12

Postoji san u kojem ogromne žene bez licana kojima jašu vukovi žvaću moju utrobu inoge. Zubi su im oštri.

Postaje užasno kad nespretno pokušam da nateramjednu od njih da popusti stisak. Glava joj jeogromna i prazna, a moja ruka prolazi kroz njeno meso i tanku lobanju, kosa i sluz mi se lepe za prste koji mlataraju po praznini.

Premda bolno i neprijatno, tonije toliko užasno.

Ona nema mozak – i kad to shvatim, počnemda se bacakam i očajnički vrištim.

Budim se u znoju i stenjem, sam uhotelskoj sobi. Crvene brojkepokazuju 02:14 u tami.

Prekasno.

Nema meviše.

Načas se plašim da se vratim u san.Oklevam: postoje tame iza zavese javei srce mi se steže pred igrom senki.

S likovima koje su kreirali Nil Gejman, Majk Dringenberg i Sem Kit

NIL GEJMANscenario

DANIJEL VOZOkolori

ŠELI REBERGpomoćnica urednice

KAREN BERGERurednica

KEVIN NOULANcrtež i ispis teksta

Znači, došli steu obilazak?uopšte nisam

očekivao da takoizgledate. Pa,nema brige.Želite li dapočnemo od

nečegkonkretnog?

Pa, da počnemo odoblasti za koju

sam odgovoran. Jasam bibliotekar,

znate.

Ljudi uglavnomne shvatajukoliko su

bibliotekarivažni.

Nedavno samnaišao na knjigu

koja ukazuje na toda prosperitetneke kulture

zavisi isključivood toga koliko ona

bibliotekarasadrži.

Biblioteka snaje najveća koja

nikad nijepostojala.Siguran sam

da su sve vašeknjige ovde.

Šta kažete?Niste napisali

niti jednuknjigu?

Naziv joj je„ Ljubavni

špijunski triler,bestseler okojem samrazmišljao u

autobusu i kojiće se prodati u

milijarduprimeraka tako da nikad više

neću morati daradim”.

Naravno dajeste. Evo

jedne.

Možda je tomalo preterano,ali kultura kojane ceni svoje

bibliotekare, neceni ni ideje, a

bez ideja, pa, gdesmo?

Nije bašnajzgodnijinaslov, je li

tako?

Hajdemonapolje.

Ne? Vrlodobro.

Još prikupljamo odbeglepriče koje su nestale u onihzlosrećnih šest decenija kadje moj gospodar Morfej bio...

nedostupan.

Opet ti o tome, Luše. Zaštolepo otvoreno ne kažeš, a?

Evo ja, na primer, ja samsasvim direktan.

Šef je bio zaključan u staklenojkutiji u podrumu nekog lika

dobar deo veka. Go-golcijat iskroz-naskroz sam.

Da ste samo videli na šta je ličilo ovo mesto.Ispravka: i bolje vam ješto niste videli. Totalni

haos.

Mislim, neki od nas se ne plaše dakažu popu – pop, a

bobu – bob. Pusti ja da

ispričam.

Mene možete zvati Merv.Momci i ja ovde stvarno

radimo. Mislim, kad sledećiput budete nešto sanjali,

pomislite na to ko jeofarbao nebo.

To uglavnomrade Boris i

mališa.

Hej, drago mi je što smopopričali, ali neki od nasimaju posla, mislim pravogposla, a ne kao piljenje u

biblioteci i tako to.

Pfffft.

Hmmm?Ne, nisam

ja.

Vadi tu glavuiz oblaka!

Ne ti, dečko. Govorio sam mališi. Ako ne izvučeglavu iz oblaka, danima

će kijati.

Dobro, Luše,moram da pređemna druge stvari.

Lusjene, jesi li videonegde onu modistkinju?Sutra imam slobodno

popodne, pa je trebaloda mi pozajmi kaput...

Verovatno bi trebaloda se predstavim. Zovemse Nuala. Ja sam vila.

Bila sam dar, ili mito. Ili moneta za

potkusurivanje... ili...

Glancam presto, čistimstepenice i brišemprašinu s kipova,perem prozore.

Cakum-pakum.Tako je

održavam.Veoma

se dičimtime.

Izvinjavam se.

Kako god bilo, sadauglavnom čistim

prestonu dvoranu.To radim.

Ne, zaistajesam. Izgledala

sam...

Lepše...

O, izvini. Nisamznala da imaš

gosta.

I nimalo me ne mučinostalgija.

Nimalo mi ne nedostaje

Vilinskocarstvo.

Zaistaje tako.

Sjajanpogled,

a?

Ti si, znači, onajnovi što radi s

Lusjenom?

