11

P O V O D I

Jun 2010. www.serbianmirror.com

Na{ poznati skulptor Boban Ili}, kojive} 20 godina `ivi i uspe{no gradikarijeru u Americi, u junu }e prvi

put samostalno izlagati u Srbiji. Izlo`ba }esve~ano biti otvorena 8. juna u 8h uve~e ugaleriji “Progres”, a Beogradjani }e mo}ida je vide do 21. juna, i upoznaju ovogbeogradskog djaka, svetski poznatog umet-nika, ~ija dela krase mnoge galerije uAmerici i Evropi.

Nakon svih ovih godina, sklopilesu se okolnosti i na{lo dovoljno dobre voljeza predstavljanje Bobanovih skulptura ugradu u kome je o umetnosti u~io.Dovoljno radosti za susret sa publikom,kolegama, profesorima, i gradom koji sasobom po svetu nosi.

Nakon toliko godina, kona~noizblo`ba u Beogradu. [ta je to {to ju jespre~avalo, uprkos evidentnom uspehu uAmerici?

“Ponajvi{e sam spre~avao samsebe, Amerika mi je pru`ila punoumetni~ke slobode i {iroku sliku sveta kojije, ustvari, vode}i na planeti, do`iveo samnovi pogled na realnost. U medjuvremenuBeograd je postao grad op{te kritike inekog skrivenog negativizma prema onome{to se zove svet, mislim da su se i samiBeogradjani promenili, posrnuli smo punodevedesetih i to sam ose}ao svaki put kadbih boravio u mom najdra`em gradu. Praviodgovor je da nisam do sada bio spremanda uspostavim komunikaciju saBeogradskom publikom. Sad sam jednos-tavno sazreo i nemam dilemu, tu sam,opu{ten sam i ne razmi{ljam nego samsiguran da }e to biti veoma lep dogadjaj.

Kako su tekli dogovori, pregov-ori, sa gradom i organizatorima? Pomeniljude koji su zaslu`ni i imali razumevan-ja?

“I nije bilo nekih pregovora idogovora. Gradona~elnik Djilas mi je jerekao u jednom kafeu ovde u ^ikagu da jeBeograd siroma{an za jednu milijardu dolaragodi{nje. Transport skulptura pla}a gradBeograd. Mada je i to ustvari simboli~napomo}. Menad`er izlo`be je Nenad Stankovi}iz Toronta, koji }e tom prilikom predstavitisrpski ~asopis na Engleskom “Kulturni Most”(Culture Bridge). Po{teno re~eno, Izlo`bu bihnapravio svakako i jednako i sa gradskimocima i bez njih, iz mnogo li~nih i umetni~kihrazloga. Ipak sam ja beogradski student.Izlo`ba u Beogradu – to mi je zadatak.Izlo`i}u dvadeset skulptura i dvadeset crte`akombinovanom tehnikom. Imam mnogoiskustva sa samostalnim izlo`bama, tako dasam siguran da }e sve prote}i dobro i nazadovoljstvo svih.

Kako si radio na novim skulp-turama, koliko su se motivi promenili,kako dolazi inspiracija?

“Inspiracija dolazi sve te`e, samsebi pomalo li~im na profesionalnog fud-balera, koji vi{e brine o ugovoru koji jepotpisao, ~uva svoje noge od povreda i radi

ta~no ono {ta mu trener ka`e. Takve suokolnosti. Ali, ipak, dogodi se taj ~udanspoj energija, misli i pokreta, iz kojih mojeskulpture i nastaju.”

Bi}e to prilika i za susret sakolegama – umetnicima. Raduje{ li setome posebno?

“Radujem se kolegama i na{imsusretima, dobri smo mi bili drugari.Stra{ni su to ortaci, mnogi su dolazili i bilimoji gosti u ^ikagu. Mada u poslednjevreme me sve vi{e kolega i koleginicapronalazi na mom sajtu i Fejsbuku. Svet jepostao jedna obi~na kutija sa ekranom ikamerom ispred ~ela. “

Progresova galerija se pokazalakao idealno mesto za izlaganje tvojihskulptura. Zanimljiva je ta neophodnakorespodencija dela sa prostorom, ukla-

panje i prirodno opstajanje u tomokru`enju. Kako ti to vidi{?

“Progres je najbolji prostor ugradu. Najbolje osvetljena galerija, staklo imermer vidljiva i sa Knez Mihajlove i saVukove ulice, i ne robuje sistemu. Da vaspodsetim, ja nisam ~lan ni jedne organi-zacije u Srbiji, dakle nisam ni ~lanUdru`enja umetnika Srbije. Verujem daumetnost podrazumeva individualizam ili~nu snagu i da umetnik ne mo`e biti ~lanbilo kakvog kolektiva. Tu je negde razlikaizmedju velikih operskih peva~a i ~lanovanekog hora, koji nastupa u pratnji velikih.Nikad nisam umeo da pratim, nego davodim. Progres je dobar prostor za mene imoje skulpture, u`iva}emo svi u tome.”

Kriza je uticala i na umetnikena ovim prostorima. Kako se ti snalazi{,

kakav je odnos sa “Master Piese”, mo`eli se danas jo{ ne{to prodati?

“Da, apsolutno ta~no. Kriza jenagrizla umetnost sa svih strana, i ja sedanas ose}am kao sir, koga je pojeo nekimali mi{. Prodaja umetnosti je posledicapotreba nekih kolekcionara, i zavisi odintektualnog nivoa i materijalnog statusakupaca. Medjutim, umetnost sama po sebiima sasvim druga~iju specifi~nu te`inu.Ne{to pliva kao pampur, a ne{to potone uvodi. Ono {to potone, zavr{i na dnu. Nikoslavujima i pticama ne pla}a da bi pevali polugovima. Pe}inski ~ovek sigurno nije biopod ugovorom, kada je crtao bikove i vajaoVilendorfsku Veneru. Neke stvari suprirodne i treba ih tako razumeti. Umetnostje deo prirode i tu je treba potra`iti.”

