9. februar 2017. godine

Potrošačka korpa 60.011 dinara, koliko nam treba

za pristojan život?

Prema najnovijim podacima, prosečno domaćinstvo u Srbiji raspolaže mesečno sa 60.011 dinara. Dok u

potrošačkim organizacijama smatraju da je za pristojan život potrebno bar dvostruko više, stručnjaci

procenjuju da će standard 2017. biti gotovo isti kao prošle godine.

Na hranu i piće i dalje odlazi najviše, oko 35 odsto kućnog budžeta. Prema našoj računici, prosečan

stanovnik Srbije za te potrebe svakoga dana ima 232 dinara, ili manje od dva evra dnevno.

Beograđani sa kojima je ekipa RTS-a razgovarala kažu da se ne živi kao nekada – ređe se ide na izlete i

letovanja, kao i u pozorište, a neki štede i na prevozu – umesto automobilima sve češće idu peške ili

gradskim prevozom.

Ako spadate u prosečnu, tročlanu, porodicu u Srbiji, imate dvosoban stan od 50 kvadrata i automobil star 15

godina: Prema našoj računici, Infostan vas košta 8.500 dinara mesečno, struja oko pet, mobilni, fiksni,

kablovska i internet oko 7.000, a personalizovane karte za prevoz još toliko.

Ako vam automobil troši osam litara, prelazite 10.000 kilometara godišnje, uz prosečnu cenu goriva,

registraciju i mali servis, to je još oko 13.000 preko. Svakoga meseca više od 40.000 samo za fiksne

troškove.

"Potrošač je socijalno biće i on želi da ide i u bioskop i u pozorište, da ode na godišnji odmor, da može da

plati i mobilni telefon, komunalije. I sve to po našim podacima iznosi 120.000 dinara", ističe predsednik

Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Sručnjaci procenjuju da se standard neće bitnije menjati.

"Imajući u vidu da ćemo imati rast prosečnih plata između četiri i pet odsto, da ćemo imati inflaciju između

dva i dva i po odsto, to bi značilo, dakle, da će standard, prosečan standard, biti za dva i po do tri odsto veći,

što se uklapa inače sa procenom rasta proizvodnje u Srbiji od dva i po do tri odsto koja se očekuje u ovoj

godini", objašnjava ekonomista Goran Nikolić.

U ovu računicu nisu ušle mnoge stavke. Za obrazovanje, na primer, član prosečnog domaćinstva u Srbiji ima

na raspolaganju svega sedam i po dinara dnevno.

Prodaja "Galenike" ponovo na početku

Ništa od dogovora o strateškom partnerstvu "Galenike" i britansko-ruskog konzorcijuma "Frontijer-

Petrovaks". Nadležna komisija predlaže Vladi da pregovore proglasi neuspešnim, dok resorno ministarstvo

najavljuje da će predložiti novi model privatizacije te kompanije.

Pola godine od otvaranja ponuda i izbora najboljeg ponuđača, priča o "Galenici" vraća se na početak. Zapelo

je tamo gde se i očekivalo.

"Zbog toga što konzorcijum koji je bio zainteresovan nije uspeo da postigne dogovor sa bankama oko

dugova 'Galenike'", kaže Zoran Pantelić iz Sindikata Nezavisnost, "Galenika".

Od 70 miliona evra duga, po osnovu kredita kod pet banaka, potencijalni strateški partner bio je raspoložen

da preuzme petinu. Iako takozvani plan B za "Galeniku" zvanično ne postoji, i sindikati i ministarstvo

potvrđuju da je prepakivanje dugova te kompanije, radi održivog poslovanja, i dalje na dnevnom redu.

"Galenika" AD trenutno posluje stabilno i neće imati problem u servisiranju tekućih obaveza, a Ministarstvo

privrede će preduzeti sve mere da se u najskorijem roku izađe sa novim modelom privatizacije za ovo

preduzeće, navodi se u saopštenju Ministarstva privrede.

Dok država poručuje da, zbog njenog potencijala, ne odustaje od "Galenike", radnici su odahnuli i zbog

zahteva sada već nesuđenog strateškog partnera da se broj zaposlenih sa 1.400, prepolovi.

"S obzirom da će se za ovaj postupak dati preporuka ministarstvu i vladi da se proglasi neuspešnim, nema

nagoveštaja, nije aktuelno razmatrati smanjenje broja zaposlenih", objašnjava Tamara Lalić iz Samostalnog

sindikata, "Galenika".

Vlada je još dok su trajali pregovori naredila državnim poveriocima da ne blokiraju račun "Galenike" i

prinudno naplaćuju njene dospele obaveze. Pod takvom zaštitom, "Galenika" je do 31 marta.

Kako se računa prosečna plata u državi?

Statistički, decembarska prosečna plata u Srbiji bila je oko 430 evra, odnosno oko 53.500 dinara. Ali, kod

mnogih, realnost demantuje tu statistiku pri pogledu u novčanik. Zbog čega su građani Srbije ubeđeni da

statistika nedovoljno precizno ilustruje prosečna primanja?

Kada god državni statističari objave kolika je posečna plata, građani Srbije mahom požele da imaju tolika

primanja. Prosek koji zavod za statistiku izračuna, utisak je, nedostižan je za veliki broj ljudi. Ali, da li je to

zbog prirode statistike?

Ili zbog metodologije, prema kojoj se, kako se polemiše u javnosti, ne beleže sve plate, pre svega

preduzetnčke. Prvi čovek srpske statistike kaže, pak, da i preduzetnici ulaze u uzorak preduzeća koji se

obrađuje kad se prikupljaju podaci za izračunavanje prosečne plate.

"Ne može se reći u statističkom smislu da postoji kvarenje statističkog podatka. Naprotiv. Ta polemika je,

manje-više, kako bi se reklo, prilično… pa ona je prilično motivisana nekom vrstom opšte pristrasnosti da su

plate manje nego što prikazuje statistika", kaže Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za

statistiku.

Statisiku ipak nešto kvari. Naravno statistika ne beleži plate koje srpski radnici dobijaju na ruke. Takođe, u

statističkoj raspodeli, uvek je mnogo više onih koji dobijaju manje od proseka.

Uobičajeno je, kažu stručnjaci, da su dve trećine plata niže od prosečne. Pošto statistika nema podatke o

svakoj isplaćenoj plati, nego barata sa uzorkom, nemoguće je utvrditi za koliko para mesečno radi najveći

broj građana. Objašnjenja, međutim, ne zvuče svima ubedljivo i mnogi imaju utisak da je statistika nerealna.

"Taj osećaj apsolutno i ja imam. Prosto ne mogu da verujem da je toliki prosek, zato što znam da ogroman

broj zaposlenih prima zaista male plate", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Dodaje i da u državnoj službi, na primer kada je reč o prosvetarima, radnici imaju niža primanja od

prosečnog. Sa druge strane, prosek podižu visoke plate u pojedinim granama, popit finansija ili IT sektora,

ali i u nekim državnim preduzećima.

Radnicima Zastave INPRO otpremnine od 200

evra

Zaposlenima u Zastavi INPRO, među kojima i invalidima rada u toj fabrici, napokon je, nakon

višemesečnog najavljivanja, ponuđen socijalni program, kojim je predviđeno da će svima onima koji odluče

da dobrovoljno napuste svoja radna mesta biti isplaćeno po 200 evra po godini staža, kako je i propisano

Zakonom o radu.

Radnici INPRO-a koji prihvataju ovu ponudu za

dobrovoljni odlazak iz firme mogu da se prijave

do petka, 10. februara.

Invalidi rada tvrde, međutim, da ne znaju ko im

nudi socijalni program, jer u zaglavlju

dokumenta kojim im je taj program ponuđen

nema naziva nijednog ministarstva, niti neke

druge državne institucije. Zaposlenima se tim

programom, dodaju, pored onih 200 evra, nudi

još jedna opcija za dobrovoljni odlazak iz preduzeća, ali je ona "potpuno nerazumljiva", te onima koji žele

da napuste fabriku ostaje da se do kraja sedmice izjasne na zakonom propisane otpremnine.