Nisam oduvekbio gavran, ali ljudi

se menjaju. Mogao samda biram, a bogme, to

je više nego štomnogima zapadne.

Vidiš onu tamoplaninu? Pa, na polaputa do vrha je mala

pećina i tamo semotam kad nisam ovde;

tamo je moja gospa Eva.

Mrzeo bih da opet umrem,znaš? Baš bihmrzeo to.

Voleo bihda mi neko

kaže.

Ali sam i šefov gavran

– dozvolio mi je daostanem ovde iuopšte nije loššef, kad se sve

ima u vidu.

Jednom sam pitao Evu šta je bilo s drugim gavranimatokom godina. Ja nisam prvi.

A-a, ni blizu.

Ali nikadmi nije

otvorenoodgovorila

na to.

Nezaista.

Ja samnjen

gavran.

Ups. Prešao sam se. Ja samgavran Metju. Ne tek tamo neki,već glavni gavran. To je jednaod tih čudnih stvari u Snevanju

– ovde ima mesta samo zajednog gavrana.

Ups.

I nih-nije neka tajna to što se deh-desilo sagavranima. Znao bih jada jeh-jeste i ne bih

vam kah-kazao,stvarno.

A ovo mi jedrugar Goldi.

mi i i i p.

On je gargojl. Znam

mnoh-mnogo tajnio gargojlima.

Moh-moja kuća jesah-sazdana od tajni,

baš kao što je kuh-kućamog brata sazdana od

misterija. On mi jekoh-komšija.

Voh-volikoh-komš...

Moh-moh-moh-možda bi trebalo da vam sepreh-predstavimo.

Ja sam Avelj...

Tah-tamo su, kodgroh-groblja, kuće.Vidite. One nas

čuvaju.

Brah-brat mi se zove Kain. Mi smo

nah-najbolji prijateljina celome svetu.

Na celombelomsvetu.

Lusjene? Ah.

Šta toradiš?

Moggosta?

Liči li ovo tebina mog gosta,

Lusjene?

Osoblje u palati jeveoma brojno, premdaje stanovništvo Sne-

vanja, kad se sve uzmeu obzir, prilično malo.

Beznadežnooskudevamo u

ljudstvu.

A sad bismo moglido Violinistinog

luga, ili...

Vodim vašeg gosta u obilazak

po zamku i okolini,gospodaru.

Ah. Zaboga.

Pa, nije važno.Pokazao si zamak

snevaču, nemaničeg lošeg u

tome.A jesi li ti išta

naučio zahvaljujućiposeti mojoj palati,smrtni snevaču?

Pa, svi vi pre ili kasnije

dođete ovamo.Ovo mesto je,

najzad, srce vašegsnevanja.

Ne?

Da, gospo-daru.

19

Ali video si malotoga, smrtni snevaču.

Da li bi želeo da se zadržiš duže?

Najzad, ovde uSnevanju se moguvideti hiljade hiljadastvari, a mnogo se

da i naučiti.

Onda čujem zvono, prodorno i uporno.

Obazirem se po zamku davidim odakle dopire.

Hteo sam da ta buka prestane. Hteosam da saznam s kim sam razgovarao.

Zvono mi prodire u snove i ja se okrećem,nevoljno, posežem rukom.

Dobro jutro. Ovo je vaš pozivza buđenje. Sadaje 7.15 ujutro.

O,hvala.

Znao sam da bi mi on mogao otkriti tajne, znaosam da on zna ko su žene s vucima, znao sam daon zna istinu iza svakog sna koji sam ikad sanjao...

Znam da sam hteo da nastavim da spavam,ali više se ne sećam zašto.

Sad se više ne sećamni o čemu je bio.

Sigurno nije bilo ništa važno.

Najzad, bio je to samo san.

Pa, dobro...

KRAJZbog nekog čudnog sna.

D e oprvi

23

Je li višespremno? Da lisi završila?

Samo štonisam. Evo.

Šta mu to ondapraviš? Ne mogu reći da

sam sasvim sigurna,lepojko moja. Ali finoje ovo pletivo i nesumnjam da će biti

prikladno.

Mogao bi da bude pesnik sdivnim šalom, možda.

Ili ribar u svomposebnom vunenom

džemperu.

Ili lovac u lepim debelim čarapama. Ištrikaću

mu nešto lepo.

A evo ipočetka, milo

moje.

Onda, čaj zanas tri.

VUUUŠ

Ne mogu reći da naročito volimpočetke. Uvek su zbrljani. Dajtemi dobar kraj kad god. S krajem

znate na čemu ste.

Ovo možeda ide uz

sve.

Baš bi miprijala šolja,

golubicemoja.

Čaj?

I meni.

Eto nas. Spremne smo da

od ovog napravimonešto divno.

Ja ću to, dragadevojko...

!