Uvodni deo1.Zglobovi

Zglob je skup elemenata pomou kojih se meusobno spajaju kosti. Postoje nepokretni i pokretni zglobovi.

Nepokretni zglobovi su kosti vrsto srasle ili povezane hrskavinim ili vezivnim tkivom, kao to su, na primer, kosti lobanje.

Pokretni zglobovi sastoje se od glavnih i sporednih delova zglobne povrine kostiju, zglobna upljina i zglobna aura. Zglobne povrine kostiju se, obino, dopunjuju svojim oblikom i dobro naleu jedna na drugu.

Kosti su na tom delu prekrivene hrskavicom ija debljina odgovara pritisku koji ona podnosi. Zglobna upljina je prostor koji se nalazi izmeu kostiju zgloba i ispunjena je sluzavom tenou. Zglobna aura obuhvata zglobne krajeve kostiju, titi zglob i sadri zglobnu tenost. Sporedni elementi zgloba su zglobne veze i zglobne ploe. Zglobne veze ili ligamenti su fibrozne trake koje pojaavaju zglobnu auru i ne dozvoljavaju preterane pokrete koji bi mogli dovesti do uganua ili iaenja. Vezivne ploe se nalaze samo u nekim zglobovima) npr., izmeu kimenih prljenova. One ublaavaju udare na zglobne povrine. Svi pokretni zglobovi izloeni su udarima tj. uticaju spoljanje sile usled ega moe doi do uganua, iaenja i preloma. Otvorene povrede zglobova su veoma opasne, jer mogu dovesti do infekcije u auri i do ukoenosti zglobaPovrede kostiju, odnosnoprelominastaju tupim udarom, najee u kost koja je izloena, tj. nemamiinih grupa oko nje.2.Povrede zglobova

Povrede zglobova podrazumevaju isaenja (tee) i uganua (lake).

Uganue skonog zgloba ( Distorsio articulatio talocruralis)Uganue skonog zglobapredstavlja skup povreda ligamenata, kapsule, sinovije i tetivnih insercija u predelu skonog zgloba pri nezgodnom uvrtanju ili ree izvrtanju stopala u toku posrtanja ili pada.

2.1.Uzrok nastankaDistorzijese najee deavaju prilikom sportskih i rekreativnih aktivnosti ili pri hodu po neravnoj povrini, kada osoba iskrene nogu u skonom zglobu. Tom prilikom nastajeistezanje, delimini ili potpuni prekid jednog ili vie ligamenata oko skonog zgloba.

2.2.Klinika slikaU klinikoj slici dominira otarboliotoku predelu skonog zgloba.Koaskonog zgloba je podlivena krvlju. Bol je najjae izraen na anterolateralnoj strani zgloba. Bolesnik tedi povreeni zglob. Oslonac i pokreti u skonom zglobu su nesigurni i bolesnik prilikom hoda hramlje. Aktivni pokreti u skonom zglobu su ogranieni, a pasivni su bolni. Kod distorzija drugog stepena bolesnik ima utisak da mu je neto puklo u zglobu. Kod distorzija treeg stepena zglob se nalazi u nefiziolokom poloaju, aktivni pokreti su onemogueni bolom, a pasivni pokreti su preko fiziolokih granica. Zglob je nestabilan.

2.3.DijagnozaPostavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda, rendgenskih snimaka.

2.4.LeenjeDistorzije prvog stepena se lee imobilizacijom kompresivnim zavojem sedam do deset dana. Distorzije drugog stepena se lee imobilizacijom kompresivnim zavojem ili gipsanom longetom dve do tri nedelje. Neophodna je elevacija skonog zgloba i lokalna primena hladnoe, kao i davanje analgetika. Po skidanju gipsane imobilizacije leenje se nastavlja fizikalnom terapijom. Kada postoji poptuni prekid ligamenata (distorzija treeg stepena) indikovano je hirurko leenje (rekonstrukcija kapsule i ligamenata).

Lagano uganuce (1. stepen)Ostecenja su mikroskopska, oteknutost mala i bol se oseca vise na dodir i pokret nego sto je stvarni bol. Mozete stajati i kretati se s malo bola.Srednje uganuce (2. stepen). Tetiva se pocepa ali ne do kraja. Clanak je osetljiv, bolan, modar i tesko se mice. Stati na nogu i pokusati hodati je bolno.Tesko uganuce (3. stepen)Tetiva je kompletno prekinuta sto rezultira u jakim bolovima, oteknucu i modricama. Stajanje ili hodanje je skoro nemoguce.

