Univerzitet u Novom SaduPrirodno‐matematički fakultet

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineUd ž j đ j štit ži t di N i S d“

Površinske vode – recipijent otpadnih voda i resurs 

Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“

vode za piće (kombinovani pristup zaštite voda)

dr Dejan Krčmar

Novi Sad 2‐5. septembar, 2014.

Upravljanje kvalitetom voda ‐ složena aktivnostDva suprotno usmerena procesa korišćenja voda i to:

Korišćenje vode kao 

Dva suprotno usmerena procesa korišćenja voda i to:

– sirovine u različitim tehnološkim procesima, 

– resursa vode za piće, za navodnjavanje u poljoprivredi itd.

Korišćenje površinskih voda kao recipijenta otpadnih voda

2

Najznačajni dokument koji teži dobrom kvalitetu resursavode za piće je Okvirna Direktiva za vode EU 2000/60/EC

• Cilj Okvirne Direktive o vodama je postizanje "dobrog statusa" svih voda.

(WFD)

Cilj Okvirne Direktive o vodama je postizanje dobrog statusa svih voda.

• Površinske vode = reke, jezera, prelazne i priobalne vode, kao i kanali irezervoari

• Dobar status = Dobar ekološki status + Dobar hemijski status• Dobar status = Dobar ekološki status + Dobar hemijski status

• Ekološki status ‐ obuhvata biološke, hidromorfološke, hemijske i fizičko‐hemijske elemente kvaliteta, sa posebnim akcentom na specifičnepolutantepolutante.

• Hemijski status ‐ se odreduje u odnosu na granične vrednosti prioritetnih iprioritetnih hazardnih supstanci i granične vrednosti drugih zagadujućihsupstanci koje su od značaja za hemijski status vodnog tela površinskihsupstanci koje su od značaja za hemijski status vodnog tela površinskihvoda

Dobar status voda je postignut ako obekomponente statusa imaju na osnovu ocene

k li b "d b "

EKOLOŠKI STATUS

parametara kvaliteta ocenu barem "dobar".

svaka država članica treba sama da definiše šta taj "dobar status voda" za nju znači

Postići najmanje “dobar status” voda

Održati “odličan status” 

ODLIČANWFDprihvatljivo

voda gde on postoji

Sprečiti pogoršanjepostojećeg status voda

M š i i k

DOBAR

UMEREN

WFD Min.zahtev

Standardi kvaliteta

Mere zaštite i oporavka ekološkog statusa voda SLAB

WFDneprihvatljivo

LOŠ

PRAVILNIK O REFERENTNIM USLOVIMA ZA TIPOVE POVRŠINSKIH VODA (Sl. glasnik RS, br.67/2011)67/2011)PRAVILNIK O PARAMETRIMA EKOLOŠKOG I HEMIJSKOG STATUSA POVRŠINSKIH VODA IPARAMETRIMA HEMIJSKOG I KVANTITATIVNOG STATUSA PODZEMNIH VODA ("Sl. glasnikRS", br. 74/2011)

• Pošto vodna tela površinskih voda koja se koriste za različite namene mogu imati različite

• Takva diferencijacija kvaliteta površinskih voda omogućuje izdvajanjem pet različitih

p j gzahteve za kvalitetom vode, za njihovo dalje razlikovanje potrebno je razviti sistemkvaliteta koji je transparentan i koherentan.

j j p g j j j pklasa, sa svakom od klasa definiše se za šta se koriste i dati su određeni kvalitetipovršinskih voda.

• Pored raspodele različite upotrebe i uslova u pet klasa, ovakav pristup je važan korakka WFD sa svojih pet klasa statusa kvaliteta

UREDBA O GRANIČNIM VREDNOSTIMAZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U POVRŠINSKIM IZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U POVRŠINSKIM IPODZEMNIM VODAMA I SEDIMENTU I ROKOVIMAZA NJIHOVO DOSTIZANJE (Sl.glasnik RS, br. 50/12)

UREDBA O GRANIČNIM VREDNOSTIMAPRIORITETNIH I PRIORITETNIH HAZARDNIHSUPSTANCI KOJE ZAGAĐUJU POVRŠINSKE VODE IROKOVIMA ZA NJIHOVO DOSTIZANJE (Sl.glasnikuRS, br. 35/2011).

