarodno pravo i - unutrašnje pravo.Međunarodio pravo - grupiše pravne norme kojima ss regulišu međunarodni odnosi. Postoji: - Međunarodno javno pravo - odnosi između država, subjekti međunarodme organizacije. - Međunarodio privatno pravo - odnosi između privatnih subjekata, ali sa elemsntom inostranosti; i kada se država javlja kao subjskt u imovinsko pravnom odnosu.- Međunarodno privredno pravo; - Međunarodno saobraćajno pravo .-...Unutrašnje pravo - pravo određspe države - važenjs je ograiičeno granicama te države Pravni sistsm naše zemlje čine:Ustavno pravo - reguliše organizaciju lržavie vlasti, društveno-ekonomsko uređenje i osnovna prava i dužmosti građana.Upravno (administrativno) pravo - reguliše organizaciju države i javne uprave, delatnost, sredstva i kontrolu javne i državne uprave.Građansko pravo - reguliše imovinske odnose.Krivično pravo - pravne norme i sankcije za krivična dela.Porodično pravoNasledno pravoPrivredno pravo;Sudsko pravo (reguliše rad sudova)16. Pravni sistem SRJUnutrašnje pravo je pravo određene države čije je važenje ograničeno granicama te države. Pravni sistem naše zemlje čine:Ustavno pravo - reguliše organizaciju državne vlasti, društveno-ekonomsko uređenje i osnovna prava i dužnosti građana.Upravno (administrativno) pravo - reguliše organizaciju države i javne uprave, delatnost, sredstva i kontrolu javne i državne uprave.Građansko pravo - reguliše imovinske odnose.Krivično pravo - pravne norme i sankcije za krivična dela.Porodično pravo; - Iasledno pravo; - Privredno pravo; - Sudsko pravo (reguliše rad sudova).17. Stvari i stvarna pravaStvari su objekti stvarnih prava, odnosno pravnih odnosa koji se sastoje u tome da subjekt, koji je njihov nosilac, ima ovlašćsnja da stvar drži, koristi i istom raspolaže.Strvari - materijalni deo prirode podložan ljudskoj vlasti, namenjen prometu-razmeni.Razlikujemo: pokretne i nepokretne stvari, potrošne i nepotrošne, stvari određene po rodu i individualno određene stvari, deljive i nedeljive, procenjive i neprocenjive,... Stvarno pravo se može podeliti na objektivno i subjektivno. Objektivno-kada se PN odnosi na određene stvari, subjektivno reguliše skup

ovlašćenja određenog PS povodom neke stvari. Odnosi se na sve ostale da se uzdržavaju.Pod stvarnim pravom podrazumevamo deo građanskog prava koji obuhvata pravne norme kojima se regulišu odnosi između subjekata povodom stvari (držanja, korišćenja-upotrebe i raspolaganja stvarima)Razlikujemo više vrsta subjektivnih stvarnih prava u zavisnosti koje ovlašćenje na stvari nosilac prava ima: - pravo svojine (apsolutno STP koje titularu obezbeđuju potpunu vlast nad ST) i ograničena stvarna prava (koja mogu biti: pravo službenosti i pravo zaloga).18. DržavinaDržavina (posed stvari) jeste faktička vlast na određenoj stvari. Faktička vlast podrazumeva da držalac ima pretpostavljeni odnos prema njoj a ne stalni kontakt. Stalni kontakt sa stvari znači njeno pritežanje što nije neophodno za državinu. Podela državinskih stanja: - neposrednu (lice koje neposredno vrši fizičku vlast na stvari) i - posrednu (ima ono lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica)Državina može biti zakonita i nezakonita, savesna i nesavesna. Zakonita – kada se do stvari dođe na bazi nekog pravnog osnova. Savesna – kada držalac stvari nije znao za negativni element i obrnuto.U pravu važi da onaj ko ima državinu ima i pravnu vlast (pravo svojine) na stvari, dok se suprotno ne dokaže.Zaštita državine - svaki držalac stvari ima pravo na zaštitu od uzmemiravanja ili oduzimanja državine. Uznemiravanje je svako ometanje državine koje držaocu uskraćuje mirno vršenje faktičke vlasti (npr. prelaženje preko tuđeg zemljišta). Oduzimanje državine vodi potpunom onemngućavanju držaoca u vršenju faktičke vlasti na stvari.Zaštita državine se može ostvariti u vidu- samopomoći i putem držannih organa u sudskom postupku.