Mila Filipovi}

BOBAN ILI] IZLA@E UGRADU SVOJE MLADOSTI

12 Jun 2010.

Usubotu 22. maja 2010. – na dancrkvene slave, Njegovo Pre-osve{tenstvo episkop novogra-

~ani~ko-srednjezapadno-ameri~ki GospodinLongin osve{tao je novokupljeni hramSvetog Nikole u Brukfildu. Svetoj arhijere-

jskoj liturgiji, koju je Vladika Longinslu`io uz saslu`enje mesnog parohaMiodraga Anti}a i gostuju}eg sve{tenstvadrugih parohija, prisustvovao je veliki brojvernika, zvanica i gostiju medju kojimageneralni konzul Republike Srbije u ^ikagu

Desko Nikitovi}, ko-nzul Bosne i Herce-govine Marinko Avra-movi}, predsednikSNO Slavko Panovi}.Nakon bogoslu`enjaepiskop Longin odli-kovao je paroha Mio-draga Anti}a najvi{impriznanjem prava no-{enja naprsnog krsta iunapredjenjem u ~inprotojereja stavrofora.Za po`rtvovan rad iizuzetan doprinos naun ap r e d j e n j u ov ecrkveno {kolske op{ti-ne Njegovo Preosve-{tenstvo dodelio jeposebne gramate upra-vnom odboru Crkve,Kolu srpskih sestara i ovda{njoj folklornojgrupi “Moravac”. Obra}aju}i se prisutnima,episkop Longin je izrazio zadovoljstvo, {toje uz Bo`ju pomo} osve}en ovaj lepi hramna radost svih kojima je stalo do vere ipravoslavlja, a na ponos budu}im generaci-jama.

“Ova ne tako brojna ali duhomveoma jaka Crkveno-[kolska Op{tina

zaslu`uje pohvale iblagoslov eparhije.Posebno je lepo videtida se u upravi ovecrkve nalaze sve mla-di, ali vredni i sposob-ni ljudi”- rekao jeVladika.

Zahvaljuju}ise na ovakvim re~ima,predesnik Crkve-no-[kolske Op{tineMiroljub Mileti} jepodsetio na neizmernezasluge prve generaci-

je parohijana, koji su pre ~etiri i podecenije dobrovoljnim radom sazidalizgradu stare crkve u ^ikagu. On seposebno zahvalio i sada{njimdobrotvorima na nesebi~noj pomo}i kojupru`aju, kao i uvek vrednim `enama izKola srpskih sestara. Nakon svete arhijere-jske liturgije i se~enja kola~a uprili~en jeslavski ru~ak, a doma}in ovogodi{njeslave bio je parohijan RadojicaDobra{inovi}. Ovaj lep i sun~an prazni~nidan osve}enja novog hrama upotpunjen jetokom popodneva i zabavno-muzi~kimprogramom.

P.Vasi}

Nakon nedavnog preseljenja na novu lokaciju

Mnogo se lepih stvari

dogodilo ove [kolske

godine u Srpskoj nedeqnoj

[koli pri Srpskoj pravoslavnoj

sabornoj crkvi /Sveti Sava/ u

Wujorku. Sam po`etak [kolske

godine 2009./2010. bio je posebno

radostan i sve`an. Prizivom

Svetoga Duha na praznik polagawa

pojasa Presvete Bogorodice i

Sabora srpskih Svetiteqa, 13. sep-

tembra, blagoslovili su \ake proto-

jerej \akon Majstorovi], stare[ina

hrama, i jerej Vladislav Radujkovi]

sa uvayenim gostom, protojerejem

stavroforom Ratkom Radujkovi]em,

arhijerejskim namesnikom bawalu-

`kim.

Hvala Gospodu, blagoslov

na[ih duhovnih otaca prati \ake

koji su zaista vredni i vaqani! Sa

svojim roditeqima dolaze na Svetu

Liturgiju, mole se, poste i primaju

Sveto pri`e[]e. U [koli se trude i

marqivo u`e. A posebno nas obraduju

svake [kolske godine svojim lepim

programima za srpsku slavu Svetog

Savu, Cveti, Vrbicu i Vidovdan.

Najnovija radosna i lepa

vest se dogodila u nedequ, 9. maja,

ove godine. Razdragani i radosni

\aci Srpske nedeqne [kole su sa

svojim roditeqima i u`iteqicama,

prisustvovali sve`anom `inu

osve]ewa u`ionice sa divnim ikona-

ma, koje je uradio Otac Vladislav, i

novim [kolskim name[tajem, darom

Aleksandrosa Grimpasa.

Mi svi, \aci, roditeqi i

u`iteqice smo zahvalni Bogu i

divnim qudima, kojima je na srcu

dobrobit srpske dece i koji su im

svojim neumornim radom i zalagan-

jem darovali ovaj dragoceni dar.

Molimo se da svima wima i

wihovim porodicama: proti \akonu

Majstorovi]u, Ocu Vladislavu

Radujkovi]u, Aleksandrosu Grimpas,

Branku Zec i wegovim saradnicima,

Gospod podari duhovnog i telesnog

zdravqa.

Svetitequ O`e Savo i

Sveti Vladiko Nikolaju Srpski,

molite se Gospodu da blagoslovi i

`uva srpsku decu u sve dane wihovog

yivota.

Sa qubavqu,

Qiqana Kneyevi] i

Du[ica Radenkovi], u`iteqice

Srpske nedeqne [kole.

