POUZDANI MODELITRŽIŠNOG NASTUPA

NA TRŽIŠTU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

TRŽIŠNI UČESNICI NA TRŽIŠTU ROBA PRIMARNOG AGRARA

PONUDA

• Poljoprivredna proizvođači – pravna lica - veliki sistemi (objedinjena primarna proizvodnja, prerada, trgovina...)

• Poljoprivredna gazdinstva – fizička lica velika i srednja komercijalna gazdinstva – preko 20 ha

• Poljoprivredna gazdinstva – fizička lica mala komercijalna gazdinstva –do 20 ha

• Trgovci

Specifičnost svake

TRAŽNJA

• Izvoznici

• Trgovci – domaće tržište

• Prerađivači

• Tražnja iz sive zone

segmentirane grupe

Kako se manifestuju sistemske anomalije ovog tržišta

Otvorio se prostor za :1) Nakupce2) Organizartore proizvodnje3) “Organizatore proizvodnje”4) Otkup poljoprivrednih proizvoda od strane prerađivača

na paritetnoj osnoviZajednička karakteristika tržišta pod 2), 3) i 4) jeste da su

to uglavnom terminski aranžmani neobezbeđeni od tržišnih rizikaRezultat:

Bitno umanjen tržišni kapacitet poljoprivrednih proizvođača

POSTOJEĆI MODELI OTKUPA TERMINSKA KUPOVINA

I Prodaja na bazi paritetnih odnosa na relaciji reprodukcioni materijal –poljoprivredna roba

1.) Zadruge

2.) Organizatori proizvodnje –model zajedničkog ulaganja ( međutim nema zajedničkog rizika ili podele dobiti)

3.) “Organizatori proizvodnje” –otkupljivači koji ne poseduju ni elementarnu infrastrukturu ( silose, vage, prevoz...)

4.) Prerađivači

II Forward ugovori – kupoprodajni ugovori sa terminskom isporukom po unapred poznatoj ceni uz isporuku i plaćanja na određeni rok

SPOT TRŽIŠTE

• Kao prodavci se pojavljuju proizvođači čiji je finansijski kapacitet omogućio finansiranje proizvodnje iz sopstvenih sredstava – to je deo tržišta ponude koji može da kreira sopstvenu tržišnu strategiju

Zajednička potreba svih učesnika – zaštita od rizika

Terminska trgovina- Motiv – kapitalizacija očekivanja.

vreme funkcija zaštite od rizika

funkcija rizika

rizik

TERMINSKA TRŽIŠTA

U fokusu leveridž efekat

Dva osnovna motiva nastupa:

1.) Hedžing

2.) Špekulativni poslovi

• Fjučers tržišta

• Tržište opcija

FJUČERSI (futures)

� Ugovori dve strane o kupoprodaji aktive sa isporukom u poznatom budućem vremenu, po unapred utvrđenoj – fjučers ceni, koji predstavljaju:

� Obavezu prodavca da, po dospeću ugovora, isporuči predmet ugovora (kratka pozicija), odnosno

� Obavezu kupca da, po dospeću ugovora, plati predmet ugovora po unapred utvrđenoj ceni (duga pozicija).

� Karakteristike fjučers ugovora:

� predmet ugovora (aktiva), može biti: standardizovana roba, akcija, obveznica, berz. indeks, i sl., na osnovu čega ih delimo na robne i finansijske fjučerse;

� zovemo ih još i finansijskim derivatima, obzirom da su to ugovori koji su derivirali iz osnovnog tržišnog materijala;

� njima se mora trgovati preko berze;

� uspešna berzanska trgovina fjučersa pretpostavlja specifičan način saldiranja preko klirinške kuće, putem vođenja marginskih računa.

ZAŠTITA NA FJUČERS TRŽIŠTU

PRIMER HEDŽINGAPretpostavka: Izvoznik je zaključio prodaju

Keš tržište1.)Danas: Cena kukuruza na SPOT-u

200 $/t po kojoj se ugovara izvoz - prodaja za 3 meseca (kratka pozicija za izvoznika) i to je cena koja se štiti

2.) Tri meseca kasnije: Na SPOT-u kupuje se kukuruz za isporuku po ceni 260 $/t

GUBITAK NA SPOTU : 60 $/t

NA TRŽIŠTU FJUČERSA10.000 tona sa inokupcem – isporuka - 3 meseca

Fjučers tržište

1.)Danas: Kupuje se fjučers (duga pozicija) dospeće za 3 meseca na kukuruz po ceni 208 $/t

2.) Tri meseca kasnije: Prodaje se fjučers na kukuruz po ceni 268 $/t

DOBITAK NA TERMINU: 60 $/t

Objektivni trošak javlja se samo brokerska provizija, osiguranje...