20. Zadružna svojinaZadružna svijina se obrazuje iz udela zadrugara koja je prenesena u svojinu zadruge, ili članarina zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge kao i sredstava koje je zadruga stekla na drugi način. Zadruga raspolaže svojom imovinom na način određen zakonom, osnivačkim aktom, odnosno zadružnim pravilima. Zaštita zadr.svoj. ostvaruje se identično kao i privatna svojina.21. Državna svojina i privatna svojina- Privatna svojina je takva svojina kod koje u svojstvu titulara prava svojine nastupaju pojedinci. Svojinska ovlašćenja iz prava privatne svojine pojedinci vrše neposredno za sebe, u svom interesu. To je onaj oblik svojine koji se u našem pravu označava terminom pravo svojine i smatra se ustanovom građanskog prava.22. Pravo i druga društvena pravilaPravo - grupa pravila, pravnih normi koje sankcioniše država. Nepridržavanje ovih pravila ima za posledicu intervenciju državnog aparata. Pojedini društveni zadaci i ciljevi ostvaruju se u okviru društvenih organizacija koje se zbog toga i osnivaju. Rad društvenih organizacija se odvija po pravilima koja se donose u tim organizacijama. To su: pravila, opšti akti, statut, pravilnici i sl.23. Običaji i moral kao izvori pravaDugotrajno istovetno ponašanje ljudi dovodi do formiranja društvenih pravila koja su priznata od strane društva, a nazivamo ih običaji. Njihova karakteristika je: da nastaju spontano, u svesti ljudi se stvara mnšljenje o nužnosti ponašanja u skladu sa običajima, imaju karakteristiku stalnosti (konzervativizam). Kao i pravo i običaji su u funkciji uspostavljanja društvenog reda. Za nepridržavanje običajnih normi sankcije se preduzimaju neorganizovano od strane pojedinca ili grupe ljudi. Običaji nadopunjuju pravo. Pravo prihvata običajno pravilo i pretvara ga u pravo ili mu daje pravnu snagu, to je takozvano običajno pravo. Moral predstavlja svest ljudi u određivanju dobra i zla. Moralne norme su podložne promenama sa promenama u društvu, a za njihovo postojanje nije potrebna dugotrajnost ponašanja. Sankcije za nepridržavanje moralnih normi su nepredviđene i neorganizovane a posebna je griža savesti.Pravne norme ns ostvljaju veliku mogućnost za uticaj morala, ali može da posluži kao korektiv u tumačenju i primeni prava i osnov za stvaranje nedostajuće pravne norme.24. Opšti akti preduzeća kao izvori privrednog pravaOva vrsta izvora poslovnog prava poprima kod nas sve veći značaj i uticaj. Ovde se u prvom redu radi o poslovnim planovima preduzeća i društveno-političkih zajednica, kao i o normativnim aktima komora i drugih vrsta udruženja subjekata poslovnog prava. Poseban značaj u ovom domenu imaju, tzv. Opšti uslovi poslovanja pojedinih privrsdnih subjekata. Ova pravila imaju veliki značaj u oblasti međunarodnog privrednog (poslovnog) prava.25. Preduzeće (pojam, vrste i osnovne karakternstnke)U ekonomskoj literaturi preduzeće se definiše kao osnovna ekonomska ćelija na kojoj počiva privredni i celokupni društveni razvoj. U pravu, u našem zakonodavstvu, preduzeće je organizacioni oblik koji obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Pravni subjektivitet i imovina preduzeća se mogu izdvojiti kao osnovne karakteristike svakog preduzeća, takođe preduzeće karakteriše i delatnost, firma, sedište, nacioialnost, žiro račun ...Preduzeća možemo podeliti na: vlasnički n nevlasnički tip i na: preduzeća i društva. U vlasničke tipove spadaju sva društva, (AD, DD, KomD i OrtD). U nevlasničke tipove preduzeća spadaju društveno prsduzeće i javno preduzeće.Svi oblici preduzeća su ravnopravni po zakonu, imaju isti pravni položaj, prava i odgovornosti na tržištu.26 i 47. Zakon kao izvor privrednog prava

Izvori privrednog prava mogu biti; zakoni, podzakonski akti, pravna pravila subjekata poslovnog prava, običaji, uzanse, sudska praksa i pravna nauka. Zakon o preduzećima je osnovni statusni izvor poslovnog prava, koji se odnosi pre svega na preduzeća. Čitav niz drugih zakona, kojima se uređuje pravni položaj drugih subjekata poslovnog prava (zadružne organizacije, banke, organizacije za osiguranje...), mogu biti izvori privrednog prava.Zakon o obligacionim odnosima predstavlja izvor poslovnog prava za ugovorni deo poslovnog prava. Međunarodne konvencije, koje od parlamenta dobijaju snagu zakona, takođe služe kao izvor privrednog prava.27. Privredna društva (pojam i značaj- zajednički bitni elementi)Pravna teorija definiše privredno društvo kao skup više lica, pravnih i/ili fizičkih sa ciljem da obavljanjem neke trgovačke delatnosti, na osnovu udruženja određenih uloga, ostvare određenu dobit koju između sebe dele na osnovu ugovora o osnivanju. Zajedničko za sva društva je: ugovor o osnivanju, ulozi članova u glavnici i učešće članova u deobi.Podela-klasifikacija privrednih društava: društvo lica (ort.d i kom.d) i društvo kapitala (AD, KomD na akcije i DOO).Bitni elementi: Skup više lica pravnih ili fizičkih; obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti; podela dobiti na osnovu ugovora o osnivanju; udeli u društvu su lako prenosivi; podnošenje rizika poslovanja samo do iznosa uloženih sredstava. 