OSVE[TANA CRKVA SVETI NIKOLA

^ETIRI I PO DECENIJE POSTOJANJAC[O Sveti Nikola osnovana je 1965, godine. Posle 45 godina, stara crkvena zgra-

da, koja se nalazila na Central Park aveniji u ^ikagu, prodata je po~etkom ove godine.Istovremeno kupljen je novi hram na izuzetno lepoj lokaciji u Brukfildu. Poslednjuslu`bu u starom crkvenom zdanju sve{tenik Miodrag Anti} odr`ao je 28. februara, aprvo bogoslu`enje u novom hramu bilo je na Veliki Petak -2. aprila 2010. Radovi napotpunoj adaptaciji zgrade jo{ traju, a pu{tanje u funkciju nove banket sale, kuhinje ibara o~ekuje se do jeseni.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

Do~ek Vladike ispred crkve

ADRESA NOVOG HRAMA

St. Nikola Serbian

Orthodoy Church

4301 S. Prairie Ave

Brookfield, IL. 60513

FOLKLORNA GRUPA ZA PONOS

Pre ta~no pet godina pri C[O “SvetiNikola” formirana je folklorna grupa“Moravac”. Po~etna ideja grupe roditel-ja-entuzijasta, da se deca pomalo dru`euz pesme i igre iz zavi~aja, vremnom jeprerasla u jedan ozbiljan kulturno umet-ni~ki poduhvat, koji se danas reflektujebrojnom grupom dece razli~itih uzrasta.Preseljenjem u nove prostorije koje }epru`ati daleko bolje uslove za rad,o~ekuje se jo{ ve}a masovnost oveuzorne folklorne grupe.

Iz Wujorka

OSVE{TEWE NOVE U~IONICE

Osve{tenje crkve Sveti Nikola

13

I Z M A T I C E

Jun 2010. www.serbianmirror.com

SRPSKI PROIZVO\A^IPLJA^KAJU SVOJE

GRA\ANE

Ulje, za~ini, konditori, toalet-papir i

pra{ak za ve{ – samo su neki od

proizvoda poreklom iz Srbije koji su jeftini-

ji u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, pa ~ak i

na crnogorskom primorju nego u srpskim

radnjama. Ni`e cene na tim

tr`i{tima proizvo|a~i pravdaju bor-

bom sa konkurencijom i kursnim

razlikama, dok stru~njaci isti~u

da su takvi izgovori ni{ta

drugo do bacanje pra{ine u o~i

gra|anima Srbije, jer svoje

gubitke sa stranih tr`i{ta proiz-

vo|a~i prebacuju na le|a srp-

skih potro{a~a.

Pri~a o proizvodima

iz Srbije koji su jeftiniji u

zemljama okru`enja traje ve}

nekoliko godina. A gra|ani

se i dalje pitaju kako je to

mogu}e kada logika govori da za to nema

ra~unice. Ta~no je da je PDV u Republici

Srpskoj ili Crnoj Gori ni`i za jedan odsto

nego u Srbiji. Me|utim, da bi roba dospela

na tamo{nje rafove, za nju treba platiti

tro{kove transporta i skladi{tenja, u cenu

treba da se ugrade i trgovci… A sve to

ko{ta. Pa ipak, kada se sve sabere, cene

srpskih proizvoda u tim zemljama ni`e su

nego kod nas. Pored velikog asortimana

prehrambenih proizvoda, u okolnim zeml-

jama se po ni`oj ceni mogu pazariti i srp-

ski tekstil, automobilske gume i drugi

proizvodi, ali i to da je prose~na zarada

najni`a u Srbiji. Ta~nije, prose~na plata

ispla}ena za mart ove godine

u Srbiji iznosila je 336, u

Republici Srpskoj 394,70,

a u Crnoj Gori 465 evra.

Zbog toga su gra|ani

Srbije koji putuju u ove

zemlje s pravom kivni

na srpske proizvo-

|a~e, jer se ne mogu

osloboditi ose}anja

da ih oni kroz cene

svojih proizvoda

plja~kaju.

Rade Pribi}e-

vi}, direktor korporativnih

poslova u „Denjub fuds grupi”,

ka`e, da ne treba dizati hajku na

proizvo|a~e, jer su ni`e cene u zemljama u

okru`enju opravdane, zbog kursne razlike,

drugo u susednim zemljama se borimo pro-

tiv konkurencije, a kako druga~ije nego sa

relevantnom cenom.

Goran Papovi}, predsednik

Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije,

ka`e da ovakva pravdanja slu{amo ve}

nekoliko godina, a da niko ne}e po{teno da

ka`e da zapravo gra|ani Srbije pla}aju

marketing ovda{njih proizvo|a~a na okol-

nim tr`i{tima.

NAJVE]E SRPSKE AFERE

„KOFER”Akteri poznate afere “Kofer” biv{i

viceguverner Narodne banke Srbije Dejan

Simi} i funkcioner SPS Vladimir

Zagra|anin, su krajem maja, posle ~etiri

godine oslobo|eni

optu`be primanja

mita. Simi} je 11.

januara 2006, zajedno

sa Zagra|aninom,

uhap{en u svom stanu

u Beogradu, gde je

policija prona{la ta{nu

sa 100.000 evra.

AFERE KOJE NISUDOBILE SUDSKI EPILOG

„PANCIR”Pred sudom je i afera „pancir”.

Postupak u odnosu na Mileta Dragi}a je

razdvojen, a osim njega, u ovoj aferi

optu`eni su biv{i ministar odbrane Prvoslav

Davini}, general u penziji i biv{i pomo}nik

ministra odbrane za materijalne resurse

Milun Kokanovi} i pukovnik Jovica

Vu~kovi}, biv{i na~elnik Odeljenja za razvoj

i opremanje General{taba Vojske SCG.

„SEJ[ELI”Tada jo{ guverner, Mla|an Dinki}

je 2003. pokazao dopis ma|arske policije

srpskom MUP-u iz koga proizlaze sumnje

da je na privatne ra~une premijerovog savet-

nika za bezbednost Zorana Janju{evi}a

i {efa Agencije za sanaci-

ju banaka Nemanje Kolesara preko firmi na

Sej{elima i na Kipru preba~ena velika suma

novca. Dr`avni tu`ilac je najpre saop{tio da

tu nema „elemenata krivi~nog dela”.