ZAŠTITA NA FJUČERS TRŽIŠTU

PRIMER HEDŽINGA

Pretpostavka: Proizvođač hoće da zaštiti

Keš tržište1.)Danas: Cena kukuruza na SPOT-u

260 $/t što potpuno odgovara proizvodnoj kalkulaciji proizvođača (duga pozicija za proizvođača), dakle to je cena koja se štiti.

2.) Tri meseca kasnije: Na SPOT-u prodaje se kukuruz za isporuku po ceni 200 $/t

GUBITAK NA SPOTU : 60 $/t

NA TRŽIŠTU FJUČERSA

svoju proizvodnju 10.000 tona do žetve 3 mes.

Fjučers tržište

1.)Danas: Prodaje se fjučers (kratka pozicija) dospeće za 3 meseca na kukuruz po ceni 268 $/t

2.) Tri meseca kasnije: Kupuje se fjučers na kukuruz po ceni 208 $/t

DOBITAK NA TERMINU: 60 $/t

Objektivni trošak javlja se samo brokerska provizija, osiguranje...

OPCIJE – OPCIJSKI UGOVORI (options)

� Za razliku od fjučersa, koji predstavljaju prave ugovore iz kojih proizilazi obostrana obaveza ugovornih strana, opcije nemaju sve karakteristike pravih ugovora.

� Opcija predstavlja pravo jedne strane (kupca opcije), ali ne i obavezu, da do određenog dana u budućnosti kupi ili proda osnovni tržišni materijal (robu, akciju, obveznicu i sl.), po unapred ugovorom utvrđenoj “strajk” (strike) ceni.

� Za to kupac opcije plaća prodavcu opcije premiju (cenu tog prava) na kliring berze (vid depozita).

� Premija je bespovratna, slično kao i kapara, ali za razliku od kapare (pored suštinskih razlika), ona ne ulazi u krajnju cenu aktive.

� Opcije kao i fjučersi, predstavljaju finansijski derivat na osnovni tržišni materijal (robu, akciju, obveznici, berz.indeks i sl.). Pored ovih danas u berzanskom svetu postoje i opcije na opcije, turbo-opcije itd.

� Osnovna podela opcija je na:

• kupovne “kol” (call) opcije i

• prodajne “put” (put) opcije.

“KOL” (CALL) OPCIJE� Kupovna ili “kol” opcija predstavlja pravo kupca opcije da kupi osnovni

tržišni materijal od prodavca, do određenog dana u budućnosti, po unapred utvrđenoj “strajk” ceni. Za to pravo kupac opcije plaća prodavcu, u trenutku zaključenja ugovora, premiju na njegov račun u klirinškoj kući.

cena

vreme

cena pšenice na promptnom

„strike“ cena + premija

„strike“ cena iz ugovora

8,80

8,00

7,50

14.10.06. 14.03. 14.05. 14.08. 14.10.07. �� Kupac opcije (potencijalni kupac pKupac opcije (potencijalni kupac pššenice), sigurno neenice), sigurno nećće do 14.05.2007. realizovati svoje pravo e do 14.05.2007. realizovati svoje pravo

kupovine obzirom da je na promptnom trkupovine obzirom da je na promptnom tržžiišštu cena nitu cena nižža od a od ““strajkstrajk”” cene. Verovatno necene. Verovatno nećće e realizovati svoje pravo kupovine ni do 14.08.2007., obzirom da jrealizovati svoje pravo kupovine ni do 14.08.2007., obzirom da je e ““strajkstrajk”” cena uvecena uveććana za ana za iznos premije joiznos premije jošš uvek veuvek većća od cene na promptnom tra od cene na promptnom tržžiišštu. Jedino ako proceni da cena na tu. Jedino ako proceni da cena na promptnom nepromptnom nećće vie višše rasti, onda ima logike da iskoristi pravo kupovine kako bi mine rasti, onda ima logike da iskoristi pravo kupovine kako bi minimalnim imalnim dobitkom po osnovu razlike izmeñu promptne i dobitkom po osnovu razlike izmeñu promptne i ““strajkstrajk”” cene pokrio trocene pokrio trošškove plakove plaććanja premije. anja premije. Posle 14.08.2007. realizacijom prava kupovine ostvaruje profit. Posle 14.08.2007. realizacijom prava kupovine ostvaruje profit. Njegova strategija se bazira na Njegova strategija se bazira na proceni o rastu trproceni o rastu tržžiiššne cene, dok se strategija prodavca bazira na proceni o nine cene, dok se strategija prodavca bazira na proceni o nižžoj troj tržžiiššnoj u noj u odnosu na odnosu na ““strajkstrajk”” cenu.cenu.

VAŽNE NAPOMENE

• U svetu preko 90% robnih berzi su ustvari terminske berze

• Na najvećim svetskim terminskim berzama dominantni učesnici u trgovanju su špekulanti

• Cene na ovim berzama često su izvan realne tržišne logike usled preteranih špekulantskihoperacija, a nekada zbog tzv. tehničkih operacija prilikom zatvaranja pozicija pri isteku fjučersa