28. Akcionarsko društvo (pojam i elementi)Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatiosti, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije određene nominalne vrednosti.Karakteristike akcionarskog društva:To je društvo kapitala, posluje pod takozvanom realnom ili stvarnom firmom,(izuzetno pod personalnom firmom dominantnog akcionara), to je pravni subjekt (to svojstvo stiče registracijom), ima svoju imovinu sa kojom odgovara u potpunosti za obaveze koje preuzima u pravnom prometu prema trećim licima, ima fiksiranu osnovnu glavnicu čiji je minimum propisan zakonom, osnivači mogu biti sva pravna i fizička lica, domaća i strana, neophodan je ugovor o osnivanju, ovo društvo mora imati statut kojim se reguliše, odredbe o firmi, sedište društva, delatnost društva, iznos osnovne glavnice, nominalna vrednost akcija, broju članova upravnog odbora, načinu i uslovima raspodele dobiti i snošenju gubitaka, unutrašnjoj organizaciji društva...Akcionari imaju pravo izbora u organe društva, kao i pravo glasa u skupštini akcionara. Skupština akcionara je najviši organ. Upravljačku funkciju vrši upravni odbor. Direktor je odgovoran pred zakonom a nadzor vrši nadzorni odbor.29. Osnivači n način osnivanja akcionarskog društvaZa osnivanje akcionarskog društva zakon traži ugovor o osnivanju, ako ga osniva jedan osnivač onda odluku o osnivanju. Ovo društvo mora imati i statut. Osnivači uplaćuju ili unose uloge u društvo, zaključuju ugovor i donose statut. Može biti osnovano simultaio i sukcesivno. Sukcesivno osnivanje akcionarskog društva ima više faza:zaključenje ugovora o osnivanju, otkup dela akcija od samih osnivača, objavljivanje javnog poziva trećim licima za upis i otkup akcija, upis akcija, otkup akcija, održavanje osnivačke skupštine, donošenje statuta, imenovanje organa društva i registracija društva. Osnivači mogu biti sva pravna i fizička lica, domaća i strana.30. Uzanse kao izvori privrednog pravaUzanse su sakupljeni i sistematizovani poslovni običaji od strane nekog privrednog tela, za to ovlašćenog (kod nas vrhovni sud). Od običaja se razlikuju po tome što su sakupljene i sistematizovane. Razlikuju se opšte i posebne uzanse. Uzanse se u poslovnom i trgovačkom pravu primenjuju samo ako su to

stranke ugovorile, ali u nedostatku pozitivnih propisa primenjuju se uvek samo kada ih stranke nisu isključile izričito. Pored opštih uzansi kod nas postoje posebne uzanse (o ugostiteljstvu, prometu robe na malo, o trgovini žitom...) koje imaju prednost u slučaju razlike sa opštim uzansama.31. Sudska praksa i arbitraža kao izvor privrednog pravaSudska praksa kod nas nije formalni izvor prava. Ona je značajna samo kao interpretator jer odluke viših sudova ali iako ne postoji obaveza, odluke viših sudova nisu obavezujuće za niže sudove, ali to isto tako znači da se mogu koristiti u praksi nižih sudova. Već donete odluke u ranijim sporovima od strane arbitraža mogu poslužiti kao izvor privrednog prava u novonastalim sporovima. 32. Pravna nauka kao izvor privrsdnog pravaPravna nauka nije formalni izvor prava, ali ona svojim autoritetom utiče kako na donošenje tako i na primenu prava. Izučava običaje, primenu postojećih zakona itd. 33. Društvo sa ograničenom odgovornošću (pojam i osnivanje)To je i društvo lica i društvo kapitala, sa pravnim subjektivitetom, posluje pod zajedničkom firmom i fiksiranom osnovnom glavnicom, obavlja određenu privrednu delatnost uz odgovornost celokupnom svojom imovinom. (npr. porodično preduzeće) Svojstvo pravnog subjekta stiče upisom u sudski registar. Društvo ima svoju imovinu odvojeno od imovine njegovih članova. U pravnom prometu sa trećim licima društvo samostalno preuzima prava i obaveze. D.O.O. mogu osnivati pravna i/ili fizička lica (može i jedno lice), maksimalni broj članova je 30. Osniva se odlukom o osnivanju (ako je jedan član), ugovorom o osnivanju (ako je više članova). Vrši se upis uloga i njihova uplata. Donosi se statut, upisuje se u sudski registar. D.O.O. kao organe upravljanja ima upravni odbor, skupštinu, nadzorni odbor i direktora.