- Proveravali smo i u kragujevačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje ko je zaposlenima u našoj

fabrici ponudio socijalni program, a nadležni u toj ustanovi su nam odgovorili da oni o tome ništa ne znaju. I

njima je, kako su nam rekli, tu nešto čudno, pošto oni u NSZ-u uvek prvi saznaju kad će radnicima u nekoj

fabrici da bude ponuđen socijalni program - kaže za naš list predstavnik invalida rada u INPRO-u Stevan

Pušonja.

Ističe, pritom, da je socijalni program koji su predviđene otpremnine od po 200 evra po godini staža ionako

neprihvatljiv za veliku većinu invalida rada i osoba sa invaliditetom, koji čine više od 80 odsto od ukupno

oko 130 preostalih radnika Zastave INPRO.

Direktor Zastave Milenko Betulić tvrdi da je socijalni program zaposlenima u toj fabrici ponudilo

Ministarstvo za rad, ali da je odziv invalida i ostalih zaposlenih trenutno "slab". I njemu, veli, nije jasno

zašto i za invalidne radnike važe otpremnine koje su predviđene za njihove zdrave kolege.

- I pitam se i čudim, kako je, u ovakvim slučajevima, predviđen isti socijalni program za sve zaposlene, kad

je više nego jasno da radnici sa invaliditetom na tržištu rada nikako ne mogu da imaju isti status i iste šanse

kao njihove zdrave kolege... Ovaj program je do sada, koliko mi je poznato, prihvatilo tek šest do sedam

invalidnih radnika - kaže Betulić.

Direktor RTB Bor ne želi da odgovara na pitanja

postavljena posle objavljenog teksta

Na pitanje da li je bilo tendera za nabavku 150.000 tona koncentrata, vrednih oko 200 miliona dolara i da li

je sa Red metalom sklopljen štetan ugovor, generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski kaže da neće

odgovarati dan nakon što je već objavljen tekst o spornom poslu.

- Na Vaša pitanja ne želim da odgovaram sa danom

zakašnjenja. Niste ispoštovali novinarski kodeks i

razgovarali sa RTB Bor pre objavljivanja teksta.

Zato sada ne želim da odgovaram ni na jedno

pitanje - napisao je on u mejlu.

U telefonskom razgovoru koji je prethodio mejl

prepisci, Spaskovski je tvrdio da je reč o tekstu

kojim se vrši politički pritisak pred najavljene izbore.

- Srbija je jaka pravna država, neka se time bave nadležni organi, neka obavljaju svoj posao. Ja ne želim da

o tome govorim preko novina, pogotovu ne preko lista Danas i posle priče koja je već objavljena - rekao je

Spaskovski.

On je obećao da će reagovati na sva blagovremeno postavljena pitanja. Ipak, nismo dobili odgovor na

naknadno postavljeno pitanje SMS-om da li je RTB Bor reagovao na dopis Uprave za javne nabavke.

Naime, naš list je još prošle nedelje od te institucije zatražio tumačenje da li RTB Bor podleže Zakonu o

javnim nabavkama. U Upravi je utvrđeno da preduzeće nema evidentirane javne nabavke i, prema

saznanjima Danasa, već narednog dana je zatražila od RTB-a da navede zakonski osnov po kome smatra da

je oslobođen tih procedura.

Ni Milan Popović, predstavnik Red metala koji je nabavio koncentrat za uslužnu preradu, nije želeo da

odgovori na pitanja Danasa.

- Ne moram da vas upozoravam da je bilo potrebno da našu stranu objavite u jučerašnjem tekstu a ne sa dva

dana zakašnjenja. Po ovom pitanju uputićemo žalbu Savetu za štampu. Advokati Red metala će vam se javiti

u narednih nekoliko dana sa zahtevom za demanti. Ujedno ćemo podneti tužbu za naknadu štete i za klevetu.

A odgovore na vaša pitanja ćete dobiti za nekoliko dana, kroz intervju u jednim od mnogo tiražnijih novina,

navodi Popović u mejlu.

Inače, pitanja koja je zatražio da pošaljemo mejlom glase:

- Sagovornici Danasa tvrde da je nabavka 150.000 tona koncentrata, vredna 200 miliona dolara, ugovorena

direktnom pogodbom sa generalnim direktorom Blagojem Spaskovskim, bez javnog tendera. Da li je to

tačno?

- Takođe, tvrdi se da je reč o štetnom ugovoru za RTB Bor, jer sastav koncentrata nije odgovarao uslovima

koje zahteva nova tehnologija borske topionice, odnosno da ima granični sadržaj bakra a daleko niži sadržaj

sumpora. Da li je to tačno?

- Postoji mejl koji ste uputili tadašnjoj menadžerki prodaje u RTB i u kome pretite da će sa te funkcije biti

smenjena. Šta je razlog za takvu prepisku?

Ignorisanje

Osim Zakona o javnim nabavkama, poslovodstvo RTB Bor ignorisalo je i druge obaveze propisane

domaćim zakonima, pa je tako na sajtu Agencije za privredne registre nemoguće naći podatke o članovima

nadzornih odbora u sva četiri preduzeća, pre nego što je usvojen UPPR. "Prema zakonu o privrednim

društvima, RTB Bor morao je 2012. da prijavi promene osnivačkih akata, kao i da navede podatke o

članovima nadzornih odbora, ali to nije učinjeno", kažu za Danas u APR-u.

Zamršeno vlasništvo

Matično preduzeće RTB Bor grupa osim 17,59 odsto društvenog kapitala, u svojoj strukturi ima i 20,09

odsto udela RTB - Rudnik Majdanpek, zatim 20,41 odsto RTB - Rudnici bakra i 32,51 odsto udela

Topionice, dok je sa minornim ulozima od 0,5 do najviše 2,54 odsto zastupljeno pet nekadašnjih firmi iz tog

sistema, sada uglavnom u stečaju. RTB Bor grupa ima i dva ogranka, bez matičnog broja i PIB-a, a reč je o

hotelu na Borskom jezeru i Klubu u Brestovačkoj banji, kojima se upravlja direktno iz centrale Grupe.

Struktura kapitala u tri osnovne članice grupe je identična - imaju po 49 odsto društvenog i 51 odsto kapitala

RTB Bor grupe.

Vranje će po svemu sudeći još dugo biti bez gradskog hotela i motela

Bivši direktor pod istragom, radnicima socijalni

program

*Duže od dve godine grad sa blizu 100.000 stanovnika nema adekvatni ugostiteljski smeštaj za

boravak većih grupa turista, pozorišnih ansambala kao i sportskih ekipa

Svih 57 radnika koji su bili zaposleni u nekadašnjem Ugostiteljskom preduzeću "Vranje" izjasnilo se za

socijalni program, nakon što je gradska vlast donela odluku o početku restrukturiranja i formirala novo

Privredno društvo "Ugostiteljstvo i turizam".

- Novo preduzeće upravlja hotelom u centru

grada i motelom, a imamo i nekoliko objekata u

vlasništvu koji su izdati pod zakup od kojih

prihodujemo oko 200.000 dinara. Stari račun

preduzeća je u blokadi, pa za sada ne postoje

formalni uslovi za poslovanje i pružanje bilo

kakvih ugostiteljskih usluga, rekao je za Danas

v. d. direktora novog preduzeća Dragan

Jovanović, nekadašnji upravnik hotela "Sofka" u

Vranjskoj Banji. Jovanović precizira da u ovom

trenutku "nema nikakvih šansi da hotel sa više

od 200 mesta za noćenje, dve sale sa kapacitetom od po 400 gostiju, kao i letnja bašta budu stavljeni u

funkciju".

- Za to nema sredstava ni u budžetu grada, a ni u državnim fondovima, pa nama predstoji proces

pronalaženja strateškog partnera, koji bi najpre morao da uloži znatna sredstva u rekonstrukciju objekta kako

bi on ponovo bio funkcionalan, navodi sagovornik Danasa. Sudbina Motela "Vranje" na ulazu u grad je

nešto izvesnija, jer se očekuje njegova rekonstrukcija i priprema za mogući smeštaj migranata. O tome

saglasnost treba da da Skupština preduzeća, kao i gradska uprava. Radovi će biti finansirani preko

Komesarijata za izbeglice, a u perspektivi motel bi mogao da bude u svojoj osnovnoj funkciji tek nakon

privatizacije celog preduzeća.