Janju{evi} je najavio tu`bu protiv Dinki}a i

izjavio da ima pravo da raspola`e svojim

novcem. Kolesar – da je dobio novac od

roditelja.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Jun 2010.14

F I L M

Ufinale ^ika{kog festivala dokumen-tarnog filma “One Chicago – oneNation” u{ao je i film na{eg mladog

reditelja Ratka Mom~ilovi}a “EyesManouche”, petominutna dokumentarna pri~ao grupi koja je prava slika zajedni{tva,povezanosti i muzici koja ru{i sve granice.Bez imalo patetike ili predoziranognagla{avanja razli~itosti, prekla, verske inacionalne pripadnosti, Momi~ilovi} je krozpri~u proveo 5 mladi}a spojenih u lepotimuzike koju sviraju i kojom okupljajuslu{aoce, na mnogim stranama ove velikezemlje. Trojica su do{la sa prostora biv{eJugoslavije, {to pri~i daje posebnu dimenziju.

Izabrali ste izuzetnu temu za fes-

tival koji govori o razli~itostima. Koliko

je koristilo poznanstvo momaka iz grupe,

na~in na koji stvaraju muziku, ~injenica

da ste zavr{ili istu {kolu i da i Vi sti`ete

sa “onih” prostora?

“Zapravo, Nikola (vodja benda)me nazvao jedan dan da me pita da li bime interesovalo da napravim film o njimaza taj festival. To je tematski festival “OneChicago-One Nation” sa temom vrednosti urazli~itostima (Value of Diversity).Poznavao sam momke vi{e-manje, uposlednjih godinu dana, tako da mi se sve~inilo kao super ideja. Momci su, kao {toznate, iz raznih delova biv{e Jugoslavie... isa njima su jo{ dva Amerikanca.Fantasti~na prilika i izuzetna istinita pri~a.Srbin, Hrvat i Musliman, sa dva Amera sesprijateljili i rade ne{to pozitivno i uspe{no.Pogotovo sam bio sretan da ne{to napravi-mo zajedno, zato {to su mi Eyes Manouchetrenutno najomiljeniji band. Zaljubio samse u njihovu muziku i u njih kao ljude.” –ka`e Ratko za “Ogledalo”.

Kako ste i radili na filmu, {ta je

osnovna ideja, koliko ste morali da re`ete

i presnimavate? Koliko je monta`er

pomago reditelju, koliko je re`iser tra`io

od monta`era, gde je u celoj pri~i produ-

cent Mom~ilovi}?

“^im sam saznao za temu festi-vala, znao sam da mo`emo da uradimone{to stvarno interesantno i dobro i daujedno predstavimo i njihovu muziku.

Celi koncept se razvio relativnobrzo, a snimanje je trajalo sve zajednodesetak sati rasporedjeno u tri dana. Ja sampristupio projektu kao re`iser, producent imonta`er. Pomoglo nam je jo{ nekolikoprijatelja. Moji drugari, kamera operatori,pomo}nici i sl. Jedini problem je bio kakoispri~ati sve {to ho}u da ka`em u samo petminuta i da predstavim band kao band usvemu tome... Va`no mi je bilo da u prvatri minuta ne poka`em kako su zapravomomci medjusobno povezani. Da zapravosviraju zajedno u bandu. Hteo sam da tobude iznenadjenje i da ih svih pet zajednovidimo tek kasnije u filmu, nakon jednemuzi~ke pauze u pesmi. “DjelemDjelem” je slu`ila kao muzi~ka pod-

loga celoj pri~i i snimili smoposebnu verziju kod

Nikole u studiju,koja vi{e odgovarafilmu. Hteo sam dapesma ima, nazovimoneku kulminaciju,otprilike u tre}emminutu – u momen-tu kada ih svezajedno vidimo napozornici i dakona~no tada

bude svima jasnokako i na koji na~in

su povezani. Va`no mi je bilo da od po-~etka filma uop{te ne pri~amo o njihovojmuzici. Mislim da bismo time izgubilineku, nazovimo napetost, nego samo o nji-hovoj pro{losti, Jugo ratu i njihovimstavovima na temu festivala. Zaista je retkoda vidi{ jednog Srbina, Muslimana iHrvata, tako dobre prijatelje i da rade ne{tozajedni~ko. Kad smo zavr{ili snimanjepesme, u roku dan-dva sam imao ~itavkoncept zavr{en i snimanje i monta`a sui{li relativno jednostavno.

Film je jo{ uvek na festivalu i u{lismo u finale. Objava pobednika }e biti 17.juna, na dodeli angrada u Milenium Parku.”

Film je odavno va{ izbor, iako se

bavite i razli~itim umetni~kim formama i

temama, ipak, u ~emu vidite budu}nost,

{ta }e biti Va{a karijera?

“Do{ao sam u ^ikago 1999.godine, sa namerom da studiram film.Ina~e sam iz Zagreba. Film sam zavoleojo{ davnih dana i Amerika mi se ~inilasuper prilika da ostvarim svoje `elje i dase bavim onim {to mi je pri srcu. Puno mije pomogao moj brat, koji je uspeo dadodje ovde pre rata. On me smestio ipomagao mi u svemu. Znate, filmske {koleu Americi mnogo ko{taju. U poslednjevreme sam uradio stvarno puno razli~itih

projekata. Od muzi~kih video spotova, TVreklama, korporacijskih programa, doku-mentaraca, do filma. Film mi je pri srcu.Pogotovo volim dokumentarce. Nadam seda }u jednog dana imati priliku da naprav-im nekolicinu dugometra`nih filmova.Na{a tematika mi je najbli`a. Nema ni{tabolje od na{eg humora. Trenutno meinteresuju na{i imigranti i njihove pri~e oAmerici.

Te{ko je svakom umetniku dapre`ivi, bilo gde bio. Ja sam imao neki sre-tan splet okolnosti, tako da sam uspeo,malte ne, ~im sa do{ao da se bavim filmomi televizijom. [kola mi je naravno punopomogla (Columbia College). Mnogo samnau~io i stekao poznanstva.