34. Društvo sa ograničenom olgovornošću (obaveze i prava članova)D.O.O. ima pravni subjektivitet, posluje pod zajedničkom firmom i fiksiranom osnovnom glavnicom, obavlja određenu privrednu delatnost, odgovara celokupnom svojom imovinom. Imovina društva je odvojena od imovine njegovih članova. Društvo ima samostalne obaveze i prava prema trećim licima. Svaki član društva može imati samo jedan ulog, na osnovu koga stiče udeo u društvu. Ulozi članova ne moraju biti jednaki. Članovi društva snose rizik poslovanja do visine svog uloga. Obaveze prema trećim licima ima samo društvo i to celokupnom svojom imovinom. Način deobe dobiti regulisan je statutom društva.35. Ortačko društvoOrtačko društvo je privredno društvo (društvo lica) sa pravnim subjektivitetom, nastaje ugovorom radi obavljanja privredne dslatnosti sa neograničenom odgovornošću članova za obaveze društva prema poveriocima. Pravni subjektivitet stiče upisom u sudski registar. Minimalni broj članova je dva. Maksimalni broj članova nije propisan zakonom, ali je ortačko društvo po pravilu sa malim brojem članova. Nastaje ugovorom o osnivanju (u pisanoj formi i ne donosi statut). Minimalni sadržaj ugovora: firma, sedište, delatnost društva, podaci o osnivačima, osnivački ulozi, prava i obaveze osnivača, uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti. Osniva se simultano. Društvom mogu upravljati: svi članovi društva; ugovorom o osnivanju upravljanje se može poveriti: jednom članu, više članova, nekom licu koje nije član društva. 36. Komanditno društvoPrema zakonu o preduzećima komanditno društvo je takvo društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica, radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom ima najmanje dva člana i ima dve vrste članova: komplementare (stručne radnike i odgovorne) i komanditore (finansijere). (društvo lica zbog komplementara). Društvo se temelji na utovoru (u pisanoj formi i ne donosi statut). Neki članovi društva odgovaraju za obaveze društva i personalnom imovinom, a drugi snose rizik do visine uloženih srsdstava (prema ugovoru). Pravni subjektivitet stiče upisom u sudski registar. Minimalni sadržaj utovora propisan je Zakonom o preduzećima, ali može biti dopunjen svim bitnim pitanjima za rad društva.37. Društveno prsduzećeKarakteristike: pravni subjekt, to je preduzeće koje posluje svojom imovinom koja je u društvenoj svojini, obavlja profitnu delatnost radi sticanja dobiti, to je organizacioni oblik koji su osnovala društveno pravna lica. Osnivači društvenog preduzeća snose rizik poslovanja samo do visine svojih uloga. Zakon o preduzeću tretira društveno preduzeće kao statičku formu. Ne postoji mogućnost osnivanja novih društvenih preduzeća osim u slučaju spajanja ili podele već postojećih. Obavezni organi su skupština i dirsktor, i većim (preko 50 zaposlenih) obavezni organi uprave su i upravni odbor i nadzorni odbor. Najvažniji opšti akt je statut.38. Javno preduzećeJavno preduzeće je ono preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg javnog interesa utvrđenog zakonom. Osnivač je država tj. jedinica lokalne samouprave. Ovu delatnost može obavljati i društveno preduzeće i preduzetiik. Kako javno preduzeće obavlja delatiost od opšteg-javnog interesa, država mora obezbednti zaštitu tog interesa, te stoga država ima direktne upravljačke ingerencije u ovim preduzećima. Organi javnog preduzeća su: upravni odbor (imenuje ga osnivač), direktor (imenuje ga upravni odbor). Budući da javno preduzeće obavlja delatnost od opšteg interesa, država mora da obezbedi njeno stalno i nesmetano odvijanje i na razne načine učestvuje u sanaciji gubitaka, iako JP može biti i subjekt stečaja.40. Preduzetnik

je fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Preduzetnik iz Zakona o preduzeću, kao subjekt poslovnog prava treba da ima isti pravni režim kao i preduzeće tipa društva lica. (firmu, delatnost, sedište, registraciju, poslovne knjige, neograničeie odgovornosti, poreski režim...) Preduzetnik se registruje registar nadležnog organa uprave u opštini a veliki preduz. (preko 200.000$ godišnje) u privrednom sudu podnošenjem pismene prijave. Uslov da bi bio preduzetnik: punoletstvo, poslovnu sposobnost, neosuđivanost, da obavlja trgovačku delatnost, upis u registar...41. BankaBanka je finansijska privredna organizacija. Posluje na načelima likvidnosti, rentabilnosti i sigurnosti. Obavlja depozitne, kreditne i druge bankarske poslove. Osnivanje i poslovanje poslovnih banaka reguliše Zakon o bankama i drugim finansnjskim organizacijama. Karaktreristike poslovnih banaka su: osniva