Protiv bivšeg direktora Dragana Popovića, po krivičnim prijavama, pokrenut je istražni postupak zbog

sumnje da nisu uplaćivani porezi i doprinosi radnicima, zbog čega je došlo i do problema u realizaciji

socijalnog programa za radnike preduzeća. Duže od dve godine Vranje, grad sa blizu 100.000 stanovnika,

nema adekvatni ugostiteljski smeštaj za boravak većih grupa turista, pozorišnih ansambala kao i sportskih

ekipa. Zato su gotovo redovno popunjeni svi kapaciteti u "Simpovom" hotelu na brdu Pržar, kao i u nekoliko

hostela u samom gradu.

"Vranjski merak" za malu utehu

"Ukoliko uspemo da rešimo problem sa dobijanjem posebnog računa za poslovanje, što je u nadležnosti

Poreske uprave, mogli bismo da ponovo otvorimo nekada čuveni Vranjski merak, restoran nacionalne

kuhinje, koji se nalazi tik uz zgradu hotela. Činimo napore da postignemo dogovor i uposlimo nekoliko

radnika i što pre otvorimo objekat koji bi Vranjance podsetio na stara dobra vremena", navodi Jovanović.

Stojković: Dobro što je prepolovljen depozit

Poslednji generalni direktor smederevskog Želvoza, Milorad Stojković, komentarisao je za Danas situaciju u

vezi sa četvrtom prodajom ovog stečajnog

dužnika, koja će se održati 21. februara.

“Dobro je što je prepolovljen iznos

depozita. Iznosio je u dosadašnje tri

(neuspele) prodaje skoro dva miliona evra,

a sada je 115,3 miliona dinara. Promenjen

je i način prodaje, nije više prikupljanjem

ponuda nego neposrednom pogodbom.”

Stojković, koji je bio na čelu fabrike u

trenutku proglašenja stečaja 2015, kao

otežavajuću okolnost prilikom najnovije prodaje Želvoza navodi činjenicu da se prodaje prazna fabrika, bez

radnika.

“Velika je razlika u odnosu na vreme kada je fabrika radila. Interesovanje kupaca opadne kada fabrika ne

radi, u korovu je, nema radnika, nema privredne aktivnosti. Nije tačno da ima radnika, pa ja sam isplatio

svim preostalim radnicima otpremnine, tako da sada u fabrici nema ni jednog jedinog radnika.”

Na eventualnu zainteresovanost italijanskog investitora (Ćimolai) za fabriku železničkih vozila, koju je

svojevremeno aktuelna smederevska vlast najavljivala kao spasonosno rešenje za Želvoz, Stojković

odmahuje glavom.

“Sedeli smo u Vladi i pitali su ga (vlasnika italijanske kompanije) kada planira da dođe u Želvoz. Ćimolai je

rekao sutra, a to sutra je ispalo “malo sutra”. Koliko mi je poznato, italijanska kompanija je, a neko im je

dao “zeleno svetlo”, uložila oko pola miliona evra u rekonstrukciju hale uzete u zakup. Posle nekoliko

meseci, i bez znanja italijanskog investitora, neko je uveo fabriku u stečaj”, kaže za Danas Stojković.

Stojković podseća da je italijanski investitor u zakupljenoj hali promenio komunalnu infrastrukturu i počeo

da zapošljava radnike. Kada je Želvoz ušao u stečaj, prema njegovim rečima, to je sve stalo.

“Sada i on (Ćimolai) kao i ostali poverioci, potražuje svoje uložene pare, pola miliona evra”, navodi

Stojković.

Stečajni upravnik FŽV „Želvoz'' a.d. u stečaju, oglasio je prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica

neposrednom pogodbom uz prikupljanje pisanih ponuda, po istoj procenjenoj vrednosti kao u prethodne tri

neuspele prodaje i uz novi, niži iznos za učešće u prodaji od 115,3 miliona dinara.

Rok za otkup dokumentacije (100.000 dinara) je 17. februar, kada ističe i rok za uplatu depozita, ili

bankarske garancije.

Javna prodaja stečajnog dužnika, nekadašnjeg ponosa smederevske industrijske zone, koji je svojevremeno

upošljavao i 2200 radnika, održaće se 21. februara u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u

Beogradu.

Agencija za borbu protiv korupcije i dalje bez predsednika

Četiri sata bezuspešno birali čelnika

Agencija za borbu protiv korupcije nije uspela da izabere novog predsednika, javlja B92.

Kako izveštava ta televizija,

posle današnje skoro četvotročasovne

sednice, gde je Ljiljana Blagojević, ranije

pomoćnica ministra pravde Nikole

Selakovića, važila za glavnog favorita,

niko nije dobio potreban broj glasova.

B92 konstatuje da je posao Agencija od

kontrole finansiranja političkih partija,

preko provere imovine političara, pa do

istrage sukoba interesa, a urednik rubrike

društvo u listu Danas, koji je gostovao na ovoj televiziji, dodaje da je politika vema prisutna u radu ovog

tela.

- Oni su se bavili uglavnom nižerazrednim funkcionerima, lokalnim. Nije bilo postupaka protiv više

rangiranih funkcionera, nije bilo postupaka protiv ministara, protiv državnih sekretara - kaže Roknić.

Urednik u Danasu dodaje i da je četvoro kandidata na današnjem glasanju imalo veze sa Ministarstvom

pravde dok je na njegovom čelu bio Nikola Selaković. Njegova naslednica Nela Kuburović negirala je te

navode: "Nemaju veze sa Ministarstvom, zato što nisu zaposleni sada u Ministarstvu, i svako ko ispunjava

uslove ima pravo da se prijavi na konkurs".

Današnje izbore u Agenciji sproveo je Odbor sa samo šestoro članova, pošto troje već dugo ne prolazi

skupštinsku proceduru. Jedna od onih koja već 22 meseca ne prolazi kroz skupštinsku većinu je i nekadašnja

sudija Vida Petrović Škero.

Aleksandar Roknić konstatuje da "ta politička rampa neće biti podignuta". "Najverovatnije i neće, pošto ona

politički nije podobna. Pošto je žena profesionalac i naprosto zna da radi taj posao. Ona je bila godinama

predsednica Vrhovnog suda i jako dobro poznaje zakone i između ostalog nije bila podložna političkom

uticaju. Takav krnji sastav odbora Agencije će nastaviti da funkcioniše i u narednom periodu", smatra

Roknić.

Pored Vide Petrović Škero, i dalje za članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije nije izabran ni

kandidat udruženja novinara Živojin Rakočević, kao ni kandidat koga po zakonu predlaže predsednik Srbije

Tomislav Nikolić.

Iz "Gorice" dobrovoljno odlazi 29 radnika, za

ostale "traže rešenje"

Iako se pre nekoliko dana u "Gorici" pojavio spisak sa imenima 53 zaposlena za čijim je

angažovanjem, kako se navodi, prestala potreba zbog reorganizacije, u ovom preduzeću kažu da niko

još nije dobio rešenje o otkazu. Dodaju da je 29 radnika sa spiska već pristalo na socijalni program,

dok za 24 neraspoređena traže posao u drugim

javnim preduzećima ili će oni biti tehnološki višak.

Deo radnika je negodovao posle izlaska spiska, dok iz

"Gorice" tvrde da još nije poznato šta će biti sa

viškom zaposlenih koji nisu dobrovoljno pristali da

odu iz firme. Radnici sa spiska, dodaju, i dalje mogu

da se jave ukoliko žele da odu iz firme uz otpremninu.

U ovom trenutku 29 radnika se prijavilo za socijalni

program. Drugi korak je dostavljanje progama

Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a treći obraćanje

nadležnoj upravi i ostalim javnim preduzećima sa

spiskovima radnika koji su ostali neraspoređeni u

"Gorici", kako bi se shodno potrebama rasporedili na druga radna mesta - saopštio je v.d. direktor "Gorice"

Nenad Mišić.

Brojevi se ponovo ne slažu

Prema podacima iz "Gorice", ukupno 53 radnika odlazi, dok su decembra na Gradskom veću usvojili

sistematizaciju po kojoj treba da smanje 58 radnika, pa je nepoznato šta je sa preostalih 5.

Zbog velikih finansijskih problema u kojima je prethodnih godina bila “Gorica” prvenstveno, jer je imala

previše zaposlenih, kako su upozoravali još iz prošle gradske vlasti, i “nedomaćinskog” poslovanja, ovo

preduzeće je moralo da smanji broj zaposlenih i da poveri održavanje zelenila i rasvete drugim gradskim

firmama.