^ikago je koliko-toliko dobargrad za film. Ima dosta produkcijskihkompanija i relativno ~esto se ne{to snima,mada ljudi svejedno be`e u Kaliforniju.Meni je za sada OK i jo{ }u neko vremeda budem ovde, da vidim {ta mogu da

uradim. A posle, ko zna... Nisu ni LA niNY tako daleko....

Zajedno sa Veljkom Brako-

~evi}em krivac si za Srpski bioskop u

SKC-u. Kakav bi koncept voleo da tamo

za`ivi, kako publika reaguje na va{ izbor

filmova, koliko slu{ate sugestije gledalaca?

“U nekoj totalno nevezanoj pri~i,sa Mi{om Todorovi}em, predsednikom SKCSveti Sava smo do{li do teme bioskopa i fil-mova. Oni su kao oraganizacija uspeli danabave projektor i ostale stvari potrebne zajedan mali bioskop, pa me on zamolio akobih `eleo sve to da skrpim i da postavimbioskop na noge. Nije nas ba{ mnogo treba-lo nagovarati. To mi je oduvek bila `elja...da imam jedan mali bioskop negde u svetu,koji bi prikazivao filmove koje volim...Posle smo stupili u kontakt sa jednom film-skom organizacijom ovde u Americi, kojanam {alje mese~no jedan od zapa`enijih fil-mova strane nezavisne produkcije, koji nisujo{ bili u regularnim ameri~kim bioskopima,uglavnom pobednike raznih evropskih festi-vala. A nedavno nam je i MinistarstvoKulture Srbije poslalo 30-ak na{ih filmova,tako da smo imali sve potrebno za po~etak.Dogovorili smo se da filmove prikazujemodva puta mese~no, prvog i tre}eg ~etvrtka umesecu. To je jedan mali bioskop sa

kapacitetom do 100 ljudi. Ko voli dobarfilm, bilo bi super da dodje.”

Koje su Vam omiljene teme, na

~emu biste voleli da radite ozbiljno i kroz

{ta da predstavite svoj senzibilitet?

“Volim pri~e sa dru{tvene mar-gine. Jako volim dokumentarni film, na{humor i neobi~ne ljubavne pri~e. Ne mis-lim naravno na ljubavne pri~e u holivud-skom stilu i romanti~ne komedije, nego fil-move u kojima je jedna sna`na ljubavnapri~a podloga filmskoj radnji. Ovaj kratkidokumentarac o “Eyes Manouche” je uneku ruku ljubavna pri~a. Govori o ljubaviprema muzici i ljubavi prema ljudima irazli~itim kulturama. Ja sam trenutno free-lancer i povezan sam sa jednom malomprodukcijskom ku}om ovde u ^ikagu. Uposlednje vreme puno montiram, ali uvekne{to re`iram i produciram usput.Najava`nije je da si okru`en ljudima izprofesije i onda je sve lak{e. “

Mila Filipovi}

Intervju: Ratko Mom~ilovi}, filmski re`iser srpskog porekla iz ^ikaga

FILM O LJUDIMA OTVORENOG UMA

”Eyes Manouche” je film o svim

ljudima otvorenog uma. Film o toleranci-

ji i razumevanju. Koliko god se film

osvr}e na pro{lost, toliko je i film o zab-

oravljanju pro{losti, o zaboravljanju lo{ih

stvari. Mislim da je to {to nas najvi{e ko~i

u `ivotima... Neprestano podse}anje na

pro{lost i na ne{to lo{e. Zaista nije

va`no, u svakodnevnom `ivotu, ko je {ta

i ko u {ta veruje. Na kraju krajeva... kao

{to i momci u filmu ka`u: “Svi smo mi isti

– svi smo od krvi i mesa... “

15Jun 2010. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

B I Z N I S

Jun 2010.16

17Jun 2010. www.serbianmirror.com

D O G A \ A J M E S E C A

Pobedom na penale nad ekipomPari Sen @ermena, ekipaCrvene Zvezde u ^ikagu osvo-jila je prvi medjunarodni kupbratskih gradova i sa peharom i

punih srca otputovala u Beograd. U zan-imljivom susretu, posle rezultata izredovnog toka igre od 1:1 penali su odlu~ilipobednika, na radost mnogobrojnihZvezdinih navija~a u izuzetnoj atmosferi~ika{ke no}i.

“Hvala ljudima koji su organizo-vali turnir, ljudima iz ^ikaga i naravnona{im navija~ima, kojima smo obe}ali tro-fej i ovo je poklon za sve njih. Nadam se,da smo ovom pobedom obradovali i na{enavija~e u Srbiji. Utakmica nije bila nima-lo laka, Pari Sen @ermen je bio bolji uprvom poluvremenu, na{i mladi igra~i nisusmeli otvoreno da udju u borbu sa njimau prvih 45 minuta. Drugo poluvreme smozapo~eli sa dva napada~a, i mislim da smou drugom poluvremenu odigrali dobru ikvalitetnu utakmicu. Publika nam jepomogla i u izvodjenju penala, nekakosmo imali polet, dali sve od sebe i nasre}u uspeli da usre}imo na{e ljude. Ovajuspeh nam mnogo zna~i, naro~ito na{immladim igra~ima, koji se u~e i kale naovakvim susretima. Kolektiv je biosna`an, a kada je tim jak, onda se u njemuisti~u i dobri pojedinci. Verujemo da }ebiti prilike da se ponovo vratimo u ^ikagoi opet igramo pred ovom divnom pub-likom. Imali smo zanimljive susrete u^ikagu, imali smo i razgovore o saradnjii radu fudbalskih kampova i ovde i uSrbiji, i verujem da }e nam razmenatakvih iskustava biti veoma dragocena.” –rekao je trener Ratko Dostani} na konfer-

