30

POVLEN (Veliki 1271 m, Srednji 1301 m, Mali 1347 m)Povlen, sa svoja tri vrha, predstavlja pravu poslasticu za planinare. Neobino je to najvii vrh nosi naziv Mali, a najmanji Veliki Povlen. Do njega se dolazi ibarskom magistralom, preko Valjeva (oko 100 km) ) i onda jo 30 km ka prevoju Debelo Brdo. Prati se putokaz za Bajinu Batu. Na putu ka prevoju, prolazi se pored brane Rovni i kroz selo Poutu. Na tom putu, nekih 7 km od Valjeva, nalazi se manastir Jovanje.

Manastir JovanjeNa prevoju Debelo Brdo nalaze se tabla i spomenik ivanu ureviu koga su etnici, u Drugom svetskom ratu, ivog ispekli na ranju. Levo od table i spomenika poinje markirana makadamska staza ka Povlenu.

Debelo Brdo

Spomenik ivanu ureviuNa poetku staze nalazi se par kua u kojima se moe kupiti odlian sir i kajmak. Nakon 45 minuta dolazi se do planinarskog doma u izgradnji. Sve vreme puta pred oima vam je Veliki Povlen.

Veliki Povlen

Povlen planinarski domIza doma, a levo od bureta nalazi se markirana staza kojom se za pola sata izlazi na vrh Velikog Povlena (1271 m).

Na Velikom PovlenuPostoji markirana staza od Velikog ka Srednjem Povlenu koja ide kroz umu, ali mi smo se vratili nazad do doma i produili prvo ka Malom Povlenu.

Mali PovlenIspod vrha se nalazi crkvica posveena Sv. Stefanu.I na kraju, nakon sat i po hoda, evo nas na najviem vrhu, Malom Povlenu (1347 m). Na Malom Povlenu

Blizu vrha nalazi se osmatranica sa koje je lep pogled na Veliki Povlen i okolinu.

Odatle se dalje ide ka Srednjem Povlenu (1301 m), iji je vrh slian Malom, samo to je neto nii.

Srednji Povlen

KANJON MILEEVKEPrijepolje je od Beograda udaljeno oko 300 km, a 6 km od Prijepolja nalazi se manastir Mileeva, najvie poznat po jedinstvenoj fresci Belog anela. Prijepolje je deo starog rimskog trgovakog puta, koji je vodio od Dubrovnika do Carigrada. U tursko doba taj put je takoe bio aktuelan, kroz njega su prolazili uglavnom turski karavani. Stari karavanski put nalazi se iza manastira Mileeva i sa njega je mogue sii do same reke Mileevke.

Iza manastira ide se asfaltnim putem do skretanja nadole za restoran Kanjon. Od restorana vodi staza ka utvrenju Mileevac i damiji u Hisardiku i prema peinama-isposnicama u kojima je boravio Sveti Sava. Taj deo je bolje obii po povratku iz kanjona Mileevke.Da bi se silo u kanjon ne ide se desno ka restoranu, ve se nastavlja pravo makadamskim putem kojim su nekada ili turski karavani. Staza je odlino markirana i vodi sve do sela Aljinovii, gde se ukljuuje na magistralni put Nova Varo-Sjenica.Na stazi se nalazi veliki broj tunela, jedan je poznat po tome to je u njemu sniman film Lepa sela lepo gore. Naalost, ili na sreu, nisam sreo ni Drekavca ni teta-anu.

Drekavev tunelSa puta se vide Savine isposnice ispod tvrave Mileevac.

Savine isposniceNakon 20 minuta hoda dolazi se do jednog tunela na ijem kraju je markacija koja upuuje nadole, u kanjon.Stazica je useena u padinu i veoma brzo vas sputa do reke.Koritom reke moe se ii nekih 500 i vie metara, dalji prolazak zahteva ozbiljnije planinarenje preko stena i sipara. I ovo kratko rastojanje je dovoljno da okusite sve ari Mileevke.

Kanjon Mileevke

Ja sam se u koritu zadrao oko sat vremena i onda lagano krenuo nazad ka restoranu Kanjon. U restoranu, koji je zaista lepo i sa ukusom ureen, postoji mapa sa ucrtanim stazama ka tvravi i isposnicima.

Restoran Kanjon

Staze ka tvravi i isposnicama su dobro markirane, ne moe se desiti da zalutate. Do isposnice se stie relativno brzo, za manje od pola sata, mislim da isto toliko treba i do tvrave.

Isposnica Sv. SaveJedan deo staze ka isposnicama osiguran je lancima, ali nije toliko opasan kao, recimo, svetogorska Karulja! U Savinoj isposnici nalazi se rupa iz koje greni ljudi nee moi da zahvate vodu, dok e ostali moi. Zavukao sam ruku do lakata i, prema oekivanju, ostao suv!Vraam se na stazu koja se odvaja ka tvravi i pratim markacije. Uskoro stiem do damije gde pravim ovu interesantnu fotografiju. Staza za tvravu je desno od damije.