Jedan broj radnika je zbog toga iz “Gorice” otišao u “Parking

servis” i “Medianu”, a nakon toga je rukovodstvo "Gorice",

podsetimo, ponovo napravilo “službeničku” sistematizaciju,

koju nisu prihvatili u gradskoj vlasti.

U decembru prošle godine iz “Gorice” napokon stiže konačna

sistematizacija po kojoj je 103 zaposlena u pogrebno-tehničkoj

službi i 24 u službi za pravne i opšte poslove, kazali su tada na

Gradskom veću.

Još 40 miliona za otpremnine

Da je oko polovine radnika koji treba da odu tehnološki višak,

kazao je većnik zadužen za komunalni sektor Igor Vojinović.

Od onih koji idu iz “Gorice” polovina odlazi dobrovoljno, dok

je polovina tehnološki višak. Oni će dobiti otpremnine, što je

predviđeno budžetom Grada za 2017. godinu, oko 40 miliona

dinara – kaže većnik Igor Vojinović.

Iz gradske vlasti očekuju da sa novom sistematizacijom i nadležnostima “Gorica” bude održivo preduzeće.

Pozitivan ishod u poslovanju očekuju nakon više stotina miliona koje je otišlo ovom preduzeću iz budžeta

Grada i više desetina miliona koje su druga gradska preduzeća pozajmila “Gorici”, a čije se vraćanje već

nekoliko puta prolongira.

Kuburović: Seminari o nasilju u porodici smanjiće

crnu statistiku

Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da će obuka o sprečavanju nasilja u porodici u koju će do juna

biti uključeno 400 sudija i tužilaca, a koja počinje danas, dodatno doprineti smanjenju crne statistike

porodičnog nasilja koje često ima i smrtni ishod.

"Zadatak te obuke i obaveza koju predviđa Zakon o sprečavanju nasilja je da omogući da policija, javni

tužioci, njihovi zamenici i sudije pre svega prepoznaju nasilje i razlikuju ga od porodične svađe i konflikta",

navela je Kuburović otvarajući u Beogradu trodnevni seminar o Sprečavanju nasilja u porodici u organizaciji

Pravosudne akademije.

Ovakve specijalizovane obuke koje će se odvijati do 1. juna kada na snagu stupa Zakon o sprečavanju

nasilja, opravdavaju upravo taj međuperiod od

njegovog usvajanja u novembru do dana

primene, rekla je Kuburović

Prema njenim rečima, taj zakon u pravni sistem

Srbije uvodi novi mehanizam zaštite koz hitne

mere, nameće obavezu prepoznavanja i

prijavljivanja nasilja, obavezu procene rizika,

kao i obaveznu međuresornu saradnju.

Javni tužilac će sada imati mogućnost da

reaguje brzo stavljanjem predloga sudu da se

podrži hitna mera privremenog udaljenja

nasilnika iz stana ili zabrane prilaska žrtvi, rekla je ona i dodala da će na taj način tužilac moći da preduzme

radnje i kada nema osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, kada je reč o nasilju niskog intenziteta, ili

kada postoji opasnost da se ono ponovi.

Prema njenim rečima, Ministarstvo je pokrenulo sajt "Isključi nasilje", kako bi informisalo javnost o

oblicima nasilja, kako bi svi mogli na vreme da ga prepoznaju i adekvatno reaguju.

Na otvaranju seminara govorio je i vođa projekta "Podrške EU Pravosudnoj akademiji" Huan Karlos da

Silva koji je podsetio na kompleksnost porodičnog nasilja kao zločina i specifičnosti u odnosu na druga

krivična dela.

Prema njegovim rečima, važno je i to što se sada govori o ozbiljnom krivičnom delu vaznom za celo

društvo, a ne nečijoj privatnoj stvari.

"Presude se moraju pisati tako da nose jasnu poruku ne samo za počinioca već i za celo društvo", rekao je

Huian Karlos da Silva.

Srpske i mađarske preduzetnice zajedno na tržište

Rodna ravnopravnost i žensko preduzetništvo ključni su preduslovi stabilnog ekonomskog razvoja.

Preduzetnice iz Srbije i Mađarske mogu zajedno da pokrenu značajne projekte i nastupaju na trećim

tržištima, ocenjeno je danas na skupu u Privrednoj komori Srbije.

Na konferenciji srpskih i mađarskih preduzetnica "Žensko preduzetništvo kao neiskorišćeni potencijal

centralne i istočne Evrope" rečeno je da je Mađarska strateški partner Srbije koji se po ostvarenom obimu

spoljnotrgovinske razmene nalazi u grupi 15 najvažnijih zemalja.

Branka Drašković, savetnica za rodnu ravnopravnost potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, cenila je da

nema razloga da se i srpske i mađarske preduzetnice ne udruže i zajedničkim naporima nastupe i ka većim

tržištima.

Ona je podsetila da su žene najbrojnija ranjiva grupa na tržištu rada, čineći 43 odsto zaposlenih u odnosu na

56,3 odsto zaposlenih muškaraca, kao i da na rukovodećim položajima i bolje plaćenim poslovima i dalje

ima duplo više muškaraca."Žene u Srbiji u biznis ulaze kasnije i najčešće iz nužde i uglavnom opstaju u

sektoru usluga, koji je nisko kapitalan. Iako je procenat žena u preduzetništvu sličan evropskom proseku i

iznosi 30 odsto, suočavamo se sa visokom stopom gašenja ženskih preduzeća, čak 47 odsto", istakla je

Draškovićeva.

Navela je i da je Vlada Srbije, posle uspešne godine preduzetništva u kojoj je za podršku preduzetništvu

izdvojeno 16 milijardi dinara u 2016. godini, donela odluku o pokretanju Decenije preduzetništva i da će to

biti šansa i za žene u biznisu.

"Naš cilj je da se u narednih nekoliko godina broj žena preduzetnica poveća na 40 odsto, koliko ih danas ima

u Mađarskoj", rekla je Draškovićeva.

Konferenciju "Žensko preduzetništvo kao neiskorišćeni potencijal centralne i istočne Evrope" organizovali

su Privredna komora Srbije, Ministarstvo inostranih poslova i trgovine Mađarske, Ambasada Mađarske u

Srbiji i Udruženje poslovnih žena Srbije.

Za oduzeto zemljište od 300 do 5.000 dinara po

kvadratu

Eksproprijacija zemljišta na trasi na kojoj će biti železnička obilaznica oko Niša započeće na jesen, a

vlasnici zemljišta za kvadrat oduzetog zemljišta dobiće između 300 i 5.000 dinara po kvadratu, izjavio je

danas koordinator Radne grupe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Ljubivoje Slavković.

Prema njegovim rečima, za zemljište

će se isplaćivati cena koje priznaju

republička Poreska uprava i nadležni

sudovi.

"Cena zavisi od toga u kojoj se

gradskoj zoni zemljište nalazi i da li

je reč o poljoprivrednom zemljištu

ili ne", kazao je Slavković u

Gradskoj kući u Nišu.

Prema njegovim rečima, Vlada

Srbije spremna je da za

eksproprijaciju zemljišta utroši maksimalno 14 miliona evra i ova sredstva već su obezbeđena u republičkom

budžetu.

"Grad Niš izdvojio je 15 miliona dinara za izradu projekta preparcelacije zemljišta na trasi kojom prolazi

obilaznica, ali i za druge administrativne poslove koji biti rađeni prilikom imovinske pripreme zemljišta",

naglasio je Slavković.

On je podsetio da je Vlada Srbije već donela Odluku o proglašenju javnog interesa, tako da će graditelji

obilazanice moći da uđu u privatne posede i u slučaju da vlasnici poseda vode sudski spor sa državom oko

visine isplaćene naknade za eksproprijaciju.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović rekao je da će obilaznica dužine 22 kilometra biti građena na području

površine 90 hektara.

"Privatni vlasnici, njih oko 2.200, na tom potezu imaju skoro 1.800 parcela ukupne površine 34 hektara",

rekao je Bulatović.

On je izjavio da bi eksproprijacija zemljišta trebalo da bude završena krajem 2018. godine, da bi se odmah

potom krenulo i u gradnju obilaznice.

Prema navodima gradskih čelnika za izgradnju obilaznice biće potrebne dve godine i oko 90 miliona evra.