enciji za {tampu nakon susreta.Nedelja gostovanja u ^ikgu i za

igra~e i za ~lanove uprave bila je ispun-jena razgovorima, susretima i fantasti~nimdru`enjima sa navija~ima. Zajedno sa del-egacijama ostalih klubova – u~esnikaTurnira bratskih gradova, imali su susret

sa gradona~elnikom ^ikaga, Ri~ardomDejlijem i tom prilikom predstavili svojklub i gradona~elniku uru~ili dres CrveneZvezde sa njegovim imenom i srpskibrend – {ljivovicu. Gradona~elnik jeobe}ao posetu Beogradu, a tada verovat-

no i Zvezdi. Ve~e su posvetili sanavija~ima, na dru`enju ~iji su doma}inibili vlasnici restorana Sandy’s. Uizuzetnoj atmosferi, potpisivali su lopte,delili autograme i razgovarali osada{njosti i budu}nosti tima. Doma}inisu za sve prisutne priredili bogatu ve~eru,

koja je zavr{ena se~enjem sve~ane torte,poklonjene Zvezdi.

Vladan Luki}, predsednik Uprave,veoma je zadovoljan do~ekom i prijemomu ^ikagu:

“Doma}ini, “Chicago Fire”, su

obezbedili izuzetne uslove, tereni za tren-ing su odli~ni, sve je u najboljem redu.Igra~i su uzbudjeni pred susrete sa ovakojakim timovima, a na{a je obaveza dasvakom pristupimo ozbiljno i damo sveod sebe. ^udesno je kako su nas na{iljudi do~ekali ovde, sa nama su bili i natreningu. Igra~i su mnogo slu{ali o^ikagu, drugom najve}em srpskom graduu svetu, pa sada imaju priliku da ga videi osete iz prve ruke. I ja sam u ^ikaguprvi put, bio sam u Ju`noj Americi, alina severnom delu kontinenta sam prviput, pa je iskustvo i za mene veliko iva`no.”

“Svi smo pokazali da je dolazaku ^ikago mnogo vi{e od igre i u~estvovan-ja na turniru. Ovo je za nas veliko iskust-vo. Odu{evljeni smo prijemom na{ih ljudi,koji su nam na usluzi na svakom koraku iprobaju da nas ugoste na najbolji mogu}ina~in i ispune nam sve `elje. Siguran samda smo ovim gostovanjem samo otvorilivrata Amerike, i da }emo uskoro ponovodo}i, mogu}e ve} na zimske pripreme.Takodje verujem da }e i drugi klubovi izSrbije imati priliku da budu gosti ovoggrada”- ka`e Miodrag Antonijevi}, savet-nik Vladana Luki}a za medije.

Mlad i ambiciozan kapiten CrveneZvezde, Slavoljub Djordjevi}, takodje jeodu{evljen prijemom i celim gostovanjem.

“Sve je stvarno fenomenalno.Re~eno nam je da je Amerika stvarnojedna posebna zemlja i da }emo videtine{to {to do sada nismo imali prilike, a ida }emo nai}i na topao prijem na{ih ljudiu ^ikagu, kojih ovde ima puno, ali ovo {tosmo do`iveli prevazi{lo je sva na{a o~eki-

CRVENA ZVEZDA OSVOJILA PEHARI NAVIJA^E U ^IKAGU

Zvezdino gostovanje i osvajanje trofeja na prvom Me|unarodnom turniru bratskih gradova pokazalo je da sport zaista ne

poznaje granice i da ubudu}e mo`e biti va`na spona saradnje i najbolji na~in promocije na{e zemlje.

Gradona~elnik ^ikaga, Ri~ard Dejli, proglasio je dane od 19-22. maja Danimamedjunarodnog fudbalskog kupa bratskih gradova, ~iji je sponzor kompanija BestBuy. “Fudbal okuplja sportiste u prijateljskom nadmetanju, i u~vr{}uje odnose sarad-nje zasnovane na po{tovanju, saradnji i fer pleju. Zato u ovim danima svi slavimo pri-jateljstvo sa Beogradom, Var{avom i Parizom”- rekao je gradona~elnik Dejli.

nastavak na str. 20

18 Jun 2010.

S P O R T

Kompletna srpska nacija iz dana udan, bez obzira na ekonomskukrizu i te`ak `ivot, svoje misli

usmerava prema fudbalskoj reprezentacijiSrbije. O~ekivanja od predstoje}eg svet-skog {ampionata u Ju`noj Africi kre}u se urasponu od tvrdnje da Anti}evi momcimogu ~ak do kraja najpresti`nijeg svetskogsportskog takmi~enja, do onih drugih kojispu{taju loptu i smatraju da bi plasman udrugi krug bio sasvim zadovoljavaju}e ost-varenje. Nema nikakve sumnje da je selek-tor Anti} u toku kvalifikacija uspeo danapravi nekoliko kolosalnih stvari, presvega na planu stvaranja pozitivne atmos-fere unutar reprezentacije, smanjenjuimprovizacije i ta~nom redu poteza kad jere~ o izboru najadekvatnijih igra~a za nje-gove trenerske zamisli. Kvalifikacije nar-avno podrazumevaju jednu vrstu pripreme,Mundijal je sasvim ne{to drugo, i u toj~injenici nalazi se i delikatnost velikogposla i isku{enje koje stoji pred srpskim“Orlovima”. Koliko }e izabranici selektoraAnti}a uspeti da sa~uvaju harmoni~ne

odnose, da na terenu i van terena delujuporodi~no i jedinstveno, lako se prilagodevremenskim uslovima u vrelim afri~kimgradovima, ostaje da se vidi. No, ono {toraduje jeste svest momaka u crvenim dreso-vima da u najavama ne obe}avaju kule igradove, ve} veoma trezveno govore omogu}nostima tima, koji }e nas reprezento-vati u Ju`noj Africi. Re~ je o iskusnimigra~ima i veoma lukavom strategu kakavje Anti}, ali da bi se stiglo do vrhunskogostvarenja potrebna je velika koncentracija,znanje i ume}e i ta~no izbalansirani odnosibez sujete, favorizovanja ili stavljanja uprvi plan nekih drugih vanfudbalskihinteresa. Verujemo da }e Anti} na sve oveprepreke uspeti da odgovori smislenim ipametnim potezima i da pou~eni gre{kamaiz pro{losti ovaj put u~inimo zna~ajnijiiskorak ka pozicioniranju u vrhu svetskogfudbala.