Damija u Hisardiku

Tvrava MileevacTvrava Mileevac nekada je sluila za nadgledanje starog karavanskog puta i imala je odbrambenu svrhu. Sa nje se lepo vidi kanjon Mileevke i deo Prijepolja.Interesantna planinarsko-turistika tura, prolazi se malo kroz kanjon i obilaze znamenitosti u okolini. Preporuujem je planinarima-poetnicima, siguran sam da e im nakon ove ture planinarstvo vie ui u krv.

Klisure reka Lima i Mileevke /koja se uliva u Lim kod Prijepolja/, nalaze se u jugozapadnoj Srbiji i predstavljaju utoite za mnoge retke i stare vrste flore i faune koje su ovde ivele milionima godina. Prirodni Rezervat Kanjona reke Mileevke ine nekoliko krenjakih klisura izmeu junih padinaZlataraiJadovnika, okruenih beskrajnim umama i panjacima, na nadmorskoj visini izmeu 600 m i 1400 metara, obuhvatajui povrinu od 297 hektara... Kanjon Mileevke je dug 24 km i poinje kod sela Miloev do, na starom putu od Prijepolja prema Sjenici i zavrava u blizinimanastira Mileevei srednjovekovnog utvrenja Mileevac - Hisardik. Izgradnjom novog asfaltnog puta preko Nove Varoi, itavo podruje oko Mileevke je ostalo izolovano i predstavlja pravi izazov ljubiteljima ouvane prirode i divljine.Posebno obeleje i prirodnu odliku kanjona reke Mileevke ine divljina, surovost, vrletnost, nepristupanost, dubina ponora /mestimino i preko 300 metara/, jer se strane gotovo vertikalno sputaju prema renom dnu. Srednja godinja temperatura vazduha u kanjonuMileevkeje 6 0 C /januar -30 C, avgust 16 0C/. Juni je mesec sa najvie padavina, proseno 100 mm, a godinji prosek je 800 mm. Sneni pokriva debljine 10 cm zadrava se 60 dana u podruju kanjonaMileevke. Nad stenovitim i vrletnim koritom Mileevke uzdie se stasita i viljasta reliktna biljka - Panieva omorika, koja opsenjuje svojom izdanou i ugasitim zelenilom i udahnjuje ivot planinskog kraja. Panieva omorika, tisa, pitomi kesten, orah, crni grab i jela su samo neke od 317 biljnih vrsta jo nedovoljno istraene klisure Mileevke. Na podruju strmih stena kanjona Mileevke ive medved, vuk, divokoza i druge retke ivotinjske vrste Evrope. U prekrasnim i divljim klisurama Mileevke se do pre jedne decenije mogao sresti stareina supova, jedan od najveih ptica grabljivica na svetu. Ova jedinstvena i u svetu retka ptica, teine 13 kg i rasponom krila od 3 metra, predstavlja "evropskog kondora". Rezervat reke Mileevke duine 7 km danas predstavlja carstvo ptica grabljivica. Do sada je u kanjonu Mileevke zabeleeno 19 dnevnih i 9 nonih vrsta, zajedno saklisurom reke Uvac, koja se nalazi u neposrednoj blizini. U kanjonuMileevkese gnezde beloglavi sup, patuljasta sova, uralska sova, patuljasti orao, kraki i sivi soko, vrste koje se retko gde mogu videti u Srbiji.

Kroz rezervat Kanjona reke Mileevkeprolazi planinarska staza koja poinje ispod poslednjeg tunela naputene trase puta. Staza u duini od 5 km prolazi ivopisnim delom klisure, sa mogunou na tri mesta da se sie do reke. Posle Ravnita, staza nastavlja Meanskom rekom do sela Pocrkvine, odakle se nastavlja 4 km naputenom trasom puta do sela Aljinovii, na putu Nova Varo - Sjenica. Iako je nedavno ureena, peaka staza kroz kanjon Mileevke se ne odrava redovno i obeleja nisu dovoljno uoljiva, te je nikako ne preporuujemo deci i onima koji se plae visine. Sezona poseta rezervatu Kanjona reke Mileevke je od maja do oktobra, uz pratnju profesionalnih lokalnih vodia. I pored velikog uticaja oveka na prirodu, rezervat prirode kanjona reke Mileevke je ostao skoro netaknut do dananjih dana.... Kanjon reke Mileevke je raj za hrabre...

Ka vrhu PovlenaDo vrha Povlena se dolazi sa Debelog Brda, skretanjem makadamski put, jasno su postavljeni i uoljivi putokazi. Sa valjevske strane od Gornjeg Taora, odmah iza Bele vode, ima put prema novoizgraenoj crkvi(takoe putokaz), put je strm, dombast, teak; izlazi do livada na vrhu. Dalje putem dolazi se do umovitog vrha gde je uraena osmatranica.