Predstavnici grada danas su u Gradskoj kući prisustvovali potpisivanju ugovora o izradi projekta

preparcelacije zemljišta na trasi od sela Popovca do Sićeva i Proseka.

Ugovorom potpisanim sa Direkcijom za izgradnju grada Niša izradu tog projekta preuzela je firma Geodata

iz Obrenovca.

Preparcelacija zemljišta, kako je tom prilikom rečeno, predstavlja prvi korak u imovinskoj pripremi

zemljišta za izgradnju obilaznice.

11 poziva NZS: 180.000 RSD za samozapošljavanje

Vlada Srbije je ove godine opredelila 2,8 milijardi dinara za aktivne mere zapošljavanja i 550 miliona dinara

za osobe sa invaliditetom.

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je 11 poziva i konkursa za realizaciju tih mera.

Kako je saopšteno iz NSZ, podsticanju preduzetništva namenjeni su javni pozivi za dodelu subvencija za

samozapošljavanje i samozapošljavanje nezaposlenih romske nacionalnosti.

Iznos subvencija za samozapošljavanje koji se dodeljuje jednokratno je 180.000 dinara, a 200.000 dinara u

slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih i 220.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, što

predstavlja novinu u odnosu na prethodnu godinu.

Poslednji rok za podnošenje zahteva sa biznis planom za samozapošljavanje je 10. april.

Javni poziv za poslodavce za dodelu subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže

zapošljivih na novootvorenim radnim mestimaotvoren je do utroška sredstava, odnosno najkasnije do 30.

novembra 2017. godine, a visina subvencije se kreće od 150.000 do 300.000 dinara.

NSZ je raspisala i javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima će biti angažovano

5.000 nezaposlenih.

Poseban konkurs namenjen je realizaciji javnih radova na kojima će biti angažovano 1.850 nezaposlenih

osoba sa invaliditetom, uz novinu da se ove godine radovi organizuju i u oblasti kulture.

Raspisani su i javni pozivi za realizaciju programa stručne prakse, sticanja praktičnih znanja za

nekvalifikovana lica, sticanja praktičnih znanja za viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica koja su

na evidenciji NSZ duže od 18 meseci, kao i obuke na zahtev poslodavca, koje će moći da koriste i preduzeća

za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Zapošljavanju osoba sa invaliditetom namenjeni su javni konkursi za subvenciju zarade za osobe sa

invaliditetom bez radnog iskustva i za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se

zapošljavaju pod posebnim uslovima, kaže se u saopštenju.

BIĆE KAŽNJAVANJA: Svaka druga pumpa ne

posluje po zakonu

U postupku kontrole utvrđeno je da kontrolisani poreski obveznici ne poštuju zakon

Kontrola sedam benzinskih stanica na teritoriji opština Beograd i Kragujevac, koja je sprovedena krajem

januara i početkom februara 2017, pokazala je

nepravilnosti u poslovanju kod četiri benziske

stanice, saopštila je danas Poreska uprava. Kako je

navedeno, u postupku kontrole utvrđeno je da

kontrolisani poreski obveznici ne evidentiraju

promet preko fiskalnih kasa, kao i drugi prekršaji,

zbog čega će biti pokrenut postupak za utvrđivanje

prekršajne odgovornosti i mera privremene zabrane

obavljanja delatnosti.

- Poreska uprava će i u narednom periodu nastaviti

svoje aktivnosti kontrole poslovanja svih poreskih

obveznika, jer samo podizanjem svesti da je

plaćanje poreza zakonska obaveza za sve, biće

smanjena i potreba za kontrolama - naglašava se u saopštenju.

Poreska uprava podseća da je u 2016 godini, u koordiniranim akcijama sa tržišnom i metrološkom

inspekcijom izvršeno provera poslovanja 245 benzinskih stanica, a da su nepravilnosti utvrđene u 108

objekata, odnosno kod 44,08 odsto.

Šarčević: Tražž i se rešš enje za nastavnike koji štrajkuju glađu

Troje nastavnika započelo je danas štrajk gladju ispred Vlade Srbije, zbog, kako kažu, nepravedno oduzetih

licenci, a ministar prosvete kaže da se traži rešenje za njihov problem.

- Pozvali smo ih u Ministarstvo na razgovor. Pravna služba će sagledati njihove slučajeve - rekao je ministar

Mladen Šarčević novinarima u Beogradu.

On je istakao, međutim, da takvih primera ima još, a da su oni nasleđeni iz prethodnog perioda.

- To su repovi koje smo zatekli. Nova zakonska rešenja drugačije će regulisati tu oblast - pojasnio je

ministar i dodao da će biti privremenog oduzimanja licenci, pa tek onda trajno.

Ministar je dodao da se ne sme zaboraviti i da se mora postavljati pitanje da li su nastavnici uradili ono za

šta ih optužuju, jer se licenca po važećem zakonu gubi ako neko udari dete u školi.

- Nema potrebe da budemo blagonakloni prema nekome ko kaže da će da se samospali - naglasio je ministar

i dodao da prosvetni radnici stalno treba da imaju na umu šta ne smeju da čine.

Novi zakon koji će regulisati oblast izdavanja i oduzimanja licenci nastavnika za rad je, kako kaže, u

proceduri i u toku je njegovo uobličavanje pred javnu raspravu.

Poražavajući podaci: Svaki peti u Srbiji bez

srednje škole

Prema popisu stanovništva, u Srbiji 14 odsto stanovništva starijeg od 15 godina nema završenu osnovnu

školu, dok oko 20 odsto nema diplomu srednje škole.

To znači da nikakvu kvalifikaciju za rad nema trećina odraslog stanovništva.

Slična situacija je i u zemljama EU. Nešto više

od 20 odsto odraslog stanovništva, odnosno 64

miliona građana EU, nema diplomu srednje

škole, rekao je predstavnik Evropske komisije

Vilhelm Vuković na prvoj EPALE konferenciji

u Srbiji "Razvoj veština nastavnika i trenera u

oblasti obrazovanja odraslih kroz saradnju".

On je istakao da je obrazovanje veoma važno za

zapošljavanje, a o tome svedoči podatak da je

više od polovine stanovnika EU, koji nemaju

završenu srednju školu, nezaposleno.

"Svi indikatori kažu da je za zapošljavanje

najvažnije da se završi minimum srednja škola", rekao je Vuković za Tanjug.

On je pojasnio da sve zemlje EU imaju zacrtane ciljeve koliko odraslih ljudi treba da bude uključeno u

obrazovanje, a cilj većine zemalja je da oko 15 odsto odraslog stanovništva bude uključeno u obrazovanje.

Najviši stepen obrazovanja odraslog stanovništva imaju skandinavske zemlje, dok je najniži stepen

obrazovanja u zemljama južne Evrope. Kada je reč o regionu, Slovenija je najviše napredovala što se tiče

obrazovanja odraslog stanovništva.

Zamenica direktora fondacije Tempus Sofija Dukić precizirala je da obrazovanje odraslih nije samo

opismenjavanje, već je mnogo šira paradigma i oni koji su završili srednju školu ili fakultet imaju potrebu da

se usavršavaju.

"Koncept celoživotnog učenja sve više dobija na značaju. Obrazovanje odraslih više ne sme da se posmatra

samo kao funkcionalno opismenjavanje odraslih, već treba da se radi o mnogo široj paradigmi koja obuhvata

učenje u svim dobima života", pojasnila je Dukićeva.

EPALE je evropska platforma namenjena profesionalcima u oblasti obrazovanja odraslih u Evropi.

Osnovana je 2014. godine, a osnivač je Evropska komisija u okviru programa Erazmus plus, koji podržava

saradnju u oblasti obrazovanja, obuke mladih i sporta.

Pomoćnik ministra prosvete Aleksandara Pajić naglasio je da su resorno ministarstvo i Vlada Srbije mnogo

toga učinili prošle godine kako bi se Srbija priključila i postala članica EPALE mreža.

"To je imperativ ministarstva i jedna od stvari koja nam je potrebna da zatvorimo poglavlje 26, gde su

obrazovanje i kultura. Moramo da uradimo mnogo toga što se tiče obrazovanja odraslih i mi to zaista kao

ministarstvo i činimo", rekao je Pajić.