Zone promene kvaliteta vode i biote usled organskog opterećenja vode i sedimentaorganskog opterećenja vode i sedimenta

sistem u ravnoteži sa širokim opsegom prisutnih vrsta organizama

Organizmi su prilagođeni prirodnim fizičkim i hemijskim karakteristikama sistema, pričemu je količina rastvorenog kiseonika dobro uravnotežena, dok je vrednost BPKčemu je količina rastvorenog kiseonika dobro uravnotežena, dok je vrednost BPKniska.

Degradacija nastaje kada veća količina otpada dospe u akvatični ekosistem.

Značajan rast bakterija i drugih mikroorganizama.

Predatorske vrste koje su netolerantne prema promeni kvaliteta sredine su zamenjenerazlagačima. Eksplozija populacija gljiva i bakterija stvara povećanu potrebu zadostupnim kiseonikom.

U nedostatku količine rastvorenog kiseonika, sredina postaje anoksična.

Uginuće mnogih prisutnih vrsta organizama, dalje smanjujući njegov sadržaj

Organizmi koji mogu da žive bez kiseonika (anaerobi) ili koju se mogu prilagoditi ovakviml i b ij juslovima se ubrzano razvijaju.

Brojnost prisutnih vrsta je mala, dok je obično broj jedinki u porastu usled manjekompeticije. Prisutni organizmi će se hraniti organskom materijom sve dok je ima.

Ova faza se karakteriše ekstremnim dnevnim fluktuacijama sadržaja DO

Količina organske materije opada zajedno sa brojem tolerantnih vrsta organizama.

Potrošnja kiseonika od strane mikroorganizama se smanjuje, pri čemu sadržajt ki ik či j d t i j lj j b t irastvorenog kiseonika počinje da raste i pojavljuju se aerobne vrste organizama.

Bujan rast algi izaziva porast sadržaja rastvorenog kiseonika, ali tokom noći dolazi dopada njegovog sadržaja.

Nakon oporavka, akvatični ekosistem počinje da dobija većinu prvobitnih karakteristika. 

Međutim, neki ekosistemi ne mogu da dostignu ovu fazu, ako je promena kvaliteta vode većeg intenziteta ili hronična. 

Zagađivanje ekosistema voda/sediment

Upravljanje kvalitetom voda - složena aktivnostOsnovna funkcija standarda životne sredine je da

d t lj lj j k lit t dpredstavlja osnovu za upravljanje kvalitetom vodena nivou rečnog sliva

saznanja o aktuelnomkvalitetuvode

Standardikvaliteta životnesredine u svojoj

saznanjai d i

informacije o uticajufl t sredine u svojoj

primenizahtevaju:

prirodnimvarijacijama

efluenta naživotnusredinu

informacije o ispustima izindustrija

Dve vrste standarda kvaliteta:

Standardi životne sredine koji se odnoseStandardi životne sredine koji se odnosena vodu ‐ definišu granične vrednostirazličitih parametara specifičnih zaodređenu upotrebu vode.

Emisioni standardi ‐ odnosi se nazagađenje produkovano u određenojindustriji.Kontrola na kraju procesa (“end of pipe”) ‐

Definiše se kvalitet vode koji treba dapodrži njenu specifičnu upotrebu.

Kontrola na kraju procesa ( end of pipe )cilj limitiranje količine zagađujućih materijakoja može biti emitovana određenomaktivnošću.

Dva fundamentalno različita načina za kontroluzagađenja životne sredine:zagađenja životne sredine: 

PrincipPrincip sprečavanjasprečavanja zagađenjazagađenjasvi ekološki pritisci potencijalno štetni i zato treba da se spreče kad god je moguće. Tod di d d d k ji š j h l ški ć i i dljidovodi do standarda koji su na osnovu onoga što je tehnološki moguće i izvodljivosocioekonomski.

PrincipPrincip maksimalnogmaksimalnog optereopterećenaćenapp gg pppretpostavlja da okruženje može da se nosi sa određenom količinom zagađenja.Izazov je da se ograniči zagađenje na nivo na kome nema štetnih efekata

Oba principa se ogledaju u dva različita pristupa zapostavljanje standarda otpadnih voda:

TehnološkiTehnološki pristuppristup fokusira se na prevenciju i smanjenje emisije na izvoru (nprTehnološkiTehnološki pristuppristup ‐‐ fokusira se na prevenciju i smanjenje emisije na izvoru (npr.proncipi sprečavanja zagađenja), koristeći najbolja, raspoloživa tehnička sredstva.GVE opisuju neke vrste primene.