se kao A.D. (pravni subjekt, mogu osnovati pravna i fiz.lica, najmanje 2 domaći ili strani)- bankom upravljaju osnivači uz kontrolu Narodne banke,- obavlja depozitne, kreditne i druge poslove,- samostalno uređuje unutrašlju organizaciju.Za osnivanje banke je potrebno:- zaključenje ugovora o osnivanju, (osnivački akt)- sredstva za osnivački kapital, (novčani i nenovčani)- izdavanje dozvole za osnivanje od Narodne banke Jugoslavije.Ugovorom o osnivanju utvrđuju se svi bitni elementi za osnivanje i rad banke. Banka se osniva na osnivačkoj skupštini. gde se donosi statut, bira upravni odbor, imenuje v.d. direktora i utvrđuje poslovna politika. Upisom u sudski registar banka stiče svojstvo pravnog lica.42. BerzaTo je privredna org. za pružanje usluga u prometu roba, hartija od vrednosti i novca. Dele se na robne(produktne), efektne (finansijske) i mešovite. Osniva se u formi akcionarskog društva, ugovorom o osnivanju sa najmanje 8 osnivača. Mogu je osnovati najmanje dva lica obezbeđenjem sredstava u osnivačkog kapitala. Berza ima svojstvo pravnog lica koje stiče upisom u sudski registar. Berza se bavi posredovanjem na tržištu kapitala, povezivanjem zainteresovanih lica u cilju zaključenja ugovora o prodaji-kupovini na tržištu kapitala. Za razliku od drugih akcionarskih društava dobit koju berza ostvaruje koristi se isključivo za unapređenje poslovanja.44. Pravo službenosti i pravo zaloga- Pravo službenosti predstavlja određena ovlašćenja za upotrebu-korišćenje tuđe stvari po nekom pravnom osnovu. Nastaje najčešće pravnim poslom ili odlukom suda. Službenosti mogu bigi: stvarna službenost (npr. pravo prelaska preko tuđeg zemljišta) i lična službenost (pravo korišćenja neke stvari u tuđoj svojini). Pravo zaloga se javlja kao instrument obezbeđenja interesa učesnika u pravnom prometu. Poverilac iz obligacionog odnosa ima pravo unovčenja založene stvari ukoliko mu ne bude isplaćeno potraživanje. Postoje tri vrste založnih prava: Ručna zaloga - založno pravo se odnosi na pokretnu stvar;Hipoteka- založno pravo se odnosi na nepokretnosti;Založno pravo na pravu-predmet zaloga je neko određeno pravo. Suština prava zaloga je ovlašćenje jednog lica da raspolaže tuđom stvari.45. Organi akcnonarskog društvaSkupština (svi akcionari bez obaveze. Postoji osnivačka, redovna i vanredna), upravni odbor (najvažniji jer odlučuje, min. 3 člana, bilo ko), direktor (postavlja ga UO., lično odgovoran svima) i nadzorni odbor (ako ima više od 100 zaposl., min 3, najstrože za članstvo). Akcionari imaju pravo izbora u organe društva, i pravo glasa u skupštini akcionara.49. Ugovor o prodaji

Ugovor kojim se jedna strana-prodavac obavezuje da stvar (robu) koju prodaje isporuči (preda) drugoj ugovornoj strani-kupcu, i da mu prenese pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i da stvar preuzme.Bitni elementi su oni koji su bitni za samo postojanje i pravnu ispravnost posla. Da bi ugovor o prodaji bio pravno važeći potrebno je da poseduje neophodne elsmente: stvar i cenu. Ima obligaciono a ne stvarno-pravno dejstvo. Osnovni pravni element razmene stvari za novac. Može se zaključiti između prisutnih i odsutnih lica(preko punomoćnika i drugih zastupnika)50. Sadržina i pravno dejstvo ugovora o prodajiBitni elementi (sastojci) ugovora o prodaji su: stvar (roba) koja mora biti određena i cena. Cena treba da bude određena samim ugovorom. Ako ugovor ne sadrži dovoljno elemenata za određivanje cene ugovor je bez pravnog dejstva. Ako je stvar iz ugovora van prometa, takav ugovor je ništavan. Ako je stvar u ograničenom prometu važe posebna pravila mora postojati dozvola nadležnog organa.51. Zaključenje i predmet ugovora o prodajiPredmet u privredi su stvari ili roba. (Postojeća ili koja će da se proizvede). Mogu da budu i tuđe stvari, prava (samo prenosiva imovinska prava kao prava industrijske svojine-licenca) Robe treba da budu određene po vrsti i količini.52. Odgovornost prodavca za nedostatke robeZa materijalne nedostatke (fizičke mane) stvari odgovara prodavac, bez obzira da li za nedostatke zna ili ne, i to za one nedostatke koji su postojali u trenutku predaje stvari kupcu. Prodavac odgovara i za mane koje se pojave posle prelaska rizika na kupca (rizik prelazi na kupca preuzimanjem stvari) pod uslovom da su nedostaci nastali zbog uzroka koji je postojao pre predaje robe kupcu. Prodavac odgovara i za nevidljive nedostatke. Prodavac ne odgovara za nedostatke za koje je kupac znao ili je morao znati. Prodavac odgovara kupcu za pravne nedostatke ako na prodatoj stvari postoji pravo trećeg lica koje ograničava kupčevo pravo.