EPALE platforma pruža mogućnost pojedincima i institucijama koje se bave obrazovanjem odraslih da se

informišu o događajima, razmene resurse i dobre prakse kroz učešće u grupama za diskusiju.

Institucije na tom mestu mogu da predstave svoj rad i postanu deo baze institucija, što im daje mogućnost da

ih ostale institucije prepoznaju i po potrebi pozovu da sarađuju na projektima.

Inspekcija proverava „lenkin hleb“

Ukoliko se utvrdi da je hleb proizveden po drugačijoj recepturi od nagrađene, oznaka pobednika moraće da

bude sklonjena, a slede i sankcije, kaže Nenad Vujović, načelnik Poljoprivredne inspekcije

„Lenkin hleb“ neće moći da se prodaje sa oznakom

pobednika „Pekarijade 2016“ ukoliko inspekcija

utvrdi da nije reč o istom sastavu, izjavio je juče za

„Politiku” Nenad Vujović, načelnik Republičke

inspekcije Ministarstva poljoprivrede. Inspektori će,

kaže, već danas izaći na teren i proveriti da li je reč o

istom proizvodu i ukoliko se ispostavi da nije, slede

kazne.

– Ako inspektori utvrde da je ovaj hleb proizveden

prema drugačijoj recepturi od one koja je nagrađena

na takmičenju pekara, medalja, odnosno oznaka koja je istaknuta na pakovanju ovog hleba moraće da bude

sklonjena, kako bismo sprečilo obmanjivanje potrošača – kaže Vujović i dodaje da inspekcija u ovom

slučaju izriče upravne mere i podnosi prijavu nadležnom sudu.

„Politika” je, da podsetimo, juče objavila priču o „lenkinom hlebu“, koji je na prošlogodišnjoj „Pekarijadi”

nagrađena kao najekonomičnija vekna koja je pripremljena sa nekoliko jednostavnih sastojaka – kuvanom

pšenicom i krompirom. Žiri ju je nagradio i zbog toga što je recept bio inovativan i što je hleb bio svež i

drugog dana takmičenja. Problem je nastao kada se ovaj hleb, pod istim nazivom i oznakom pobednika

našao na policama trgovinskog lanca „Delez“ , ali sa potpuno drugačijom recepturom – sa deset puta više

sastojaka, različitih dodataka i aditiva. Svi oni su dozvoljeni u proizvodnji hleba, ali je, osim drugačijeg

sastava, sporno i to što je ovaj trgovac nastavio da reklamira hleb na svom sajtu kao pobednika „Pekarijade”

čime je, prema tvrdnjama inspekcije, potrošače doveo u zabludu.

U „Delezu” su za „ Politiku” pre dva dana izjavili da je hleb isti, ali da je receptura unapređena zbog

prilagođavanja industrijskoj proizvodnji.

Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je donet na osnovu Zakona o bezbednosti

hrane u Srbiji se primenjuje od 2013. godine. On nedvosmisleno štiti potrošače od ovakvih pojava na tržištu.

Za razliku od ranijih propisa koji su imali dosta manjkavosti, ovaj pravilnik kaže da deklarisanjem proizvoda

ne sme da se obmanjuje kupac, naročito kada je reč o karakterističnim osobinama hrane, njenoj prirodi,

identitetu, svojstvima, sastavu, količini, trajnosti, poreklu i načinu proizvodnje.

Ovaj pravilnik je inače usaglašen sa evropskim propisima i uredbom o pružanju informacija o hrani

potrošačima.

Sa druge strane, potrošačke organizacije koje su svakodnevno u kontaktu sa potrošačima tvrde da propisi

ostavljaju prostor za manipulacije proizvođača, jer je sve više prijava kupaca koji se žale na nepotpune i

problematične deklaracije različitih proizvoda.

Prema rečima Nenada Vujovića, nisu česti primeri na našem tržištu da se osvojene nagrade na takmičenjima

lažno koriste kao mamac za potrošače.

– Imali smo takav primer 2003. godine kada je jedan proizvođač rakije iskoristio osvojenu medalju koju je

dobio godinu dana ranije tako što je „okačio“ i na nove isporuke za tržište iako nije reč o istom piću, pa čak

ni tehnologiji proizvodnje – navodi načelnik Poljoprivredne inspekcije.

Hleb je namirnica koju kupujemo svakodnevno, a već nekoliko godina i na našem tržištu je ponuda

ogromna, pa se osim standardnog „save“ prodaju i na stotine različitih vrsta takozvanih zdravih hlebova

kojima se dodaju različiti sastojci kako bi bili ukusniji, svežiji i nutritivno bogatiji.

Prema rečima tehnologa, u proizvodnji se koriste poboljšivači koji produžavaju rok trajnosti i svežinu

proizvoda, ali to su uglavnom hlebovi poput tosta koji se na ovaj način održava u roku trajanja. Koriste se

konzervansi koji su dozvoljeni u određenoj meri, ali suština dodataka, bilo kakvih aditiva u hlebu, jeste da se

poboljša kvalitet osnovne sirovine, odnosno brašna. Iz godine u godinu kvalitet brašna je drugačije i svaki

put se u skladu sa tim koriste poboljšivači koji će obezbediti poboljšanje tehnoloških karakteristika brašna.

Potrošače štite dva zakona

I u Tržišnoj inspekciji kažu da, ukoliko se utvrdi da hleb koji se prodaji u „Delezovim” radnjama nije po

sastavu isti kao onaj koji je nagrađen, to se može smatrati obmanjujućom poslovnom praksom koja je

zabranjena odredbama Zakona o zaštiti potrošača.

– To se odnosi na poslovnu praksu trgovca koji davanjem netačnih obaveštenja dovodi prosečnog potrošača

u zabludu i navodi ili preti da ga navede da izabere da kupi određenu robu od svih ponuđenih. Zabranjeno je

da trgovac obmanjuje potrošače u pogledu osnovnih obeležja proizvoda, načina izrade, nagrada ili priznanja

koja su primili – kaže Goran Macura, načelnik u Sektoru tržišne inspekcije i dodaje da obmanjujuće

poslovno ponašanje može da se javi i u oglašavanju robe koje je zabranjeno Zakonom o oglašavanju.

Zakon kaže da u slučaju utvrđene nepoštene poslovne prakse inspektor donosi rešenje kojim nalaže

otklanjanje utvrđene nepravilnosti i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom

prekršajnom sudu. U inspekciji kažu da je prošle godine podneto više od trideset zahteva za pokretanje

prekršajnog postupka protiv trgovaca za ovakve prekršaje. Novčane kazne za ovakve prekršaje iznose od

300.000 do dva miliona dinara za pravna lica.

Kako kažu u ovoj inspekciji, ovaj sektor će reagovati posle Poljoprivredne inspekcije koja kontroliše kvalitet

i bezbednost hrane.

ŠTA DONOSI UVOĐENjE DUALNOG OBRAZOVANjA U SRBIJI

Đacima znanje, zvanje i novac

U 14 škola u Srbiji budući majstori koji se školuju za deficitarna zanimanja dobijaju stipendije, zanat peku u

savremenim fabrikama, a po završetku trogodišnjeg školovanja većinu čekaju radna mesta, i to dobro

plaćena

Uvođenje dualnog obrazovanja koje je premijer

Aleksandar Vučić najavio kao najvažniju temu za

Srbiju u narednim godinama podiglo je veliku prašinu

u javnosti, od povika da će to biti nova „šuvarica” do

toga da za tako nešto privreda nije u stanju da podrži.

Slagali se sa ovom idejom ili ne, tek, sigurno je da će

novi model značiti i temeljnu promenu sadašnjeg

zastarelog načina rada i razmišljanja ne samo u

školama već i u glavama mladih i njihovih profesora.

Stanje u srpskom srednjem stručnom školstvu jeste loše, to priznaju svi stručnjaci. Isto se navodi i u

Strategiji razvoja obrazovanja Srbije koja pominje sumrak zanatskog, ali i gimnazijskog obrazovanja. Đaci

uče preusko specijalizovane ili zastarele obrazovne profile, koji samo delimično odgovaraju potrebama

tržišta rada, dok neka zanimanja za kojima postoji tražnja ne mogu da privuku dovoljan broj mladih. Većina

onih koji završe srednju školu upisuje fakultete, studije razvlače godinama i ostaju kod roditelja, očekujući

da, ako i diplomiraju, država bude ta koja će im pronaći posao. Među nezaposlenima, srednjoškolci takođe

predstavljaju najbrojniju kategoriju.