Za razliku od selektora Anti}a,kojeg zajedno sa momcima o~ekujedelikatan posao, takvu vrstu tereta iza sebesu ostavili prvi strateg ko{arka{a Partizana

Du{ko Vujo{evi} i predvodnik nove gen-eracije Partizanovih vaterpolista, proslavljenias Igor Milanovi}. Ko{arka{i Partizana su nanedavno odr`anom fajnal-foru u Parizu izgu-bili polufinalnu i utakmicu za tre}e mesto,

tek u produ`ecima, {to je zadivilo komplet-nu evropsku sportsku javnost.

Tokom cele sezone oba tima,ko{arka{i i vaterpolisti podizali su lestvicumogu}nosti i pokazali da se iz sopstvenihresursa mo`e sti}i do vrha svih ostvarenja.

Ograni~eni mnogim te{ko}ama, novcem presvega, a i nedostatkom kvalitetnih liga, onisu izgradjivali tim po meri vrhunskih svet-skih standarda. Vujo{evi} je poslepro{logodi{njeg odlaska Tripkovi}a, Tepi}a

i Veli~kovi}a, poput najboljegalhemi~ara na parket smestiojako dobre akvizicije, kakav jeAleksa Mari}, Bo Mekejleb inebeski skaka~ Roberts. Sdruge strane, Milanovi} sesuprotstavio Proreku i Jugu istigao do tre}eg mesta uEvropi, sa timom koji se mod-elira nekoliko godina, {to jeprepoznatljiva karakteristikavaterpolo {kole Partizana, poz-nate {irom Evrope. Obadostignu}a zaslu`uju da budu

pelcer i za ostale klubove, ali bi isto takotalas uspeha ova dva kluba iz Partizanoveporodice, uz dodatak da su i rva~i izHumske ulice prvaci Evrope, mogli da seiskoriste za dobrobit kompletnog srpskogsporta.

19Jun 2010. www.serbianmirror.com

S P O R T

P r i r e d i o : M i l u t i n [ o { k i }

VLADIMIRSTOJKOVI](Vigan), 27 god.28 utakmica

@ELJKOBRKI](Vojvodina), 24. 1 utakmica

G O L M A N I

BOJANISAILOVI](Zaglebije), 30.2 utakmice

AN\ELKO\URI^I](Leirija), 30.0 utakmica

O D B R A N A

ALEKSANDARLUKOVI](Udineze), 28.16 utakmica

IVAN OBRADOVI](Saragosa), 22.10 utakmica

ALEKSANDARKOLAROV(Lacio), 25.7 utakmica

BRANISLAVIVANOVI](^elsi), 26.27 utakmica

ANTONIORUKAVINA(Minhen1860), 26.17 utakmica

NEMANJAVIDI](Man~ester J), 29.42 utakmice

NEVENSUBOTI](Borusija D.), 30.7 utakmica

S R E D I N A T E R E N A

DEJANSTANKOVI](Inter), 32 god85 utakmica

GOJKOKA^AR(Herta), 23. 12 utakmica

NENADMILIJA[(Volvs), 27.12 utakmica

ZDRAVKOKUZMANOVI]([tutgart), 23.22 utakmice

RADOSAVPETROVI](Partizan), 21.2 utakmice

MILO[KRASI](CSKA M.), 26.26 utakmica

ZORANTO[I](Keln), 23.16 utakmica

MILANJOVANOVI](Standard), 29.21 utakmica

N A PA D

NIKOLA@IGI](Valensija), 30.40 utakmica

MARKOPANTELI](Ajaks), 32.28 utakmica

DANKOLAZOVI](Zenit), 27.31 utakmica

DRAGANMR\A(Vojvodina), 26.2 utakmice

RADOMIRANTI]

(selektor)

TROFEJFIFEKOJI

OSVAJAPRVAKSVETA

U FUDBALU

Ko{arka{i Partizana

20 Jun 2010.

I Z K O N Z U L A T A

Generalni Konzulat R. Srbije -^ikago, obave{tava sve gra|ane da }e

se 27. juna, 2010. godine u crkvi SvetiSava u San Gabrijelu, odmah nakon slu`be,odr`ati konzularni dan.

Tom prilikom }e predstavniciKonzulata upoznati gra|ane sa aktivnostimakojima se bavi Konzulat, kao i svim usluga-ma koje pru`a. Tako|e, predstavniciKonzulata }e odgovarati na pitanja gradjana.

Pozivamo sve zainteresovane da27. juna, dodju u crvku Sv. Sava i udirektnom kontaktu sa predstavnicimaGeneralnog konzulata saznaju vi{e infor-macija o novim paso{ima, carinskoj regu-

lativi, sticanju dr`avljanstva R. Srbije,vojnoj obavezi, overi dokumenata idrugim poslovima iz nadle`nosti GK^ikago.

Ukoliko imate potrebu, pred-stavnici GK }e na licu mesta overavatipotpise na punomo}ima i izjavama(potrebno je da donesete dokument koji`elite da overite i va`e}i paso{ R. Srbije).Ukoliko `elite da predate zahtev za dobi-janje carinske potvrde ili podnesete zahtevza sticanje dr`avljanstva R. Srbije, to }etebiti u prilici takodje da uradite (uputstvoza ove radnje mo`ete prona}i na na{emsajtu).