Put ka vrhu Povlena sa Bajinobatanske strane

Izvori iste vode!Sa povlenske kose, od kafane Povlenska kosa takoe vodi put ka vrhu. Ovaj put je potpuno nepristupaan za vozilo, ali je najkrai put do vrha za peake. Mnogi izletnici tu ostave vozilo, izau peke ka vrhu. Na vrhu su prostrane livade, teren je slegnut, kao neka dolina... U toj udolini hladna izvorska voda za pie! Kakva blagodet na vrelom danu. Uraena je i ozidana spomen esma. Voda prvog kvaliteta a kako i ne bi... Toliko je ista da moe da se pije iz tog bureta!Do vrha Povlena 1.340 met. moe da se izae vozilom, mopedom, biciklom, peke...

Jo najbolje da se ne penjete na vrh uopte...Ljudi iz sela ispod Povlena ive tu ceo ivot, a nikad se nisu popeli na vrh...Planinari, ljubitelji prirode, koji dolaze iz udaljenih gradova idu na vrh.

Ustvari, najlepe na Povlenu je ivot i ljudi, bajinobatanska sela, kosjerika sela i valjevska sela - to je doivljaj !Skitnja po PovlenuSkitnja po Povlenu... to da ne! U stvari Povlen je stvoren za skitnju, to je pitoma planina, nema divljih zverova. Samo pazite da se ne izgubite, mala je verovatnoa da sretnete nekoga od ljudi... iako se tu i tamo vide kue! Poneti ranac sa hranom i vodom, za svaki sluaj.Ovo na slici levo je sam vrh Povlena. Interesantno da je vrh planine jedno geoloko ulegnue. U tom ulegnuu hladna izvorska voda za pie, ozidana esma. Fantastino!Povlen je visok do 1.340 metara, to je manje u odnosu na ostale planinske vrhove Zapadne Srbije, npr. Tara-Zborite 1.544 met. Zlatibor-Tornik 1.496 met. Pa ipak, zbog geografski nie okolne oblasti Povlen dominira okolnim krajolikom. Tako Povlen deluje vie dominantno nego vrhovi Tare ili Zlatibora.Ovo je vrh Povlena, opet navodimo da je to jedno geoloko ulegnue prekriveno livadama. Ovde moete da se bavite raznim aktivnostima, fudbal, odbojka, tranje, dogiranje i slino... Ili jednostavno da se skitnjarate po okolini! Relaksacija za oveka urbanog ivota .Dole na slici livadski put preko ulegnjua planine koji je granica dve optine. Levo od puta je optina Kosjeri - tako je vrh Mali Povlen kosjeriki. Desno je optina Valjevo - tu je esma, crkvica, parohijski dom i osmatranica...

UVAC (Molitva 1247 m)Kanjon Uvca je manje-vie svim poznat, uglavnom po predivnim fotografijama uvakih meandara iznad kojih krue beloglavi supovi. Ovo je mesto koje treba posetiti u letnjem periodu, jer se tada pruaju mogunosti za obilazak ledene peine kao i za kupanje u samom jezeru.Od Beograda do Uvca dolazi se Ibarskom magistralom, gde se iskljuuje kod Poege na put prema Ivanjici. Od Ivanjice se prati putokaz za Sjenicu, preko Javora. Ukupno, oko 290 km do krajnjeg odredita. Nepuna 2 km pre Sjenice je sjeniko jezero. im ugledate vodu, parkirajte kola. Odavde, pa do kampa Markova ravan, potrebno je oko pola sata hoda. Ova slika oznaava poetak vae ture:Da bi se dolo do kampa treba prei preko brda, koje se na slici nalazi sa desne strane. Postoji makadamski put koji vodi do samog kampa, moe se i kolima proi, ali ipak ne preporuujem, put je pun rupa i neravnina. Uglavnom, u kampu ima nekoliko prikolica i kamp-kuica koje se mogu iznajmiti za spavanje, ukoliko imate sree. Sa vrha brda koje vodi do kampa prua se ovakav pogled:

UvacU kampu uvek ima nekoliko amaca koje e vas povesti na krstarenje po odgovarajuoj ceni.

Kamp Markova ravanOd kampa ide staza do vidikovca Molitva. Potrebno je oko 2 sata umerenog hoda da bi se stiglo do ovog impresivnog vrha, sa koga se prua pogled koji ste mnogo puta vidjali na raznim fotografijama. Celo vreme iznad vas krue beloglavi supovi, kojih trenutno ima preko stotinu na ovom mestu. Uvac je, uz kanjon Trenjice, jedino stanite beloglavih supova u Srbiji. Beloglavi sup je izuzetno teritorijalna ptica, svoje stanite naputa samo onda kada ne moe da nadje enku. Interesantno je da kada mujak nae svoju ivotnu saputnicu, ostaje sa njom sve do svoje smrti.

ta rei za kraj, osim da ovo jedinstveno mesto u Srbiji svakoga ostavlja bez rei.Kanjon UvcaKanjon Uvcanalazi se izmeu Sjenice i Nove Varoi, izmeu planina Javor i Zlatar. Kanjon Uvca poznat je po svojim ukljetenim meandrima, koje je reka usekla u krenjaku stenu.Meandri Uvcapostoje na tri mesta u kanjonu, a najatraktivniji se nalaze uzvodno od ua reke Veljunice, u oblasti po imenu Lopia. Do njih je najlake stii kolskimputem iz Sjenice