Da je mogući i drugačiji model školovanja pokazali su đaci i nastavnici u desetak škola u Srbiji koji su za

vreme mandata prethodnog ministra prosvete Srđana Verbića krenuli putem dualnog obrazovanja. Budući

majstori koji se školuju za deficitarna zanimanja dobijaju stipendije, peku zanat u savremenim fabrikama, a

po završetku trogodišnjeg školovanja većinu čekaju radna mesta, i to dobro plaćena.

Kada smo prošle godine posetili Politehničku školu u Kragujevcu, koja je tada bila deo pilot-projekta, čuli

smo da je dualno obrazovanje đaka ove škole podržalo sedam lokalnih kompanija, uz objašnjenje „da se

dobar radnik ne stvara preko noći”. Đaci sa kojima smo razgovarali bili su oduševljeni: dobijaju džeparac

(oko 5.000 dinara mesečno), rade i uče i van škole, i to od pravih majstora, a zaposlenje će im biti

zagarantovano ukoliko se pokaže da valjaju. Neki od njih dolaze „na posao” čak i tokom letnjeg raspusta,

što im se takođe plaća.

Iako je ministar Verbić bio protivnik uvođenja dualnog obrazovanja (govorio je da je „za praksu naših đaka

potrebno približno 50.000 radnih mesta za učenje, što srpska privreda u doglednoj budućnosti neće biti u

stanju da obezbedi”), za vreme njegovog mandata u trogodišnje stručne škole upisano je 2.000 đaka više. Od

prošle godine ukupno je 14 srednjih stručnih škola uključeno u dualno obrazovanje. U njima se, po novom

modelu, školuju bravari-zavarivači, električari, industrijski mehaničari i operateri za izradu nameštaja. Do

septembra bi trebalo da bude spremno još šest dualnih obrazovnih profila i to: livac-kalupar, tehničar za

lovstvo i ribarstvo, tehničar logistike i špedicije, auto-mehaničar, eletromonter mreža i postrojenja i

brodomonter.

Recimo i da ono što se poslednje dve godine događa u srpskom obrazovanju, po modelu „škola u fabrici”

jeste deo projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja”, koju finansira nemačka vlada, a sprovode ga

GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju) i srpsko ministarstvo prosvete.

Stručnjaci koji dolaze u Srbiju navode pozitivne efekte dualnog obrazovanja u svojim zemljama: u

Nemačkoj više od 80 odsto đaka iz dualnog trogodišnjeg obrazovanja posao nađe upravo kod poslodavca

kod kog je imalo praksu. U ovoj zemlji oko 25 odstro praktikanata ima pravo da se upiše na fakultet, ali se

umesto toga odlučuju za praksu. U Švajcarskoj se u sistemu dualnog obrazovanja nalazi 128 obrazovanih

profila i za svaki je zadužena neka druga kompanija.

Ono što su osnovne zamerke protivnika uvođenja dualnog obrazovanja jeste da će se tako „spustiti rampa”

mladima koji bi posle srednje stručne škole poželeli da upišu fakultet.

Međutim, ono što smo čuli tokom prezentacije švajcarskog modela, od strane državnog sekretara

obrazovanja Maura del Ambrođa, dualno obrazovanje nije rampa za visoko. On je, recimo, objasnio da jeste

tačno da se iz gimnazija upisuju univerziteti, ali iz stručnih škola postoji prohodnost i ka visokim tehničkim

školama i univerzitetu. Iz dualiteta se preko stručne mature ide na više strukovne škole ili na završni ispit.

Zbrka oko termina i finansiranja

U studiji izvodljivosti o „Dualnom srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji”, GIZ-a, Ministarstva prosvete i

Privredne komore Srbije navodi se da se termin „dualni sistem” odnosi na mesta učenja ali i na isprepletene

pedagoške procese. U prvom slučaju „dualnost” se odnosi na naizmenično učenje u preduzeću i u školi, a u

drugom na kombinaciju teorije i prakse. Iako je u kreiranju srpskog modela uzor sistem srednjeg stručnog

obrazovanja u Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj, svaka od tih zemalja ima i svoje specifičnosti, pa će tako

biti i sa Srbijom.

Postoje različite varijante i oko finansijskog dela modela. Da pare ne moraju da budu nužno problem,

pokazuje i primer kada preduzeća ne snose čitav trošak obuke đaka. Može se uvesti sistem nadoknada na

nacionalnom nivou ili za privredne sektore. Na primer, u Danskoj svako preduzeće plaća doprinos fondu na

osnovu broja zaposlenih. Fondacija upravlja i raspodeljuje taj novac, koji se koristi za plaćanje troškova

pohađanja srednje stručne škole i finansiranje obuke u preduzećima, a kompanijama koja obezbeđuju mesta

za obuku isplaćuju se subvencije. Sličan pristup je i u Švajcarskoj, gde su fond za srednje stručno

obrazovanje osnovale strukovne organizacije, a država može da učini učešće u ovom fondu obaveznim za

sva preduzeća u određenoj privrednoj grani.

Druga opcija bila bi dodavanje jedne godine osnovne stručne pripreme koju finansira država za ograničen

broj zanimanja, nakon čega sledi dualna obuka koju bi sprovodila preduzeća. Ovakav tip sistema primenjuje

se, na primer, u Norveškoj. Svi učenici pohađaju srednju školu do desetog razreda, a tada se odlučuju da li

će direktno ići na univerzitet ili početi stručnu obuku, koja traje četiri godine.

DA VAS PODSETIMO Platite porez na imovinu!

Sledećeg petka, 17. februara, ističe rok za uplatu prve rate poreza na imovinu u ovoj godini.

Iako ova obaveza, po zakonu, mora da se plati do 15. februaru, rokovi su pomereni na 17. zbog praznovanja

Dana državnosti. Na uplatnicama, kao i uvek za prvu ratu, treba da se upiše iznos jednak poslednjoj uplati sa

lanjskog rešenja.

Porez na imovinu prihod je opština i gradova, pa i rešenja na kućne adrese stižu u različito doba, već u

zavisnosti od brzine i ažurnosti lokalnih uprava prihoda. Iako je ovo namet čija se prva rata državi plaća

unapred, dešava se da prođe i majski rok za drugu ratu, a da zvaničan papir sa razrezanim iznosom

još nije stigao.

Kakva će biti računica opštinskih vlasti tek ćemo videti. Neke su, poput Grada Beograda, već najavile koliki

rast poreza mogu da očekuju građani na novim rešenjima.

- Porez na imovinu za 2017. godinu za obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu

iste nepokretnosti, može biti utvrđen u iznosu koji je do dva odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku

obavezu tog obveznika za 2016. godinu - stoji u Odluci o visini stope poreza na imovinu Uprave javnih

prihoda Grada Beograda.

Kašnjenje u plaćanju kvartalnih iznosa poreza na imovinu u roku, povlači sigurnu zateznu kamatu,

ali i moguću kaznu od 5.000 dinara po svakoj zakasneloj rati. Ranije je ova kazna išla i do 50.000

dinara, ali među građanima nije bilo onih kojima je naplaćena za kašnjenje u namirivanju rata.

Ukoliko se dogodi, što je čest slučaj, da je novim rešenjem razrezan veći porez nego što je plaćena rata

po starom obračunu, razlika mora da se uplati u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja.

Inače, porez na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Tako rate

padaju uglavnom 15. u mesecu: februaru (pomereno na 17. zbog Dana državnosti), maju, avgustu i

novembru. Ukoliko 15. u mesecu "padne" na praznik ili vikend, rok se pomera na sledeći radni dan.

Srpske firme šire mrežu u Rusiji

Srpski štand na međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u Moskvi, ove godine predstavlja 12 firmi.

Naćelnik ruske komisije za izdavanje sertifikata o ispravnosti hrane, Sergej Dankvert, posetio je srpski štand

i razgovarao sa izlagačima.

Rosseljhoznadzor, na čijem je čelu Sergej Dankvert, prošle godine vraćao je i uništavao kontingente

nektarina, kajsija, šljiva, krušaka,

jagoda pristiglih iz Srbije zbog

neispravnih ili falsifikovanih

sertifikata, u nekoliko slučajeva i

zaraženosti larvama štetočina.