3.Iaenja i subluksacije

DefinicijaIaenje, luksacija (lat.:luxatio, engl.: dislocation, joint dislocation), jeste gubitak meusobnog kontakta izmeu dva zglobna tela. Ako se zglobna teela samo delimino dotiu, stanje se naziva subluksacija.3.1.Opis poremeaja

U zdravom zglobu su kosti povezane vrstim vezivnim trakama - ligamentima. Ovi su ligamenti povezani za sve kosti koje ine jedan zglob zajedno s vezivnom ovojnicom (vreom) koja okruuje zglob, a naziva se zglobna kapsula. Ligamenti i zglobna kapsula su relativno vrsti i neelastini, ali dozvoljavaju pokrete unutar normalnih granica za pojedini zglob. Kad se dogodi iaenje, jedna od kostiju koje ine zglob izbaena je iz svog prirodnog i normalnog poloaja u zglobu uslijed jakog istezanja i trganja zglobne kapsule i ligamenata. Miii i tetive koje okruuju zglob obino se istegnu i ozlede prilikom iaenja.

3.2.Uzroci

Nasilni pokret u zglobu koji prelazi normalne granice pokreta obino uzrokuje iaenje. Traumatsko iaenje retko nastaje delovanjem izravne sile na zglob. Najee se radi o mehanizmu poluge kod koje se oteuje zglobna kapsula, ligamenti i miii. Pri delovanju izravne sile na zglob moe nastati istodobno s iaenjem i otrgnue dela kosti ili potpuni prelom kosti (tzv. luksacijski prelom). Zato je uvek pre nametanja zgloba potrebno napraviti rendgensku snimku kako bi se utvrdilo eventualno postojanje promena na kostima.Iako iaenja najee nastaju zbog traume, ponekad su rezultat bolesti koja zahvata strukture zgloba. Zglob se moe iaiti prilikom epileptikog napadaja ili tetanusa. Nakon iaenja pogoene kosti, odnosno delovi tela, esto su nepokretni ili zakoeni u abnormalnom poloaju.3.3.Podela

Otvorena luksacija je naziv za iaenje kod kojeg je nastala i otvorena ozleda na koi.Luxatio inveterata je naziv za staro, zaputeno iaenje koje nije na vreme nameteno.Patoloka luksacija je naziv za povrede nastale kao posledica poremeaja kao to su izliev u zglob, osteolize, artritis, mlohava zglobna kapsula ili kljenut miia.Kongenitana luksacija kuka je poseban oblik iaenja uzrokovan plitkom zglobnom aicom na kuku ili rotacijskim anomalijama vrata bedrene kosti.Habitualna ili recidivna luksacija (ili subluksacija) nastaje nakon jedne ili vie traumatskih iaenja, ako prva luksacija nije ispravno leena. Karakteristika habitualne luksacije jeste da pri neznatnoj povredi ili pri samom pokretu u zglobu esto nastaju iaenja.Simptomi iaenja bol i oteklina deformacija zgloba mogu se napipati zglobni krajevi aktivni pokreti nisu mogui pasivni pokreti su bolni i ogranieni kod pokuaja pokretanja javlja se elastini otpor u zglobu zbog stezanja miia (simptom pera)Vani simptomi za prepoznavanje iaenja ili subluksacije su prethodni padovi ili udarci prilikom kojih je dolo do iznenadnog ispada funkcije tog dela tela. Odmah nakon iaenja zglob znaajno otie i bolan je kad se pritisne na to mesto. Kronine subluksacije mogu nastati i bez velikih bolova zbog labavosti potpornih zglobnih struktura.Rizini simptomiPodlonost iaenjima i subluksacijama nastaje kad su zglobne povrine priroeno plitke ili abnormalno formirane te kod postojanja drugih bolesti ligamenata i zglobnog tkiva.3.4.Dijagnoza