STUPANJE NASNAGU NOVOG

VIZNOG RE@IMAOD 01. JUNA

2010. GODINE

Obave{tavamo sve potencijalne podno-sioce zahteva za vize da posle 01.

juna, ne}e biti mogu}e pribaviti vizu ukonzulatu Republike Srbije istog dana kadase zahtev podnese. Za sve vrste viza odnavedenog datuma, potrebna je predhodnasaglasnost nadle`nih organa u RepubliciSrbiji. Molimo sve zainteresovane da seblagovremeno obrate za vizu, u skladu saplaniranim putovanjem.

KONZULARNI DAN U LOS AN\ELESU 27. JUNA 2010. GODINE

vanja. Navija~i su uz nas na svakommestu, od do~eka na aerodromu, pa doispra}aja i to stvarno budi emocije.”

Medju prisutnima bio je i BrankoIli}, predsednik Fudbalskog saveza Ilinoisa,koji nam prenosi svoje utiske:

“Svi Srbi u ^ikagu ve} dugo `elejedno gostovanje na{eg sportskog tima, asigurni smo da }e imid` sa ovih susreta iZvezdine pobede uticati i na sliku Srbije,koju u Americi imaju. Divna su ta sports-ka dru`enja, averujem da }eovakvih gostovanjabiti i ubudu}e.”

Savio izBrazila je odu{evl-jen gostovanjem irado govori o svo-jim utiscima:

“Sve {toradim i u `ivotu ina terenu radim saverom da }u pobe-diti. A pogotovu uZvezdi, za menene postoje pri-jateljske igre, ve} samo igra i `elja zapobedom. I svaki put kada udjem na tereni ja i svi zvezdini igra~i ulazimo samo saciljem da pobedimo, nezavisno da liigramo u ^ikagu, Beogradu, Atini iliKini.”

Gosti iz Beograda su sa svojimdoma}inima posetili Generalni konzulatSrbije i generalnog konzula, DeskaNikitovi}a, obi{li su manastir “Sveti Savau Libertivilu, u kome je sahranjen kralj

Petar II Karadjordjevi}, i pored koga senalazi spomenik Dra`i Mihailovi}u. Potomsu svratili i do imanja na Tre}em jezeru,posetili manastir “Nova Gra~anica”, a namanastirskom groblju polo`ili su venac nagrob Nine Bjedova, preminulog vodjeDelija iz Knina. Usledilo je potomdru`enje sa sunarodnicima na imanjuSrpske bratske pomo}i.

“I za nas je veoma va`no da sunam fudbaleri i uprava Zvezde dragigosti, ali je takodje veoma va`no za na{e

mlade u ^ikagu, za njih koji treba davide da iz na{e zemlje dolaze vredni iuspe{ni, ovoga puta sportisti, na kojemo`emo biti ponosni. Dobro je to zasliku Srbije i na{u ljubav prema Srbiji”-

ka`e Sini{a Marinkovi}, predsednik SBP.Skupu je prisustvovao preosve{eni

Vladika Longin, kao i generalni konzulSrbije, Desko Nikitovi}, predsednikFudbalskog zaveza Ilinoisa, Branko Ili},biznismen Branko Tupanjac i mnogobrojniSrbi iz ^ikaga. Igra~i su mali{animadavali autograme i uz ve~eru se dru`ili sasvojim navija~ima. Bili su i u sportskombaru “Tesla”, a veliko opro{tajno ve~epriredjeno je u diskoteci “Sports Zone” uMelros Parku.

“Navijanje na{ih ljudi u ^ikagu jefenomenalno, i uveren sam da smo pobedevelikim delom osvojili ba{ zahvaljuju}injima. Zato u ime svih igra~a ove pobedei pehar poklanjamo na{im ljudima na ovom

kontinentu, koji su uskra}eni da nas gleda-ju na na{em terenu, ali smo svuda i uveku njihovim srcima “- ka`e Stanko Perovi}.

“Odu{evljen sam prijemom na{ihnavija~a koji su nam priredili do~ek zapam}enje. Nije mi optere}enje {to sam sinpoznatog fudbalera, dovoljno sam jak iborim se za svoj uspeh kao Vujadin Savi},a ne kao sin Du{ana Savi}a, i smatram da tomo`e samo da bude olak{avaju}a okolnost,jer od svog oca, za razliku od drugih, moguda dobijem koristan savet. Na{a pobeda mi

mnogo zna~i, kao ipodr{ka na{ih nav-ihja~a i zato je ipripisujem i `elimda je poklonimna{im navija~ima”,ka`e Vujadin, sin~uvenog Du{anaSavi}a.

Na utak-mice protiv Legijei Pari Sen @ermenastigli su i navija~iiz Montreala,Toronta, Arizone,Vindzora, Los

Andjelesa, Njujorka, orilo se “Zvezda,Zvezda” u Toyota Park-u, i vijorili transpar-enti “Delije ^ikago”, Daleko od o~iju –Zauvek u srcu, Kosovo je Srbija i mnogidrugi.

Zvezdino gostovanje i osvajanjetrofeja na prvom Medjunarodnom turnirubratskih gradova pokazalo je da sport zaistane poznaje granice i da ubudu}e mo`e bitiva`na spona saradnje i najbolji na~in pro-mocije na{e zemlje.

nastavak sa str. 17

U poluvremenu finalne utakmice, podr{ku igra~ima je svojim nastupomdala grupa "Oplenac" i "Kolo " i time do~arali duh Srbije

Doma}ini turnira su organizovali posetu “Sister City Communityu Soccer Clinic” u

Linkoln Parku. Po 5 igra~a iz svakog tima – u~esnika turnira dru`ilo se sa 500 igra~a

od 7-14 godina, govore}i im o tehni~kim elementima fudbala i fizi~koj spremnosti,

zdravlju i dobroj sportskoj formi. Zvezdu su predstavljali Marko Mugo{a, Darko

Lazovi}, Cadu, Savio i Sa{a Stamenkovi}.

Foto

- D

ejan J

ovanovi}