“To su sve uobičajeni problemi. U

celini količina proizvoda iz Srbije se

znatno uvećala i te je učestalost

slučajeva objektivna. Dogovorili smo

se da naše kolege dođu kod nas i

posete naše institute kako bi im

pokazali kako radimo. potrebna je

saradnja i napredak“, kažeSergej Dankvert, načelnik Rosseljhoznadzora.

„Dolazak ministarstva poljoprivrede na čelu sa državnim sekretarom bio je iz razloga da se ukaže na

ozbiljnost naše strane. da smo spremni da preduzmemo sve što je u našem interesu da ovakvih problema više

ne dolazi", navodi Predrag Lučić, savetnik ministra poljoprivrede Srbije.

U ministarstvu poljoprivrede, izjavio je Lučić, smatraju da, pored svežeg voća u povrća, srpski privrednici

treba da se orijentišu i na gotove proizvode. Upravo takvi proizvodi su ove godine predstavljeni na sajmu.

Proizvodi većine ovih kompanija već su u ruskim prodavnicama i većina radi sa ruskim distributerima.

Prisustvom na sajmu žele da prošire svoje poslovanje.

„Ovo je nastavak saradnje, gde mi zajedno sa našim distributerom prezentujemo proizvode, širimo polako

mrežu", ističe Goran Bezbradica, zamenik direktora „Fruvita“.

U Privrednoj komori Srbije, koja je zajedno sa Agencijom za razvoj organizovala nastup Srbije na Sajmu,

kažu da su sa pojačanim izvozom na rusko tržište učestali i slučajevi prevara.

“Oni nemaju vremena da sve to proceduralno prođe da se sastavi jedan ugovor da provere svog partnera

nego oni već odmah kreću u trgovinu i onda može da dođe do problema I sa jedne I druge strane", navodi

Sveta Vasiljević, direktor predstavništva PKS u Rusiji.

Prodekspo je najveći sajam hrane u Rusiji i ove godine na njemu učestvuje 2178 kompanija iz 57 zemalja.

Konačno rezultati: Šta je doneo radni dan od 6h

Švedska je poslednje dve godine sprovodila eksperiment sa šestosatnim radnim vremenom.

Radnici su za istu platu radili dva sata manje, a eksperiment je nakon dve godine napokon završen. Šta

Švedska na kraju ima od svega toga?

Jedna od onih koja se sada vraća na osmosatno radno vreme je dvadesetšestogodišnja medicinska sestra

Emilie Telander. Ona radi u domu za starije osobe u Gotenburgu.

Ona je već počela sa osmosatnim radnim vremenom i kaže da se oseća umornije nego pre. Osim toga, ostaje

joj manje vremena za kućne aktivnosti, a manje se druži i s četvorogodišnjom ćerkom.

"Tokom eksperimenta celo osoblje je imalo više energije. Mogla sam videti da su svi srećni", dodaje.

Telanderova je jedna od 70 medicinskih sestara čiji je radni dan skraćen u ime eksperimenta. Međutim, zbog

činjenice da one skraćeno rade, ostatak sati zaposlene su dodatne medicinske sestre, da pokriju njihov

izostanak.

Osim toga, stručnjaci su pratili sličan starački dom i njegove radnike koji su i dalje radili osmosatne dnevne

smene.

Rezultati istraživanja biće objavljeni sledećeg meseca, međutim već je sada jasno da su radnici koji su radili

dva sata manje zadovoljniji svojim poslom.

U prvih osamnaest meseci skraćenog radnog vremena, radnici koji su bili deo eksperimenta manje su

odlazili na bolovanja, a zabeležena je i veća aktivnost u radu s pacijentima.

Međutim, nije mali broj kritičara ovog eksperimenta. Glavni razlog negodovanja jeste cena. Naime, reč je o

prilično skupom projektu, s obzirom na to da su se, da bi se nadomestili ljudi koji rade skraćeno,

zapošljavali novi ljudi. Zaposleno je 17 medicinskih sestara, a to je grad koštalo dodatnih milion i po evra.

"Možemo li da napravimo da cela zajednica radi po ovom principu? Odgovor je negativan, to je skupo",

kaže Daniel Bermar, odbornik iz lokalne stranke leve orijentacije.

Međutim, dodaje da je reč o eksperimentu koji je pokazao mnogo pozitivnih rezultata, od toga da je

sedamnaest ljudi našlo posao do toga da se smanjio trošak koji se izdvaja na bolovanja.

Kontrola sudova i uz pomoć interneta

Ažurnost pravosuđa od aprila će svakodnevno moći da se prati putem internet-portala. Podaci dostupni

višim sudskim instancama, Ministarstvu, ali i građanima

DNEVNI učinak svakog suda u zemlji uskoro će, na samo jedan "klik" kompjuterskim mišem, moći da vide

ne samo njegove sudije, već i nadležni u Visokom savetu sudstva, Vrhovnom kasacionom sudu,

Ministarstvu pravde, ali i zainteresovani građani, putem internet-portala. Kako je, za "Novosti", potvrđeno u

Ministarstvu pravde, do kraja aprila startovaće pilot-projekat sa sudovima opšte nadležnosti, a zatim i s

privrednim, prekršajnim i drugim sudovima u zemlji.

Svi osnovni, viši, apelacioni i Vrhovni kasacioni sud i

sada imaju poslovne aplikacije u koje unose osnovne

podatke o broju pristiglih, rešenih i nerešenih

predmeta. Iz njih bi mogao da se vidi učinak i suda i

sudije. Oni su u obavezi da ih šestomesečno i

godišnje, na papiru, s pečatom i potpisom predsednika

suda, pošalju svom neposredno višem sudu, i uz njih

tabelu o rezultatima rada.

Osim što je ovakav način rada spor i podaci se

prikupljaju nedeljama, da bi se zatim slivali iz višeg u

apelacione sudove, a onda "zatrpali" VKS, on otvara i

mogućnost za "doterivanje" slike o radu pojedinog suda ili sudije - jer, moguće je u pismenom izveštaju

"rešiti" i one predmete koji formalno još nisu rešeni.

Zato se došlo na ideju, kako kaže Mario Maletić, šef Odseka za e-pravosuđe Ministarstva pravde, da se

podaci iz poslovne aplikacije svakog pojedinačnog suda u zemlji svakodnevno slivaju u jedinstvenu bazu

podataka i da niko ništa ne popunjava rukom:

- Na dnevnom nivou imaćemo izveštaje o tome kako koji sud radi, jer će se uneti podaci, na kraju svakog

radnog dana, ažurirati u jedinstvenoj bazi za izveštavanje. Tako će u realnom vremenu moći da se poredi ko

je ažuran a ko ne, znaćemo koji sud je najefikasniji u krivičnoj materiji, a koji u parničnoj... Sve bi to trebalo

da doprinese generalno većoj efikasnosti srpskog pravosuđa - kaže Maletić.

Projekat finansira USAID preko grupe građana "For didžits konsalting". Vrlo brzo, ukoliko pilot-projekat

uspe, osim Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva i Ministarstva, uvid u podatke imaće i obični

građani, i to kroz zanimljiva vizuelna i grafička rešenja. Tako će, na izvestan način, i oni moći da kontrolišu

rad domaćeg sudstva, na koji svi imaju primedbe.

- Verujemo da će, kada sve bude transparentno, sudije i sudovi biti zainteresovani da se njihov učinak vidi u

javnosti. Transparentnost povećava i odgovornost i učinak - zaključuje Maletić.

KOMPJUTER MERI TEŽINU PREDMETA S VREMENOM će biti dostupni podaci i o radu pojedinačnih sudija. Da se ne bi dešavalo da nas statistika

zavara, pa da ispadne da je bolji sudija onaj s većim brojem rešenih ali manje komplikovanih predmeta nego

onaj koji ima manje rešenih ali radi samo na teškim slučajevima, pomoći će projekat "Unapređenje

efikasnosti pravosuđa", koji finansira EU. Preko njega će moći da se "izmeri" komplikovanost jednog

slučaja, tzv. ponderisanje predmeta (koliko ima svedoka, veštačenja, okrivljenih...). Ovi podaci biće s

vremenom inkorporirani u dnevnu bazu podataka, kao i oni sa aplikacija sudova.