53. Ugovor o trgovinskom zastupanjuUgovor o trgovinskom zastupanju zaključuju zastupnik (agent) i nalogodavac (komitent). To je ugovor o obavljanju privrednih usluga po kome se zastupnik obavezuje da se stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, kao i da, sa ovlašćenjem, zaključi ugovore sa trećim licima u ime i za račun nalogodavca. Nalogodavac se obavezuje da zastupniku, za svaki zaključeni ugovor, isplati određenu (ugovorenu) nadoknadu-proviziju.54. Ugovor o komisionuUgovor o komisionu je ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se komisionar obavezuje u svoje ime i za račun svog komitenta (nalogodavca) zaključi neki privredni ugovor. Nalogodavac se obavezuje da za to plati određenu naknadu-proviziju. Komisnonar zaključuje ugovor sa trećim licem u cilju realizacije komisionog posla. Nalogodavac iz komisionog ugovora i treće lice nisu u pravnom odnosu. Postoje sledeći ugovori o komisionu:Za komisionu prodaju, komisionu kupovinu, komisionu konsignaciju, komision "delkredere" (gde komision odgovara ispunjsnje obaveza svog saugovarača).Obaveze komisionara: obaveštavanje nalogodavca o toku posla, zaštitu iiteresa nalogodavca, polaganje računa o radu. Obaveze nalogodavca: plaćanje naknade, naknada troškova (ako su posebno ugovoreni).55. Ugovor o posredovanjuZaključuju ga posrednik i nalogodavac. Posrednik se obavezuje da dovede u vezu nalogodavca sa trećim licem u cilju zaključenja ugovora. Ako ugovor bude zaključsn posrednik ima pravo na naknadu. Posrednik ima obavezu: traženje prilike za zaključenje ugovora, vođenje posredničkih dnevnika, izdavanje posredničkog lista.Obaveze nalogodavca: naknada, naknada troškova (ako su posebno ugovoreni).56. Ugovor o špedicijiUgovor o špediciji (otpremanju) je ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se otpremnik (špediter) obavezuje da, radi prevoza određene stvari (robe) zaključi, u svoje nme i za račun nalogolavca (komitenta) ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza, kao i da obavi uobičajene poslove i radnje, a druta strana - nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu nadoknadu-proviziju. Obaveze špeditera: organizacija prevoza, postupanje po nalozima komitenta, čuvanje interesa komitenta, da izveštava komitenta i polaže mu račune, da čuva robu, ocarini je, osigura... Obaveze nalogolavca: isilata naknade, naknada troškova, obaveštenje o osobinama i vrednosti robe...Špedicija je bitan elemenag funkcionisanja privrede, zbog što efikasnijeg povezivanja kupaca i prodavaca.57. Obaveze i prava akcioiara u akcionarskom društvuA.D. je društvo kapitala, koje osnivaju pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti. Osnovni kapital je podeljsn na akcije određene nominalne vrednosti.Obaveze akcionara: Ugovor o osnivanju, društvo mora imati statut, osnivački ulog.Prava akcionara: mogu biti imovinska prava i lična prava.Imovinska prava-učešće u dobiti, pravo na deo likvidacione mase, pravo na prioritetno kupovanje akcija iz nove emisije, pravo raspolaganja akcijama u skladu sa statutom.Lična prava- pravo izbora u organe društva, pravo glasa u skupštini akcionara, pravo nadzora nad poslovima društva, pravo informisanja o poslovanju društva.58. Ugovor o špediciji (sadržina i pravni odnos špeditera i trećih lica)To je ugovor o obavljanju usluga, u kome se špediter obavezuje da radi prevoza određene stvari u svoje ime zaključi ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza sa trećim licem, a za račun nalogodavca koji mu za to isplaćuje određenu naknadu. Špediter zaključuje ugovore sa trećim licima u vezi, npr. pakovanja robe, sortiranja, čuvanja...