CiljeviCiljevi kvalitetakvaliteta zivotnezivotne sredinesredine (Environmental Quality Objectives EQO) zasniva se naCiljeviCiljevi kvalitetakvaliteta zivotnezivotne sredinesredine (Environmental Quality Objectives ‐ EQO) zasniva se nauticaju ispuštanja zagađenja na kvalitet vode koja prima zagađenje (tj. principmaksimalnog opterecenja).Pristup se svodi na predviđanje budućeg kvaliteta vode, upoređujući ga sa standardimakvaliteta životne sredine (eng. Environmental Quality Standard ‐ EQS), i ako se očekujeda će biti premašen, koriste se standardi za efluent.

GVE ‐ predstavljaju direktan i efikasan metod za smanjivanje zagađenja ograničavanjemkoncentracija za ispuštanje specifičnih zagađujućih materija.Sa administrativne strane ‐ lako ih je propisati i vršiti monitoring.Sa ekološke tačke gledišta ‐ kontrola kvaliteta izgleda nelogično i ograničeno, jer nerazmatra direktno kvalitativni odgovor vodenog tela.

Standardi kvaliteta životne sredine (EQS)

kvalitet vode koji će biti zasnovan isključivo na EQS može da dovede do situacije ukojoj bi ispuštanjem otpadne vode potpuno bio iskorišćen asimilativan kapacitetd l d k i ih d i k j d j QSvodnog tela do koncentracionih vrednosti koje daju EQS.

nadležni organi bi se suočili sa dodatnim teretom zbog težeg praćenja u slučajupostojećih ispuštanja ili zbog povećane potrebe za predviđanjem modelovanja uslučaju novih ispuštanja.j p jmoguće neravnopravnosti zagađivača po zakonu

Aspekt Evropske politike voda je "kombinovani pristup",odnosno:odnosno:

postavljanje ograničenja na izvoru zagađenjaproglašenjem graničnih vrednosti emisije iuspostavljanje standarda kvaliteta životne sredine

Ispuštanje polutanata, naročito iz tačkastih izvora ‐ mora da ispuni oba zahteva graničnevrednosti emisije (GVE) i ciljne kriterijume kvaliteta (GVI)

Obezbeđuje ispunjavanje ciljeva kvaliteta životne sredine, a sprečavanje zagađenja

Dva pitanja od ključnog značaja za nadležne organe:

Gde u vodnom telu u odnosu na tačku zagađenja važe EQS‐vrednosti?

• EQS‐vrednosti važe odmah nakon ispuštanja zagađenjaEQS=GVE?

• EQS‐vrednosti važe u slučaju kompletnog mešanja (za zagađivanje reka)"žrtvenim regionom"

Koje procedure treba koristi tokom procesaizdavanja dozvola da bi se pokazalo da će

đ j i j ti l t EQS d tizagađenje ispunjavati relevantne EQS-vrednostipored GVE?

Upravljanje "kombinovanim pristupom“:Upravljanje kombinovanim pristupom :fizičko mešanje i transport, hemijske i biološke transformacije i procese, različite hidrološke situacije (trenutni protok) ili fizičke uslove

Modeli za predviđanje kontrole kvaliteta

Kombinovani pristup" u WFD izgleda da je logičan usvojoj nameri prema doslednom poboljšanju kvaliteta

Buduće izmene WFD ili odgovarajućih nacionalnih procedura moraju da sadrže jasnepropise o zonama mešanja za sve tačkaste izvoreQS d i b d i j j i i i i i " š j "

vode

EQS‐vrednosti treba da se primenjuju izvan i na ivici zone "mešanja", prostornoograničen region oko tačke izvoraZa praktičnu realizaciju "kombinovanog pristupa" nadležni organi moraju da povećajuupotrebu modela za predviđanje kontrole kvaliteta vode.p p j

model zone mešanja

model opšteg kvaliteta vode

Hvala na pažnji

“Ako se sada ne misli ekološki i antropološki, bojim se da ćemo jednom moći misliti jedino – arheološki.”

Borislav PekićBorislav Pekić