Sumnja na iaenje postavlja se nakon razgovora s bolesnikom o nastanku poremeaja i simptomima. Sumnja se potvruje pregledom i rendgenskom snimkom zgloba. Kod decjeg uzrasta uvek treba snimiti isti zglob druge strane.Prva pomoOdmah nakon iaenja potrebno je staviti led na zglob kako bi se smanjila bol i oteklina.Nakon to se povredi zglob, potrebno je uvrstiti ga jer se pomeranjem moe napraviti vea teta, postaviti transportnu imobilizaciju i bolesnika hitno prevesti u najbliu medicinsku ustanovu. Nestrune osobe ne smeju pokuavati nametati zglob.3.5.Leenje U opstoj ili lokalnoj anesteziji i kad su miii oputeni sprovodi se nametanje zgloba (repozicija). To je najbolje napraviti to pre jer nekoliko sati nakon iaenja nastaje vei krvni podliev i stezanje miia pa je repozicija tea. Nakon nekoliko dana nastaje upala u povredjenom tkivu to jo vie oteava nametanje.Nakon nametanja potrebno je napraviti rendgenski snimak kako bi se potvrdila uspenost nametanja.Zglob se u fiziolokom poloaju uvrsti zavojem (gipsom) koji se skida nakon 1-2 nedelje, zavisno od stanja. Nakon skidanja gipsa treba se sprovoditi fizikalna terapija. Otvorene luksacije, habitualne luksacije, a esto i luksacijski prelom zahtevaju hirurki zahvat. Nakon nametanja zgloba potrebno je proi 3-6 nadelja da bi zarasli ligamenti i zglobna kapsula.3.6.Prognoza

Ligamenti imaju vrlo slabu snabdevenost krvlju i zbog toga sporo zarastaju. Proces njihovog zarastanja traje jo dugo vremena nakon to se povuku simptomi iaenja. Jednom kad je zglob iaen ili subluksiran, vezivno tkivo koje ga dri povezanim se rastegne do te mere da zglob postaje vrlo osetljiv na ponovna iaenja. Verovatnost ponovnog iaenja se smanjuje ako se sprovede ispravna i pravovremena rehabilitacija. Cilj rehabilitacije je ojaati miie oko zgloba. Veina iaenja mogu se izleiti ako se odmah pone leenje. Nakon to je zglob nameten moe biti potrebna imobilizacija zgloba gipsom u trajanju od 2-8 nedelja.3.7.Prevencija Osobe ukljuene u naporne sportske treninge ili fizike poslove trebale bi osigurati ukljuene zglobove elastinim zavojima, posebnim potpornim arapama ili rastegljivim navlakama za zglob. Odravanje miia jakim takoe spreava iaenja. Dugotrajni problemi nakon iaenja mogu se spreiti pravilnim leenjem i rehabilitacijom. Potrebno je da prodje odreeno vreme pre nego se nastavi s punom aktivnou.

3.8.Komplikacije mogue su ozlede ivaca i krvnih sudova ukoenje zgloba zbog stvaranja kretanja unutar zgloba ili oiljnog stezanja zglobne kapsule i/ili okolnog tkiva upala miia - traumatski osificirajui miozitis (myositis ossificans) je rea komplikacija, a moe nastati nakon otrgnua hvatita miia i tetiva ligamenti mogu ostati izdueni to stvara sklonost za ponovne luksacije. Ovo stanje zahteva hirurki zahvat rekonstrukcije ligamenata

4.Zakljucak

Konano, druge povrede spoljnom silom generalno spadaju u lake i veinom se odnose na udarce tupom silom. Posledice su najee limfni otok i krvni podliv. Ipak, ako imate slabije zidove krvnih sudova, a podliv koji nastane (u roku od 5-12h) bude izrazito taman, obratite se lekaru, radi iskljuivanja povrede veeg krvnog suda. Svaki krvni podliv (modrica) je u stvari unutranje krvarenje, ali znaajniji podlivi (koji prevazilaze zonu udarca ili izuzetno tamne boje, kao i oni koji su na dodir nepodnoljivo bolni ili oseate nepravilnosti pod prstima pri dodiru) zahtevaju hitnu intervenciju.Preporuke za ocuvanje zglobova jedite to vie jaja, belog i crnog luka - oni su bogati vlaknima, koji su neophodni za oporavak i nadogradnju kostiju, hrskavice i vezivnog tkiva uzimajte dosta sveeg povra, narocito zelenog, lisnatog, svee voe, zobeno brano, ribu, proizvode soje ananas jedite to ee, bogat je enzimima koji redukuju upalu hrana bogata vlaknima neizostavni je deo jelovnika smanjite unos masti, mleka i mlenih proizvoda to vie vremena provodite na sveem vazduhu i suncu, time osiguravate stvaranje vitamina D vebajte pokuajte smanjiti prekomerenu telesnu teinu, ako je imate postoje naucni dokazi da su se tegobe osoba sa Reumatidnim artritisom smanjile nakon viemesenog uzimanja preparata ribljeg ulja

5.Literatura

I Prpi i sur. Kirurgija za medicinare. kolska knjiga - Zagreb, 1995. J P Larson. Dislocations and subluxations. The Gale Encyclopedia of Medicine. Gale Research, 1999. Marija Mihalj, Danica Obradovi: "Opta anatomija", Novi Sad 2000.32 str. http://www.svetzdravlja.com