U odnosima prema trećim licima špediter nastupa u svoje ime.59. Ugovor o skladištenjuTo je ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se skladištar obavezuje da primi određenu robu na čuvanje i da preduzme određene (ili ugovorene) mere radi njenog očuvanja u određenom stanju, i da je preda na zahtev ostavioca ili drugog ovlašćenog lica (imaoca skladišnice), a ostavilac se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. Predmet ugovora o skladištenju su stvari (sve pokretne stvari sem živih životinja, biljaka novaca, dragocenosti...)Za primljenu robu skladištar izdaje skladnšnicu-skladišni list, kao dokaz o predaji robe na uskladištenje. Skladišnica je hartija od vrednosti i njenim prenosom se prenose i određena prava.60. Ugovor o prevozu robe (opšti pregled i prevoznička delatnost)Imajući u vidu razne vrste transporta, postoji više vrsta ugovora o prevozu stvari i putnika u zavisnosti koji vid transporta se koristi.Ugovor o prevozu robe železnicom,Ugovor o prevozu robe drumom,Ugovor o prevozu robe vazduhoplovom,Ugovor o prevozu robe unutrašnjim plovidbenim putevmma,Ugovor o međunarodnom prevozu robe i putnika u svim vidovima transporta.61. Ugovor o prevozu robe železnicomTo je ugovor u kome se železnica obavezuje da izvrši prevoz određene robe od otpremne do uputne stanice, za određeno vreme i u neoštećenom stanju, a pošiljalac se obavezuje da za to plati određenu naknadu. Zavisi od kriterijuma, postoji više podela ovih ugovora: Po teritoriji-domaći i međunarodni; Od karaktera pošiljke- denčani (komadni) i vagonski (kolski); Od rokova - sporovozni, brzovozni i ekspresni prevoz. Kao dokaz pošiljaocu da je robu predao na prevoz služi tovarni list.62. Ugovor o prevozu robe moremObaveza brodara, po ovom ugovoru je da preveze stvari i putnike od mesta otpreme do mesta opredeljenja (od luke ukrcaja do luke iskrcaja), a naručilac prevoza ima obavezu da isplati vozarinu. Osnovna podela ovih ugovora je na: Brodarski ugovor na vreme (čarter), ugovor na putovanje i podbrodarski ugovor. (ugovor o prevozu robe morem i unutrašnjim vodama, ugovor o prevozu putnika morem i unutrašnjim vodama, ugovor o tegljenju, i druge plovidbene poslove).63. Ugovor o drumskom prevozu robeTo je takav pravni posao u kome se drumski prevoznik obavezuje da izvrši prevoz određene robe drumskim prevoznim sredstvima na određenoj relaciji, za određeno vreme, i u neoštećenom stanju, a da je nakon prevoza preda ovlašćenom licu, a pošiljalac se obavezuje da za to plati ugovorenu prevozninu. Kao dokaz da je roba primljena na prevoz služi tovarni list.64. Turistički ugovoriNjima se regulišu pravni odnosi koji se uspostavljaju u domenu pružanja turističkih usluga mogu biti trojaki:- odnosi između korisnika turističkih usluga, turističke agencije i davaoca turističkih usluga.Razlikujemo tri osnovna ugovora u oblasti turizma:1)ugovor o organizovanju putovanja,2)posrednički ugovor o putovanju,3)ugovor o angažovalju ugostiteljskih kapaciteta (ugovor o alotmanu).1) Ugovor o organizovanju putovanja- organizator se obavezuje da pribavi putniku skup usluga (prevoz, boravak) a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu (paušalnu cenu)2) Posrednički ugovor o putovanju- obavezuje posrednika (najčešće putničku agenciju) da u ime i za račun putnika zaključi bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor izvršenju jedne ili više posebnih usluga koje

omogućavaju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu. 3) Ugovor o angažovanju ugostiteljskih kapaciteta (ugovor o alotmanu) - ugovor između turističkih agencija i ugostitelja, obavezuje ugostitelja da u određenom vremenu stavi na raspolaganje određeni turistički objekat, da plati turističkoj agenciji proviziju, a turistička agsncija se obavezuje da preduzme sve mere radi popunjavanja ugostiteljskih kapaciteta.66. MenicaMenica je najstarija hartija od vrednosti. Izdaje se u propisanoj formi, kojom jedno lice izdaje nalog drugom licu, da u određenom vremenu i na određenom mestu isplati označenu sumu novca licu imenovanom u tom pismu. Ako ono to ne učini ima obavezu isplate lice koje je nalog izdalo. To je trasirana (vučena) menica u kojoj se javljaju tri lica. Sopstvena menica (samo dva lica) - kojom se njen izdavač sam obavezuje da će u određeno vreme i na određenom mestu isplatiti označenu sumu novca imenovanom u menici. Postoji Zakon o menici. Menica je samo i isključivo pravni akt. Ako menica ne sadrži sve bitne elemente ona ne važi.67. ČekČek je pismo na osnovu koga jedno lice (trasant) daje nalog banci (trasatu) kod koga on ima raspoloživa sredstva, da plati po viđenju određenu-naznačenu sumu označenom korisniku (ili) nekom drugom prema remitemtovoj naredbi, ili donosiocu). Ček je kao i menica, strogo formalna hartija od vrednosti koja po zakonu mora sadržati određene sastojke. Ček mora imati pokriće, u suprotnom njegov izdavalac je krivično odgovoran.68. AkcijaAkcija predstavlja hartiju od vrednosti određene nominalne vrednosti. Nominalna vrednost akcija izražena je u novcu. Akcija ima i tržišnu vrednost. Kao hartije od vrednosti akcije su nedeljive. Akcije izdaju akcionarska društva nakon osnivanja odnosno registracije i upisa A.D. u sudski registar. Vlasnik ili imalac akcije ima određsia materijalna ili upravljačka prava u A.D. Akcije omogućavaju imaocu trajan prihod u obliku dividendi. Vlasnik akcija raspolaže samo kupljenim akcijama a ne i kapitalom koji se predstavlja u glavnici akcionarskog društva.

69. Pravni odnos komisionara i trećih licaUgovor o komisionu je ugovor o obavljanju privrednih usluga između komnsionara nalogodavca u kome se komisionar obavezuje da u svoje ime i za račun nalogodavca zaključi neki privredni ugovor sa trećim licem.U komisionom poslu po pravilu postoje dva ugovora:1) Ugovor između komitenta (nalogodavca) i komisionara,2)Ugovor između komisionara i trećeg lica u cilju realizacije komisionog posla. Nalogodavac i treće lice nisu u pravnom odnosu. U komisionom poslu komisionar i treće lice se nalaze u pravnom odnosu.70. Sadržina ugovora o komisionuUgovor o komisionu zaključuju nalogodavac i komisionar. U njemu se komisionar obavezuje da u svoje ime i za račun komitenta nalogodavca) zaključi neki privrsdni ugovor sa trećim licem a nalogodavac se obavezuje da za to plati određenu naknadu proviziju).Zakon o obligacionim odnosima prihvata koncepciju nsformalnosti ovog ugovora, što znači da ss ugovor smatra zaključenim kada se ugovorne strane sporazumeju o bitnim elementima ovog posla (ako postoji sporazum o predmetu ugovora, a sporazum o proviziji može izostati).Bitni elsmenti utovora o prodajiUgovor o prodaji sklapaju prodavac i kupac. U njemu se prodavac obavszuje da stvar-robu koju prodaje isporučiocu (preda) kupcu i da mu prenese pravo svojine, a kupac se obavezuje prodavcu plati cenu u novcu i da preuzme robu.Da bi ugovor o prodaji mogao da proizvede pravno dejstvo potrebno je da sadrži bitne elemente: stvari i cenu.Stvar mora biti u prometu. Ako je stvar u ograničenom prometu važe posebna pravila- mora postojati dozvola nadležnog organa.Pravilo je da cena bude određena ugovorom. Ako ugovor ne sadrži dovoljno elememata o određivanju cene, ugovor je bez pravnog dejstva, sem kod ugovora o prodaji u privredi gde je cena ona koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora. a ako takve cene nema onda prema zakonu o obligacionim odnosima kupac plaća razumnu cenu. (tekuća cena u vreme zaključenja ugovora ili cena prema okolnostima konkretnog slučaja)72. Ugovor o alotmanuUgovor o alotmanu spada u ugovore o turističkim uslugama, a zaključuju ga turistička agencija i ugostitelj.Ugostitelj se obavezuje da u određenom vremenu stavi na raspolaganje turističkoj agenciji određeni broj ležaja i određeni turistički objekat, da pruži određene ugovorene turističke usluge licima koja uputi turistička agencija i da plati turističkoj agenciji ugovorenu proviziju.Turistička agencija se obavezuje da preduzme sve mere radi popunjavanja turističkih objekata (kapaciteta) u ugovorenom obimu, kao i da ih obavesti u ugovorenom roku ukoliko to nije u mogućnosti, i da plati cenu za pružene ugostiteljske usluge.